Bootstrap Framework 3.3.6

[gari]

REČI NAUKE - / DHAMMAPADA /


Glava prva: DVOJNI STIHOVI

Sve što jesmo posledica je onoga što smo mislili: ono se temelji na našim mislima, napravljeno je od naših misli. Ako čovek govori i postupa od zle namisli, bol će ga us topu slediti kao što točak sledi nogu vola koji vuče kola. Naprotiv, ako čovek govori i postupa od čiste namisli, sreća će ga u stopu pratiti poput sene koja se od njega ne odvaja.

«On mi je zlo učinio, on me je tukao, on me prevario, on me pokrao», - u onima koji gaje takve misli mržnja nema kraja.

Jer nikada mržnja ne prestaje s mržnjom: mržnja prestaje s ljubavlju – to je staro pravilo.

Ne zna svet da nam je svima ovde suđen kraj; ali oni koji to znaju smesta će se okaniti svađe i omraze.

Onaj ko živi mareći samo za svoja zadovoljstva, onaj čija su čula razuzdana, koji je u jelu neumeren, koji je slabić i besposlen, toga će Smrt oboriti kao što vetar obara nejako drvo.

Onaj ko živi ne mareći za svoja zadovoljstva, onaj čija su čula zauzdana, koji je u jelu umeren, koji je veran i jak, toga Smrt neće oboriti kao ni vetar stenu.

[gari]

Glava druga: O OZBILJNOSTI


Ozbiljnost je put u besmrtnost, lakoumnost je put u smrt. Koji su ozbiljni ne umiru, a koji su lakoumni mrtvi su već za života. Koji to jasno uvideše, koji u ozbiljnosti odmakoše, raduju se u ozbiljnosti i vesele u znanju odabranih.

Ti mudri ljudi, ti misaoni, ti postojani i jakim moćima obdareni, dostižu Nirvanu*, najvišu sreću. Ako se prene ozbiljan čovek, ako se ne prepusti zaboravu, ako su dela njegova čista a postupci promišljeni, ako je obuzdan i živi u Zakonu-tada će slava njegova rasti.

Neumni se povode za taštinom. Mudrac čuva ozbiljnost kao najskuplji dragulj. Ne povodi se za taštinom, ni za slastima ljubavi i puti! Ko je ozbiljan i misaon, njegova je radost.

Kad učen čovek ozbiljnošću odagna od sebe taštinu, On-umnik, penje se na popločane visine mudrosti i gleda odozgo na neumne: oslobođen žalosti, on gleda na žalosno mnoštvo kao što penjač planinskog visa gleda one u dolini.

Ozbiljan među neumnima, budan među dremovnima, mudrac napreduje poput konja trkača koji ostavlja za sobom kljusad.

* NIRVANA-ključni pojam budsitičke filozofije. Ta reč znači «ohlađenje»; «ugašenje». Ona se u Budinoj interpretaciji samo negativno određuje. Ona je stanje «ni bitka ni nebitka, ni bitka-i-nebitka, ni ni-bitka-ni-nebitka». Bitna karakteristika tog stanja je ukidanje individualne svesti i prema tome oslobođenje od daljnjeg postojanja.

[gari]

Glava treća : MISAO


Kao što strelac nacilja i odapne strelu, tako mudrac nacilja i odapne svoju treperavu i nestalnu misao, koju je teško nadzirati, teško obuzdati.

Dobro je ukrotiti um svoj koji je divlji i neuhvatan i beži gde mu se svidi; ukroćen um donosi sreću.

Nema mudar čovek budno stražari nad svojim mislima koje su mutne i varljive i beže gde im se svidi; misli pod budnom stražom donose sreću.

A ko zauzda um koji tumara sam i bestelesan i koji putuje u daljine i skriva se u odaji srca, zbaciće okove Smrti napasnika.

