Bootstrap Framework 3.3.6

[Mage]

Biti invalid ili imati neku psihičku bolest je užasno i verujem da niko od vas to ne može ni da zamisli. U pravu su ljudi što se plaše toga. I treba da se plaše...

[Dina]

Mage,
sta je toliko uzasno u invaliditetu pa da osoba bira pre smrt nego to?

Zadrzavam se na tome jer sam takve izjave cula za invalide, ne za mentalno obolele...

[Mage]

Pa recimo moja sestra je invalid i prolazila je kroz takve grozote tokom odrastanja da je jedno vreme razmišljala o samoubistvu. Bila je toliko depresivna da sam se strašno plašio za nju. No, posle puberteta se nekako pomirila sa svojim hendikepom i sada je ok. Evo studira i ima dečka Naravno, i dalje ima ZILION problema, ali je podnošljivo. Možda sam malo preterao sa prošlim postom, ali sam samo hteo da naglasim da je život invalida JAKO težak. I to ne samo za njega/nju već i za porodicu i bližnje. Hteo sam da kažem da nakon što sam video užase kroz koji invalidi prolaze, jasno mi je zašto se ti ljudi toliko plaše.

A za ljude sa psihičkim bolestima ne treba ni da govorim. Bar pola njih razmišlja o samoubistvu, a veliki deo i pokuša to da uradi. Meni moja keva redovno priča o smrti i kako bi volela da je mrtva, a evo leči se već 10 godina od šizofrenije, paranoje, depresije i ko zna već čega.

I ja sada kad gledam nju npr. bi radije voleo da sam mrtav nego da sam na njenom mestu. Zvuči užasno, ali je to suva istina.

[Dina]

Mage,
ja se slazem da je jako tezak, ali zbog toga se ne moze reci da nije vredan zivljenja. Naprotiv mislim da je uspeh tvoje sestre utoliko veci jer je imala otezavajuce okolnosti ka uspehu. I naravno i ja takodje znam koliko je tezak zivot porodice invalida s obzirom da sam i sama odrastala u takvoj porodici. Ali bas zbog toga mi problemi koji neki ljudi imaju znaju da budu smesni, bez sad neke uvrede za njih, nego bas s obzirom da im zivot nije dao neku posebnu tezinu i ne znaju da ga zive i od sitnica misle da su ne znam kakvi problemi. Ne sad da ja propagiram tezinu zivota kao jedini vid da se zivot ceni ali samo kazem da je sve to upitno. To sto neko ima jako povoljne zivotne okolnosti ne znaci da zna i da ih ceni i uziva u njima, kao sto nepovoljne ne znace da je osoba prestala da uziva u zivotu...

A sto se mentalnih oboljenja tice, to je opet siroka oblast, zavisi koja bolest, kako se ispoljava... Ali opet ja ni tu ne bih rekla - bolje smrt nego bolest . I tu vazi da ljudi mogu imati nekvalitetne zivote na mnogo nacina, ne moraju biti mentalno oboleli pa da prizeljkuju stalno samoubistvo ili da protrace zivot na neki drugi nacin.

[svejedno]

Ja sam imao period zivota kada nisam mogao da pokrecem ruke (oko 4 meseca - neka povreda kicme)...nikada nisam imao vise volje za zivotom & borbom & sl...jedan misic na levoj saci mi je atrofirao, ali sad sam sveukupno skroz ok..


..

Imam slucajeve invaliditeta u porodici, imam i slucaj teskog invaliditeta, i covek bi (inace lekar) zeleo da ..jbg, umre, ne zbog sebe i koliko je njemu tesko, vec zbog toga sto njegova porodica mora da posvecuje svoj zivot njemu.

..


Tesko pitanje, sve u svemu. Njegova porodica nikako ne bi volela da on umre i da 'skinu teret sa grbace'.


..

Kada neko kaze 'pre bih umro nego bio invalid' a pojma nema o cemu prica....ma, blahovi.

Ljudi pricaju svasta.

[mrgud]

da se naslonim direktno na vas dvoje (Mage i Dinu), pa da ne moram da citiram.


imam rodjaka koga je zivot mlatio kako je stigao. pored nekih ludorija unutar same porodice, i niza gluposti koje je morao da preturi preko glave, ne svojom krivicom, rodio mu se sin sa nekim strasnim poremecajem-nije nikad progovorio, prohodao, poziveo je petnaestak godina, i umro. par godina kasnije rodili mu se blizanci - cerka zdrava, prava, sin - isti poremecaj kao i prvi, i trenutno je na ivici smrti. taj rodjak je izuzetno privrzen svojoj deci, brizan, pazljiv. uprkos svim nedacama koje ga prate, nikad ne siri oko sebe onu lepljivu, nepodnosljivu tugu da pozelis da zbrises sto dalje. naprotiv, pleni gde god da se pojavi dobrim raspolozenjem i snagom, i to prenese za cas na sve oko sebe. nikad, nikad, nikad nisam cula da se pozalio, a provodim dosta vremena sa njim.

jedno vreme radila sam sa decom sa raznim poremecajima u razvoju, i sva odreda bila su borci, ni jednom od njih nije padalo na pamet da cvili nad samim sobom, iako su, uprkos godinicama, i te kako svesna svoje razlicitosti i svojih hendikepa.

u frankfurtu, na ulici, fascinirao me je momak koji je imao deformisane ruke, sa po dva prsta, a dzezirao je na trubi bolje nego mnogi muzicari koje znam.

kad mi se nesto cini bezizlaznim ili strasnim, setim se svega toga.

ziva sam, zdrava sam, imam divnu porodicu i prijatelje. ne plasim se smrti ni najmanje, i dok sam ovde, uzivam u svemu sto mi je dato, u svakom trenutku koji imam, zahvalna zbog svega dobrog sto imam.

