Bootstrap Framework 3.3.6

[::fy::]

Živimo u zemlji gde se re? ateist sa svih strana do?ekuje s pogrdama i pretnjom (pojedini "zaluðenici" na forumu nisu nikakavi izuzeci). Javno se izjasniti za ateizam zna?i izvrgnuti se raznim neprijatnostima, a ove nisu dolazile samo sa oltara, nego i od državnih vlasti. Ateisti su napadani kao nemoraini ljudi jer se verski moral izjednacavao sa moralom uopšte, te se ?esto govori da je ateizam u?enje koje protivreci osnovnim zahtevima ljudske prirode, koja se, opet, ve?ito uzimala apstraktno i kao nešto za sva vremena dato i nepromenljivo.

Ateizam se proganja i zbog svoje idejne veze sa naprednim društvenim pokretima i civilizacijama, a posebno zbog svoje tzv. veze sa komunizmom, iako je bilo ocigledno da ateizam nije cisto komunistifika ideologija. Sama re? ateizam gr?kog je porekia (a-ne I teos-bog) i znaci, prosto re?eno, bezbozništvo. Ta?nije re?eno, pod ateizmom treba razumeti takav sistem shvatanja, najtešnje vezanih za filozofski materijalizam, koji pori?e postojanje boga i bogova, a zatim i postojanje besmrtne duše kao ne?eg što se suštinski suprotstavlja materijalnom i smrtnom telu. Ateizam je nespojiv i sa u?enjem o zagrobnom životu koje zajedno sa u?enjem o slobodi volje, u?enjem o nagradi i kazni na onome svetu (strašni sud) pretstavlja kamen temeljac verske dogmatike, kojoj, pored vec navedenih, treba dodati i druge, izvedene stavove.

Ateizmu je tudje i svako sujeverje, koje redavno prati sve religije, pa i one jednobožacke. Istina, ima teologa koji odvajaju veru od sujeverja i teže da racionalizuju osnovne postulate verskih u?enja, ukratko, da osporavanjem ove veze dovedu u kakav-takav sklad versko u?enje sa u?enjem nauke i filozofije. Treba odmah primetiti da je sve ovo jalov posao, jer dosledno sprovedeni racionalizam pre ili kasnije dovodi do materijalisti?kih i ateistickih zakljucaka,) pa se verska dogmatika mora osloniti na stari i osveštani Tertulijanov princip po kome je nešto utoliko verski istinitije ukoliko je sa stanovišta razuma apsurdnije. Otuda i poti?e težnja religije i teologije da se klone racionalnih dokaza i da pribegavaju bilo psihologiji, bilo moralu, bilo mistici, protiv koje se, doduše, neki teolozi rado izjašnjavaju.

S obzirom na promenljivost sadržaja koji se vezivao za pojam ateizma kroz duhovnu istoriju ?ove?anstva, moglo bi se, možda, zakljucitii da su ateizam i kritika religije jedno te isto. To, medutim, ni izdaleka nije ta?no. Nije tacno prvenstveno zbog toga što ima raznih kritika religije. Pored onih koje je teško razlikovati i od samog ateizma, postoje i takve kritike religije gde se kritikuje samo zato da bi se religija usavršila i oslobodila izvesnih svojih besmislica. Hriš?ani su svojevremeno smatrani ateistima zbog toga što su pobijali politeisticka verovanja starih Rimljana
i drugih paganskih naroda, kao što su i raznovrsni jeretici srednjeg veka, koji se nisu slagali s ovom ili onom crkvenom dogmom. ?esto proglašavani bezbožnicima, mada su i jedni i drugi ?vrsto verovali u jednoga boga, oca i stvoritelja svega postojeceg. Smisao ovog termina mora da je bio prilicno širok kad je cak i Platon u XVIII veku bio proglašen za bezbožnika od strane hriš?anske crkvene ortodoksije.

Ateizmom se ?esto proglašavao i verski skepticizam ?ak i onda kad je polazio sa otvoreno idealistickih pozicija, iako je, strogo uzeto, idealisti?ko gledište samo racionalizovana, u filozofsko ruho zaodevena religija i teologija, kao što je to i Ludvig Fojerbah svojevremeno s razlogom dokazivao.

Meðutim, kritika religije ostaje kritikom i ne postaje ateizmom sve dotle dok polazi s idealisti?kog gledišta ili želi da religiju ispravi, dopuni i usavrši. Tek kada se kritika religije poveže sa filozofskim materijalizmom kao celovitim pogledom na svet i kada vodi neposrednom uništenju osnova svake religije, svakog verovanja u natprirodne, ?oveku nadredene sile, - tek onda kritika religije prelazi u potpun i dosledan ateizam.

Postavlja se posle svega pitanje zašto "zagriženim" vernicima toliko smeta kritika zasnovana na nau?nim ?injenicama? Zašto je zabranjeno govoriti o nelogi?nostima u Bibliji? Zašto se ateizam maliciozno i bez valjanih dokaza povezuje isklju?ivo sa komunizmom? Zašto je loše biti ateista? I na kraju, ako ateizam ne predstavlja realnu "pretnju" raligijama i crkvama, odkuda toliko mržnje prema ateistima?

[::fy::]

Zašto sam agnostik? Zato što ne verujem u neke stvari u koje neki ljudi kažu da veruju. Kako ljudi uopšte postaju religiozni? Ne?u se baviti time šta je zapravo religija, ali mislim da svaka definicija religije mora uzeti u obzir dve stvari: besmrtnost i Boga, koji su zasnovani na nekoj knjizi, pa je prakti?no sve to samo nešto što piše u nekoj knjizi. Kako nemam ni vremena ni znanja da raspravljam o svakoj svetoj knjizi na Zemlji, i pošto živim u Srbiji, zainteresovan sam za hriš?anstvo. Dakle, pisa?u o knjizi koja se bavi hriš?anskom religijom. Da li je biblija bilo šta osim dela ?oveka? Naravno, ne postoji biblija kao knjiga. Biblija je sastavljena iz 66 knjiga, koje su napisane u periodu od 1000 godina.

Da li je biblija božija i savršena knjiga koju treba shvatiti bukvalno? Naravno, vernici odgovaraju na ovo i pozitivno i negativno, zavisno od potrebe. Ako ih neki deo mu?i - to je samo simboli?ni prikaz i ne veruju u to. Ako im odgovara - to je potpuna istina i veruju.

Šta ?emo sa objašnjenjem iz ove knjige o poreklu ove knjige? Šta ?emo sa objašnjenjem iz ove knjige o prvom muškarcu i prvoj ženi? Adam je bio prvi, napravljen je pre manje od 6000 godina. Naravno, svaki nau?nik zna da ljudi postoje na zemlji bar pola miliona godina, možda i više. Adam je bio usamljen i napravili su mu drugaricu. Za to je bio potreban ?itav jedan dan!

Od rebra do žene duga?ak je put.

Uzeli su jedno adamovo rebro i pretvorili ga u ženu. Da li je ta pri?a ?injenica ili mit? Koliko popova ?e re?i da je ovo mit? Ni jedan! Postoje neki ljudi, neki hriš?ani, koji ne veruju da je žena napravljena od rebra. (Nekada su takvi spaljivani! ) Ako to nije istina, šta jeste?

Koliko su ljudi znali o nauci u to vreme, koliko su znali o nebu i Zemlji? Zemlja je ravna. Da li je to Bog napisao ili je neki stari Jevrej to napisao jer nije znao bolje?

Šta je na nebesima? Sunce je napravljeno da osvetljava dan a mesec da osvetljava no?. Sunce se vu?e po nebu po danu a sklanja no?u, a mesec se prevla?i preko neba po no?i, nakon što se sunce ugasi. Ne znam šta su sunce i mesec radili i gde su bili za vreme pomra?enja meseca. Morali su raditi nešto.

Zvezde. Sve što se zna o zvezdama iz biblije je da su i one takoðe stvorene onako usput. Da li je osoba koja je to napisala znala išta o astronomiji? Ne. Verovali su da su zvezde male svetlucave stvari na nebesima, lebde tu iznad zemlje, otprilike veli?ine lopte. Verovali su u to sve dok se nisu pojavili astronomi i rekli im da stvari stoje malo druga?ije.
Adam i Eva su stavljeni u baštu gde je sve bilo divno i nije bilo korova. Bilo im je dozvoljeno da ostanu pod jednim uslovom: da ne jedu sa drveta znanja. To je uslov koji hriš?anska crkva postavlja i danas. Još nisu probali znanje, pravilo je da se ne sme. Izgnani su iz raja, Evu je kušala zmija koja je valjda pri?ala hebrejski. I Eva se upecala i naravno i Adam, pa su oterani. Koliko ljudi danas zaista veruje u tu pri?u? Ako hriš?anska crkva ne veruje u tu pri?u, zašto ne kažu? Niko ne sme. Zmija je prokleta i od tada se vu?e na stomaku. Kako je hodala pre toga, ne piše. A Adam je proklet i mora da radi. Zato radimo danas. To jeste, neki od nas - ja ne radim. A Eva i sve njene k?eri, do kraja vremena, osuðene su na raðanje dece u bolu i agoniji. Divan Bog, nema šta.

