Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

(Sve ovo su nekada davno bili moji pokušaji da osmislim temu o hedonizmu i postavim je ovde, pošto mi je ta tema veoma važna i mislim da je u konekstu gej kulture, posebno u delovima sveta gde je ona marginalizovana, gotovo od presudne važnosti. Nikako nisam mogao da napišem ceo post u jednom dahu, i ?inio sam to povremeno i u fragmentima. Ovo je samo zbir tih fragmenata.)

"To je kao kad stalno piješ sok o maline, pa ti na kraju dosadi." Tako kaže neko meni veoma bitan. Hedonizam je uzaludna potraga za još ja?im sokom od maline.

Džon Sjuart Mil - "onaj praznoglavac", kako ga je jednom, nazvao uvek antiprotivni Ni?e - napisao je u svojoj autobiografiji da veruje da ?ovek može na?i sre?u samo ako je ne postavi kao svoj glavni cilj u životu. Sre?ni su samo oni koji na umu imaju nešto drugo, koji tragaju za ne?im druga?ijim, a sre?u naðu usput. "Zapitajte se da li ste sre?ni i odmah ?e te to prestati da budete." Nešto sli?no je ako se ne varam napisao i Du?i? u Blagu cara Radovana (davno sam ?itao), u prvom eseju o sre?i (parafraziram): misliti o sre?i, to zna?i biti ve? pomalo nesre?an. Potraga za sre?om - ako se ne izjedna?i površno i plitkoumno sa potragom za zadovoljstvom - isklju?uje hedonizam, kao mogu? na?in života, jer se hedonizam sastoji u stalnoj potrazi za zadovoljstvom, i stalnoj želji da budemo zadovoljeni još više, što nije u skladu sa sre?om koja predstavlja - ili je bar ja tako zamišljam - sklad, ravnotežu. U krajnjoj liniji, takav stav, ta vrsta površnosti, može roditi nešto sli?no apsitnencijalnoj krizi kod narkomana.

Kada hedonista uviða da ako ne dobije ono što želi, gubi jer postaje frustriran, a ako dobije ono što želi, gubi jer mu to postaje dosadno, i mora da traži dalje? U kom trenutku radikalni hedonista uviða da je potraga za još ve?im zadovoljstvom uzaludna? I šta onda? Kuda onda?

Aristotel govori protiv hedonizma u Nikomahovoj etici. Piše da ?ovek nije sposoban da bez umora obavlja bilo koju kontinuiranu aktivnost, pa samim tim nije stvoren ni za kontinuirano primanje zadovoljstva. Jeste da je ?esto ki?, ali i kod Desanke Maksimovi? nalazim sli?an stav: "jer sre?a je lepa samo dok se ?eka,/ dok od sebe samo nagoveštaj da". U ovome, bez sumnje, ima istine. Koliko puta vam se dogodi da, kada ostvarite nešto što ste dugo želeli, kada dostignete neki veliki cilj, osetite nezadovoljstvo, možda neku prazninu na mestu gde je bila želja za ciljem? Umesto zadovoljstva, dobijamo ništa.

Zato Epikur veoma lepo rešava problem hedonizma, i postavlja put za dostizanje ataraksije, tako što kaže da treba težiti optimalnoj koli?ini zadovoljstva, na duže staze. Sa ovim se slažem i trudim se da živim na taj na?in, povremeno spre?en sopstvenim mazohisti?kim porivima. Epikur, i uopšte svi filozofi opsednuti dobrim životom, iz nekog razloga zanemaruju druge ljude i odnos prema njima. U odnosu prema drugima hedonizam se manifestuje kao krajnji staijum egoizma. Hedonistu ne interesuje niko drugi. Ako se, pak, lomi, onda je ve? frustrirani hedonista.

