Bootstrap Framework 3.3.6

[zimizamizum]

Originally posted by PauLi
Zimizamizum oborila si me s nogu, kao i Mina Harker, a evo
negde se i Jukie sa mnom slaže.

Ipak jedno me buni.
I dalje u anketi vodi opcija - Nerviraju me generalizacije

Zasto te to buni?

[EYA]

Originally posted by tramp

mislim da se uvek moze generalizacija ograniciti sa "u vecini slucajeva" ili "kroz moje vidjenje" ili "u 99,9% slucajeva" i sl. Licno volim preciznost pa ako je nesto tako u 99,9% slucajeva onda reci 99,9% a ne 100%

tacno tako
stvar je samo u lenjosti mozga da se precizno pozabavi informacijama koje poseduje.
ne volim generalizacije. ne volim ljude koji to cesto rade. ne volim ni kad ja to radim i trudim se da uhvatim sebe u zlocinu i da se ispravim, tj da preciziram.
jako je tesko neku situaciju sagledati iz svih uglova odjednom, ali nje tesko ograditi se i prihvatiti da vidimo najcesce jednostrano, a najredje iz svih uglova.

@zimizarum ti izjednacujes generalizaciju sa iskustvom.
ja ne smatram da je lose ako nesto odbijem da uradim na osnovu prethodnog loseg iskustva sa tim (hranom, ljudima, zivotinjama...) ali ne smem pri tom da tvrdim da sam u pravu i za svaki pojedinacni slucaj, pa ni taj koji sam odbila.

[zimizamizum]

Originally posted by EYA
@zimizarum ti izjednacujes generalizaciju sa iskustvom.

Pa ne, nego sa uopstavanjem na osnovu iskustva. Uopstavanje je kljucna stvar. Iskustvo samo po sebi je samo preduslov.

ja ne smatram da je lose ako nesto odbijem da uradim na osnovu prethodnog loseg iskustva sa tim (hranom, ljudima, zivotinjama...) ali ne smem pri tom da tvrdim da sam u pravu i za svaki pojedinacni slucaj, pa ni taj koji sam odbila.

Da. Ono sto ja pricam je da je predrasuda da ljudi koji izricu generalizacije zaista misle da one vaze za svaki pojedinacan slucaj. Po mom iskustvu - a proveravala sam uzivo - kada neko izjavi nesto poput "crnci su neobrazovani", ne misli na sve crnce, nego na vecinu. I kao sto cu ja lako prihvatiti da ima telefona koji ne sluze za telefoniranje (npr. radi se o ukrasu ili igracki), tako i vecina ljudi ume da shvati da nije svaki crnac neobrazovan. Ako ne prihvata to uprkos dokazima, onda se po definiciji ne radi o generalizaciji, nego o predrasudi, jer dolazi do emocionalne investiranosti koja iskrivljuje percepciju. Kuzis?

[EYA]

onda mu nece predstavljati nikakav prolem da kaze 1/2vecina crnaca, telefona... su takvi1/2 u sustini, ne volim da se kacim za reci jer su one samo pokusaj slikanja nasih misli, ako izjava tj njen ton ostavlja prostora da se zakljuci logicko razmisljanje, a izrazavanje u skracenom obliku, onda prihvatam.
cesto se u moderiranju na ovom forumu, a i u zivotu, vodim rasudivanju kao da se misli ono sto ne pise, a to je 1/2po mom misljenju1/2

inace se slazemo. kuzim, koka

[tramp]

@zimi
vidis ja sam tako sedela na veceri sa profesorom koji je izjavio da su crnci bolji u kosarci jer su geneticki tako predispozicirani i sad je to generalizacija koja sama po sebi ne bi bila problematicna da to nije opsti stav koji taj covek ima i tako se odnosi prema ljudima oko sebe (za njih je sport a ne intelekt) - da ponekad ljudi koristi generalizaciju kao skracenicu i da ako su u pitanju telefoni nije bitno ali kad se te generalizacije koriste kao opravdanje za diskriminaciju (javnu ili pritajenu) to postaje problem

[Kupper]

Originally posted by tramp
@zimi
vidis ja sam tako sedela na veceri sa profesorom koji je izjavio da su crnci bolji u kosarci jer su geneticki tako predispozicirani

Ne zelim da sledece postane offtopic ali, posto pratim sport i dosta citam - ne samo tvoj profesor, vec mnogi strucnjaci kazu da je to tako (najvise u atletici, jos blize, trcanju na kratke staze) zbog toga sto ljudi crne rase imaju drugaciju strukturu vretenastih misica, pre svega u nogama, te, zato imaju vece predispozicije za odredjene sportove?

