Bootstrap Framework 3.3.6

[gari]

Da, kada čovek ostane sam sa sobom i počne da razmišlja o tome zašto je ovde ulazi u jedan o krugova pakla i počinje da se oseća strašno usamljenim. Onda počne da traži odgovore na pitanja a kako ih naši teolozi nemaju /jer se drže tvrde dogme i na sva pitanja odgavaraju dogmatskim odgovorima/. Onda odeš dalje i nađeš neke odgovore. Hteo sam da ubacim i delove "Tibetanske knjige mrtvih" kao i delove "Egipatske knjige mrtvih" ali se bojim da bih preterao i Xanax me ne bi nazvala samo "brahmanom Foruma" nego i najvećim seratorom Foruma. Što možda i jeste tačno. No, možda ove misli nekome i pomognu da nađe neke odgovore na ona suštinska pitanja: ko sam, gde idem, zašto postojim, šta posle smrti...I ja sam nekada postavljao ta pitanja, pa sam možda i našao neke odgovore u ovakvim spisima. Ne mogu da prihvatim dogmu judaizma, hrišćanstva, islama, mada prihvatam Boga koji je jedan te isti i nepromenjiv bez obzira kako ga ko zove. Takođe ne priznajem ni crkve ni sveštenike kao posrednike, verujem da svako od nas ostvaruje direktnu vezu sa Bogom koje je u nama i mi u njemu /kako si ti lepo napisao mi smo i kap i more/.

[svejedno]

Znaci nema ljutis ako shtone pitam, a?

Gari Guru, heh.

[svejedno]

Ali pisi ti nama jos, to si danas preskocio.

[gari]

Što Stripi reče tj što piše na njegovom avataru: Pišem i pisaću, ko čita i njega ću...He, he...Šalim se-ja sam uvek neozbiljan, pa i u najsvečanijem trenutku čovekovog života tj. sahrani. Onda me uvek hvataju neodoljivi napadi smeha / zbog uzaludnosti pokojnikovog života/. Pa još ako izađe i neki sindikalac i počne da sere: te bio dobar, omiljen, radan...A ono svi znaju da je pokojnik bio baksuz samo tako...Smešno. Posmrtni govori su najsmešnije anegdote samo nema ko da ih zapiše.

[svejedno]

Ja volim groblja ali nikako sahrane. Ljude na sahranama, zapavo.

A jos nam nisi napisao nesto novo.

[gari]

TAJ KOREN TO SEME


Čovek je poput visokog stabla – njegove su kose kao krošnja, omotan je kožom kao stablo korom, krv mu iz rane kulja kao smola iz ranjenog debla; u čoveka je meso, u stabla tkivo drveno; mišići su čovečji nalik svežnjevima biljnih vlakanaca, kosti su mu kao tvrdina u trupu, moždina mu kao meka srčika.

No, stablo posečeno i opet raste iz korena; iz kakvog to korena opet raste čovek kad ga smrt poseče?

Ne recite da raste iz svog semena, jer seme čovečje s čovekom propada; a stablo raste iz svog semena, jer njegovo seme ne propada s* njim.

Ako stablo iščupaš s korenom, njemu više nema rasta. Iz kakvog to korena ili zrna semenog raste čovek posečen smrću?

Jer čovek se ne rađa ponovo isti kakav jest; ko ga onda stvara nanovo?

Atman je taj koren; atman je to seme; onaj ko je spokojan i ko je tako shvatio, taj je čvrst kao litica.

/ Brihadaranjaka upanišada, VI /

[XanaX]

samo da napomenem, iako to za moje bivsto, odnosno atman, ne bi trebalo biti vazno, ja se i spolno i rodno definiram kao musko... to samo zato jer sam primijetio da me gari nesto feminizira u obracanju...

intrigantno je ovo od svejedno/e/oga... kap i more... naime, moze se na to tako gledati, dakle trenutak spoznaje je trenutak pada kapi u more, kada kap vise nije kap, nego je, u stvari, more / atman / brahman...

ali, ima jedna zanimljiva stvar u mahayanskom budizmu. slijedi se budin zivot kao primjer. buda, onaj sidarta gotama, postize nirvanu, zaista, ali onda se vraca u samsaru da bi pomogao i drugima da postignu nirvanu. to se smatra velikim milosrdjem bude, tj. bodisatve...
ali iza toga ide sasvim druga prica; buda je naime tim cinom, odustajanje od "vlast." nirvane u cilju pomoci drugima, zapravo postigao pravu nirvanu. mahayana kazhe: "nirvana je samsara, samsara je nirvana"... totalno ti sj... koncept koji si stvorio... dakle, ona kap koja pada u more, "misli" da ce tako postici nirvanu, spoznati svoj atman... a, u stvari, ona ne treba "misliti" i "chekati", ako spozna da je sasvim irelevantno je li izvan mora / u padu, ili u moru, onda spoznaje svoj atman, postize nirvanu, odnosno ukida granicu samsare i nirvane...

a bas bih volio da gari malo vise opise te putove kojima je monisticki koncept hinduizma "nadahnuo" razvoj monoteistickih religija drugdje...