U koga je vera nepostojana, ko ne poznaje pravi Zakon a mir je njegove duše poljuljan, taj se neće usavršiti u znanju.

Ako misli čoveka nisu rasturene, ako mu duh nije zbunjen i ako je prestao razmišljati o dobru i zlu, tada se nema čega plašiti sve dok je budan.

Znajući da je telo ko loman krčag, neka čovek utvrđuje svoju misao da bude poput tvrđavne zidine i neka oružjem znanja napadne čulne radosti i neka bez odmora stražari nad njim oborenim.

Uskoro će, o, jao-ovo telo ležati na zemlji bez moći shvatanja, prezreno poput beskorisne klade.

Šta mrzitelj može učiniti onome koga mrzi, šta neprijatelj može učiniti neprijatelju, to i još gore učiniće čoveku rđavo usmeren um.

Ni majka ni otac, ni iko od rodbine naše neće nam učiniti toliko dobra kao što će nam učiniti valjano usmeren um.

[Vlada T]

Mudro zboris i svaka je zlatna.

[gari]

Glava četvrta : CVEĆE


Kao što iz gomile đubreta, bačene na drumu, izrasta ljiljan slatkog sjaja i mirisa, tako i među onima koji su puki svet, učenik istinski prosvetljenog BUDE* sija svojim zanjem iznad zaslepljenja svetovnjaka.


BUDA*-Sidhartha Gautama, knežević plemena Sakja utemeljitelj filozofije budizma. U dvadesetoj sedmoj godini napustio je porodicu i zavičaj Kapilavastu i pošao na lutanje Indijom a u potrazi za prosvetljenjem i istinom.

U povesnost Bude ne može se sumnjati; godine njegovog rođenja i smrti smatraju se jednima od najtačnije ustanovljenih /563-483 ili 558-478/.

Buda je nadimak i znači «budni» ili «prosvetljeni». Filozofija budizma uzela je maha u Srednjoj i Istočnoj Aziji naročito posle podrške koju joj je pružio indijski vladar Ašoka /273-237/. Danas je budizam gotovo iščezao iz zemlje svog rođenja.

[gari]

Glava peta : NEUMNIK


Duga je noć onome ko bdi; dug je put onome ko je umoran; dug je život neumnima koji ne poznaju jedini pravi Zakon.

Ako putnik ne naiđe na boljega od sebe ili na sebi jednakoga, neka se čvrsto drži svoje usamljene staze; jer nema druženja s budalom.

«Ovi su sinovi moji, ovo bogatstvo je moje», takve misli tište neumna čoveka. Kad on sam nije svoj, kako da budu njegovi sinovi i bogatstvo ?

Budala koja zna da je budala bar je u tome mudar. Ali budala koja misli da je mudrac, zaista je prava budala.

Ako se neumnik druži s mudracem čitav vek, on će shvatiti od istine koliko i kašika okusi od supe.

Neka neumnik teži za lažnim ugledom, za prvenstvom među ljudima, za glavarstvom među budalama.

[gari]

Glava šesta : MUDRAC


Neka ti prijatelji ne budu oni koji čine zlo, neka ti prijatelji ne budu beščasnici : neka ti prijatelji budu ljudi vrline, neka ti prijatelji budu najbolji između ljudi.

Kao što čvrstu liticu ne potresa vetar, tako ni mudraca ne može uzdrmati ni pohvala ni pokuda.

Dobri ljudi brižljivo koračaju u svakoj prilici; dobri ljudi ne govore iz želje za čulnim zadovoljenjem; bilo da ih dotiče žalost, bilo da ih dotiče sreća, mudri nikada ne izgledaju ni žalosni ni sretni.

[gari]

Glava sedma : PREČASNIK


Čak i Bogovi zavide onome čija su čula zauzdana kao konji pod čvrstom rukom vozarevom; onome u koga nema gordosti, ni gladi za ičim; takav čovek koji dužnost svoju obavlja, strpljiv je kao zemlja ili kao prag kućni; on je nalik jezeru bez mulja; njemu više ne predstoje nova rođenja.