Ne znam, mozda moze ovo da bude potpuno druga tema, tek zaintrigirala si me. I zato bih voleo sa se jave Mina Harker, jukie ili bilo ko ko je biolog.

[EYA]

a ja kapiram da su crni, pored strukture misica uslovljenom geografskim stanistem i zivotnim uslovima u toku razvitka, razvili i jacu motivaciju za pobedom, s obzirom na to da veliki deo planete smatra iste za bezvrednije pripadnike ljudske rase.

[zimizamizum]

Originally posted by EYA
onda mu nece predstavljati nikakav prolem da kaze 1/2vecina crnaca, telefona... su takvi1/2 u sustini, ne volim da se kacim za reci jer su one samo pokusaj slikanja nasih misli, ako izjava tj njen ton ostavlja prostora da se zakljuci logicko razmisljanje, a izrazavanje u skracenom obliku, onda prihvatam.

E, pa to je jos jedna stvar. U mom iskustvu, otkako sam obratila paznju na te stvari, primecujem da ljudi mahom i ne govore "SVI crnci", nego samo kazu "crnci", a onda mi iz svoje predrasude smatramo da misle na sve.

[zimizamizum]

Originally posted by tramp
@zimi
vidis ja sam tako sedela na veceri sa profesorom koji je izjavio da su crnci bolji u kosarci jer su geneticki tako predispozicirani i sad je to generalizacija koja sama po sebi ne bi bila problematicna da to nije opsti stav koji taj covek ima i tako se odnosi prema ljudima oko sebe (za njih je sport a ne intelekt) - da ponekad ljudi koristi generalizaciju kao skracenicu i da ako su u pitanju telefoni nije bitno ali kad se te generalizacije koriste kao opravdanje za diskriminaciju (javnu ili pritajenu) to postaje problem

Sa time se slazem. Nema sumnje da su generalizacije u osnovi predrasuda, i da su predrasude u osnovi diskriminacije. Ali ono sto pokusavam da kazem je da su generalizacije i u osnovi naseg pojmovnog aparata, i da zato nisu lose same po sebi. A takodje generalizujemo i potencijalno korisne stvari (ko sto rekoh, ljudska prava, skolovanje dece, moral i sl), samo nismo skloni da to primetimo kad pricamo o generalizacijama. Pitanje je bilo da li nas generalizacije nerviraju same po sebi. Moj stav je da nerviraju samo one koji su fokusirani iskljucivo na negativne aspekte generalizacija, tj. ne vide celu sliku.

Ono sto je zanimljivo, kad smo kod predrasuda, je da se sada uglavnom izucavaju u obliku tzv. implicitnih asocijacija. Npr. vidis crnca i odmah imas neki negativan osecaj u sebi koji nije prisutan kad gledas belce. Tog osecaja ne budes ni svesna, ali posto je pobudjeno nesto lose u tebi, brze ces prepoznavati pojmove poput "lose", "katastrofa" i "mizerija" nego "radost", "lepo", "sjajno" (a kad vidis belca obrnuto je). E pa, ono sto je zaista zanimljivo je da ti mozes da promenis i ponasanje i stav prema crncima, da budes majka Tereza za njih, a da ti implicitna asocijacija i dalje ostane negativnija nego za belce. Odnosno, generalizacija koju automatski pravis i dalje moze da postoji, a da uopste ne budes puna predrasuda niti da diskriminises. Odnosno, veza generalizacija-predrasuda je dosta labavija i kompleksnija nego sto se mislilo.

A to vazi i za vezu predrasuda-diskriminacija, inace. Ispostavlja se da ono sto vodi u diskriminaciju nije mrznja, nego strah - a to se ne vidi iz ovih bajatih generalizacija-predrasude-diskriminacija teorija koje se kod nas jos uvek proucavaju kao jedina istina.