?ak i da je u tu pri?u stvarno neophodno verovati da bi se dospelo u raj, ja ne bih mogao. Ne mislim da bi Bog uradio tako nešto, i ne mogu da obožavam Boga koji bi. To je protivno svakom smislu za pravedno.

Bog se dosta namu?io sa Zemljom nakon što ju je stvorio. Ljudi su gradili kulu, Vavilon, da bi mogli da privire malo dalje. Bogu se to nije svidelo i za kaznu im je pobrkao jezike, da se više ne razumeju. Da li je to istina? Kako je to ispravljeno kasnije? Otkrili su da postoje razni jezici - i tako su nastali jezici. Danas se zna da su jezici nastali ipak malo druga?ije. Da li je ta pri?a istinita? Da li je to Bog napisao? Morao je da zna sve i tada kao i sada.

Se?ate li se Balaama koji je jahao magarca? Tada je to bilo jedino prevozno sredstvo. Balaam je hteo da ide mnogo brzo i tukao je magarca i ovaj se okrenuo i pitao ga zašto to radi. Na hebrejskom, naravno.

A Džošua re?e suncu: "Stani!". Da li je to istina ili samo pri?a? On je bio veliki general. Veoma pravedan i pobio je dosta ljudi ali nije bio završio posao pa je otišao na vrh brda i rekao suncu "Stani dok završim posao", a sunce ga je poslušalo. Je li ovo istina ili budalaština? Ovo pokazuje koliko su ljudi tada malo znali o zemlji i o no?i i danu. Naravno, mislili su da ako sunce stane, ne?e biti odvu?eno dalje i ne?e do?i no?. Sada znamo da ?ak i da je stalo, to ne bi ništa zna?ilo jer su dan i no? posledica okretanja zemlje oko svoje ose a ne pomeranja sunca.

Da li su ove pri?e istinite? Da li se moramo odre?i razuma i znanja da bi smo spasili svoju dušu? Ja ne mogu, ?ekajte da porastem, možda ?u tada mo?i.

Moj prijatelj kaže da ni on ne veruje u pri?e iz starog zaveta, one su figurativne. Da li su? A šta ?emo onda sa novim zavetom? Zašto veruje u te pri?e?

Evo deteta koje je rodila devica. Postoje li neki dokazi za to? Mada, to nije ništa novo. ?udesna roðenja su ?esta u starom zavetu, a i u vreme novog zaveta takva roðenja su bila popularna. Cezar, Ciceron, Aleksandar Makedonski - niko nije bio stvarno veliki ako nije roðen na ?udesan na?in.

Verovatno su neka Isusova u?enja bila dobra. Svi smo ?uli o propovedi na gori. U toj propovedi nema ni?ega što ve? nije sadržano u jevrejskim svetim knjigama koje su napisane mnogo pre Hrista. Isus je bio odli?an poznavalac jevrejske teologije, što može potvrditi svako ko je ?itao jevanðelja. Sve je preuzeto iz jevrejske literature i on je jednostavno prenosio ono što je ?uo.

Pogledajmo neke stvari koje mu se pripisuju. On je hodao po vodi. Kako vam to zvu?i? Da li verujete da je Isus hodao po vodi? Džo Smit je hodao po vodi nakon što je osnovao mormonsku religiju. Koji dokazi postoje za to?

Isus je video neke od u?enika kako pecaju i nisu ulovili ništa celog dana. Isus je rekao: "Bacite mreže ovde" i opa! Izvukli su ih pune ribe. Nigde nema boljih ribolovaca, ali da li postoji neki dokaz da se ovo zaista desilo?

Držao je govor i tamo je bio 5000 gladnih ljudi, i on je pitao koliko imaju. Pet poga?a i tri ribe ili tako nekako, i on je time nahranio sve i dosta je još ostalo posle. Mislite o tome.

Kakav utisak ove pri?e ostavljaju na inteligentne ljude s obzirom na to da dolaze iz vremena kada su mitovi bili smatrani istinom, iz vremena bajki i neznanja? A opet, u sve to se mora verovati jer u protivnom nema spasenja od grehova. A koji su to gresi? Šta je to ljudski rod zgrešio osim što je jeo sa drveta znanja? Da li je potrebno da neko spasi ?oveka putem magije i ?uda?

Iza tvrdnje da se sve mora prihvatiti i da se u to mora verovati krije se strah da razum ne bi pristao na teološke apsurde. Znam da postoje slabosti razuma, ali razum je sve što imamo. Jedina sigurnost za ljude leži u gajenju i proširivanju znanja da bi mogli da razumeju život i univerzum onoliko koliko mogu.

Isus je bio i lekar. Putovao je jednom i usput je sreo nekoga ko mu je rekao da je u nekoj ku?i neki ?ovek bolestan i da želi da ga Isus izle?i. Kako je to Isus uradio? Pa, bilo je dosta svinja u dvorištu i on je isterao ðavole iz ?oveka i prebacio ih u svinje. ?ovek je izle?en a svinje su sko?ile u more. Da li je ovo istina ili bajka? Ako je to istina, ako morate verovati u tu pri?u da bi ste se spasili, ispada da se morate pozdraviti sa inteligencijom da bi ste spasili dušu - koja verovatno uopšte i ne postoji. Ne treba verovati u nešto samo zato što želite da verujete u to, bez ikakvih dokaza ili zato što ti je deda rekao da je to istina.

Da li je Isus vratio mrtvaca meðu žive? Desetine hiljada mrtvaca su se vratili u život, ako se saberu sve sli?ne pri?e i legende. Da li je Isusovo delo jedini slu?aj? Evropa je puna ?udesa te vrste. Da li iko razuman može verovati u povratak iz mrtvih? Teško.

Ljudi instinktivno žele da žive što duže. Žele da se druže sa prijateljima i tako to. Gr?evito se drže za život. Šopenhauer je to nazvao voljom za životom. Ja to nazivam momentumom mašine. Sve što se kre?e nastavlja da se kre?e odreðeno vreme. To je sve momentum. Ne postoji dokaz da smo živi nakon smrti. Ali život odmah nakon smrti i nije ono što crkva propoveda. Teorija je slede?a - prvo umrete i odlazite u zemlju i mrtvi ste, a kada se vrati Gavrilo i dune u trubu, prah ?e se sastaviti i gle, pojavljujete se ponovo vi, isti kao što ste bili i nastavljate da živite na Zemlji! Koliko ljudi veruje u to?

Materija je neuništiva i sve što je u ?ovekovom telu pretvara se u sastavne delove prirode, odlazi u zemlju da u?estvuje u stvaranju drve?a i trave i korova i povr?a, koje jedu razni oblici života i život tako kruži i kruži. Na neki na?in, niko nikada ne umire. Materija od koje sam ja sastavljen, postoja?e u drugom obliku kada budem mrtav. Životna sila koja je u meni žive?e u nekom drugom obliku ali mene ne?e biti. Ovo nije besmrtnost kakvu ljudi priželjkuju. Oni žele da prepoznaju prijatelje u raju, zar ne? To nije mogu?e.

Znamo gde je naš život po?eo i znamo gde ?e završiti. Sve po?inje od jedne ?elije u telu majke. Jedna jajna ?elija je oploðena spermatozoidom koji dolazi iz tela našeg oca. ?elije se dele i množe dok se ne kompletira dete, a u starosti ili nakon nesre?e ili bolesti, ?elije se raspadaju i ?ovek je završio. Možete li zamisliti ve?nost kojoj je jedan kraj odse?en? Nešto što je po?elo ali se nikada ne završava? Zapo?eli smo svoju besmrtnost u odreðenom trenutku, kada su se jajna ?elija i spermatozoid spojili. Tu smo nastali. Kao što ne postojimo pre tog trenutka, ne postojimo ni posle smrti.

Ne znam da li postoji neki Bog u univerzumu. Neki ljudi kažu da instinktivno ose?aju da postoji. Pa, lista stvari u koje su ljudi verovali instinktivno a pokazale su se kao luckaste zablude je beskona?na. Pravilo je: što manje osoba zna, sigurnija je u svoje instinkte, a instinktivna shvatanja se ne mogu osporiti. Ja nemam takve instinkte.

Kao što znate, Isus se rodio u štali i došli su mudraci koje je vodila zvezda. Sada, najbliža zvezda je udaljena milijardama milja. Zamislite zvezdu koja vodi sa te udaljenosti tri ?oveka ka jednoj štali. Možete li zamisliti kako zvezda stoji iznad ku?e? Možete li zamisliti kako stoji i iznad Zemlje? Šta se onda desilo? Zvezda se spustila blizu Zemlje? Ali zar to ne bi poremetilo kompletan sun?ev sistem?