[svejedno]

Buda obitava u zemlji Shambali

Ne, salim se, ali mislim da si me pogresno shvatio, upravo u tome i jeste poenta - u tome da je sve jedno ( ), da je sve isto, a kazem, primer ima simbolicki ceo krug Karme i trenutak u vremenu je manje-vise nebitan.


Naravno, simbolika trenutka upadanja u more ima svoju sopstvenu vrednost, ali sustina je da je - sve jedno.

[gari]

Izgleda da nije svejedno-jer niti je more, more, niti je kap, kap. Kap je istovremeno more i more je istovremeno kap. U tome i jeste suština atmana, jer on je sve i on je ništa, nestvoren i nerođen, večno prisutan. Mi imamo problem sa dimenzijama ovde, naime izgleda da su staroindijski mislioci imali u vidu malo više dimenzija od ovih koje mi poznajemo. Tako se u objašnjavanju pojma atmana vrtimo u krug, jer je rečeno da se on ne može dokučiti ni učenjem, ni znanjem, već on sam odlikuje svojim izborom nekoga. Izgleda da to nismo mi, jer smo vaspitavani u zapadnjačkom duhu. Ja imam veliki problem da i pored solidnog prevoda uđem i smisao napisanog, jer neke reči jednostavno ne postoje za pravilan prevod. To da smo mi deo sveprisutne energije i da je istovremeno ta energija u nama je prisutna u zapadnjačkim filozofijama. Međutim, dalji razvoj indijske filozofije kroz "Bhagavad-Gitu" pokazuje da su i oni bili svesni preširokog posmatranja i rasplinjavanja misli pa su u ovom spisu to pojednostavili, saželi i dali ga kao neku vrstu uputstva za življenje.

[svejedno]

Pa kako onda nije sve jedno ako je kap more a more kap?


A sto se tice vaspitanja u zapadnjackom duhu, slazem se, naravno.

[gari]

Nije svejedno, jer je istovremeno i more u toj kapi vode a i ta kap vode je more. To ćemo lakše povezati ako se vratimo na ideju mikro i makro kosmosa. Sve je jedno u drugom-i mikro kosmos je ujedno i makro kosmos jer se u jednom trenutku ono što je najmanje pretvara u ono što je najveće tj beskonačno. Zaista, ušli smo u neke teme na kojima su pale i najumnije glave /filozofske/. S tim što ovde ništa nije dokazivo, sve je na nivou pretpostavke i verovanja ili neverovanja.

[XanaX]

pa, mozemo jos dublje... npr. nasha, suvremena, sa zapada potekla, fizika, ukazuje kako je najveci dio atoma vakuum... cestice od kojih se atom sastoji, npr. elektroni i protoni, su isto tako 99, 99% vakuum... i sto se dalje ide, tj. sto kvantna fizika pronalazi jos manje i manje cestice koje cine "materiju" otkriva da su one vakuum - a da je ono sto ih cini materijom "suzbijeno" u neki ekstremno mali volumen, a opet nepoznat po svojim odlikama, tj. moze biti i da je taj, fizicarima jos nepoznati pojavni oblik, opet 99,99% vakuum, a materija se nadalje suzbija na jos manji dio volumena... a tu su naravno jos i koncepti valno-cesticne dualnosti (dakle, i ja sam sebe mogu shvatiti kao elektro-magnetski val... jedino sto je moj valni karakter tako slabo izrazen, da ga nikakav instrument ne moze detektirati)... a zatim i koncept prostorovremena, kojeg, priznajem, ogranicen svojim "osjecajem" za nekakvo kontinuirano promicanje realnog vremena, kao i osjecajem da je prostor oko mene ogranicen trima dimenzijama, jos nikako ne mogu prihvatiti... a vrijeme je, kao i prostor, relativno...

no, vratio bih se istocnjacima. ovo pitanje o tome je li sve jednako / isto, je jedan od problema kojima se bave / bavili su se filozofi / teolozi sirom istoka. ako se ne varam, ime mu je lao cu, u kini je "osnovao" daoizam (taoizam). izrazito tesko, za zapadnjaka, shvatiti da su kinezi prihvatili daoizam kao odredjenu religiju, jer daoizam tj. teorija (teologija?) daoizma nema nikakvih koncepta s bilo kakvom religijom, na nacin kako "mi" poimamo religiju. doduse, danas postoje daoisticki hramovi, bogova nema, postoje dva principa, ritualni i misticni nacin spoznavanja "daoa / taoa".

kakve veze ima dao (=put) s pitanjem kapi i mora... pa, dao je jedan, ali je kao sto i simbol pokazuje sacinjen od dvije suprotnosti, a svaka od njih sadrzi mali dio one druge... one se mogu shvacati kao dvije razlicite stvari, i ponekad nam takav nacin prihvacanja pojasnjava realnost (npr. ponekad nam je lakse objasniti ponasanje svjetlosti kao EM-vala, a drugi put kao "roja fotona"), ali te dvije suprotnosti se uvijek skrivaju jedna iza druge, zhele nas zavarati, da ponekad pomislimo kako je rijec o jednoj, a drugi put o drugoj stvari...