Bah, cini mi se da sam ovo napisala mnogo smuljano. Imam temperaturu (koji sam srecnik da se razbolim pred NG), ali ako nesto nije jasno, pliz pitaj da razjasnim.

[svejedno]

Originally posted by tramp

mislim da se uvek moze generalizacija ograniciti sa "u vecini slucajeva" ili "kroz moje vidjenje" ili "u 99,9% slucajeva" i sl. Licno volim preciznost pa ako je nesto tako u 99,9% slucajeva onda reci 99,9% a ne 100%

Ja se trudim tako da razgovaram.
I volim da pisem kratko i odsecno.
Jasno.
Tako da cesto generalizujem, odnosto - izmisljam primere u raspravi.
I dok god to nije uvredljivo, 'politicki nekorektno', generalizacija moze da bude ispravna.

[svejedno]

ili ako su jednostavno netacne, ne mogu biti ispravne.

[gari]

Mrzim generalizacije, ali priznajem da ih ?esto koristim, baš kao i svi drugi koji su ovde diskutovali. Dakle, mrzim ih ali su neophodne ponekada /?esto/.

[Paki]

Našao sam malopre na hardu skoro zaboravljene tekstove o raznim STEREOTIPIMA koji su objavljeni u "Politici" (!) i "Novoj Srpskoj Politi?koj Misli" krajem 2002. i po?etkom 2003. godine... Nadam se da ne?e nikome smetati to što ?u ih ovde preneti. Vrlo su zanimljivi, iako doduše samo analiti?ki bez konkretnih predloga kako se izboriti sa datim stereotipima...

[Paki]

ZAŠTO SMO AGRESIVNI PREMA RAZLI?ITIMA

Negativni stereotipi vode getoizaciji

Broj homoseksualaca pet do deset odsto konstantan kroz istoriju, ukazuje Maja Kandido-Jakši?


"Ne mrzi se nešto sa ?im se nema sli?nosti. Na drugom ?oveku najviše nam upada u o?i ono što od ružnih zajedni?kih crta imamo u sebi", pisao je Oto Vajninger. Ako bismo Vajningerovo zapažanje pokušali da dovedemo u vezu sa homofobijom, odnosno potajnim strahom od vlastitih homoseksualnih želja, onda bismo došli do zaklju?ka da feminizirani muškarac izaziva bes kod pripadnika sopstvenog pola, jer on nosi opasnost od osveš?ivanja vlastitih femininih osobina.

Budu?i da je naša dominantna kultura bazirana na heteroseksualnim odnosima i na porodici kao osnovnoj ?eliji društva, u mnogim sredinama homoseksualnost je tabu tema, a homoseksualci se svakodnevno susre?u sa diskriminacijom u ku?i, na poslu i na ulici, gde su ?esto izlagani fizi?kim i verbalnim napadima. S obzirom na to da se heteroseksualnost povezuje sa društveno visoko vrednovanom muškoš?u, veoma su rašireni stavovi da homoseksualnost predstavlja tešku bolest koju treba le?iti. Jedno istraživanje o "nasilju prema manjinama", sprovedenom u Njujorku 1988. godine, pokazalo je da se od svih ispitanih manjinskih grupa najžeš?a mržnja i fizi?ko nasilje svakodnevno ispoljavaju prema homoseksualcima.

Varijetet seksualnosti

Interesantno je razmišljati na temu zašto društvo mnogo agresivnije "proganja" muškarce koji gaje naklonost prema sopstvenom polu, nego lezbejke koje su, kao žene, daleko zna?ajnije za održavanje vrste. "Zašto se smatra normalnim da žene žive zajedno, da se ljube, obla?e i ponašaju kao muškarci, a da se isto to muškarcima ne dozvoljava?", pita se Maja Kandido-Jakši?, nau?ni saradnik Fakulteta politi?kih nauka, u najnovijem broju ?asopisa za politi?ku teoriju i društvena istraživanja "Nova srpska politi?ka misao".

