Bootstrap Framework 3.3.6

[lorna]

Jedno je kad ja razumem druge, "intelektualno" ili preko nekog osecanja, na osnovu svojih izgradjenih "pravila". To se deshava u svakodnevnoj komunikaciji sa raznim ljudima, to je kad kazemo "neko ima osecaj za druge" ili "poshtovanje prema drugom".

Neshto je drugo kad ih ja razumem na osnovu njihovih "pravila" i razlika izmedju mene i njih. Zato je, po meni, za empatiju, potrebno prijateljstvo, tj. malo bolje poznavanje, jer kako ja da razumem i osecam nekoga koga ne poznajem?

Ima i one ekstremne vrste empatije, za koju je potrebno izaci iz sebe, apsolutno, i zauzeti mesto u nechijem kontekstu nekoga koga empirijski ne poznajemo uopshte, to je teshko, jer to znachi "odloziti" sebe.

A za ovo poslednje, mislila sam na to da ako ne poznajemo sebe, sopstvene mehanizme i osecanja, kako cemo onda uopshte razumeti druge, koji su nam po defaultu nepristupachniji.

[Blady]

citiram beckie

empatija (osecam sto i druga osoba, bez obzira da li sam ikada bila u slicnoj situaciji ili ne)

[lorna]

Upravo.

Samo je to relativna stvar, niti postoje iste situacije, niti mi svi isto reagujemo, malo je sve kao puzzle.

[Mariška]

Originally posted by lorna
Jedno je kad ja razumem druge, "intelektualno" ili preko nekog osecanja, na osnovu svojih izgradjenih "pravila". To se deshava u svakodnevnoj komunikaciji sa raznim ljudima, to je kad kazemo "neko ima osecaj za druge" ili "poshtovanje prema drugom".

Neshto je drugo kad ih ja razumem na osnovu njihovih "pravila" i razlika izmedju mene i njih. Zato je, po meni, za empatiju, potrebno prijateljstvo, tj. malo bolje poznavanje, jer kako ja da razumem i osecam nekoga koga ne poznajem?

Originally posted by Black Lady
citiram beckie

empatija (osecam sto i druga osoba, bez obzira da li sam ikada bila u slicnoj situaciji ili ne)

Verujem da bih mogao da osećam što i druga osoba, bez obzira da li sam ikada bio u sličnoj situaciji ili ne.
Međutim bojim se da mi je za tako šta ipak neophodno da prema toj drugoj osobi osećam (blisko) prijateljstvo, da je poznajem, da poznajem njena "pravila", tako da mogu da se zamislim potpuno "u njenoj koži"...
Ne verujem da bih to mogao da osetim prema osobi koju ne poznajem.
Bojim se da bih prema takvoj osobi mogao samo da osetim neka sopstvena osećanja, koja "projektujem" u tu nepoznatu osobu, bez obzira na to da li se ona zaista tako oseća...

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Par pitanja: Da li zaista nemaš razloga da kriješ tu drugu vrstu osećanja, tj. da li si sasvim sigurna da ne skrivaš svoja sopstvena osećanja? I to ne samo od drugih, već i od sebe same? Da ta empatička osećanja koja osećaš prema drugim ljudima, neznancima, možda ne predstavljaju i tvoja sopstvena osećanja? Tvoja osećanja za koja ne želiš da priznaš da postoje? Možda imaš neku svesnu predstavu o sebi koja ti ne dozvoljava da osetiš sopstvena neprijatna osećanja? Ali ti ne brani da ta osećanja osetiš kada su u pitanju drugi ljudi? Pa onda plačući zbog drugih ljudi olakšavaš i svoju sopstvenu bol, za koju ne želiš da priznaš da postoji?

Odlicna pitanja. Hajde da krenem redom.
Sopstvena osecanja krijem kad zelim da ih krijem, i mogu veoma lako da ih sakrijem, posto sam razvila takve mehanizme. To nije ponekad dobro, cak naprotiv, nije nesto sto bih ikome preporucila. Ali kada ne zelim da ih krijem, kada ne osecam nikakvu potrebu da ih sakrijem, onda svako moze vrlo lako da ih vidi.

