Bootstrap Framework 3.3.6

[Anhedonie]

^ isto to mi rece i kisna glista za sebe.

[Markiza]

Raspadnemo se,istrulimo i nađubrimo zemlju poput svega što se raspada i truli....

[ZlatnaPtica]

Cituckah malo ovu temu, odlucih da meditiram malo o ovome...
Dakle - posle smrti dolazi nista. Apsolutno nista. Ne vidimo nista. Ne cujemo nista. Ne osecamo nista. Ne mislimo nista. Nismo svesni icega. Nista. Isto kao i pre rodjenja.
A ideje o zagrobnom zivotu su banalne - ideja da, u citavom moru nase galaksije gde smo mi samo kapljica, i u citavom okeanu galaksija gde je nasa galaksija samo kapljica, da se nesto/neko uzviseno bice/stagod postaralo za nas male, nevidljive, nebitne ljude da zivimo vecno - Glupost.
Mi smo samo deo jedne enromne, astronomske hemijske reakcije, skup atoma koji je, eto, vremenom evoluirao i postao svestan samog sebe i svog okruzenja, i zivi u iluziji da postoji slobodna volja, iako je svaki nas postupak logicna/fizcka/hemijska posledica nervnih impulsa u mozgu, koji su opet posledica nadrazaja iz okruzenja, koji su posledica raznoraznih posledica i tako u nedogled do pocetka svemira.
Drugim recima, kao sto je neko vec naglasio, kada bi smo znali o ovom trenutku apsolutno SVE - stanje svakog atoma u svemiru i sve njegove karakteristike, brzinu i smer kretanja, naelektrisanje, itd itd; mogli bismo stoprocentno tacno proracunati buducnost svega, ne izostavljajuci postupke drugih ljudi.

Elem, skrenuh sa teme.

Dakle, posle smrti svet ide dalje a mi (p)ostajemo najobicniji skup atoma, sada nesvesan icega, ni svog postojanja, razlazemo se u prirodi i tako dalje i tako dalje.

Vaistinu, ta cinjenica je depresivna i jako zastrasujuca svakome od nas; i ja mislim da je i bas to glavni razlog religioznosti - strah od smrti.

[/meditation]

[speedygonsales]

Ко, зна... Ја, некако, ипак верујем да наша свест не бива тек-тако протраћена. Ко зна како...
Ако смо као садашњи скуп атома свесни ко зна да ли ће ти атоми, када нас напусте, са собом и понети део нас па се и испољити у некој форми сутра која ће имати поједине наше одлике

[Хуанита]

Несам школовала шта се дешава после смрти, али се надам да они који су заслужили пређу на неке више нивое постојања. Ти виши нивои постојања су по мом мишљењу Божица Јурић, или Арвина Шабч, или Стоја.

[speedygonsales]

Ти виши нивои постојања су по мом мишљењу Божица Јурић, или Арвина Шабч, или Стоја.

Да, реинкарнација у Стоју би одиста била нешто посебно

[HalfJack]

Šta vi mislite da se dešava sa nama posle smrti?

Ne znam, saznat ću kada umrem.

[2kune]

I poslje Smrti - Smrt!

[Speculum Columbae]

Ali da promislimo i s druge strane.
Koliko ima razloga za nadanje da je smrt neko dobro? Jer smrt može biti samo jedno od ovoga dvoga:
Ili je takva da onaj koji je umro nije ništa,
ili je neka promena i seoba duše odavde, na neko drugo mesto.

U prvom slučaju, ako nema nikakvih osećaja, nego je sve kao dubok san, kad se spava i ništa ne sanja, ako je dakle smrt takva, onda je ona čudo od blagodeti.
Jer celo vreme života i nije ništa drugo, nego jedna neprospavana noć.

U drugom slučaju, ako je smrt neka promena i seoba duše odavde, na neko drugo mesto, i ako je istina što govore da borave tamo oni što su preminuli, pa zar nema veće sreće od ovoga? Sresti se tamo sa Homerom, Orfejem...što se mene tiče, ako je to istina, želeo bih onda i više puta da umrem. Oni tamo, po svoj prilici, za ovakve razgovore ne osuđuju na život.