Jedna od naj?eš?ih lai?kih predrasuda vezana za homoseksualnost glasi da je naklonost prema sopstvenom polu "porok" civilizovanih i savremenih naroda, odnosno da se u sredinama u kojima postoji tolerancija prema homoseksualcima njihov broj pove?ava. Ovo uverenje ubedljivo demantuju istraživanja koja pokazuju da u svim zemljama, u kojima postoje liberalniji stavovi prema homoseksualnosti, nije došlo do pove?anja broja osoba koje gaje naklonost prema svom polu. Pogrešan utisak nastaje zato što se u sredini u kojoj postoji ve?a društvena tolerancija prema "druga?ijima" homoseksualci javno deklarišu, odnosno manje kriju, i javno se bore za svoja prava. Antropološka i etnološka ispitivanja takoðe svedo?e da je od 78 "primitivnih" društava u 49 homoseksualnost tolerisana i prihvatana kao normalna pojava.

"Prema nalazima poznatog seksologa Koši?eka, koji brani tezu da se homoseksualnost ne može smatrati patološkom pojavom, jer se neprekidno pojavljuje kroz istoriju u razli?itim kulturama i etni?kim zajednicama, podjednako u urbanim i seoskim sredinama, broj homoseksualaca je manje-više konstantan i iznosi od pet do deset odsto", podse?a Maja Kandido-Jakši?.

Zahvaljuju?i angažovanju homoseksualaca i osoba koje se bore za ostvarenje prava manjinskih grupa, u ameri?koj psihijatriji se od 1973. godine homoseksualnost ne tretira kao bolest ve? kao varijetet ljudske seksualnosti. Zahvaljuju?i njihovom intenzivnom politi?kom aktivizmu, Evropski parlament je 1998. godine po ubrzanoj proceduri usvojio rezoluciju o jednakim pravima lezbejki i homoseksualaca.

Negativni stereotipi

Meðutim, uprkos zakonskoj regulativi i aktivnoj borbi za ve?a prava, u SAD je 80 odsto ispitanika - homoseksualaca neprekidno izloženo pretnjama, fizi?kim i verbalnim napadima, od kojih mnogi imaju i fatalan ishod. Prema jednom istraživanju, prema homoseksualcima zaraženim HIV-om sredina ima mnogo manje razumevanja nego prema obolelim heteroseksualcima.

Budu?i da su u našoj sredini permanentno prisutni negativni stavovi prema homoseksualnosti, koja je još sinonim za greh, bolest i sramotu, ne ?udi ?injenica da mnogi homoseksualci održavaju svoje heteroseksualne odnose samo zbog socijalnog statusa. U prilog ovoj tezi ide istraživanje Kinsijeve koje pokazuje da je 37 odsto od 12.000 oženjenih Amerikanaca imalo bar jedno homoseksualno iskustvo, a od neoženjenih ?as svaki drugi. Sli?ne podatke je dobila i Šer Hajt na uzorku od 7.000 heteroseksualnih muškaraca od kojih je ?ak 40 odsto imalo razli?ita homoseksualna iskustva u vreme adolescencije.

"Ako pogledamo istoriju civilizacije lako se mogu prona?i brojni primeri poznatih homoseksualaca koji svoje naklonosti prema istom polu nisu imali potrebu da kriju kada su postali veoma uspešni politi?ari ili vojskovoðe, poput prosve?enog apsolutiste Fridriha Velikog, Vilhelma III Bavarskog i engleskog kralja Edvarda Drugog. Meðutim, uprkos tome što su mnoge istorijski slavne li?nosti bile biseksualci ili homoseksualci, poput Rusoa i Šopenhauera, Šekspira, Bajrona, Moma, Mana, Molijera, Prusta, Remboa, Šuberta, Vagnera i ?ajkovskog, danas sama pomisao na homoseksualce kod mnogih izaziva gaðenje, revolt, bes ili slepu mržnju. Za mnoge je i dalje manje strašno biti lopov, narkoman, alkoholi?ar ili delinkvent nego homoseksualac", konstatuje Maja Kandido-Jakši?.

Katarina Ðorðevi?

Politika 22. 1. 2003.

[Paki]

UTICAJ STEREOTIPA NA MUŠKO-ŽENSKE ODNOSE

Zašto uspešnog muškarca "zaslužuje" samo lepa žena

Mlada, lepa i seksepilna žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca predstavlja najviši ugled savremenog sveta


Uprkos vetrovima emancipacije koji planetom duvaju skoro ceo vek, žene još žive pod tiranijom postoje?ih shvatanja o standardima ženske lepote i u strahu da mogu biti odba?ene i zamenjene lepšim, mlaðim i seksualno privla?nijim ženama. Lep izgled žene maltene postaje njena uniforma bez koje joj se može lako desiti da izgubi radno mesto i bude zanemarena u poslu ili u braku. Privla?no lice i telo ženi mogu osigurati ekonomski oslonac, sigurnost i uspeh u društvu.