Onaj ko može da veruje u ovakve pri?e se ne upravlja razumom.

[::fy::]

[size=-2]Predhodni citati su sa foruma iz Sociologije na temu "Ateisti i vernici - dve (ne)pomirljive strane"![/size]

[Mr.Ja]

Paganizam rulz!

[Paki]

@ ForeverYoung

E, tako te volim - kad ostaneš ovde, promeniš taktiku i nastaviš još efektnije da se boriš za svoje stavove i principe i u inat bagri koja ?e te popljuvati gde god stigne! Misliš li da je meni uvek prijatno bilo ovde? Ne, nije, ali nikada se nisam povukao, a stoka je odustala od iživljavanja nadamnom, jer je naišla na zid (oni se hrane tvojom povremenom slaboš?u)... tek povremeno se šljam oglasi, ali se vrlo brzo povu?e u svoju pacovsku rupu...
Nemoj biti slab, sre?o, nema povla?enja!

[Mr.Ja]

edit:
ja i dalje ne mogu da verujem da sam procitao sve ono...

[::fy::]

@ Paki

@ Mr.Ja >> Nadam se da je bilo korisno i pou?no

[Mr.Ja]

Originally posted by ForeverYoung
@ Paki

@ Mr.Ja >> Nadam se da je bilo korisno i pou?no

Aha, tako nekako i ja razimisljam...
Nego ocem i ja jedan (Mr.Ja usmaljen )

[::fy::]

[size=-2]@ Mr.Ja

A ne da budeš usamljen!! [/size]

[::fy::]

Ateisti svih vremena prvenstveno su se trudili da uðu u tajnu porekla i postanka verovanja u bogove. Još u anti?ko doba, nasuprot teogoniskom shvatanju koje je prirodne pojave objašnjavalo natprirodnim bi?ima i protuprirodnim suštinama, razvile su se prve kosmogoniske teorije koje su prirodu objašnjavale samom prirodom, ?ime je udaren ?vrst temelj materijalisti?kom shvatanju sveta, a samim tim i kritici religije uopšte. I pored izvesnih nedoslednosti Talesova, Anaksimandrova i Anaksimenova filozofija ve? je po svojoj suštini antireligiozno usmerena, a da ne govorimo o Heraklitu, koji je otvoreno isticao da ovaj svet nije stvorio ni ?ovek ni bog, "nego je bio, jeste i bi?e ve?no živi oganj koji se po odreðenim zakonima pali i po odreðenim zakonima gasi".

Docniji razvoj trgovine i zanata doveo je Helene u življi dodir sa okolnim narodima, a razmena proizvoda ne samo materijalne nego i duhovne kulture još više je ubržala zapo?eti napredak nauke i veština u samoj zemlji. Izgleda da je nagli porast bogatstva i blagostanja pogodovao širenju ateisti?kih shvatanja. Atlina, koja je u privrednom pogledu bila najviše odmakla i koja se zahvaljuju?i tome našla u centru intelektualnog i politi?kog života stare Helade, postade središte i antireligiozne propagande. Ovome su mnogo doprineli sofisti, enciklopediski obrazovani u?iteiji i nosioci ondašnje helenske prosve?enosti i humanizma. Svojim relativizmom u etici i teorija saznanja, a zatim i verskim skepticizmom, oni su znatno poljuljali postoje?a tradicionalna verovanja. Osniva? sofistike i njen glavni pretstavnik, filozof Protagora, ponašao se u životu kao pravi ateist i skepti?ki je govorio da ne zna da li bogovi postoje ill ne i kako izgledaju ako ve? postoje. On je isticao da je ljudski život isuviše kratak da bi se moglo rešiti jedno toliko nejasno pitanje. Uticaj sofisti?kih u?enja ubrzo se snažno osetiio u celokupnom životu Atine, koja je za Periklova upravljanja proživljavala svoj zlatni vek. Pa i sam Perikle rado se okruživao slobodoumnim znalcima i savetnicima sofisti?ke orijentacije. Njegov prijatelj i savetnik Damon, docnije kažnjen ostrakizmom, zastupao je sofisti?ka shvatanja, dok je Periklova prijateljica Aspazija bila poznata po svome ateizmu. Nju i filozofa Anaksacforu, koji mu je takoðe bio veran prijatelj i savetnik, morao je Perikle braniti i zašti?avati od napada revnosnih ?uvara stare pradedovske religije. Optužen zbog ateizma kao i sofist Protagora, Anaksagora se morao spasavati begstvom kako bi sa?uvao goli život. Zbog ateizma je bio optužen i Anaksagorin savremeriik Diogen Apoloniski, koji je, produžujuci Anaksimenovo u?enje, tvrdio da je Zevs "vazduh" ili kako bismo mi danas rekli - materija. Meðutim, svi ovi progoni i osude nisu mogli uništiti antireligioznu i ateisti?ku misao stare Helade. I u Platonovo vreme ateizam je nalazio brojne sledbenike, tako da se Platonu u?inilo smešnim zaklinjati se na sudu s obzirom na ?injenicu da je "ve?ina ljudi prestala da veruje u boga". Zato Platon i zahteva da se prekine sa torn zastarelom besmislicom i preporu?uje da se ljudi puste da slobodno i bez polaganja zakletve dokazuju i pobijaju i ono oko ?ega se spore.