[ZlatnaPtica]

Sokrat?
(kao ja sam fol nacitan pa prepoznajem da je to njegovo, a u stvari sam bas skoro cituckao Sokratovu odbranu na netu pa prepoznah )

Off:
Dante, smem li pitati sta si po profesiji/obrazovanju? Mozda je nepristojno pitanje, mislim, ocigledno je da si veoma obrazovan, ali moja radoznalost se ne zaustavlja na tom zakljucku

[Laerem]

Mi smo samo deo jedne enromne, astronomske hemijske reakcije, skup atoma koji je, eto, vremenom evoluirao i postao svestan samog sebe i svog okruzenja, i zivi u iluziji da postoji slobodna volja, iako je svaki nas postupak logicna/fizcka/hemijska posledica nervnih impulsa u mozgu, koji su opet posledica nadrazaja iz okruzenja, koji su posledica raznoraznih posledica i tako u nedogled do pocetka svemira.
Drugim recima, kao sto je neko vec naglasio, kada bi smo znali o ovom trenutku apsolutno SVE - stanje svakog atoma u svemiru i sve njegove karakteristike, brzinu i smer kretanja, naelektrisanje, itd itd; mogli bismo stoprocentno tacno proracunati buducnost svega, ne izostavljajuci postupke drugih ljudi.

Pri tome radis jednu veliku bahatu deterministicku pretpostavku. Zaista ne postoji zabluda veca od one da je kozmos fino uredjen mehanizam, a ne serija katastrofa, kontradikcija, evolucija, istrebljenja, slijepih ulica, eksplozija rastuce kompleksnosti. I ta ideja "kada bi smo znali o ovom trenutku apsolutno SVE" je stravicno banalna. Kao prvo, imas krive epistemioloske pretpostavke o reprezentaciji, tj. u kontekstu filozofske rasprave krivo koristis glagol "znati". Jer "znanje" nikada nije odraz stvarnog stanja stvari, vec radikalna fenomenoloska redukcija koja vise oblikuje nego sto otkriva karakteristike materije. Stvarnost kao takva je beskonacna. Materija u svojoj cjelini ima beskonacno mnogo karakteristika. Znanje je kao da nasilno uzmes dva-tri elementa i od njih stvoris cetvrti element koji mijenja poziciju prva tri. A ti se ponasas kao da su dimenzije i masa krajnji horizonti definicije materije. A sto je sa znacenjem? Npr. imas casu vode. Ona ima svoju masu. Odlijes pola i imas manju masu. Dakle sve jasno, deterministicki. Ali isto tako imas casu koja je na pola puna. I onda se nadje neki pametnjakovic koji kaze "a mozda je casa samo na pola prazna". Ti shvatis da kvantitet vode u casi ne indicira samo razliku u masi, nego da i da ukazuje na odredjen sentiment, pogled na svijet. Samo to shvacanje, taj koncept, je biokemijski upisan u tvoj mozak. Dakle u cvrstu, solidnu materiju, isto kao da je netko uzeo noz i izrezbario drvo. I tu svi instrumenti znanosti padaju u vodu.

Rijeci su takodjer materija. Jezik je materijalan, i mnogo vise "solidan" nego predmeti s masom ili mjerljiva energija, koja je u konstantnom gibanju. Svaka rijec koju cujes, film koji pogledas, knjigu koju procitas, dakle sve sto spada u domenu jezika na biokemijskoj razini mijenja tvoj mozak. A opet, jezik nije konstituiran od atoma, i ne mozes ga reducirati na neko fizicko vozilo. Zivi unatoc mijeni generacija. Ne vraca se na nulu nakon svake smrti. Dakle, on otvara novu dimenziju u fizickom svijetu koja je u dijalektickom odnosu sa starom dimenzijom. I cesto je u konfliktu s njim. Ti kazes nagon za prezivljavanjem, ja kazem nuklearna bomba. Ti kazes "sebicni gen", ja kazem kondom. Ti - iako toga nisi svjesna - kazes Spinoza; ja kazem Hegel. And let's leave it at that.

A i neki moj generalni stav prema velikim idejama je slijedeci - ako si potpuno siguran, potpuno si u krivu.

[ZlatnaPtica]

A da li si ti potpuno siguran da je taj stav tacan? (pazi paradoksa! ) I nisam rekao da kosmos funkcionise uredjeno kao mehanizam, niti to mislim!!!