Ako se ožderem ve?eras, bi?e mi lepo, ali ?u zato biti mamuran slede?ih nedelju dana. Na duže staze, dakle, gubim. (I hvala Escobaru što me je podsetio pretnjom na ovom sino?.) Carpe diem - svakako, Epikur se ne protivi - ali ipak mislite i na sutra. Epikur nije hedonista u klasi?nom smislu te re?i, to je bar jasno.

Epikur definiše zadovoljstvo kao odsustvo bola, ili odsustvo patnje. Sedeti na stolici i gledati u zid je, onda, hedonizam, jer me tada ništa ne boli i ne patim.

Možda se varam, ali prime?ujem da sre?u gotovo svi ljudi oko mene poistove?uju sa konkretnim ose?anjem, sa euforijom, a nikako sa stanjem uma; biti sre?an zna?i biti zadovoljen. Ali ta je sre?a tako kratka i ?ini mi se, nije vredna truda.

(Mala digresija, ali svejedno interesantna i ipak nekako vezana za temu.) You'veseen the "sexual revolution", and its results. The accepted definition of the word "promiscuity" prior to the 1960's was :"Sexual involvement with more than one person outside the bonds of marriage". The "liberated" Helen Gurley Brown gave us a new definition: "Having sexual relations with more than one person in the same day." Are you aware that the divorce rate in the United States is estimated at fifty percent? (Nomina Expers)
U svom jedinom spisateljskom promašaju, ali filozofski zanimljivom i zna?ajnom kratkom romanu na francuskom "Usporavanje", Milan Kundera diže glas protiv
savremenog shvatanje hedonizma. On piše da je danas brzina dobijanja zadovoljstva poistove?ena sa kvalitetom. Kvalitet i kvantitet su izjedna?eni. Tvrdi, dalje, da to nije dobro, jer je brzina primanja zadovoljstva obrnuto proporcionalna njegovom kvalitetu.

Nastupaju?i sa strogo ateisti?kog stanovišta, dakle, ne optere?en grehom i zahtevima religije, hedonizam mogu da opravdam, ali samo kao alat za autodestrukciju, ili izgovor za kukavi?luk. Ko traži zadovoljstvo, beži od bola, beži od problema, beži, u krajnjoj liniji, od života. Hedonizam je za hedonistu, iluzija o sre?i.

Biti hedonista je lako. To zna?i ne razmišljati.

"Ovo su vremena kada je najbolje biti zadovoljan sa onim što imamo, kako ne bismo izgubili sve." (Žoze Saramago)

[Simor]

Nije mi bilo tesko da prekucam ono sta kaze Erih From, socijalni neoanaliticar:

"Mejster Ekhart je ucio da zivotnost vodi radosti. Moderni citalac nije spreman da obrati paznju na rec "radost" i shvati je kao da je Ekhart napisao "uzivanje"... Nije lako uociti tu razliku jer zivimo u "bezradosnom uzivanju".

Sta je uzivanje? Premda se rec upotrebljava na razlicite nacine, cini se da je, kada se uzme u obzir i njeno popularno znacenje, najbolje definisati kao zadovoljenje zelje koja ne zahteva aktivnost (u smislu zivotnosti). Takvo uzivanje moze biti vrlo intenzivno: uzivanje u drustvenom uspehu, u zgrtanju novca, dobitku na lutriji, uobicajeno seksualno uzivanje, jedenje do mile volje, pobeda na trkama, stanje odusevljenja postignuto picem, transom, drogama, zadovoljenje sadistickih nagona ili ubijanje zivih bica.

Razumljivo je da pojedinci, da bi postali bogati ili slavni, moraju biti vrlo aktivni u smislu biznisa, ali ne i u smislu "unutrasnjeg radjanja". Kada oni dostignu svoj cilj oni mogu biti "uzbudjeni", "vrlo zadovoljni", osecati da su dostigli "vrhunac". Ali kakav vrhunac? Mozda vrhunac uzbudjenja, zadovoljstva, transnog ili orgijastickog stanja. Ali su oni to stanje mogli postici pod pritiskom strasti koje su, iako ljudske, nista manje psiholoske ako ne dovode do istinski adekvatnih resenja ljudskog postojanja. Takve strasti ne dovode vecem ljudskom napretku i snazi vec, upravo suprotno, osakacivanju coveka. Uzivanje radikalnih hedonista, zadovoljenje uvek novih pohota, uzivanja savremenog drustva proizvode razlicite stepene uzbudjenja. Ali oni ne vode radosti. U stvari, nepostojanje radosti cini nuznim traganje za uvek novim i sve uzbudljivijim uzivanjima.