Ipak bi trebalo napomenuti da se svi ateiisti i kriti?ari religije niisu ograni?avali na golo pobijanje i kritiku verskih shvatanja. Ve?ina njih je težila da skine tamni veo koji je pokrivao tajnu porekla vere u bogove. Onde gde su ljudi usled opšte slabosti i niskog nivoa proizvodnih snaga bili prinuðeni da svu svoju umesnost i veštinu usredsrede na prirodu i njene pojave, ?ovek se i nehotice pitao: nije li, možda, priroda ta koja krije tajnu porekla bogova? Nije onda ?udo što su i prvi odgovori koji su potom došli nosili pretežno naturalisti?ki karakter. Mada nejasno i mitski, još je Hesiod u svojoj "Teogoniji" provukao misao da je kosmogonija ipak prethodila teogoniji, jer su po njegovom u?enju sve i stihije sveta i svi bogovi proizašli iz jednog prvobitnog stanja koje on naziva Haosom. Slifino mišljenje nalazimo i u znatno starijem zborniku indiskih pesama pos-natih pod imenom Veda. U jedno'j od njlh, U "Pesmi stvaranja" ("Nasadija") jasno se kaze da bogovi nisu stajali na po?etku, nego na kraju stvaranja sveta, koji je ve?an i neunistiv i pored propadljiivosti svojih posebnih delova. U raznim oblicima žive?e ova misao stare Indije sve do danas, a posebno i eksplicitno u filozofskim sistemima ateisti?ke Sankije i materijalisti?ke Carvake. Meðutim, izraziti i obrazloženi naturalizam ispoIjio se tek u Demokritovom, Epikurovom i Lukreoijevom shvatanju i u?enju o poreklu bogova. Ovi istaknuti materijalisti i ateisti anti?kog sveta izvodili su poreklo vere u bogove iz straha koji se raða pred nepoznatim silama prirode. Prema jednom Sekst Empirikovom svedo?anstvu Demokrit je govorio da su stari "posmatraju?i nebeske pojave kao: grom, munje, svetlice, zbližavanje zvezda, pomracenje Sunca i Meseca, bili obuzimani užasom i da su verovali da su uzro?nici toga bogovi". Demokritovo u?enje, po kome nema ni?eg stabilnog osim materijalnih atoma u kretanju i praznog prostora, neposredno je obaralo ne samo sva postoje?a verovanja u bogove, nego i svaku religiju uopšte. To je odii?no uo?io i Rimljanin Ciceron kad je u svome delu "0 prirodi bogova" pisao da je Demokritov ateizam samo nužna posledica njegovog odlu?nog materijalizma i atomizma. "Kada on na osnovu toga što ništa ne ostaje stalno u svome položaju, potpuno pori?e egzistenciju bilio ?ega ve?nog, zar on onda tim svojim tvrdenjem ne eliminiše uopšte boga, onemogu?uju?i bilo kakvu pretstavu o njemu?" - s razlogom je pitao rimski filozof i besednik. Pouzdano se moze re?i da se Demokritov ateizam nije iscrpljivao samo ovim Sekst Empinikovim i Ciceronovim svedo?anstvom. Demokritova je nesre?a da su od njegovih brojnih dela ostali samo neki fragmenti i svedo?anstva koja ?esto poti?u od njegovih najlju?ih protivnika. Jednome od njiih, filozofu Platonu, treba da zahvalimo što je pisu?i "Zabune" i suprotstavljaju?i se ateizmu i demokritovdima ukazao i na to da je Demokrit u?io da su bogovi vešta?ke, a ne prirodne tvorevine i da su na raznim mestima razli?iti u skladu sa obi?ajima i životom naroda. Prema tome, ako je ovo Platonovo svedo?anstvo ta?no, može se re?i da je Demokrit pre i nezavisno od sofista zastupao relativnost verskih pretstava i shvatanja o bogovima, utoliko pre što se prema jednom, takoðe nedovoljno pouzdanom Atenejevom svedo?anstvu i sarn sofiist Protagora smatrao njegovim u?enikom. U svakom slu?aju, Demokrit je za?etak onoga, docnije toliko ponavljanog i isticanog objašnjenja prema kome se religija raða iz straha prouzrokovanog neobi?nim i neo?ekivanim silama prirode. U osnovi a, to gledište zastupace docnije i filozof Epikur, koji je bio jedan od najve?ih prosvetitelja helenskog sveta. Pošavši od stava da iz ni?ega ne može nešto postati, Epikur je dokazivao da "van univerzuma ne postoji ništa što bi moglo u?i u njega i izazvati promenu". Time je odiu?no naglasio da prirodu treba samu sabom objašnjavati i da svetski problemi nalaze svoje rešenje u samome svetu, a ne van njega. Budu?i da su se duši pripisivale upravo obrnute, natprirodne osobine, Epikur je ustao protiv svakoga u?enja o besmrtnosti duše, pri ?emu je razvio takvu argumentaciju koja je po svojoj suštini bila izrazito ateisti?ka. Tvrdio je, naprimer, da je duša "telo sastavljeno od finih deli?a" rasutih po celom organizmu. "Kada se ?itav organizam rasto?i, duša se razvejava, ne raspolaže više istim mocima niti se kre?e, pa je tako lišena i senzibiliteta." A bez senzibiliteta, bez utisaka i saznanja o svetu i životu ?ovek nije živo bi?e, nije ni sre?an ni nesre?an, jer pojmovi o sre?i koji su mu objektivno vredeli za života, sada su izgubili svaku realnu osnovu. "Smrt nema nikakve veze s nama", veli gr?ki filozof. "Jer, ono što je rasto?eno, lišeno je oseta, a ono što ne ose?a, nema nikakve veze s nama". Meðutim, ako je dusa smrtna i ako razlaganje živoga orgaraizma ubija njenu osetljivost, onda je suvišno ne samo strahovanje od besmrtnih bogova nego i ono mnoštvo pri?a o zagrobnom hadskom životu, koji je Ahilu izgledao toliko dosadan i monoton da bi vladavinu nad carstvom umrlih uvek rado zamenio ovozemaijskim životom, pa makar u njemu morao "biti težak i drugima služiti". Za ljude koji su na taj na?in upoznali prirodu univerzuma, pa prema tome i prinodu ljudske duše, strah od bogova i zagrobnog života postao je sasvim bespredmetan. No Epikur je znao da na svetu žive i takvi ljudi koji prirodu gledaju kroz mitološke pri?e i protuprirodna objašnjenja, zbog ?ega ropski drhte ?im se naðu u nevolji. Da bi i njih oslobodio bezrazložnog straha od Hada i bogova i time zauvek uništio samu osnovu religije, Epikur je nedosledno govorio da bogovi, istina, postoje, ali da zive u nekim meðukosmi?kim prostorima, bez ikakve želje da se umešaju u poslove i život ljudi. Ograðeni od sveta i ljudi zidom potpune i apsolutne nezainteresiovanosti, Epikurovi bogovi ne postavljaju ?oveku nikakve zahteve, ne traže da im se podižu hramovi i prinose žrtve, a još manje da im se ljudi mole i zaklinju. A pošto je njihovo postojanje po svojim rezultatima bilo ravno njihovom nepostojanju, može se re?i da je Epikurovo u?enje prakti?no negiralo svaku religiju i svaku misti?nu zavisnost ?oveka od prirode i društva. Bilo bi pogrešno i za ?asak posumnjati u ateisti?ki karakter Epikurovog ucenja utoliko pre što su i njegovi savremenici dobro znali da je Epikur dopustao postojanje bogova i zbog toga da bi se zaštitio od napada neprosve?ene gomile koja ga je uvek mogla optužiti da širi bezverstvo. Za jednog filozofa koji se ionako klonio politi?ke buke, ova je opasnost bila isuviše realna. Meðutim, izjasnvši se u prilog postojanja bogova, Epikur je ipak upozoravao da se na bogove ne sme gledati o?ima neprosve?ene gomile. Osobine koje im ona pridaje ne samo da su antropomorfne nego su i meðusobno protivre?ne, take da se uzajamno poništavaju. Takav je slu?aj i sa shvatanjem o božanskoj svemo?i. "Bog ili ho?e da ukloni zlo sa sveta a ne moze, ili može a nece, i, najzad, da može i ho?e. Ako ho?e a ne može, onda nije svemogu?, što se protivi božanskoj prirodi. Ako može a ne?e, onda je to dokaz zle volje, što je opet u suprotnosti sa božanskom prirodom. Ako pak može i ho?e, zašto na zemlji postoji zlo?" U staro Demokritovo u?enje Epikur je uneo jedan nov elemenat. Strah nije jedini izvor vere u bogove i treba mu dodati neznanje. Nemo?an da otkrije uzroke mnogih pojava koje ga okružuju, sku?en nesposobnoš?u da misaono pronikne u tajnu prirodnog poretka, ?ovek i nehotice prepušta sve bogovima misle?i da se sve dešava prema njihovoj volji. O Epikurovom ateizmu svakako bi se moglo više re?i da i on nije doživeo Demokritovu sudbinu. Uništavanje materijalisti?kih i ateisti?kih spisa kako u Gr?koj tako i u drevnoj Indiji ne može se smatrati delom slu?aja, mada je i on imao izvesnog udela, nego svesnom, verski obeleženom akcijom nazadnih društvenih snaga iza kojih je uvek stajao odreðeni klasni interes. Zato je Lukrecijev spev "O prirodi stvari" jedan od retkih izuzetaka i neprocenjiiivo blago za razumevanje anti?kog materijalizma i anti?ke ateisti?ke misli. Rezimiraju?i Demokritovo i Epikurovo u?enje o poreklu bogova, rimski je pesnik pisao:

"I kom da strah u kosti ne satera kada
Zemlja zadrhti suha pod udarcem strahotnim munje,
A po širokom se nebu razaspu grohoti grama ? ...
Najzad, kad nam se tle pod nogama ?itavo trese,
Gradovi ruše, il' kolebaju?i Se prete, -
Zar je šta ?udno što smrtni ponizuju sebe
I što dopuštaju da postoje i vladaju svetom
Ovim ?udesne, višnje sile i snaga božanska".

Nemo?an da se suprotstavi razbesnelim stihijama prirode, nesposoban da ih ukroti i sebi podredi, ?ovek se ni?ice bacao na zemlju i sve što je nadilazilo njegove ograni?ene mo?i stao je pripisivati nekim od njega neuporedivo snažnijim, nadmo?nijim i savrsenijim bi?ima. Ubrzo iza toga on je ta nadmo?na bi?a podigao sa zemlje u nebo, dao im tamo raskošan i sjajan stan i mada ih je zamišljao prema svojoj sopstvenoj prirodi, obeležavao ih je osobinama koje su u svakom pogledu stajale iznad njegovih ljudskih osobina i mo?i. No bogovi koji su na taj na?in stvoreni, niisu samo iz straha proizašli. U osnovii ovoga ose?anja nalazilo se i nepoznavanje prirode, bolje re?eno - nepoznavanje uzroka prirodnih pojava. Jezgrovito i jasno, on nam to objašnjava na slede?i na?in:

"Uz to promtarahu oni i pravilni poredak neba,
Kako i godišnja doba, u izmeni dolaze stalnoj,
A da im razlozi za to ne mogahu buti jos jasni;
K bozima pribegnu stoga i sve poverovahu njima,
Drže?i, njihov da na mig ?itav se upravlja svemir.
Bogova sedišta, hrane tad na nebu smestiše gore,
Jer se ?injaše njima, da po nebu Sunce i Mesec
Putuju ...