Iako savremene žene pokušavaju da se oslobode vekovnih patrijarhalnih okova, usvajaju?i muške osobine i uloge, mnoge zadržavaju i stare stereotipe kao rezervu ako se ne afirmišu u svetu muških vrednosti, pa troše enormne svote novca i vremena na negovanje svoje ženstvenosti. I to ne bez razloga, s obzirom na to da rezultati socijalno-psiholoških ispitivanja ukazuju da inteligencija, obrazovanje i društvena afirmisanost žene smanjuju šansu ženi da se uda. Ameri?ki sociolozi Tejlor i Glen su ?ak "izra?unali" da je šest puta manja verovatno?a da ?e se žene nau?nice i inženjeri udati nego da ?e muškarci istih profesija i položaja ostati neoženjeni.

Socijalni ideal

"Stereotip da žena treba da bude lepša od muškarca veoma je raširen širom sveta. U savremenom svetu najviši socijalni ideal predstavlja mlada i lepa žena udata za bogatog i profesionalno uspešnog muškarca. Ispitivanja potvrðuju da se ?ak i vrlo ružni i neprivla?ni muškarci, ako su oženjeni ženstvenim i privla?nim ženama, obi?no doživljavaju kao mnogo lepši, sposobniji i uspešniji u društvu. S druge strane, ?injenica da je žena udata za zgodnog muškarca, nema nikakvog zna?aja za procenu njene li?nosti. I još nešto - ako ambiciozna žena nije udata, nije koketna i ako se ne trudi da doðe do cilja neseksualnim sredstvima, obi?no se doživljava kao muškobanjasta, a njena želja za uspehom tuma?i se posledicom kompleksa inferiornosti", ukazuje Maja Kandido Jakši?, nau?ni saradnik Fakulteta politi?kih nauka u najnovijem broju ?asopisa za politi?ku teoriju i društvena istraživanja "Nova srpska politi?ka misao", koji je posve?en polnim stereotipima.

Istraživanje "Idealan muškarac i idealna žena" je, prema oceni ove autorke, pokazalo svu zastrašuju?u snagu stereotipa lepote u našoj sredini. "Naše devojke intuitivno ose?aju da muškarce znatno manje privla?e svojim razumom nego lepotom, tako da devojke koje za sebe misle da su ružne pate od kompleksa inferiornosti i ose?anja krivice. Ovo ose?anje je ponekad tako snažno da se mlade devojke, u zamišljenoj situaciji eventualno mogu?eg izbora izmeðu alternativa zdrav-ružan ili bolestan-lep u izrazito ve?em broju slu?ajeva opredeljuju za lepotu po cenu bolesti.

Osim toga, žene se svakodnevno, ?ak i putem ženske štampe, podse?aju da je mit o ženskoj mo?i vezan za njen šarm i ženstvenost i da se ženi bez seksualne privla?nosti teško otvaraju bilo koja vrata, bez obzira na obrazovanje i oštrinu duha. Posledica toga je da one u proseku ulažu mnogo ve?u energiju i materijalna sredstva za negovanje tela i održavanje svoje lepote, nego u razvoj svog duha i individualnosti. Zadržavaju?i ovaj stereotip, žene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj želji da postanu slobodna i samostalna bi?a, neguju?i svoje telo više nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troše mnogo vremena i energije traže?i potvrdu svoje lepote, umesto da traže potvrdu svojih sposobnosti i svoje li?nosti", zaklju?uje Maja Kandido Jakši?.

Polni identitet

Gde sežu koreni polnih stereotipa? Da li roze i plave benkice, koje zamenjuju "muške" i "ženske" igra?ke ozna?avaju uvod u pri?u o polnim razli?itostima koje imaju svoj ishod u kulturalnim predrasudama koje "boje" emotivan i svaki drugi odnos izmeðu muškarca i žene? Da li plasti?ni automobili, kamioni, ma?evi, kacige, puške, pištolji i noževi, odnosno lutkice i minijaturni kozmeti?ki pribor koji se nalaze u sobama devoj?ica i de?aka trasiraju put predrasudama da su "žene emotivna, a muškarci racionalna bi?a", odnosno da su agresivnost, hrabrost, uspešnost, autoritarnost i disciplinovanost "muške" osobine, dok su empatija, saose?anje, dobrota, lepota i pasivnost tipi?ne "ženske" osobine?