I naravno, govorio sam hipoteticki o tome da 'znamo' sve u jednom trenutku i ne ulazeci u samu definiciju znanja, valjda sam bio dovoljno jasan da ne moram da napominjem 'pod znanjem podrazumevam da subjekt nije ni optimista ni pesimista (kad vec pominjes half-empty, half-full ) nego da barata samo cinjenicama, bla bla bla'... Enivej - to je, naravno, nemoguce.
No, moja poenta u tom delu izlaganja je da slobodna volja, gledano kroz prizmu hemije/fizike - ne postoji. Zato sto postoje nepromenljivi fizicki zakoni koji vaze za apsolutno sve i funkcionisu po sistemu uzrok-posledica (tj. svaka pojava ima uzrok i posledicu). A slobodna volja bi u stvari znacila da mi bez uzroka odlucimo nesto, sto je fizicki nemoguce (osim ako ne pocnemo da ulazimo duboko u subatomski prostor gde se desava sve i svasta, ali to je potpuno zanemarljivo).
Sad, reci ces, pa da - pa zar ti sve odluke donosis samo posle nekog uzroka, svakoj odluci znas uzrok? Ali ne govorim o takvim uzrocima (tipa nesto se desilo pa ti je to sad uzrok), nego o fizickim/hemijskim uzrocima, tome da je razmisljanje i rad mozga u stvari samo skup hemihskih reakcija. Delovi mozga koji se sastoje od nervnih celija koje rade pomocu nervnih impulsa (akcionog potencijala) koji uzrokuje membranski potencijal, K-Na pumpe, itd itd - na kraju se sve svede na ogroman, gigantski skup hemijskih reakcija. Takav skup je ogroman za prebrojavanje, a kamo li za ispitivanje ili izracunavanje. Ali znamo zasigurno da je svaka od tih reakcija potpuno logicna, ne desava se sama od sebe nego zbog prisustva tih i tih molekula/atoma i tih i tih uslova itd itd. - nista nije ostavljeno slucaju, sve ima svoj tok.
Dakle, nama se cini da mi imamo slobodnu volju, ali svaki nas postupak, kada se svede na tako proste cinioce, je ustvari cista fizika, i nije se mogao odviti drugacije.



Anyway, mozda sam napadno zvucao u svom izlaganju, ali there are no hard feelings whatsoever, samo uzivam u debatovanju

[Galateja]

Ne postoji smrt, postoje samo seobe i besmrtnost.

[Laerem]

Zato sto postoje nepromenljivi fizicki zakoni koji vaze za apsolutno sve i funkcionisu po sistemu uzrok-posledica (tj. svaka pojava ima uzrok i posledicu).

Osim sto su, nakon novih otkrica u CERN-u, ispada da posljedica moze doci prije uzroka, and all that jazz

Ali nisi ti mene uopce shvatila. Ono sto ti ja pokusavam da kazem je da, cak i kada bi imala potpuni biokemijski pregled svemira, i dalje ne bi mogla iskalkulirati niti jednu sekundu ljudskog djelovanja s ikakvom preciznoscu. To je ono sto sam ja tebi pokusao da objasnim.

1. Zato sto u stvarnosti postoje fenomeni koji, iako dolaze iz biokemijske strukture naseg mozga, ne mozes ih reducirati natrag na tu istu strukturu. Poput jezika. Jezik ne mozes reducirati niti na jedno specificno ljudsko bice. A opet postoji. I utjece na biokemijsku strukturu tvog mozga, sto znaci da je jezik materijalan, iako nema proton, neutron i elektron.

2. Sama solidna materija je u sebi nepouzdana i sklona paradoksima, sto kvantna mehanika pokazuje sve vise i vise. Npr. cinjenica da ista cestica moze biti na dva mjesta odjednom. Nasa deterministicka stvarnost uzroka i posljedica je samo prividna, produkt razmisljanja staromodnog logickog pozitivizma.