Medutim, strah od nepoznatih i neshvatljivih sila prirode i samo je strah za nas sopstveni život. Jedino tako se može shvatiti zašto je Lukrecije smatrao da je strah od smrti poseban izvor religije. Da bi ljude oslobodio ovog bezrazložnog straha, on je re?ito pobijao u?enje o zagrobnom životu, a kako se ovo zasnivalo na ucenjiu o besmrtnosti duše, bilo je jasno da se ljudi ne mogu osloboditi straha od smrti i muka zagrobnog života, a da se prethodno ne razbije mit & besmrtnosti duše. Kao dosledan nastavlja? Epikurovog materijalizma, on se obra?a prirodi, te na primeru uma i njegovih sposobnosti dokazuje: 1) da duševna stanja ?oveka zavise od stanja njegovog tela i 2) da duše imaju svoj po?etak i da poput svega što je telesno moraju propasti zajedno sa iš?ezavanjem one osnove iz koje su ponikle. Vinom i drugim opojnim sredstvima mogu se, na primer, izazvati takva stanja duha da je potpun o?igledna veza izmeðu tih stanja i uzimanja opojnih sredstava, a razlaganje materijalniih ?estica koje su sa?injavale živo bi?e, nužno povla?i i gašenje svih onih funkcija koje se pripisuju duši. Zaklju?uju?i da i duše podležu smrti, Lukrecije je pisao:

"Mozeš li sumnjati u to da izgnana duša iz tela,
Slaba, bez uto?išta, pod vedrim ostala nebom,
Ne samo nije kadra da ?itavu istraje ve?nost,
Nego ni za trenutak jedan da održi sebe?"

I na pretežno prakti?nom podru?ju, u oblasti odnosa religije i morala, Lukrecije je ostao dosledan svome osnovnom ubeðenju. Optužuju?i sveštenike za mnoga ne?ovecna dela, on je isticao da "stazom zlo?ina" ne kora?a onaj koji ne veruje u bogove, nego onaj ko se povodi za sveštenicima i religijom, koja je "skrivila bezbožne ?ine i opaka stvorila dela". Budu?i da je religija izvor mnogih neda?a, a sveštenici seja?i bezrazložnog straha kojim se ljude plaši i zavodi na pogrešan put, mudrac mora prihvatiti samo onaj moral koji je u skladu sa ateizmom i materijalisti?kom filozofijom. Lukrecije je dobro uo?io i društveno - nazadni karakter religije. Ne mogavši odoleti svome borbenom i dosledno ateisti?kom ubeðenju, on je indirektno prekorio ?ak i svoga toliko cenjenog u?itelja Epikura kad je primetio da usvajanje mišljenja koje dopušta makar kakvo postojanje bogova, pretstavlja krupan ustupak religija. I ne htiju?i ljudi se time "vra?aju na praznoverice starih religija" i dopuštaju "vlast surovih tirana". Zato je ukidanje religije preduslov ukidanja surove vlasti tirana. Meðutim, religija ne sputava samo ljudsku slobodu. Ona sputava i ljudski duh. Sputava ga sasvim izlišnim strahom pred smr?u i strašnim nepojmijivim silama prirode. Sve to ko?i ?ovekove snage i on, umesto da svoje o?i i svoj um usretsredi na stvarno, nehotice se okre?e ka nestvarnom i fantasti?nom, a tame okre?e leða svojoj istinskoj ovozemaljskoj sreci. Jedan drugi Rimljanin, Senekin savremenik Petronije, takoðe je objašnjavao poreklo vere u bogove strahom kad je napisao one ?uvene latinske re?i. "Primus in orbe Deos fecit timor", što prevedeno na naš jezik glasi: "Prve bogove na zemiji stvorio je strah".

2. Sa razvojem društvenog života koji je sa sobom donosio sve intenzivniju politi?ku borbu, a u vezi sa pomeranjem pažnje sa prirode na probleme društva i ?oveka, javile su se i druge teorije koje su veru u bogove objašnjavale faktorima društvenog života ljudi i posebno - željama i osobinama samoga ?oveka. Prelaz k teorijama ovoga reda ?ine shvatanja Prodika s Keosa, sofiste i mladeg Protagorinog savremenika, koji je govorio da su bogovima proglašavana ne samo razna nebeska tela i sile prirode nego i sve ono što je ljudima neposredno koristilo. Zato su stari i obožavali žito kao Demetru, vino kao Dionisa, vodu kao Posejdona, vatru kao Hefesta itd. Ako pretpostavimo da su obaveštenja koja dugujemo Ciceronu ta?na, mozemo re?i da se ovaj prelaz još snažnije odrazio u Prodikovom tvrdenju da su stari proglašavali bogoima velike i istaknute li?nosti: razne heroje i pronalaza?e ?iji je rad blagotvorno delovao na život ostalih ?lanova društva. U istome duhu misli i Euhemer iz Mesene, koji je živeo u tre?em veku pre naše ere. On je tvrdio da su bogovima postali oni ljudi prošlosti koji su se istakli svojom mo?i ili umom, to jest vladari koji su zaveli svoj kult i zahtevali da im podanici odaju božanske po?asti".
Još je zanimljivije ucenje Protagorinog i Prodikovog savrernenika, sofiste Kritije. On je držao da je veru u bogove izmislio neki lukavi zakonodavac kako bi obezbedio red i mir meðu ljudima i za vreme no?i kad ne bdi budno oko ?uvara ovozemaijskog poretka. U svojoj satiri?noj igri pod naslovom "Sizit" Kritija veil da su ljudi u po?etku živeli kao zveri i bez ikakvog reda. Medu njima je vladala samo sila; dobro se nije nagraðivalo niti se zlo kažnjavalo Zakoni koji su potom došli smanjili su broj javnih nasilja. Još je trebalo ukloniti i ona tajna.

Tada, mislim, nekakva
mudrinom obdarena glava uvide
da izmisliti treba strah od bogova
ko užas onima što tajno snuju greh
il' delom ili re?ju ili mislima.
Taj, dakle, ovim re?ima boga uvede:
Postoji bi?e koje živi ve?ito,
i umom ?uje, posmatra i razmišlja
i, osim toga, božanske je prirode,
te svaku ?uje re? što ljudi kažu je
i svako ljudsko delo može videti.
A neko ako snuje zlo i u sebi,
i za to zna?e bog, jer mudrost njegova
nenadmašna je. Takve glase rasturi
u ljude i najslaðe stvori u?enje
kad velom lažnih re?i zavi istinu..
A za stare božji ono mesto odredi
Što ljudima beše izvor plašnje najve?e,
jer otud - zna on dobro - ljude hvata strah,
i koristi za jadan život padaju:
odozgo s neba - vidi - munje sevaju
i razleže se strašna huka gromova;
nebeski ?ador ošuo se zvezdama,
a sazdalo ga vreme, mudri neimar.
Odavde kruži sjajna lopta sun?eva
i žitka dažda razliva se na zemlju.
te njin i lepom re?ju dade bogu stare,
I takvim strahom dušu ljudsku okruži,
da ima dvore koji njemu pristaju.
I zakonima uguši bezakonje. -
Na takav na?in, mislim, neki mudrica
?oveku stvori prvu veru u boga."

Velika je zasluga starih Grka što su ukazali i na antropomorfni karakter vere u bogove. Ovde pre svega mislimo na filozofa Ksenofana (580-470), prvog pretstavnika elejske škole, koji je pobijaju?i verovanje u bogove govorio: "Smrtni misle da se bogovi tobož raðaju, da imaju odelo i glas i telesni oblik kao i oni... Etiopljani govore da su im bogovi tuponosi i cmi, a Tra?ani svoje bogove zamišljaju plavookim i riðokosim...; A kada bi volovi, konji i lavovi imali ruke i mogli da njima slikaju i stvaraju umetni?ka dela kao ljudi, konji bi pretstavljali bogove nalik na konje, volovi pak - nalik na volove, i pripisivali bi im takva tela kakva ima svako od njih samih". Možda bi se moglo primetiti da Ksenofanova kritaka religije pretstavlja kritiku ondašnje starogr?ke vere u bogove, ali ne i kritiku religije uopšte. Kad bi to zaista bilo ta?no, Ksenofan ne bi bio ateist pa ni materijalist. Istina je da je Ksenofan ono svoje ve?ito, nepropadljivo i nepokretno bi?e, ono svoje svejedno nazivao bogom, što je dalo povoda Sekstu Empiriku da kaže kako je kod Ksenofana "bog srastao sa svim". Meðutim, teološka forma u koju je Ksenofan zaodevao ovo svoje u?enje o apstraktnom, svejedinom bi?u, mada otstupa od duha doslednog materijalizma i ateizma, još uvek nam ne dozvoljava da Ksenofanovoj kritici religije odreknemo ateisti?ki i materijalisti?ki karakter. Oni koji to ?ine predviðaju da je prema Ksenofanu "božije bi?e loptastog oblika", da je dakle telo pošto jedino tela mogu imati konkretne oblike, pa prema tome i oblik lopte. Meðutim, misao o loptastom i telesnom bogu pretstavlja pravu besmislicu za svaki iole verski obrazovani um. I zato Ksenofanov bog ne može ništa drugo biti do teološki i, prema tome, nedosledno ateisti?ki izraz za jednu odlu?no antireligioznu, ateisti?ku i materijalisti?ku sadržinu.