U tom pogledu moderno je drustvo u istom polozaju u kakvom su bili Jevreji pre tri hiljade godina. Govoreci narodu Izraela o jednom od njihovih grehova, Mojsije je rekao: "Jer nisi sluzio Gospodinu Bogu svome radosna i vesela srca u svakom obilju" (5 Moj. 28:47). Radost je pratilac produktivne aktivnosti. Ona nije "vrhunac dozivljaja" koji kulminira i ubrzo zavrsava, vec pre zaravan, stanje osecanja koje prati produktivno ispoljavanje bitno ljudskih sposobnosti pojedinca. Radost nije ekstaticka vatra trenutka. Radost je zar koji prati bivstvovanje.

Uzivanje i ushicenje, nakon takozvanog vrhunca, vode tuzi. Jer, ushicenje je bilo dozivljeno, ali posuda nije narasla. Unutrasnje snage coveka nisu se povecale. Covek je pokusao da prekine dosadu neproduktivne aktivnosti i za trenutak je objedinio sve svoje snage - osim ljubavi i uma. Pokusao je da postane nadljudski a da ne bude ljudski. U trenutku trijumfa mu se ucinilo da je uspeo, ali nakon toga je usledila duboka tuga: jer, nista se nije promenilo u njemu."

[Tot]

Meni je vrlo prijem?iv ovaj Uliksov pristup gde je izneo svoj stav prema ovome uporedo sa mislima zna?ajnih duhova. Ja ?u sli?no postupiti. Najpre da kažem da sebe smatram racionalnim hedonistom i obi?no se u ovakvim prilikama pozivam na Gibona(a Gibonov opis ljudskih gluposti bi?e od zna?aja za pohvalu epikurejske odmerenosti opštenja sa svetom kao i zbog još nekih bitnih aspekata.) Naime izlaganje ludosti(da kazemo staromodno razvratnosti) rimskog cara Heliogabala Gibon po?inje slede?im re?ima:

Razumni hedonista neprestano poštuje umerene naloge prirode, usavršava ?ulno zadovoljavanje društvenim opštenjem,vezama sa voljenima i blagiim prelivom ukusa i mašte.

Dakle (1) umerenost, (2)društveno opštenje sa stanovišta jednog aristokrate kakav je bio Gibon mi veoma imponuje, (3)veze s voljenima- vrlo važno; ovde možemo govoriti o spektru emotivnih odnosa koje ostvarujemo sa bližnjima i raznim oblicima ljubavi koje pružamo i koja nam se daje: kona?no: (4)imaginacija kao nezaobilazni faktor ume?a uživanja. Od vrhunskog je zna?aja a ne pominje se tako ?esto, vrati?u se na to.

Dakle ne možemo govoriti o zadovoljstvu bez ume?a zadovoljstva(imaginacija) i umerenosti. Mi racionalni hedonisti imamo posla samo sa rafiniranim užicima a sve drugo smatramo štetnim po našu prirodu, pre svga za našu psihu.

Da kazem da sam imao i asketske tendencije ka udaljavanju od svetiovnih banalnosti ali kako se nisam zamonašio u realnom životu sam morao usvojiti princip razumnog hedonizma.