Njegova je misao spokojna, spokojna mu je i reč i delo, slobodu je stekao istinskim znanjem i na taj način postao tih čovek.

[gari]

Glava osma : HILJADE


Neka čovek hiljadu puta svlada po hiljadu protivnika, a drugi neka svlada samoga sebe – taj drugi je veći pobednik.

Vlastitog sebe pobediti bolje je nego sve druge.

[gari]

Glava deveta : ZLO


Ako čovek uvredi bezazlena, čista i nevina čoveka, zlo će pasti na glavu te budale kao pregrš prašine kad se baci protiv vetra.

Neki se ljudi opet rađaju; zlotvori odlaze u pakao; pravednici odlaze u nebo; oni koji su se oslobodili svih svetskih želja postižu Nirvanu.

Ni na nebu, ni nasred pučine, nigde na širokom svetu nema mesta gde bi čovek pobegao svom zlodelu.

Ni na nebu, ni nasred pučine, nigde na širokom svetu nema mesta gde smrt neće dostići smrtnika.

[gari]

Glava deseta : KAZNA


Svi ljudi drhte pred kaznom, svi se ljudi plaše smrti; seti se da si ti poput njih i zato ne ubij niti uzrokuj pokolj.

Svi ljudi drhte pred kaznom, svi ljudi vole život; seti se da si ti kao oni, zato ne ubij niti uzroku pokolj. Onaj ko zbog vlastite sreće kažnjava i ubija bića koja takođe čeznu za srećom, neće naći sreću posle smrti.

Ne govori ružne reči svom bližnjem; oni kojima ih budeš govorio odgovoriće ti na isti način. Ljutit govor je bolan: udarac će ti se vratiti udarcem.

A ako poput razmrskanog gonga ne kažeš ni reč onda ćeš dostići nirvanu; jer srdžba ti nije poznata.

[gari]

Glava jedanaesta : STAROST


Čovek koji je naučio malo stari kao vo: meso mu raste ali mu znanje ne raste.

[gari]

Glava dvanaesta : ČOVEK SAM SOBOM


Svak je čovek sam sebi gospodar, jer ko bi drugi to mogao biti? Sa samim sobom dobro obuzdanim, čovek će steći najboljeg gospodara.

[gari]

Glava trinaesta: OVAJ SVET


Ne sledi zakon zla! Ne živi u lakomislenosti! Ne budi prijatelj sveta. Preni se! Ne budi nehajan! Sledi zakon vrline. Gledaj na ovaj svet kao da je mehur vodeni; kao da je san i utvara.

[gari]

Glava četrnaesta: BUDHHA PROBUĐENI


Da ne govoriš ružne reči bližnjima svojim, da ih ne udaraš, da živiš obuzdan u Zakonu, da budeš umeren u jelu, da spavaš i sediš sam i da u mislima najviše boraviš. To je učenje Bude.

Pohlepi nema zadovoljenja sve i da padne zlatna kiša; mudar je onaj ko zna da je pohlepa nenasita i da izaziva bol; učenik koji je potpuno probuđen raduje se samo u uništenju svojih želja.

[gari]

Glava petnaesta : SREĆA


Zaista, mi živimo sretno, ne mrzeći one koji mrze nas. I među ljudima koji nas mrze mi živimo oslobođeni od mržnje.

Pobeda uzgaja mržnju, jer pobeđeni je nesretan. Onaj ko se odrekao i pobede i poraza, sretan je i zadovoljan.

Nema takve vatre kakva je strast; nema takvog promašaja kao što je mržnja; nema takve patnje kakva je ovo telo; nema veće sreće od spokojstva.

[gari]

Glava šesnaesta : UŽITAK


Onaj ko se odaje taštini a ne odaje se misaonom zadubljenju, zaboravljajući pravi cilj života i grabeći za užicima, s vremenom će zavideti onome koji je nastojao oko misaonog zadubljenja.