i sad, nazalost, nemam izvorni tekst, pa mogu samo pokusati prepricati dio iz jedne daoisticke "priche"... radi se o seljaku i njegovom susjedu. uglavnom, seljaku se stalno dogadjaju razl. stvari, a susjed mu onda dolazi i komentira...

jednog dana, seljakov sin slomi nogu. susjed dodje i izrazi sucut zbog nesrece koja je stigla seljaka, a seljak odgovori: "tko zna sto je sreca, a sto nesreca"...
naredni dan, dodju carski vojnici i pokupe sve mladice u vojsku, ali ostave seljakovog sina, jer mu je noga slomljena. susjed dodje i izrazi veselje zbog srece koja je stigla seljaka, a seljak odgovori: "tko zna sto je sreca, a sto je nesreca..."

... i tak ide dalje, ali se jedino ovog dijela sjecam.

[gari]

Da, interesantno je to da su filozofi u onom dobu samo razmišljanjem dolazili do određenih saznanja, bez ikakvih instrumenata da ih i potvrde a skoro sva ta njihova saznanja potvrdila je savremena fizika. Mislim, da fizičari još nisu došli do najmanje čestice /a može se desiti da ona nosi samo energiju tj da bude samo foton/ tako da će sve ono što mi smatramo materijalnim u stvari biti svetlost /energija/. Nismo dospeli još ni do onog što je najveće, tj. ne znamo ni da li postoji ni gde je kraj svemira. Može se dogoditi da osim ovog svemira postoji još bezbroj njih a pitanje je gde je sve to smešteno? Pa dalje, onda je moguće da je svaki molekul po jedan svemir a svaki od svemira po jedan molekul...i tu se završava priča o povezanosti miko i makro kosmosa jer sve prožima jedno drugo i sve ima svoje uzročno-posledične veze a koje mi ne možemo da dokučimo. U odnosu na judaističke religije /a u njih računam sve koje su nastale iz judaizma tj. hrišćanstvo i islam/ indijska i uopšte istočnjačka misao je veoma daleko otišla. Tora, Biblija i Kur*an su bajke za pastire, istočnjačke filozofije /religije/ su filozofske doktrine koje zapadnjaci samo mogu da kopiraju i analiziraju ne bi li došli do tog nivoa nekada.

[svejedno]

Razlika je, o tome sam se neesto U2Uovao sa jednim forumasem, u tome sto istok insistira na ZNANJU (iskustvenom, logickom, svejedno) dok zapad insistira samo na VERI (slepoj veri).

I uopste, sto se religija tiche, u mojoj glavi nije samo podela na zapadne-istocne, vec i na starije & mladje.

I tend da religiju vise cenim sto je starija.
Jer religije nastaju jedna iz druge, uglavnom.
Mozda gresim, ali takav je moj pristup.

[gari]

KAO ŠTO KOŽA ZMIJINA


Kao što koža zmijina leži svrh mravinjaka

Tako leži telo čoveka u smrti.

Ali on, čovek, oslobođen tela,

Sjedinjuje se sa besmrtnim Duhom,

Sa večitim svetlom Brahmana.

/ Brihadaranjaka upanišada, VII /


KAO PAUK I MREŽA


Kao što pauk iz svoga tela suče niti mreže

I opet ih u svoje telo uvlači,

Kao što biljke rastu iz zemlje i vlasi iz čoveka

Tako svemir izbija iz večitog Brahmana.

/ Mundaka upanišada, I, 7 /


KAO ŠTO SOKOVI CVEĆA


Kao što pčele prave med od sokova raznoga cveća,

I kao što sokovi cveća smešani u grumenu meda

Ne pamte cvet ni čašku iz koje potiču,

Tako i bića, u bitak uronjena

Za vreme dubokog sna ili u smrti,

Ne znaju svoju prošlost, ne znaju sadašnjost:

Da su jednom iz njega izronila,

Da su opet u njega uronjena.

/ Čandogja upanišada, VI, 10 /

[gari]

ČOVEK KAKO POSTUPA

Čovek, kako postupa, onakav i postaje.

Dobrim delima postaje dobar, zlim delima postaje zao.

Čistim delima postaje čist, prljavim delima postaje prljav.

Čovek, kakva je u njega želja, takva i sudbina.

Jer, kakva je u njega želja, takva mu je i volja;

Kakva mu je volja, takvo mu je i delo;

A kakvo mu je delo, takva će biti njegova sudbina,

Dobra il* rđava.

/ Brihadaranjaka upanišada, IV, 5 /




GDE JE TADA ČOVEK


O, duše, kad posle smrti

Glas čovekov u vatru pređe

Kad mu se dah sa vazduhom stopi a misli sa mesecom,

Kad mu uvo postane prostor, telo zemlja a duša eter,

Kad mu se dlake s travom pomešaju, kose s drvećem,

A krv i seme u vodu kad padnu,

-revi mi, gde je tada čovek ?

---------------------------------------------------------------

U delima svojim, o, čoveče, u delima svojim.

Od dobrih dela čovek dobar biva,

Od zlih zao.

/ Brihadaranjaka upanišada, III, 2.13 /