[Tot]

Živimo u svetu u kome težimo ispuniti neke zadatke. Bilo one koje smo sami sebi nametnuli, bilo one koje nam name?u drugii, bilo zato što smo u borbi za preživljavanje prisiljeni da se trudimo. Svaki trud vodi nekom cilju, ali malo koji cilj vodi sre?i. Naravno sre?a je slažem se sa Uliksom prate?a komponenta ne?ega što bi se moglo nazvati ciljem ka dostizanju suštine ili nazovimo to samoupotpunjenjem.

Ali preispitajmo odmah naše ciljeve i bacimo sebe u vrtlog skepse. Jer kako kaže propovednik:

Jer šta ima ?ovjek od svega truda svoga i od muke srca svoga, koju podnosi pod suncem? Jer su svi dani njegovi muka a poslovi njegovi briga; ni no?u se ne odmara srce njegovo. I to je taština.(Propovednik, 3, 22-23)


Ako sada ostavimo svakome da osmisli svoj vrhunski cilj i prizemljimo raspravu re?i ?emo da ljudski bolovi traže zadovoljstvo kao vrstu zaceljenja. Nakon truda, muke, napora radi ne znam kojih sve ciljeva ostaje nam da se potrudimo na?i malo zadovoljstva ili utopiti se u zadovoljstvima. Koja u kona?nom ishodu vode do patnje, do nezadovoljstva...o tome je gore govorio Uliks pa ne moram ja

Epikur koji je senzualista istice princip: ataraksia(nepomu?enost ili nepomu?enost duha). Predavanje preteranim, neumerenim uživanjima vodi bolu kao i ekstremno lišavanje. Otuda se ataraksia postiže oslobaðanjem od vlastitih strasti, požuda, i množine nepotrebnih prohteva. Na to Epikur nadovezuje i oslobaðanje od uticaja spoljašnjeg sveta.

Ovo osloobaðanje od uticaja sveta je po meni potrebno radi održavanja unutrašnjeg(duševnog) mira. Pojedinac sam gradi svoju ravnotežu u zadovoljstvima i osmišljava svoje dane. Potrebno je pustiti ga da se sam i izbori. Ovo po meni nije nikakvo negativisti?ko odustajanje od sveta nego utiranje puta svome duhu kako bi se oslobodio od lažnih vrednosti gomile(danas bi govorili o masovnoj kulturi) koje samo stvaraju pometnju, nered. Epikur je verovao u snagu pojedinca koji sam održava nepomu?enost svoje duše otklonom od li?nih i društvenih strasti.

[Tot]

Od navedenih Gibonovih principa umerenog hedonizma naveš?u još imaginaciju Dakle ne živimo samo po svome telu nego i po duši, a u našem duhu se raðaju vizije zadovoljstava. To, šta ?e nam biti ugodno roðeno je u našoj svesti ali ne bilo kakvoj nego imaginativnoj svesti. Drugim re?ima mi stvaramo iz našeg duha univerzume u kojima živimo. Zapravo uvek preobražavamo svoju stvarnost prema svojoj unutrašnjosti i nema strogo uzevši tzv. objektivne stvarnosti, ili ako je ima ona veoma malo zna?i. ?ovek i ne može kao životinja živeti samo u materiji. On uvek živi u nekoj tvorevini duha.

Ali, samo pojedinci se trude da sami izgrade svoj duuhovni svet tako da u njemu naðu zadovoljstva bliska sre?i. Ostali prihvataju koncepte življenja. Narodu je uvek trebalo hleba i igara(panem et circenses), dati im takvu viziju zadovoljstva u kome ?e sve biti poodreðeno jeftinim prohtevima. Komunisti su na primer veoma dobro smislili svoj opijum koji treba ponuditi narodu.

Najkra?e: treba izmisiti zadovoljstvo za masu. Zašto pojedinac sam da traži sre?u(osmišljava, imaginizira)?. To nije korisno ni dobro! Ponudite mu neki društveni opijum.