3. Jos jednu stvar koju nisi shvatila je da je materija kao takva beskonacna. Ona ima beskonacni potencijal svojstva. S obzirom da ti je casa vode prekomplicirana, ajmo se prebaciti na drvo. Drvo je dakle zivi organizam sa svojom masom i dimenzijama. Ali kad odredjeno ljudsko bice vidi drvo, ono vidi papir. Kada drugo ljudsko bice vidi drvo, ono vidi harmoniju prirode. Koncept "papir" i koncept "prirodna harmonija" su fizicke karakteristike drva koje se manifestiraju kada se to drvo suoci sa Subjektom, dakle covjekom. Koncept da "papir dolazi od drveta", dakle ta sama misao, postaje biokemijski zapisana u tvom mozgu. Dakle, jedno od beskonacnih mjerljivih svojstva drva je da u mozgu subjekta uzrokuje jednu od bezbroj mogucih biokemijskih reakcija. Jer drvo u mozgu drugog subjekta moze uzrokovati i i biokemijsku reakciju "gade mi se drva jer zivim na selu". Svaka razlicita misao je, naravno, razlicita biokemijska reakcija.

Ima tu jos mali milijun argumenata, ali basically, ne, nije moguce niti hipotetski izracunati buducnost svemira jer u svemiru ne vlada determinizam, tj. za tako sveobuhvatnu, totalitarnu teoriju ne postoji dovoljno dokaza.

[ZlatnaPtica]

Pa ne mozemo svakoj misli/ideji/jeziku itd. odrediti tacnu materiju itd. - ali naravno da je sve to materijalno
Ovo pod 3 - ne vidim zasto se to ne uklapa u ono sto sam ja rekao? Razlicita misao je razlicita biohemijska reakcija, naravno - ali to sto kod razlicitih ljudi ista stvar izaziva razlicitu biohemijsku reakciju ne znaci da su te reakcije random, nego da je sama biohemijska struktura razlicita kod ljudi pa reaguje drugacije i sta ja znam xD Ulazim suvise u filozofiranje, ali kapiras sta hocu da kazem.

No, sve u svemu, istrazih malo o ovome na netu - i i najveci naucnici su podeljeni oko ovoga. Jedni tvrde upravo isto sto i ja, drugi isto sto i ti Zajeb' ti ovu raspravu, kad oni nisu dosli do resenja necemo ni mi



BTW, musko sam

[smaug]

Raspadnemo se,istrulimo i nađubrimo zemlju poput svega što se raspada i truli....

Ih, sto si pesimista...pa ne samo to...ostane nesto i za nas.

[alexandermagic]

Ne postoji smrt, postoje samo seobe i besmrtnost.

Otkad ne postoji Smrt? Ne dopada ti se pomisao da nam je ona jedina konstantna pratilja u životu?

Besmrtnost pak ne pripada ljudima, ma koliko se zanosili lEpotom te ideje. Rijetkim ljudskim dElima da, no...

...

OnT: ... smo mrtvi.

[Pauceti]

Do not stand at my grave and weep,
I am not there; I do not sleep.
I am a thousand winds that blow,
I am the diamond glints on snow,
I am the sun on ripened grain,
I am the gentle autumn rain.
When you awaken in the morning’s hush
I am the swift uplifting rush
Of quiet birds in circling flight.
I am the soft starlight at night.
Do not stand at my grave and cry,
I am not there; I did not die.

Tamo vamo skoro pa svaki dan nesto razmisljam o smrti, intrigira me skoro pa isto kao i zivot sam. Pre sam imao poprilicno krutu ideju o zlosutnom entitetu ali se ta ideja vremenom rafinisala. Verujem da je inicijana kapisla ideje bila jedna prica o decaku koji je naisao na kucu u kojoj zivi Smrt. Nemam pojma ko mi je to ispricao ili gde sam to procitao ali znam da mi je ta prica tada produbila samu ideju zatvaranja ciklusa zivota.

Isla je nekako ovako:
Decak naidje na kucu gde zivi Smrt. Udje unutra i pocne da razgleda po velikoj kruznoj prostoriji u kojoj je bilo upaljeno bezbroj sveca. Smrt koja je znala decaka i sve vreme ga gledala nije izustila ni rec vec nastavila da radi sta je vec u opisu posla Smrti da radi... Cim je jedna sveca ugasila Smrt pridje i pokupi dusu coveka.

Decak je jos malo razgledao kad mu pogled pade na jednu malu treperavu svecu iznad koje se vec polako nazirala dusa bolesne devojcice. Sto je plamen postajao slabiji - slika je postajala sve jasnija. Zeleci nekako da je spase decak se okrenu oko sebe i ugleda jednu veliku svecu nekog podmuklog biznismena. Sijala je jako i bila dugacka.

