- 06 Feb 2006, 03:55
#435977
] ja cu ti citirati samo delove gde je pisao o grehu i pravilima.
"Sto se greha tice postoji pragreh, istocni greh koji nam je svojstven kao ljudima koji trpimo patnju celokupnog ljudskog roda; po njemu su ljudi koji pate moja braca, u tome ja nalazim bliskost sa svima koji pate. I postoji licni greh koji nam je svojstven kao ljudima pojedincima. Mi moramo uvek imati otklon prema tom grehu i biti svesni da gresimo, otuda kat. misa pocinje recima "Mea culpa, mea maxima culpa", da bi se u mislima odvojili od onoga sto smo gresili kako bi mogli postati sudionicima euharistije koja nas povezuje sa Isusovim telom. Ovo je jedna od svetih tajni koju kao vernik prihvatam. Ali dubinski odnos prema onome gresnom u nama stvara se samo sposobnoscu poniranja u sebe, tako sto je covek spreman pristupiti dijalogu sa svojom dusom. On se onda kroz ovaj dijalog i svesnim izborom odrice od izvesnih cinova koji bi mu mogli smetati. On je u poziciji stalnog odlucivanja, to nije pokoravanje zakonskom propisu jer je Isus rekao "nemojte ciniti dobra djela javno" (da bi udovoljili spoljnim autoritetima) nego u svojoj dusi. Znaci vrlo je bitan princip slobode. Mi smo se odlucili slediti Isusov ideal ali mu se mozemo pribliziti odredjenim naporom koji podrazumeva slobodu. Ne odlucujem se za odredjeni cin zato sto moram nego zato sto sam u odredjenom trenutku osetio da je to potrebno za dobro moje duse. Zapravo sam cesto u poziciji odlucivanja: Vernicki zivot je stalno ponovno i ponovno biranje kojim putem, gde izmedju ponudjenih alternativa. Na tom putu koji podrazumeva slobodu cesto cu gresiti, tolerisati greh u svome zivotu, alli cu uvek iznova imati Isusovo obecanje i ohrabrenje da prestanem gresiti tamo gde sam dubinski i kroz svoj unutrasnji dijalog osetio da gresim. Vrlina po zakonu (propis raditi ovo ili ono) bezvredna je! U nama je Raj i pakao. U nama su sposobnosti uzdizanja od greha i padanja u greh. Verujem da je taj Raj kod svih bica bili oni vernici ili ne i shodno tome zaista verujem da su neki ateisti mozda blizi Bogu nego neki vernici. I po tome bi ljudi trebalo da nam budu braca. Vrlo je bitno naglasiti da i to vernicko iskustvo podrazumeva slobodu i da se mi krecemo ka Spasitelju po nasim slobodnim odlukama iz nase ceznje, potrebe, nazovi to kako hoces a ne iz propisanih zahteva ili normi. Mi verujemo da nas Gospodin poucava u nasoj dusi i imamo nadu i pouzdanje."
Originally posted by UlixNe, nema Totove religije. Mada mislim da je prikladnije da ti to on objasni. Posto je on opravdano odsutan [
...
] ja cu ti citirati samo delove gde je pisao o grehu i pravilima."Sto se greha tice postoji pragreh, istocni greh koji nam je svojstven kao ljudima koji trpimo patnju celokupnog ljudskog roda; po njemu su ljudi koji pate moja braca, u tome ja nalazim bliskost sa svima koji pate. I postoji licni greh koji nam je svojstven kao ljudima pojedincima. Mi moramo uvek imati otklon prema tom grehu i biti svesni da gresimo, otuda kat. misa pocinje recima "Mea culpa, mea maxima culpa", da bi se u mislima odvojili od onoga sto smo gresili kako bi mogli postati sudionicima euharistije koja nas povezuje sa Isusovim telom. Ovo je jedna od svetih tajni koju kao vernik prihvatam. Ali dubinski odnos prema onome gresnom u nama stvara se samo sposobnoscu poniranja u sebe, tako sto je covek spreman pristupiti dijalogu sa svojom dusom. On se onda kroz ovaj dijalog i svesnim izborom odrice od izvesnih cinova koji bi mu mogli smetati. On je u poziciji stalnog odlucivanja, to nije pokoravanje zakonskom propisu jer je Isus rekao "nemojte ciniti dobra djela javno" (da bi udovoljili spoljnim autoritetima) nego u svojoj dusi. Znaci vrlo je bitan princip slobode. Mi smo se odlucili slediti Isusov ideal ali mu se mozemo pribliziti odredjenim naporom koji podrazumeva slobodu. Ne odlucujem se za odredjeni cin zato sto moram nego zato sto sam u odredjenom trenutku osetio da je to potrebno za dobro moje duse. Zapravo sam cesto u poziciji odlucivanja: Vernicki zivot je stalno ponovno i ponovno biranje kojim putem, gde izmedju ponudjenih alternativa. Na tom putu koji podrazumeva slobodu cesto cu gresiti, tolerisati greh u svome zivotu, alli cu uvek iznova imati Isusovo obecanje i ohrabrenje da prestanem gresiti tamo gde sam dubinski i kroz svoj unutrasnji dijalog osetio da gresim. Vrlina po zakonu (propis raditi ovo ili ono) bezvredna je! U nama je Raj i pakao. U nama su sposobnosti uzdizanja od greha i padanja u greh. Verujem da je taj Raj kod svih bica bili oni vernici ili ne i shodno tome zaista verujem da su neki ateisti mozda blizi Bogu nego neki vernici. I po tome bi ljudi trebalo da nam budu braca. Vrlo je bitno naglasiti da i to vernicko iskustvo podrazumeva slobodu i da se mi krecemo ka Spasitelju po nasim slobodnim odlukama iz nase ceznje, potrebe, nazovi to kako hoces a ne iz propisanih zahteva ili normi. Mi verujemo da nas Gospodin poucava u nasoj dusi i imamo nadu i pouzdanje."