U romanu Vrli novi svet A. Huxeleya ?oveku vidimo viziju totalitarizma koji po?iva na jeftinom hedonizmu. Bol je ukinut, samostalno razumišljanje je zatrto. Svaki proces kreacije ide iz estališmenta.. Ljudi uzimaju specijalnu drogu koja se nimalo slu?ajno zove soma(telo) kako ne bi patili i na taj na?in se odvratili od razmišljanja. Ponudite ?oveku vešta?ki raj kako ne bi tražio onaj u sopstvanoj duši a kako je takvo traganje povezano sa bolom u buduu?em svetu ne?e biti patnje ali ni slobode. Li?na imaginacija ?e biti poništena.

Otuda se vra?am na Epikura: za nepomu?enost(ataraksia) je nužan otklon od sveta da bi izmakli pseudovrednostima i pseudozadovoljstvima. Našu sre?u moramo osmisliti li?nim naporom.

[Tot]

I da sada pomenem Gibonov tre?i princip: veze s voljenima. U tim vezama stvaraju se "konkretni univerzumi" koji poništavaju samo?u. ?ovek kona?no ima slobodu da traži društvo sebi duhovno srodnih bi?a. To mogu biti dve osobe, to može biti više osoba a može biti i ecclesia(ova re? ima razli?ita zna?enja; izmeðu ostalog zna?i i crkva); zavisi kako postavimo stvari.

Ciceronov(Marko Tulije, da ne bude zablude) iskaz o prijateljstvu:

Kao što mržnje, zavisti i preziranja stoje na putu zadovoljstvu, tako su prijateljstva ne samo verni zaštitnici nego i roditelji zadovoljstava, kako za prijatelje tako i za sebe: uživamo ih ne samo u sadašnjosti nego nas podsti?e nada i u potonje i u poznije doba. Kako ni na koji na?in ne možemo bez prijatelja održati pouzdanu i trajnu prijatnost života, i kako ni samo prijateljstvo ne možemo sa?uvati a da prijatelje ne volimo kao i sebe, zato se to baš postiže u prijateljstvu i zato je prijateljstvo vezano sa zadovoljstvom. Jer radosti prijatelja i mi se radujemo kao i svojoj radosti i jednako patimo kad i oni pate.

Zahvaljujem Uliksu što mi je omogu?io da u ovoj temi dam oduška svojoj strasti ka moralisanju.

[gari]

Interesantno je ovde to da onda i mazohiste /koji nasuprot hedonistima/ s obzirom na to da uživaju u poniženju i bolu takoðe možemo svrstati u hedoniste, jer ono što je za druge bol i patnja za njih je zadovoljstvo. Zar tu nema paradoksa?

[Dina]

Epikur - "Poslanica Menekeju"

"Zato i kazemo da je zadovoljstvo pocetak i kraj blazenog zivota. Jer smo saznali da je ono prvo i urodjeno dobro, ono je polaziste za svako odabiranje i svako izbegavanje, i njemu se vracamo kad osecanjem kao merilom ocenjujemo svako dobro. I kad je ono prvo i urodjeno dobro, zato i ne biramo svako zadovoljstvo, nego se desava da ponekad preko mnogih zadovoljstava prelazimo kada nam od njih nastaje suvise velika neprijatnost. I za mnoge bolove smatramo da su bolji nego neka zadovoljstva kad posle dugotrajnog podnosecnja bolova nastaje vece zadovoljstvo. Samo za sebe dakle, svako je zadovoljstvo po svojoj vlastitoj prirodi dobro, ali nije svako i predmet nasega izbora, kao sto je sam po sebi i svaki bol zlo a ipak ne treba u svakoj prilici kloniti se svakoga bola. Samo tacnim uporedjivanjem i odmeravanjem i korisnog i stetnog treba sve to ocenjivati. Jer u izvesnim vremenima i dobro uzimamo za zlo i, obrnuto, zlo za dobro."

[gari]

Najzad se sva nasa stremljenja ka sreci svode na tastinu. Jer sta je cilj? Biti srecan? Sta je sreca? Osecanje ispunjenosti nekog cilja, uzivanje u telesnim ili drugim zadovoljstvima vezanim za materiju? Duhovno zadovoljstvo?