3. Oni kioji misle da je ateizam u?enje koje neposredno protivre?i ljudskoj prirodi, neprijatno bi se iznenadili pred širinom antireligiozne i ateisti?ke propagande u staroj Heladi. Kritikom religije bavili su se skoro svi zna?ajniji Heleni, a meðu njima ?ak i takvi pretstavnici filozofije kao što je Sokrat ili pak univerzalni i prema materijalizmu kolebljivi Aristotel, ?ije je shvatanje boga bilo toliko apstraktno da nikada nije moglo zadovoljiti nijednu religiju koja se obra?ala masama. Istina, ni Sokrat (469-399), ni Aristotel (384-322) nisu prešli na pozicije ateizma, a to nisu ni mogli, jer dok je Sokrat stajao na idealisti?kim pozicijama, Aristotel se kolebao izmeðu idealizma i materijalizma. Daleko dosledniji bili su zato njihovi u?enici: Teodor Ateist i njegov sledbenik Bion, a zatim i Aristotelov sholarh, materijalist i ateist Straton iz Lampsaka, koji je živeo u tre?em veku pre naše ere. Teodor Ateist, autor dela "O bogovima", uporno je pobijao mnogoboštvo svojih sugraðana i ukazuju?i na antropomorfni karakter verskih pretstava, žarko je želeo da "sasvim razbije sva misljenja o bogovima". Zbog otvorenog propovedanja ateizma on je, doduše, morao napustiti Atinu, ali je zato stekao slavu "jedinog ?oveka koji ne priznaje ni bogove ni careve". Mada je pisao dela iz etike i logike, Straton iz Lampsaka je nazivan fizi?arem po svoj prilici zbog toga što je smatrao da mu za objašnjenje stvaranja sveta nije potrebna nikakva pomo? bogova, pošto je sve postoje?e delo prirode. O bogovima se može re?i samo toliko da su nesvesne i obogotvorene sile prirode. Ina?e, bogovi ne postoje kao što ne postoji ni besmrtna bestelesna duša. Religiju su kritikovali i sledbeniei stoi?ke filozofije. Idealist Plotin oštro im predbacuje što po?etak svega uzimaju kao nešto što je po prirodi bezobli?no, pasivno, beživotno i nerazumno. U svojim "Eneadama" on ih optužuje da u svoju doktrinu uvode pojam božanstva samo zato što je na ceni ili, da budemo verniji, "samo zbog spoljašnje privla?nosti te doktrine". Prema Plotinovom mišljenju stoi?ki bog je više materijalan, nego što je idealan; više je imanentan, nego transcendentan. Štavise, on je "na odreðeni na?in kvalifikovana materija", od nje je zavisan, od nje "dobija svoju egzistenciju, sastavljen je i sekundaran". Nije onda ?udo što su se stoici potsmevali lakovernoj gomili koja se klanjala kipovima raznih bogova, dok je u isto vreme prezirala i omalovažavala njihove prave tvorce - vajare. Prema stoi?kom u?enju bogovi su personifikacije moralnlh i fizi?kih pojava, a mitovi u kojima se ogleda njihov život samo su alegorijske pretstave prirodnih sila. Pa ipak, stoi?ka kritika religije nije se odlikovala nekom naro?itom oštrinom. U osnovi, ona je bila nedosledna jer je ?esto polazila sa stanovišta dualizma boga i materije. U težnji da prebrode teško?e svoga pogrešnog polaznog stava, stoici su u?ili da je bog imanentan materiji i da je pomešan s njome, a to je, opet, odvelo celo u?enje obogotvoravanju prirode i jednoj svojevrsnoj stoi?koj teodiceji. Poraznu kritiku stoi?ke teodiceje dao je Platonov sledbenik i jedan od najzna?ajnijih akademi?ara skepti?kog smera - Karnead iz Kirene (214-129). On, doduše, nije direktno poricao postojanje bogova, nego je ?ak preporu?ivao da se bogovi poštuju, ali je objektivno svojom ubila?kom skepsom, u nastavku pobijanja stoi?kog u?enja o katalepti?koj pretstavi, do temelja uzdrmao samu religiju. Stoi?ar Kleant (331-233) izneo je mišljenje da postoje ?etiri razloga postanka pojmova o bogovima: prvi razlog odnosi se na veru u mogu?nost proricanja budu?nosti, drugi se zasniva na strahu od strašnih sila prirode, tre?i je u obilju predmeta koji nam služe za opstanak, dok ?etvrti proizlazi iz zapažanja nepromenljivosti reda u kretanju zvezda i neba. Sve ove razloge Karnead je smišljeno i uspesno pobijao i na konkretnim primerima dokazao njihovu neodrživost. Neta?nost prvog shvatanja po kome se vera u boga raða iz raznih vrsta mantike, kao što su proricanje, gatanje, verovanje u snove, astrološka predviðanja ltd., Karnead pobija time što tvrdi i dokazuje da su predvidanja koja se vrše na temelju nauke neuporedivo efikasnija od onih koje proizvoljno izvodi astrolog ili neko drugo njemu slicno lice. Svoja predviðanja vrši nau?nik na osnovu nužnog toka pojava u prirodi, pa ipak se dogaða da se i on prevari. Nismo li onda u pravu kad više verujemo ljudima ?ija se predviðanja temelje na proverenim i nesumnjivim istinama, nego li onima koji svoja proricanja zasnivaju na neizvesnom letu ptica a na proizvoljnosti ljudsidh snova? Prema drugom Kleantovom stavu vera u bogove raða se iz straha prema nepoznatim silama prirode. Mnogi se boje grmljavine i velikih talasa na uzburkanom moru i veruju da su uzro?nici toga "besmrtni bogovi". No da li se iz svega toga može izvesti zaklju?ak da bogovi stvarno postoje? Ne može, jer se iz ?injenice da postoje religiozni ljudi ne da izvesti zaklju?ak o postojanju bogova. To što bogovi postoje u ljudskoj uobraziiji, u ljudskim glavama, nije nikakav dokaz njihovog stvarnog, objektivnog postojanja. Nepromenljivi red u prirodi i harmoni?no kretanje nebeskih tela oduvek su izazivali divljenje smrtnika. Meðutim, nije jasno zašto se ova harmomja pripisuje bogu, a ne samoj prirodi. A zatim, ako je red i sklad ono što u ljudima izaziva verske pretstave i ako se, sledstveno tome, obogotvorava sve ono što se pravilno i periodi?no u prirodi javlja, zašto se onda bogovima ne proglase i razne forme malarije, pošto se i njeni napadi periodicno ponavljaju. Besmislenost jedne ovakve mogu?nosti u osnovi pobija i samu polaznu tezu. Karneadov skepticizam nije se mogao zadržati na pobijanju isklju?ivo Kleantovih stavova. Stoi?ka teodiceja izvodila je poreklo vere u bogove i iz celishodnosti i savršenosti vasionskog poretka, pa je Karnead, idu?i linijom stoi?kog dokazivanja boga na osnovu savršenstva i celishodnosti svetskog zdanja, morao napregnuti sav svoj talenat i oštroumnost kako bi pobio i obesnažio stai?ke argumente. Jedan od dokaza božije egzistencije videli su stoici i u tome što su svi ljudi obdareni razumom. Za Karneada, meðutim, razum ni izdaleka nije tako savršen. Prema njegovom mišljenju, ovaj božanski dar ?esto nas izneverava i postaje izvor teških zlo?ina koji pogaðaju ve?inu. No možda razum sam po sebi i nije kriv za strašne zlo?ine koji se na zemiji dogaðaju. U torn slu?aju kriv je ?ovek kao razumno bi?e. No time se odmah dovodi u sumnju dobrota i savršenstvo prvobitne božije odluke i cilja. Ako su bogovi u nameri da ostvare savršenstvo, želeli da pomognu ?oveku i da mu u?ine dobro, zašto mu nisu dali takav razum koji bi ga nepogrešivo vodio putovima dobra i sklanjao sa puta zablude i zla. Ovako nesavršen, ljudski razum stoji u direktnoj suprotnosti prema beskona?noj mudrosti i dobroti bogova, koju demantuje još li to što su valjani i ?estiti ljudi ?esto nesre?ni, dok njihovi protivnici i razni nevaljaici žive sre?no i u izobilju. Savršenstvu i dobroti bogova ne odgovara ni ona poznata božanska ravnodušnost prema ljudima i njihovim potrebama. Ova se indiferentnost može oprostiti ovozemaijskim carevima, ?ije su snage odmerene, a znanje ograni?eno, ali se ne može oprostiti besmrtnim, savršenim i dobrim bogovima, koji poseduju ukupnost tih znanja i mo?i. Pa ipak, mi svakodnevno zapažamo kako propadaju mnogi ljudi pa i celi gradovi sa svojim stanovništvom. Sve ovo prinuðava nas da zaklju?imo: ako proviðenje i postoji, onda je ono nesvesno svoga postojanja i svoje snage ili pak ne zna šta je za ljude dobro, a šta opet nije. U svakom slu?aju, izgleda da ta savršeno dobra bi?a ne vode ra?una o ljudima i njihovim interesima. Karnead ustaje i protiv stoi?kog identifikovanja sveta sa bogom. Pošto se ovo identifikovanje vršilo na bazi savršenstva sveta, Karnead se odlu?io da ovaj problem pobliže analizira. Ono što svima služi kao uzor savršenstva, veli Karnead, svakako je ?ovek. Usled toga se i bogu kao savršenom bi?u pripisuju ?isto ljudske, i to pozitivno ljudske osobine, to jest, bog se kao savršenstvo antropomorfizira. Utvrdivši ovu ?injenicu, Karnead se pita: šta je to što mi nazivamo savršenstvom. Iskustvo nas u?i da ono što se jednima ?ini savršeno, drugima je nesavršeno. Analogno tome može se zaklju?iti da ono što je za ?oveka savršeno, ne mora biti savršeno i za boga. Ovim relativisti?kim a skepti?kim poimanjem savršenstva Karnead je odlu?no i ne bez zajedljivosti udario na u?enje o bogu kao savršenom duhovnom bi?u. On polazi od toga da je bog koga stoici izjedna?avaju sa svetom telesan kao i sam svet. Pa kako je sve telesno sastavljeno, vremensko i ograni?eno, zna?i i propadljivo, to je i bog telesan, ograni?en, privremen i propadljiv. Zatim, pošto boga zamišljamo prema ?ovekovoj slici i prilici, moramo mu kao i ?oveku pripisivati i razum. Razum, meðutim, pretpostavlja ljudsko, i to ljudsko živo bi?e, iz ?ega bi sledilo da je život nužna pretpostavka mišljenja. No kako je život ili još konkretnije živo bi?e nerazdvojno jedinstvo pozitivraih i negativnih osobina, ne zna se zašto se bogu pripisuju samo pozitivne, a ne i negativne osobine. Reci da je bog blaženo bi?e, isto je što i re?i da bog ose?a zlo i bol, a re?i da je živo bi?e, isto je što i re?i da bog oseca zlo i bol, a re?i da je živo bi?e, isto je što i re?i da mora umreti.