Od sebe nikada nista ne krijem. Citav svoj zivot provela sam proucavajuci sebe, svoje misli, svoje stavove, svoja osecanja, analizirajuci sebe u potpunosti. Moj je stav da covek najpre mora sebe da upozna, kako bi mogao da poznaje druge, da ih prihvata, da ih voli. Ali, taj stav je posledica mog razmisljanja, ne razlog zbog kojeg sam pocela te auto-analize. Zasto sam toliko samo-refleksivna je pitanje na koje ne mogu dati jednostavan odgovor. Da li se covek prosto radja takav? Ne znam. Ali, kad sa 4 godine dete najvise voli da cita knjige i da razmislja o svemu i svacemu, a ne voli mnogo da se igra barbikama napolju sa decom ili da trci kao navijeno, onda mislim da mozemo reci da je prosto rodjeno takvo, sa senzibilitetom koji je vise okrenut ka unutra, ka samospoznaji, ka kontemplaciji. Kako to dete odrasta, okruzenje utice na njega i moze ga navesti da postane jako introvertan ili mu moze dati nesto i ekstrovertnosti. Meni se dogodilo ovo drugo, tako da volim drustvo i razgovor sa prijateljima, volim i izlaske, volim da se zezam i salim. Ali, uvek mi treba vremena i prostora samo za sebe, da budem sama sa sobom, sa svojim mislima i osecanjima, jer iako mogu reci da sebe u potpunosti poznajem, ne iskljucujem mogucnost promene, i uvek pratim sve promene koje se odvijaju u meni. Covek se neprekidno menja, makar neznatno, i neprekidno se razvija, a ja sam takva da mi je potrebno da pratim taj svoj razvoj do najsitnijih detalja.

Empaticka osecanja se razlikuju od mojih sopstvenih, bas zato sto imam osecaj da nisu moja, ali ih na nekom nivou svesti ja izjednacavam sa svojim, tako da ih podjednako intenzivno osecam. To nije ona ultimativna empatija, takvo nesto ne bih zelela da mogu da osecam, pa i ovo mi je previse ponekad. Sto se tice toga da placuci zbog drugih olaksavam i svoju bol, to je itekako tacno. Jer mene boli kad vidim tudju patnju. To je nesto cega sam itekako svesna. Ako vidim nekoga ko place zato sto je izgubio svoje dete, ja cu plakati kao da sam ja izgubila svoje dete, iako nemam dece niti sam ikada izgubila dete ili necaka/necakinju, itd. A onda cu mozda plakati i zbog svih ljudi na svetu koji su izgubili svoju decu i koji pate. To je nesto sto ja vrlo dobro znam o sebi. Nemam sta da ne priznajem sebi. Svesna sam svih svojih osecanja, jer jako dobro poznajem sebe. Osecam sva svoja osecanja, pa i neprijatna, tako da ih i razumom razumem a ne samo srcem osecam. Isto tako sam svesna svih svojih misli, pa i losih i pogresnih (ako tako mogu da kazem, mada je relativno sta je lose i pogresno), i ne krijem ih od sebe. Odbrambeni zidovi koje sam spomenula nikada nisu bili tu zato da me zastite od mene same, vec da me zastite od spoljasnjeg sveta kad sam bila dete i kad mi je ta zastita izgledala jedina moguca. Ali, kao sto rekoh, kada jednom krenu, ti odbrambeni mehanizmi rade i kad treba i kad ne treba, i tesko ih je zaustaviti, tako da nisu dobra stvar. Ja to vrlo dobro znam. Znam da sam jos uvek previse zatvorena u sebe, iako to drugi ljudi mozda ne vide na prvi pogled, jer nemam problem sa direktnom komunikacijom. Ali, kad me ljudi upoznaju, vide da ja ne govorim mnogo o svojim mislima i osecanjima, i da sam cesto "na distanci", da mi je cesto potebno da budem sama, da sam "cudna" ponekad. Kako oni to sebi objasnjavaju ne znam, ali ja im ne objasnjavam sta lezi iza tog zida preko kojeg oni ne vide, jer im ja ne dozvoljavam da vide. Kao sto rekoh, to je mac sa dve ostrice, jer taj zid ne bi trebalo da postoji pred svakim. Ne pred onim bliskim ljudima. Ne pred ljudima koje bih zelela da pustim unutra. To je ono na cemu radim, i nadam se (uvek sam optimista), da cu naci osobu sa kojom cu moci da podelim svoj zivot u potpunosti, dakle i sve tajne, sva osecanja, sve misli....