"Od najranijeg detinjstva de?aci i devoj?ice se proglašavaju za decu sa poreme?enim polnim identitetom ako ispoljavaju ve?u naklonost prema suprotnim polnim ulogama. Meðutim, na devoj?ice se pravi manji pritisak ako se igraju muških igara i usvajaju muške polne uloge nego što je to slu?aj sa de?acima ukoliko ispoljavaju feminino ponašanje. Posebno su o?evi ti koji nastoje da potisnu feminino ponašanje kod de?aka, nego maskulino kod devoj?ica. Primera radi, dok se devoj?icama "muškara?ama" toleriše nošenje pantalona, džinsa, igranje sa automobilima dotle de?acima nije dozvoljeno da se igraju lutkama i igra?kama "rezervisanim" za devoj?ice, de?aci koji preferiraju ženske igra?ke ili žensku ode?u se ismejavaju i kažnjavaju. Nau?nici su ustanovili da žene i muškarce koji se ne ponašaju u skladu sa pojmom tradicionalnog femininog i maskulinog identiteta, psihijatri obi?no proglašavaju li?nostima s poreme?enim polnim identitetom.

Rezultati drugih istraživanja upozoravaju da se zbog razli?ite socijalizacije, kod muškaraca i žena javljaju i razli?iti psihi?ki poreme?aji. Naime, poznato je da se devoj?ice vaspitanjem usmeravaju ka ku?i i porodici i da im se govori da je za njih otvoren prostor opasan, naro?ito ako su bez pratnje, jer im se na ulici uvek može dogoditi nešto neprijatno. Nasuprot tome, muška deca se od najranijeg detinjstva prosto isteruju napolje, kako bi se tamo igrali i da ne bi razbijali stvari po ku?i. De?aci mnogo više vremena borave van ku?e, bave?i se razli?itim aktivnostima, i tu se uglavnom odvijaju i sti?u njihova glavna životna afirmacija i uspeh. ?eš?a pojava agorafobije (strah od otvorenog prostora) kod žena i klaustrofobije (strah od zatvorenog prostora) kod muškaraca, mogla bi se objasniti i razli?itom socijalizacijom i polnim ulogama", zaklju?uje Maja Kandido Jakši?.

Katarina Ðorðevi?

Politika 26. 12. 2002.

[gari]

I, šta sad treba da mislim? Iznosiš svoje ili mišljenje novinara "Politike"? Što me nervira to preslikavanje nekih tekstova. Dal si ti ovo uopšte pro?itao, ili si nam samo preneo, pa ko izdrži-pri?a?e?

[Paki]

Originally posted by gari
I, šta sad treba da mislim? Iznosiš svoje ili mišljenje novinara "Politike"? Što me nervira to preslikavanje nekih tekstova. Dal si ti ovo uopšte pro?itao, ili si nam samo preneo, pa ko izdrži-pri?a?e?

Originally posted by Paki
Našao sam malopre na hardu skoro zaboravljene tekstove o raznim STEREOTIPIMA koji su objavljeni u "Politici" (!) i "Novoj Srpskoj Politi?koj Misli" krajem 2002. i po?etkom 2003. godine... Nadam se da ne?e nikome smetati to što ?u ih ovde preneti. Vrlo su zanimljivi, iako doduše samo analiti?ki bez konkretnih predloga kako se izboriti sa datim stereotipima...

1. misli šta ho?eš
2. u postu pre tih tekstova (citiran je ovde, na oko 4 centimetra iznad ovog reda) sam objasnio o ?emu se radi, izvoli pa pro?itaj
3. da, pro?itao sam sve te tekstove
4. u anketi sam odavno glasao za prvu opciju (odgovor)

Zadovoljan ?

[gari]

Jok ja-iskreno, nisam mogao sve ovo da pro?itam, sitna slova a ja negde zaturio nao?awe.