No sve su to osobine kona?nih bi?a i one, uzete same po sebi, nepovratno razaraju i sami pojam boga kao realnog bi?a ?ine?i ga proizvoljnom konstrukoijom ljudske maste i razuma. Tri stotine godina iza toga dokazivao je Sekst Empirik, skepticar Pironovog smera, da se ne može na?i nikakvo pouzdano sredstvo kojim bi se mogla utvrditi egzistencija boga. Poðemo li od teze da bog postoji, da je "najdelotvomiji uzrok" vaseljene i da ga mi poštujemo zato što se o nama brine, ne smemo ipak zaboraviti: 1) da mi nešto možemo sebi pretstaviti tek ako nam je to nešto bilo i realno pretstavljeno. Tako, na pnimer, niko ne bi mogao zamisliti konja, a da prethodno nije video njegov stvarni lik. 2) Ljudi koji tvrde da bog postoji morali bi, dakle, pokazati i kako izgleda. Meðutim, upravo ovde oni se žestoko meðusobno glože. Jedni, na pnimer, tvrde da je bog telesan, a drugi da je bez tela; jedni ga zamišljaju kao ?oveka, a drugi dokazuju da mu nije sli?an; jedni ga prikivaju za jedno odreðeno mesto, dok drugi misle da nema odreðenog mesta i da se nalazi svuda. ?ak ni oni koji zastupaju sasvim odreðeno gledište ne mogu se u svemu saglasliti. Tako, na pnimer, oni koji drže da je bog na jednom mestu neprestano se prepiru oko toga da li je bog imanentan i u svetu ili je transcendentan i van sveta. Budu?i da se u mnoštvu ovih protivre?nosti ne može prona?i nijedan siguran oslonac, ne postoji nikakva mogu?nost da se o bogu izgrade bilo kakvi verodostojni pojmovi. Ako se zatim predlaže da boga treba zamisljati kao ve?no i blaženo bi?e, onda nam se mora kazati i šta se, uopšte uzev, podrazumeva pod blaženstvom. Da li se pod tim misli na stanje lišeno svih briga i neda?a, na nešto neaktivno što bol ne trpi niti ga kome zadaje uli je blaženstvo nešto "što deluje u skladu sa krepoš?u i što se brine za sve stvari? " Ma šta da kažemo, opet ?emo zastati pred mnoštvom nerešivih protivre?nosti. Ako se uzme da se bog kao oli?enje neprolaznosti i blaženstva brine o svemu, kako ?emo objasniti postojanje zla, koje je u oštroj suprotnosti sa atributima božanske prirode. Ako pak, pritešnjeni tom ?injenicom, izjavimo da se bog stara samo za neke stvari, opravdano se moramo zapitati zašto se jedne stvari favorizuju na štetu drugih i zašto se božija briga ne protegne na celokupnu stvarnost. Razmatrajuci ove probleme Sekst Empirik se vra?a ve? navedenom Epikunovom stavu i, razraðuju?i ga, konstatuje da bi se bog mogao nazvati svemo?nim samo u torn slu?aju kad bi se dokazalo da se brine o svemu. Meðutim, postojanje zla sasvim je dovoljno da ljudi posumnjaju i u njegovu svemo? i u njegovu dobrotu. Ako, naime, kažemo da je bog svemo?an, onda moramo priznati da ga ništa ne može spre?iti da sa sveta ukloni zlo i time pokaže svoju dobru volju, a ako to uprkos svemu ne ?ini, onda se mora posumnjati u njegovu dobru volju. Priznamo li bogu dobru volju, dolazimo do saznanja da je njegova mo? ograni?ena i da je on slabiji od onoga što ga ograni?ava. Ako, najzad, kažemo da je bog svemo?an, ali da nije voljan da se o svemu neprestano stara, onda moramo zaklju?iti da je po prirodi zloban, što takoðe protivre?i karakteru božanstva. Ukratko, ma šta mi pomislili o bogu kao "najdelotvornijem uzroku" svega, na?i ?emo se u mnoštvu protivrecnih odredaba, iz kojih se ne da ništa pouzdano zaklju?iti, te razum i pored svih navedenih božijih osobina, ne može sebi pretstaviti ni boga ni na?in njegovog postojanja. Uzmemo li blaženstvo u onom drugom smislu kao samozadovoljnu neaktivnost, moramo se izložiti još težim prigovorima. Ako se bog "ni za šta ne brine i ako ne postoji niti kakvo njegovo delo niti u?inak delovanja", bolje re?eno, ako nam se bog ni posredno ni neposredno ne otkriva, niko ne može re?i odakle crpe svoja saznanja o bogu, njegovom postojanju i njegovim atributima. Oni koji drže da je postojanje boga i pored svega o?evidno, moraju se potruditi da naðu i ocevidne dokaze. Meðutim, sve nam iskustvo pokazuje da takvih dokaza nema, jer bi u protivnom svi ljudi imali istovetna shvatanja o bogu, što mi iz daleka nije ta?no. Ako se, dakle, ono što je neo?evidno nije moglo dokazati o?evidnim, još manje se može pomišljati na to da bi se nešto što je neo?ekivano moglo dokazati neo?ekivanom?)

Ovakva i sli?na slobodoumna shvatanja, ma kako da su bila pobijana i anatemisana od strane hriš?anstva, posluži?e u pogodnim okolnostima kao kvasac docnijoj slobodarskoj misli i ateizmu. Oštrina kritike i širina slobodoumlja, koje je ?esto išlo i do otvorenog ateizma, sablažnili su hriš?anski Srednji vek u kome se autoritet religije utvrdivao crkvenom organizacijom i krvavom delatnoš?u svete inkvizicije. No bilo bi pogrešno misliti da anti?ki svet nije poznavao nikakav autoritet suprotan slobodoumlju i ateizmu i da su stari Heleni uzivali potpunu slobodu. Istina, kod njih nije bilo državne cenzure niti sveštenstva kao posebne i izolovane grupacije, nije dakle bilo neke naro?ite organizacije koja bi proganjala napredne mislioce i ateiste, ali je zato postojalo nešto što je delovalo ja?e i od same cenzure. To je bila tradicija, nevidljiva ali snažna, koja je sputavala i pesnika, i likovnog umetnika, i filozofa, pružaju?i im osveštanu graðu i forme koje su ograni?avale slobodu stvaranja.