Eto, nadam se da sam uspela na sve da ti odgovorim...

Pročitah ponovo ove tvoje odgovore...

Pokušavam i pokušavam da pronađem neku zamerku, logičku ili bilo kakvu, ali ne mogu da je nađem. Nijednu! (A nadao sam se da ću uspeti da nađem, kao što je Sidarta, glavni lik istoimenog romana Hermana Hesea, uspeo da nađe zamerku u učenju svog imenjaka Bude.)

S druge strane ne mogu ni da kažem "Potpisujem", jer ja jednostavno nemam ovakvu sposobnost empatije...
Ali sada verujem da je ti imaš. (Kada sam postavio ova pitanja, priznajem, nisam verovao...)

Tako da jedino što mogu da nakon svega kažem jeste da ti se istinski duboko DIVIM!

[nsBeckie]

Originally posted by lorna
Jedno je kad ja razumem druge, "intelektualno" ili preko nekog osecanja, na osnovu svojih izgradjenih "pravila". To se deshava u svakodnevnoj komunikaciji sa raznim ljudima, to je kad kazemo "neko ima osecaj za druge" ili "poshtovanje prema drugom".

Neshto je drugo kad ih ja razumem na osnovu njihovih "pravila" i razlika izmedju mene i njih. Zato je, po meni, za empatiju, potrebno prijateljstvo, tj. malo bolje poznavanje, jer kako ja da razumem i osecam nekoga koga ne poznajem?

Ima i one ekstremne vrste empatije, za koju je potrebno izaci iz sebe, apsolutno, i zauzeti mesto u nechijem kontekstu nekoga koga empirijski ne poznajemo uopshte, to je teshko, jer to znachi "odloziti" sebe.

Pa da, to je ta neka skala empatije. Ima razlicitih oblika i vidova, i ne mora svako da bude na istoj tacki na toj skali. Zato verujem da svi ljudi mogu da osecaju empatiju, negde su na toj skali, neki vise neki manje, a naravno neke se stvari i osecanja mogu razvijati, "nauciti", kao sto kazemo da se i tolerancija moze nauciti i razvijati....

Originally posted by lorna
A za ovo poslednje, mislila sam na to da ako ne poznajemo sebe, sopstvene mehanizme i osecanja, kako cemo onda uopshte razumeti druge, koji su nam po defaultu nepristupachniji.

Da, za ovo poslednje, preduslov jeste poznavanje sebe. Ako ne spoznas sebe, kako ces spoznati druge? Ali, za to poslednje, ja sam rekla da je empatija u uzem smislu, dok u empatiju u sirem smislu ja podrazumevam i razumevanje i saosecanje i humanost i dobronamernost i milosrdje.... To je jedan skup osecanja, i onda u kolikoj meri imas sva ta osecanja, u tolikoj meri i imas empatiju prema drugima. Dakle to je jedna skala, jer je empatija kompleksna emocija a ne samo jedno osecanje, kao ljubav ili mrznja--ni one se ne sastoje od samo jednog osecanja, vec su kompleksne emocije.

To je neka moja teorija, tj. nacin na koji razumem empatiju, ali naravno, ne moras da se slozis sa mnom. Samo pokusavam da ti kazem da i tvoje vidjenje empatije jeste manje-vise ono sto sam i ja rekla, s tim da sam ja na to gledam iz nekog svog ugla i iz nekog svog iskustva sa empatijom....


U principu se slazem s tobom. Eto, ne znam o cemu se raspravljamo. LOL Odoh ja na spavanje.

[...Sitnicava...]