Bez razmisljanja decak je uze i polomi na dva dela i stavi jedan deo ispod devojcicine svece. U tom trenutku plamen biznismena pocne da treperi a njegova dusa da se oslikava, dozivljavao je srcani napad.
Devojcica kao da je potpuno ozdravila.

Smrt nije dugo cekala. Otila je malo dalje u sobu i vratila se do svece biznismena, drzala je jednu svecu u ruci. Prepolovi je na dva dela i stavi jedan ispod biznismena gde se ovaj odmah vrati u zivot. Sad je ostatak svece koji je Smrt drzala u ruci poceo da treperi a iznad se pojavi lik decaka.

Mozda coveku nije dato da zna sta ima posle smrti, ali verujem da je nekolicina ljudi saznala ovom ili onom metodom. Naravno kako to uvek biva smrtnici to nece razumeti. Ne znam jel ima ili nema besmrtnih ljudi (nadam se da ima) i ako postoje onda sigurno vode veoma individualne zivote. Na kraju krajeva ako su zivotinje mogle da dobiju dar besmrtnosti onda ne vidim zasto ljudi takodje ne bi mogli.

Verovatno cu jos pisati na ovoj temi ali sad zaista moram da spremim humus

[Mage]

Sviđa mi se kako Laerem razmišlja, iako je verovatno to pokupio iz gomile knjiga

U svakom slučaju, pošto vidim da velika većina pomalo slepo veruje u ideju da poznavanjem položaja i brzine svakog atoma/čestice etc. ćemo moći da predvidimo sve sa 100 % sigurnošću, moram da vas razočaram:

Postoje fizičke veličine koje su "povezane" na takav način da poznavanje jedne od para nas sprečava da znamo drugu (a obe nam trebaju da deterministički opišemo sistem): kao npr. položaj i brzina, ili vreme i energija itd. I to nije zbog loših instrumenata, već postoji fundamentalni razlog zašto je to tako-naime zakoni kvantne mehanike.

Nauka se bavi modelima, a nikako "pravim" stanjem stvari. Određene merljive veličine se povezuju u matematičke modele koji, ukoliko se mogu reprodukovati i konzistentni su sa prethodnim zapažanjima, postaju fizički zakoni. Nijedan fizičar ne zna šta je masa, naelektrisanje, magnetno polje, vreme, prostor etc. Mi zapravo ne znamo ništa.

Nauka ima samo modele, nikako "istinu", koji se svake godine menjaju Nauka je kučka izdajnička.

[ZlatnaPtica]

Mage, apsolutno se ne slazem da nauka ima samo modele a ne istinu. A pogotovu ne sa tim da se svake godine menjaju ili sta vec.

A ja i ne govorim da na osnovu jedne velicine mozemo saznati ostale, ali kad bi znali sve velicine svih atoma, onda bi mogli proracunati buducnost zato sto isti zakoni fizike vaze za sve atome, i ne vidim zasto bi se atomi u nasem mozgu - koji su akteri naseg misljenja i odluka itd itd - razlikovali i odstupali? Mozda se i moze u nekim eksperimentalnim uslovima udesiti da fizicki zakoni ne vaze bas uvek (evo ovo sto rade u CERN-u), ali takve stvari se ne desavaju u nasim glavama.

[Pauceti]

Lepo rekose o njoj: Smrt! Jedino nju treba ispitivati o zivotu.

U citavom nasem zivotu i svem nasem svetu samo je jedan dogadjaj od istinskog znacaja - nasa smrt. Ona je srediste u kojem se sastalo sve sto se protivi nasoj sreci, sve sto izmice nasoj buducnosti. Sto nam se misli vise upinju da joj izmaknu, to nam se ona sve vecma nadmece. Sto je se vise bojimo, to nam je strahotnija - hraneci se upravo nasim strahom. Svojom senkom sve oko nas zatamnjuje. Pa ipak, premda bez prestanka na nju mislimo, opet to nekako bez pravog saznanja. Svu paznju silimo da joj okrene ledja, umesto da joj idemo u susret otvorenog lica. Predajemo je tamnim prostorimo nagona, odbijajuci da joj posvetimo makar nekoliko trenutaka svog zdravog umovanja. Zar onda treba da nas cudi sto nam je misao o smrti i najtrosnija i najzabludelija uprkos tome sto bi trebalo da bude i najjasnija i najpotpunija, naprosto zbog toga sto je najneizbeznija?