Jedan nas akademik, clan SANU je pred kraj svoga zivota gledajuci svoje diplome, pohvale, titule rekao: "Tek sada shvatam da je sve ovo bila samo tastina i sujeta."

Ako odemo u drugu krajnost i pogledamo ljude koji su se odrekli telesnog i usamili se da bi dostigli "blagodat" Bozju, opet mozemo sa sigurnoscu reci da ih njihovo "podvizavanje" takodje vodi u tastinu. Vremenom pocnu sebe da smatraju uzvisenijim od drugih ljudi zbog svog podvizavanja i tog trenutka gube vezu sa onim sto su hteli i pocnu da robuju svojoj tastini.

Zakljucak bi bio, da ma koliko tezili sreci, nikada ne mozemo biti srecni. Taman kad pomislimo-sada sam srecan, ona nam izmakne i vec sledeceg trenutka shvatimo da nam nedostaje jos NESTO da bi bili srecni.

Pitanje je da li sreca postoji. Da, kao suprotnost nesreci koju itekako dobro osecamo.

[.L O S T]

kada se spomene hedonizam kao filozofsko-eticki pravac jedina asocijacija mi je anticka hedonisticka skola, sve kasnije su zadovoljstvo gledale kao deo neceg veceg. hedonizam jeste utopistica ideja donekle ali je ona koja je najsladja coveku.
Ja sam hedonista, drago mi je. Verujem u ataraksiju i vrt.

[forest]

nema hedonizma. teorijski ga ima naravno, kao i cudovista iz loh nesa. hedonizam je izmisljen da bismo se jos vise plasili zivota. nizbogcega drugog.

[gari]

Hedonizma je bilo a sada ga ima samo u teoriji, jer da bi neko ziveo na nacin koji preferiraju hedonisti za njih bi neko morao da radi. U anticko doba to su bili robovi. Dakle, da bi neko ziveo hedonisticki neko drugi je morao za to da podmetne ledja.

Kada budu razvijene masine koje ce zameniti coveka u radu i osloboditi ga toga opet ce moci da se zivi hedonisticki /uzivanjem telesnih zadovoljstava zadovoljavam i svoju dusu i ona je srecna/.

[Loni]

Meni je jako žao što je Ulix napustio forum,
a možda će ga vratiti moja sledeća pitanja.

1) Ako toliko prezireš hedonizam zašto onda ne spavaš sa ženama?
To bi bilo mnogo protivnije hedonizmu jer bi kao gej u tome em manje uživao (ako bi uživao) em bi dobio dete, za koje bi godinama morao da radiš i da ga izdržavaš.
Eto, to je potpuno altruistično, a ne hedonističko.

2) U čemu ti to nisi hedonista?
Između izbora - biti u striktnoj vezi ili biti slobodnjak - ti po tipu karaktera više naginješ vezama, dakle i tu si išao sebi na ruku i odabrao upravo ono u čemu tvoja psiha najviše uživa.
Dakle i tu si potpuni hedonista.

3) Alkohol (sve je jasno)

Gde je to polje u kome ti nisi hedonista?

PS Izvini ako su pitanja isuviše provokativna, ali ja samo želim da se vratiš na forum.

[Orlando the Lady]

Mene pojam ataraksije vec dovoljno, sam po sebi plasi, i za mene je upravo antipod istine. dakle, nista od toga.

[Markiza]

"Razvrat nije hedonizam. Veštački rajevi nisu hedonizam. Elitizam, egoizam, gikovština, luksuz nisu hedonizam.
Od trenutka kada čuju za ovaj pojam, ljudi imaju sklonost da sve svoje slabosti i poroke proglase za hedonizam."

https://kultivisise.rs/sta-je-hedonizam/" target="_blank

[Pauceti]

Razumevanje je najplementije zadovoljstvo.