Originally posted by nsBeckie

Ako vidim nekoga ko place zato sto je izgubio svoje dete, ja cu plakati kao da sam ja izgubila svoje dete , iako nemam dece niti sam ikada izgubila dete ili necaka/necakinju, itd.

Ako govoriš o svom iskustvu, tj. hipotetišeš polazeći od sebe, ne razumem kako je ono boldovano moguće s obzirom na to da si se složila sa Markom oko toga da je empatija u užem smislu naučna fantastika.

...

I ne verujem da ijedan čovek (ne govorim o fenomenima prirode) može da oseća tudju bol ISTO kao da je njegova. Prosto mislim da u toj meri čovek ne može biti empatičan.

[nsBeckie]

Originally posted by ...Sitnicava...
s obzirom na to da si se složila sa Markom oko toga da je empatija u užem smislu naučna fantastika.

Ne, Marko i ja smo tu govorili o nekoj "ultimativnoj" empatiji, koja je parapsiholoska, gde empata ima sposobnost da oseca sve sto i ljudi koji ga okruzuju. Npr, nalazi se u sobi sa 10 ljudi i jedan od njih oseca mrznju, dvoje frustraciju, cetvrti i peti se svadjaju ali se u stvari vole, a ostalo petoro se dosadjuju. Empata ce osecati sve sto oni u tom trenutku osecaju, dovoljno je samo da udje u prostoriju, ne mora nista da zna o ljudima oko sebe, ne mora cak ni da ih gleda ili cuje. E, to je dakle ta neka naucno-fantasticna empatija, koju sam ja nazvala ultimativnom empatijom.

Empatiju u uzem smislu sam definisala kao sposobnost da osecas ono sto i druga osoba bilo da je kontekst oko nje, situacija u kojoj je, nesto sto si licno doziveo ili nisi, i za to nigde nisam rekla da je nemoguce.

[...Sitnicava...]

Kapiram ja šta ti podrazumevaš pod tzv. ultimativnom, ali mi je onaj tvoj, gore boldovan primer, ličio na istu, pa sam se zapitala kako je sad naučna fanatastika, a ovamo je ti "doživljavaš".

Jer, po meni je parapsihološki i plakati za tudjim detetom kao da je tvoje sopstveno. Nekako mi to zvuči neverovatno.

[Mariška]

Originally posted by ...Sitnicava...
po meni je parapsihološki i plakati za tudjim detetom kao da je tvoje sopstveno. Nekako mi to zvuči neverovatno.

I meni je to neverovatno. Ja to ne mogu da osetim. Jedino bih mogao da osetim prema nekoj veoma bliskoj osobi koju jako dobro poznajem. Ali verujem da Beckie može da oseti i prema drugim osobama...

[...Sitnicava...]

Prema bliskoj, ok, ali tad već izlazimo iz okrilja empatije.

Mada, ipak mislim - NIKADA ISTO kao osoba koja je tužna/besna/šta god.

[nsBeckie]

Originally posted by ...Sitnicava...
Mada, ipak mislim - NIKADA ISTO kao osoba koja je tužna/besna/šta god.

Pa, naravno, tako nesto tesko da moze biti precizno izmereno ili naucno dokazano. Pitanje je koliko je primljena poruka istovetna sa poslatom porukom. Hajde da uzmem za primer govorne poruke. Osoba A izgovori jednu recenicu. I osoba B i osoba C imaju dobar sluh (recimo podjednako dobar), ali da li ce njihovi mozgovi cuti bas isti glas, bas istu poruku, i da li ce je razumeti bas na isti nacin?.... Osoba B ce mozda razumeti za nijansu drugacije nego osoba C jednu te istu poruku--prosto njen mozak ce primiti tu poruku na nesto drugaciji nacin, ali kako to izmeriti, kako to precizirati?...