Neka čovek nikada ništa ne voli: gubitak ljubljenih je zlo. Oni koji ništa ne ljube i ništa ne mrze nemaju na sebi okova.

[gari]

Glava sedamnaesta : LJUTNJA


Neka se čovek okane gneva, neka odbaci ponos, neka raskine sve okove! Čoveku koji nije vezan ni za ime ni za ikakav oblik i koji ništa ne naziva svojim, patnja neće pasti u deo.

Stara je izreka: «ljudi kude onoga ko sedi bez reči, kude onoga ko mnogo govori, takođe kude onoga ko govori malo, nema na zemlji čoveka koga ljudi ne kude.»

Nikada nije bilo, niti će kada biti, niti ima čoveka koga stalno kude ili stalno hvale.

Mudri koji vladaju svojim telom, koji vladaju svojim jezikom, koji vladaju umom svojim, uistinu su dobri vladari sebe.

[gari]

Glava osamnaesta : NEČISTOĆA


Jedna mrlja je gora od svih drugih: neznanje.

[gari]

Glava devetnaesta : PRAVEDNICI


Čovek nije starešina zato što mu je kosa seda. Po godinama je možda zreo, ali se kaže «uzalud ih je živeo».

[gari]

Glava dvadeseta : PUT


Ko se ne prene kad je vreme prenuća, ko je, mada mlad i snažan, pun tromosti, čija je volja nejaka a misao slaba, taj leni i besposleni čovek nikada neće naći put k znanju.

[gari]

Glava dvadeset prva : RAZNO


Čovek živi sretno na rubu šume želja gde sedi sam, leže sam, neumorno korača sam putem života, i sam sebe kroti.

[gari]

Glava dvadeset druga : PUT NIZBRDO


Oni koji se stide onoga čega se ne bi trebalo stideti, a ne stide se onoga čega bi se trebalo stideti; koji se plaše kad se ne bi trebali plašiti, i ne plaše kad bi se trebali plašiti; oni koji vide greh gde nam greha, a ne vide gde ga ima ne rade dobro.

[gari]

Glava dvadeset četvrta : ŽEĐ


Opsednuti požudom ljudi jure ukrug kao uomčeni zečevi; u zamci i okovima požude se zlopate dugo i dugo, uvek i zauvek.

Ja sam pobedio sve, ja znam sve, u svim uvjetima života meni nema mane; ja sam napustio sve i uništivši pohotu i žeđ, ja sam se oslobodio; pošto sam od samog sebe učio, koga da navedem kao svog učitelja ?

[gari]

Glava dvadeset peta : ČOVEK


Bez znanja nema mišljenja, bez mišljenja nema znanja; onaj u kome ima i znanja i mišljenja nalazi se na pragu Nirvane.

[gari]

Glava dvadeset šesta : SVEŠTENIK


Kad shvatiš propalost svega što je načinjeno, ti ćeš shvatiti i ono što nije načinjeno. Onaj ko je misaon, neporočan, smiren, poslušan, bez strasti i ko se dovinuo najvišeg cilja-taj je sveštenik.

Onaj je sveštenik ko nikoga ne vređa ni telom, ni rečju, ni mišlju, i ko vlada svojim telom, rečju i mišlju.

[gari]

Ovo je ujedno i kraj ove teme. Ko je imao oči da pročita, ko je imao uši da čuje, ko je imao moć da shvati taj je i razumeo cilj DHAMMAPADE. Uzalud je slepome namigivati a gluvome šaputati, ko neće da vidi niko ga ne može naterati, ko neće da čuje isto. Onima koji su osuđeni na propast od samih sebe nema pomoći.

Ko se pridržava reči nauke spasen je od dalje patnje u ovom i sledećim životima tj. dostići će NIRVANU. Zbogom.