Za istrazivanja dubina ponora cekamo trenutke kad nam je zivot najtitraviji i najpometeniji... Kad ne samo sto vise ne mozemo da mislimo, vec gotovo ni da disemo...

Da nam se nekim slucajem vrati covek iz prethodnih vekova, jedva da bi na dnu nasih danasnjih dusa razabrao slike svojih bogova, svojih nekadasnjih stremljenja, svojih ljubavi i svog sveta; ali sliku smrti zatekao bi skoro netaknutu, bas onakvu kakvu su je nasi preci stvorili pre mnogo stotina godina.
Cak ni nas razum ma koliko da je mozda uznapredovao, nije joj ni slovce dometnuo.
Doduse jedva da jos verujemo u paklene muke i rajske slasti: pa ipak, sve u nama, cak i kada su u pitanju najveci nevernici, prozeto je zagonetnim tajanstvima hebrejskog Seola, antickog Hada ili hriscanskog Pakla.

I kad otkuca cas koji nam je bio zadat i na koji se nismo usudjivali da upravimo pogled, sve nas odjednom izdaje. I uzaman trazimo pribeziste u razmisljanjima koja nas izludjuju; i u mnogim srcima jedino ostaje nada da nas na drugoj obali ne ocekuje tek beskrajno i bezoblicno nistavilo...

[Mage]

Mage, apsolutno se ne slazem da nauka ima samo modele a ne istinu. A pogotovu ne sa tim da se svake godine menjaju ili sta vec.

Bez uvrede, ali to je verovatno zato što nisi upućen u to što pričaš

A ja i ne govorim da na osnovu jedne velicine mozemo saznati ostale, ali kad bi znali sve velicine svih atoma, onda bi mogli proracunati buducnost zato sto isti zakoni fizike vaze za sve atome, i ne vidim zasto bi se atomi u nasem mozgu - koji su akteri naseg misljenja i odluka itd itd - razlikovali i odstupali? Mozda se i moze u nekim eksperimentalnim uslovima udesiti da fizicki zakoni ne vaze bas uvek (evo ovo sto rade u CERN-u), ali takve stvari se ne desavaju u nasim glavama.

Opet se vraćamo na isto: šta su fizičke veličine? To su samo modeli/pojmovi na koje čovek razlaže totalnost svoje percepcije kako bi je lakše analizirao i povezao u koherentnu celinu.

Fizički zakoni nisu potpuni. Ponavljam, to su samo modeli, ideje i aproksimacije. Služe nam kako bismo uspeli da predvidimo prirodu i kontrolišemo je. Daju nam uvide u prirodu, ali nam na kraju krajeva ništa zapravo ne objašnjavaju.

To su modeli, i uvek će i biti samo modeli.

[ZlatnaPtica]

Ali je svejedno jasno da isti zakoni, znali ih mi u potpunosti ili ne, vaze za sve atome u svemiru, zar ne? I jasno je da se sve interakcije/reakcije/pojave ne desavaju same od sebe, nego zbog jasnog fizicki-smislenog uzroka. Zasto bi se onda atomi i biohemijske reakcije u nasem mozgu razlikovale ili bile posebne u odnosu na bilo koje druge atome i hemijske reakcije? I cak i ako je moguce da se nesto desi 'samo od sebe', zasto se desava bas u nasem mozgu, i zasto smo mi toliko mocni da mozemo to da odlucujemo?

Uostalom, Michio Kaku, Richard Dawkings i Stephen Hawking se slazu sa mnom - dovoljno mi je to

[Blady]

Dolazi Madonna.

''

[Dirrty]

Naučno znanje je ljudsko delo, i kao takvo je naslonjeno na njegovo iskustvo, koje je nužno ograničeno. Da ne ulazim uopšte u problem društvene uslovljenosti naučnih istina...

Strah od smrti je strah od nepoznatog, koji nikada neće biti prevaziđen.

