Bootstrap Framework 3.3.6

[svejedno]

[/url]

[/url]
pa sta znam, i ja se borim da prezivim, svi mi, jel, al eto... n'umem drugacije. to ti je onaj fazon zen-a dok peres sudove, recimo. a egzistencijalni problemi neretko pojacavaju egzistencijalna...pitanja, jel ,) zavisi od osobe, kapiram. u sv sl, moj mozak tako funkcionise, sta znam. sposoban sam dok se borim za egzistanciju da se bavim egzinstecijalnim pitanjima. pojma nemam

oprostićeš mi što se mešam ali dok perem sudove mislim o bolu u leđima, o obavezama koje me još čekaju, o masi nekih stvari i nema mesta za ta egzistencijalna pitanja. tako ja

.P





















salim se, sto ljudi, par hiljada nacina da se peru sudovi.
a tu je i ono sto je Guion Nerville napisao/la.

[Hys.]

[/url]

[/url]
pa sta znam, i ja se borim da prezivim, svi mi, jel, al eto... n'umem drugacije. to ti je onaj fazon zen-a dok peres sudove, recimo. a egzistencijalni problemi neretko pojacavaju egzistencijalna...pitanja, jel ,) zavisi od osobe, kapiram. u sv sl, moj mozak tako funkcionise, sta znam. sposoban sam dok se borim za egzistanciju da se bavim egzinstecijalnim pitanjima. pojma nemam

oprostićeš mi što se mešam ali dok perem sudove mislim o bolu u leđima, o obavezama koje me još čekaju, o masi nekih stvari i nema mesta za ta egzistencijalna pitanja. tako ja

Ma zna mene voteva pa je bas pomenuo jedan od momenata kada se ja premisljam

Lm...stoji to.

I jesam zapitana.

Ali onog trenutka kad krenem u preispitivanje i razmatranje koje me previse odvede u cirkulisanje bez rezultata imam taj egzistencijalni momenat da recimo - treba da odem u postu da uplatim racun.

Pa mi mozda i zbog bas tog momenta nekako stvari na koje nemam odgovor budu ok, tjest "zen" jer ne mora da ima smisla, moze da bude ovako ili onako, ali je mnogo bitnije da sam na putu do poste prosla kroz park i osetila miris cetinara.

Recimo.

Zapitanost prestaje pred samom lepotom trenutka, ili postane manje neumitna i nesigurna u premisljanju, i na kraju, sta je bitnije od toga.

Ovo je izaslo iz nekog tamosvesnog dela mene, bez razmisljanja.

[svejedno]

e, al to je potpuno drugaciji pristup.... pa, recimo, pristup duhovnosti (i saznanju kao takvom). here & now i to.

i da, zapravo se na to nekako i svede tema.

lm, sada sam pa ja premoren, idem spavam, ali da, sustina se svede na 'zen trenutka vs zen saznanja'. (nisam sad to najbolje formulisao al jbg).
i sta je (kome) bitnije.

i kako ljudi uspevaju ta dva da pomire, jer su svakome oba bitna u odredjenoj meri.


..



q noc, pisemo se sutra.

.))

[Dirrty]

Nikada nisam umeo da isključim misli kada legnem u krevet, i zaspim u minuti, ma koliko umoran bio. Ponekad mi to preturanje po mislima pred spavanje prija da se opustim, a ranije mi je služilo i kao odbrambeni mehanizam, vid bežanje iz neprijatne realnosti. Privikao sam se godinama na činjenicu da su misli nešto što u potpunosti nije moguće kontrolisati (iako sam control freak), što ih istovremeno čini zanimljivim.

Postao sam asocijalan znatno pre nego što sam se pronašao u nauci, tako da bih rekao da je to samo nastavak moje divne ličnosti
Konstruktivističko stanovište, da ne postoji realnost van čovekovih doživljaja vidim pre kao beskraj mogućnosti nego ograničenje. Nažalost mogućnosti često ostaju samo to, neiskorišćene, ali dok god ne postoji konačna istina - svrha postojanja Univerzuma, postoji i nada u nešto drugačije, nešto više, ma šta to bilo.

Ionako mi više prijaju tri tačke, otvoren kraj, nego konačan svršetak. Uostalom, ta potraga za svršetkom je stvar navike, i ne vidim nikakav problem u privikavanju čoveka na drugačije oblike saznanja - delimične, koji ne bi zahtevali stalnu potragu, već život u sadašnjem trenutku. A nije li i to poenta života?

Nekad želim sve što život pruža i više od toga, a nekad samo imam želju da ne postojim. Mislim da su mi oba scenarija podjednako zadovoljavajuća.

[Mage]

[/url]sustina se svede na 'zen trenutka vs zen saznanja'.

Ceo zivot tragam za znanjem. Od kada znam za sebe, uvek sam zeleo da razumem svet oko sebe: sta ga pokrece, kako funkcionise, kako je poceo (ukoliko je ikada pocetak i postojao), i sto je najvaznije (a i najapsurdnije): zasto je uopste tu? Zasto sam ja tu? (svejedno ce znati na sta tacno mislim )

Znao sam da mi nauka, iako veoma mocan alat, nikada nece dati odgovore na ono sto me muci, te sam razvijao (a i krao) razne "zen istine" kako ih svejedno lepo zove. Nijedna od njih nije odolela zubu vremena i promene, a u tim nekim trenucima su mi se cinile "so right". Mozda su to jednostavno bile istine koje sam "zeleo" da saznam.

In the end, odbacio sam ideju znanja kao apsolutnu. Ne postoji znanje van konteksta, ne postoji univerzalno znanje, ne postoji objektivno znanje (jer "znanje" moze jedino postojati u svesnom medijumu, a on ne moze biti objektivan tj. ne moze "pobeci" iz svog referentnog sistema/svoje prirode).

Sve sto mi sada preostaje su ti neki zen trenuci. Shvatam da STVARNO ne znam nista. Ni ne pokusavam vise da dam stvarima znacenje van konteksta sopstvenog referentnog sistema, I will accomplish nothing by doing so. Mislim da je jedino sto mogu da uradim da istrazim sebe/formiram sebe tako da to "feels right" bez neke dublje analize koja u odredjenom trenutku uvek postane besmislena.

Problem je sto se ja necu smiriti dok ne zadovoljim tu svoju prokletu potrebu da "razumem", da "shvatam" I eto opet sve sto sam malo pre rekao pada u vodu!

[Orlando the Lady]

to je odlicno pitanje
kada razmisljanje o izlistanim stvarima funkcioniste na nekoj razini koja nije lako zanemarljiva, ponasam se tako da ucinim sve kako bih ponistila svoju ,,gradjansku covecnost''

ne znam zasto to radim, jer taj put nije ni prijatan ni veseo, ali mi je lakse da se sjebem kad vec nisam stvorena za to da budem mizantrop ili skeptik.