Uticaj tradicionalne religije bio je snažan ?ak i u vreme gr?ko-perzijskih ratova, to jest u Periklovo doba, kada je sumnja u postojanje bogova kao i ruganje onima koji su verovali, postala duhovnom modom vremena. Filozoti su morali ve?ito strahovati da ne budu optuženi zbog ateizma ili - kako se tada govorilo - asebzije. A da je njihov strah bio sasvim opravdan, vidi se i po tome što se uvek uz hramove moglo na?i na stotine zaslepljenih verskih fanatika i intriganata, koji su ve?ito bili spremmi da se fizi?ki razra?unaju sa svakim ko bi se usudio da kritikuje tradicionainu religiju. Mi znamo i za neke sudske procese. Meðutim, optužbe na osnovu kojih se sudilo bile su ponekad nedovoljno zasnovane, pa se dešavalo da se pod imenom bezbožnika proganjaju i ona lica koja su se iz bilo kojih razloga negativno odnosila prema uobi?ajenim verskim shvatanjima. Izmeðu mnogih znanih žrtava verskog fanatizma u staroj Heladi spomenimo samo imena nekih zna?ajnih književnika i filozofa koji su bili optuženi za ateizam. To su pre svega: Protagora, Anaksagora, Aristotel, Teofrast, Teodor Ateist, Diogen iz Apolonije, Eshil, Evripid i mnogi drugi. Raspisivane su ?ak i ucene. Tako je ucenjena glava Diagore iz Melosa, dok je Sokrat morao ispiti otrov od kukute, iako nije bio ateist. Da je kojim slu?ajem u tadašnjoj Atini živeo slavni filozof Demokrit, sigurno je da bi i on bio optužen zbog ateizma i proganjan. Ma kako to izgledalo ?udno, u tadašnjoj je Atini, ?ak i za Periklove uprave, postojala isto tako oštra verska ortodoksija kao u Parizu za Volterovog i Didroovog života. I kao sto su se u Parizu spaljivala antireligiozna i atelisti?ka dela francuskih prosvetitelja, tako su i na trgovima Atine spaljivani rukopisi i dela filozofa Protagore. Oni koji oduševljeni anti?kom kulturom s ponosom isti?u da u drevnoj Atini nije bilo državne crkve, ne bi ipak trebali zaboraviti da je atinska država (polis) bila sama po sebi i verska institucija, i to institucija sa jasno izraženim praznoverjem, netrpeljivoš?u i vlastoljubljem.

Zbog svega ovoga bila je prava hrabrost istupiti sa otvoreno izraženim ateizmom, koji je u odnosu na razvoj gr?ke duhovne kulture i kulture uopšte zna?io istinsku revoluciju.

[Kiborg]

Originally posted by Paki
...
E, tako te volim - kad ostaneš ovde, promeniš taktiku i nastaviš još efektnije da se boriš za svoje stavove i principe i u inat bagri koja ?e te popljuvati gde god stigne!

Šta li bi ovo trebalo da zna?i, da svi treba isto da misle? U svakom slu?aju malo sam razo?aran izborom termina.

@ForeverYoung
Bravo za ove tekstove. Ja sam ateista, ali retko kad sam imao neki problem zbog toga - a uvek naglašavam svoje stanovište da bog ne postoji i da crkva ništa ne zastupa kad neko spomene da je neki vernik i po?ne da davi sa crkvom i tome sli?nim nebulozama! Samo me pogledaju ?udno, pa nastave tamo gde su stali, ali ništa strašnije od toga.
Ne znam kakvu si golgotu preživeo ovde zbog svog ateizma, ali objasni ukratko šta su ti to radili, jer sam se zabrinuo da me ?eka isto.

[Mr.Ja]

Originally posted by Kiborg

Originally posted by Paki
...
E, tako te volim - kad ostaneš ovde, promeniš taktiku i nastaviš još efektnije da se boriš za svoje stavove i principe i u inat bagri koja ?e te popljuvati gde god stigne!

Šta li bi ovo trebalo da zna?i, da svi treba isto da misle? U svakom slu?aju malo sam razo?aran izborom termina.

@ForeverYoung
Bravo za ove tekstove. Ja sam ateista, ali retko kad sam imao neki problem zbog toga - a uvek naglašavam svoje stanovište da bog ne postoji i da crkva ništa ne zastupa kad neko spomene da je neki vernik i po?ne da davi sa crkvom i tome sli?nim nebulozama! Samo me pogledaju ?udno, pa nastave tamo gde su stali, ali ništa strašnije od toga.
Ne znam kakvu si golgotu preživeo ovde zbog svog ateizma, ali objasni ukratko šta su ti to radili, jer sam se zabrinuo da me ?eka isto.

Da i ja se pitam sta su ti uradili, pa da se toliko razocaras...

@kiborg
Nista nema te brine, i ja se na sav glas derem da crkva ne valja i da samo krade pare, pa nisam imao problema nikakvih
Mozda se nisam ovde drao doduse...

[Paki]

Originally posted by Kiborg

Originally posted by Paki
...
E, tako te volim - kad ostaneš ovde, promeniš taktiku i nastaviš još efektnije da se boriš za svoje stavove i principe i u inat bagri koja ?e te popljuvati gde god stigne!

Šta li bi ovo trebalo da zna?i, da svi treba isto da misle? U svakom slu?aju malo sam razo?aran izborom termina.

Naravno da ne treba to da zna?i. Prestani da mi to stalno imputiraš (uhvatio si se za mene ko pijan plota). Ne znaš o ?emu se radi, a nisam u prilici da ti to objasnim. Ako te interesuje, pitaj ForeverYoung-a na u2u...

[::fy::]

Možeš svašta da o?ekuješ na ovom forumu od katoli?ko-papinsko-pravoslavne skupine, koja ne bira niti vreme niti mesto kada ?e ti prebaciti nešto u stilu "fašisto" ili u najmanju ruku te "spamovati" postovima od preko 1 strane (ovi moji postovi su upravo odgovor na to). Tu družinu možda ?ini 4-5 forumaša, ali su oni toliko agresivni u branjenju svog slepog verovanja da ?e ti se u?initi u jednom trenutku da ih ima 40-50! Kada se ne budu slagali sa tobom, a u nedostatku argumentacije (jer oni to i nemaju, pošto su vernici), naziva?e te svakakvim niskim imenima, a to ide ?ak dotle da ?eš odjednom postati nacionalista, ve? pomenuti fašista, anti-demokarata i da treba da ideš na forum Stormfront-a (jer je valjda tamo mesto za "nevernike").

I da ne dužim dalje, mene je samo zaprepastila ?injenica da meðu gay populacijom ima toliko "zagriženih" vernika. Oni veruju u ono što ih smatra nemoralnim i/ili bolesnim

[Paki]

Originally posted by Mr.Ja

Originally posted by Kiborg

Originally posted by Paki
...
E, tako te volim - kad ostaneš ovde, promeniš taktiku i nastaviš još efektnije da se boriš za svoje stavove i principe i u inat bagri koja ?e te popljuvati gde god stigne!

Šta li bi ovo trebalo da zna?i, da svi treba isto da misle? U svakom slu?aju malo sam razo?aran izborom termina.

@ForeverYoung
Bravo za ove tekstove. Ja sam ateista, ali retko kad sam imao neki problem zbog toga - a uvek naglašavam svoje stanovište da bog ne postoji i da crkva ništa ne zastupa kad neko spomene da je neki vernik i po?ne da davi sa crkvom i tome sli?nim nebulozama! Samo me pogledaju ?udno, pa nastave tamo gde su stali, ali ništa strašnije od toga.
Ne znam kakvu si golgotu preživeo ovde zbog svog ateizma, ali objasni ukratko šta su ti to radili, jer sam se zabrinuo da me ?eka isto.

Da i ja se pitam sta su ti uradili, pa da se toliko razocaras...

@kiborg
Nista nema te brine, i ja se na sav glas derem da crkva ne valja i da samo krade pare, pa nisam imao problema nikakvih
Mozda se nisam ovde drao doduse...

Pa ne radi se o poviku na crkvu, nego o kritici RELIGIJE ... On kao ateista kritikuje i religiju i crkvu i iznosi svoje stavove, a onda i zbog konstruktivne kritike i iznošenja SOPSTVENOG mišljenja bude napadnut iz artiljerijskog oružja, biva vreðan i omalovažavan, jer se drznuo da RELIGIJU kao pojavu kritikuje i iznosi svoj sud o Nedodirljivom ...

[Mr.Ja]

Hahahaha moja omiljena vrsta ljudi!
Homosexualci sa predrasudama
Oce prava za sebe, ali ako se neko razlikuje od njih!

[svejedno]

Ne znam. Ja nisam ateista, nisam pripadnik nijedne religije kao takve, a mogu se ( u malo sirem smislu ) nazvati vernikom.

I apsolutno mi je svejedno ko je ateista, ko nije.

Budi ateista, uz moj blagoslov

[gari]

Ne vidim zašto bih sad ja, ili bilo ko drugi, trebao da dokazujem da neko ke ne veruje nije u pravu? Ateista, pa šta? Niti ?u ja njega da teram da veruje, niti pa on bilo koga ko veruje može naterati da ne veruje. Svaka ?ast argumentima u korist ateizma, ali ja i dalje verujem u postojanje Boga, pa ma kako ga ko nazivao.