Ne mislim da će čovečanstvo doći do saznanja šta sledi posle, jedino se možemo nadati pojedinačnoj spoznaji, u trenutku sopstvene smrti. Ali imajte na umu da je i nada mač sa dve oštrice.

Dovoljno su mi mračne misli i bez razmišljanja o smrti. Više volim nespokoj koji pruža pitanje svrhe postojanja uopšte.

[Laerem]

Ali je svejedno jasno da isti zakoni, znali ih mi u potpunosti ili ne, vaze za sve atome u svemiru, zar ne?

Atomi su samo ljudska izmisljotina koja reducira opipljive tvari na koncept bazicne jedinice materije. Kao sto pokazuje kvantna mehanika, model atoma nije dovoljan da objasni funkcioniranje materije. Kao sto ce pokazati znanost za 50 godina, model koji ce izmisliti kvantna mehanika nece biti dovoljan da objasni funkcioniranje materije. Kao sto pokazuje filozofija, materija ima beskonacno mnogo karakterisitka, i zato znanost nikada nece imati kraja. U konacnici, znanost je jezik odredjenog seta simbola. A REPREZENTACIJA NIKADA NE MOZE BITI JEDNAKA STVARI KOJU REPREZENTIRA. I TI NIKAKO DA TO SHVATIS. E=MC2 nije jednako odnosu materije i energije i svemiru. To je aproksimacija odredjenih karakteristika materije i energije, koja funkcionira samo u odredjenim uvjetima.

Ljudske usi cuju samo odredjene frenkvencije. Ludske oci vide samo odredjen spektar boja. I ljudski mozgovi, koji iz tih podrazaja rade odredjene asocijacije, promatraju citav svemir kroz vrlo usku kljucanicu. Medjutim, ta kljucanica nije bila tu prije ljudi, niti su te asocijacije bile tu prije ljudi. LJUDI KAO SUBJEKTI SU SU SPECIFICAN FIZICKI FENOMEN KOJI SE MORA UZETI U OBZIR KADA SE RADI BILO KOJI UNIVERZALAN PREGLED STVARNOSTI. Ljudska samo-svijest, i to na znanstvenom nivou, je zanimljivija od bilo cega stpo se desava unutar singularnosti.

[Mage]

Ali je svejedno jasno da isti zakoni, znali ih mi u potpunosti ili ne, vaze za sve atome u svemiru, zar ne?

A šta ako to nije tačno?

Fizički "zakoni" koje danas imamo se ne mogu primeniti na svaki sistem, a pogotovo ne na svaku skalu. Kvantna mehanika opisuje mikrokosmos, generalna relativnost makrokosmos, a klasična fizika naš "ljudski" svakodnevni kosmos. Ovi zakoni se baš i ne vole međusobno, tako da kvantnu mehaniku ne možeš primeniti pri proučavanju galaksija, kao što ni relativnost ne možeš primeniti pri proučavanju kvarkova. Ovi modeli su međusobno isključivi... za sada. Brdo fizičara radi na takozvanoj "teoriji svega", koja će ujediniti sve interakcije, zapažanja i pojave. Brdo fizičara takođe smatra da teorija svega neće nikada postojati... bar ne u konačnoj apsolutnoj formi.

Iako je tebi i meni logično da svi zakoni funkcionišu isto svugde, pogodi šta: logika je produkt ljudske misli, nije bogom data. Priroda nije "logična", ona jednostavno jeste.

[Mage]

A evo u CERN-u su fizičari došli do zapažanja koja ukazuju da brzina svetlosti nije najveća brzina, i da se određene čestice mogu kretati brže.

Cela relativnost je bazirana na ideji da je c najveća brzina u univerzumu, ukoliko se ovo ispostavi da nije tačno, ode jedna oooooooogromna grana fizike u muzej.

Ovo uopšte btw nije čudno, dešava se non stop

[ZlatnaPtica]

Ok, ok, imate poentu obojica Ali ja stvarno ne mislim da smo mi toliko posebni da se te kontradikcije i nepredvidjenosti medju teorijama/modelima/zakonima/whatever desavaju bas u nasem mozgu

Zavrsimo raspravu time da obe strane imaju validne poente ali da ne mozemo zakljuciti koja je strana u pravu jer nijedna nema dovoljno jake argumente, moze? Peace

[mili86]

Posle smrti...

Nadam se da cu ga opet videti...