[Mage]

Ja nekako zastupam teoriju da te bol ne čini jačim, već te samo sakati dok te na kraju ne uništi. To propadanje je strašno gledati, a kamo li proživljavati.

Nisu svi ljudi isti. Nemaju svi isti prag tolerancije na bol i patnju i mislim da dosta ljudi toga nije svesno ili neće to da shvati. Ponekad ljudi jednostavno ne mogu da se nose sa bolom i tada izvršavaju samoubistvo.

Ono što hoću da kažem Dina je da možda nešto što je smešno meni ili tebi je drugom nepodnošljivo. To ne znači da je njegov bol manje stvaran od tvog ili mog Ja kada sam bolovao od depresije sam imao užasne tripove i svašta me je pogađalo i činilo mi se nepodnošljivim. To su bile stvari o kojima ljudi obično ne razmišljaju i govorili su mi da se opterećujem glupostima. Ali za mene to nisu bile gluposti, već jedan užasno realan bol koji nije hteo da prođe.

Ponekad smrt nije najgora sudbina koja može da te snađe. Meni je smrt bolja od mnogih sudbina kojih sam se nagledao i za koje sam čuo, što ne znači da bih možda promenio mišljenje kada bi došao u tu situaciju. Nije lako oduzeti sebi život, strah od smrti je veoma realan i stvaran. Sada malo idem u offtopic, ali poenta moje priče je da nemaju svi ljudi istu svest i kapacitet za bol niti sposobnost da ga podnose i mislim da to ne treba osuđivati jer je to još jedna prirodna biološka karakteristika.

[Dina]

Mage,
pa da, razliciti su ljudi svakako... Mada ja mislim da nije zivot neka konstanta pa da kazes - e sad ja mogu da podnesem toliko i toliko bola i kraj. Covek/zena se razvija tokom zivota, uci se da resava situacije, da ih sagledava sa drugih strana, a postoje i strucna lica kojima moze da se obrati ako dodje do tacke kad to ne moze. Jeste da u depresiji i sl mogu se neke male stvari ciniti jako veliki problemi, ali i tu opet moze da se resava malo po malo. Ja sam ranije citala forum "depresija", ne znam da li jos uvek postoji ali tada su znali da me zadive ljudi koji su i pored dosta psihickih problema nastavljali da se bore, pa imaju posao, pa decu, pa se bore protiv bolesti i bodre jedni druge... Kako je i Svejedno pisao - kad je imao povredu i njegova volja za zivotom je bila najveca... To je ono sto sam ja mislila, da teskoce povecavaju sposobnosti, borbu, volju... mada svakako moze i da bude obratno tj da slome osobu...

Iako ovde napisah ode zivotu, meni zapravo smrt nije nesto posebno strasna, sem smrti bliskih osoba. Samo mi je uvek uzasna ta izjava u kojoj uslovno receno zdrava osoba nipodastava zivot invalida, oznacava ga kao nevredan.... Ali su mi i ljudi ovde malo rasvetlili tu izjavu sa raznih strana, te mi je mozda za nijansu sad jasnije...

[svejedno]

Originally posted by Mage

Ja nekako zastupam teoriju da te bol ne čini jačim, već te samo sakati dok te na kraju ne uništi.

Kao sto si sam rekao - nisu svi ljudi isti.

[Mage]

Originally posted by Dina

Samo mi je uvek uzasna ta izjava u kojoj uslovno receno zdrava osoba nipodastava zivot invalida, oznacava ga kao nevredan....

Sa ovim se slažem Život invalida ili bilo kog drugog bića nije ništa manje niti više vredan od života zdravog čoveka. Na kraju krajeva, lepota je u očima posmatrača, bio on invalid, zdrav ili psihički poremećen.

[poslednjalatica]

da li se plasite smrti?

Ne.
Smrt mi ništa loše nije uradila a život jeste.

[Speculum Columbae]

Nikako se ne plašim smrti. Smrti neka se plaše prosti ljudi.
To je veliki dar koji nam je poklonjen, od eventualnog višeg entiteta.
Smrt je plemenita oslobođenje od nesavršenosti.
Ako su Sokrat i Hristos mogli da je pojedu, ne plašim se.

[2kune]

smrt je neminovna; odradite je sa stilom...

[nsc]

"... voleo bih da umrem mirno, u snu, kao moj deda, a ne vristeci, kao putnici u autobusu koji je vozio ..."

[Galateja]

Originally posted by reveal

da li se plasite smrti?
zasto?

da li vas vise plasi to sto ne znate sta se desava posle toga... i sto gubite svoju svest koju ste imali i ljubomorno cuvali za sebe XY godina....?

verujem da smrt nije razlog za strah. ne bojim je se. prihvatam je onakvu kakva ona jeste, neminovna. i ne plasi me, ne zato sto nisam nezadovoljna sobom ili necim oko mene.. jednostavno je normalna... kao i rodjenje...

Ne verujem u jednu smrt. Mislim da nešto i neko može više puta da umre.
Fizička smrt drage osobe je i vlastita smrt (smrt nekog dela nas)
Razočarenje.
Napuštanje.
(...)
Plašim se smrti, veoma.

[huamua]

nikako. smrt je najbolje što se desi čoveku i ne kažem to u depresivnom i utopijskom konceptu. bilo bi besmisleno živeti u nedogled i prelaziti iz oblika u oblik, smrt je zaslužen odmor. nekome od života nekome iod neživota. ništavilo, kraj. kao spavanje bez snova. odmor.