Ako sad ovo prenesemo na ravan nekih empatickih poruka, dakle osecanja, opet je prirodno da ako je osoba A tuzna, osobe B i C nece sa njom saosecati bas na isti nacin--osoba B ce to mozda osetiti jace od osobe C. Tu su neke nijanse u pitanju koje je naravno tesko i proveriti i dokazati. E, sad, pitanje je da li se moze naci neka osoba D koja ce osetiti bas isto ono sto oseca osoba A--ne moze osetiti bas sve isto, jer bi tad morala postati osoba A, ali moze intenzitet tog jednog (obicno veoma snaznog) osecanja biti podjednak, dakle u tom smislu isti... Na kojoj ravni svesti, ili podsvesti, se to dogadja, ne znam, ali ako verujemo naucnicima koji kazu da je jedva nekih 10% mozga mapirano, onda uvek ostaje pitanje sta se nalazi u onih 90% za koje ne znamo cemu sluzi. Da li ce jednoga dana mozak objasniti samog sebe?.... Za sad, to moze da bude samo teorija. Zato, neka ostane na tome da je to samo moja teorija... Niti ikoga pokusavam da ubedim da prihvati tu teoriju, niti je potrebno da mi verujete kad ja pokusavam da objasnim sta je ono sto ja osecam. Ja osecam sta osecam, a da li je moja analiza toga ispravna, ostaje zagonetka, jer niti vi mozete dokazati da to bas i nije onako kako ja opisujem, niti ja mogu dokazati da jeste. Ostajemo u pat poziciji, barem dogod se ne desi neki naucni prodor iz ove oblasti...

[nsBeckie]

Originally posted by ...Sitnicava...
Prema bliskoj, ok, ali tad već izlazimo iz okrilja empatije.

Sto se tice ovoga, ne vidim zbog cega bismo izasli iz okvira empatije. Ja sam rekla da ona druga osoba ne mora da bude bliska, ali zasto da ne? Tu su neki nivoi u pitanju koji ne iskljucuju jedan drugog. Neko moze biti veoma empatican prema samo jednoj osobi--recimo, razni slucajevi jednojajcanih blizanaca koji su opisivali svoje empaticke pa cak i mozda telepatske sposobnosti--kod njih bi se to mozda lakse moglo objasniti, recimo zato sto su "identicni", pa isto razmisljaju, itd. ali to ne menja sam princip empatije, gde mozak prima tudje osecanje i zatim salje poruku organizmu da oseca to osecanje.... ne znam kako drugacije da objasnim, ali to je isto empatija, i nema veze sto su u pitanju dve veoma bliske osobe.



Off topic: Inace, mene su identicni blizanci oduvek fascinirali, bas zbog te neverovatno duboke psihicke povezanosti koja ume da se ispolji kod pojedinih blizanaca (ne kod svih--sto je mozda jos zagonetnije) i koja prosto prevazilazi objasnjenja nauke... Barem za sada... Nadam se da ce jednog dana i to biti naucno objasnjeno...

[LeDeNa_]

Razumeti druge ponekad je jako tesko, a ponekad je jos teze razumeti sebe.

Sacinjeni smo od toliko suprotnosti - u nama samima - toliko razlicitih zelja, razlicitih poriva, misli... pravo je cudo sto smo u stanju da makar delimicno razumemo druge. Jer, razumeti tudje misli, a narocito osecanja...te beskonacne skale...strahovito je tesko.

Ponekad, tek nakon nekoliko dana, meseci, pa cak i godina shvatim sta je u stvari neko zeleo da kaze, sta je osecao ili mislio u jednom trenutku...i tada pomislim, mogla sam drugacije reagovati, drugacije postupiti, da mi je ta spoznaja, a koja nije direktno povezana sa logikom, nego je mnogo vise od toga, odmah dosla...

Razumevanje drugih je blisko povezano sa empatijom, osobinom koju smatram najdragocenijom od svih osobina ljudskih bica...ali prava empatija je retka, redja od dragog kamena...i samim tim neprocenljiva.

Ponekad mastam o savrsenom razumevanju, o sinergiji dveju osoba koje bi u potpunosti razumele jedno drugo, ali shvatim da su takvi trenuci krajnje retki, a kada postoje, to je stanje najblize Nirvani...

[Blady]

Originally posted by nsBeckie

Originally posted by ...Sitnicava...
Prema bliskoj, ok, ali tad već izlazimo iz okrilja empatije.

Sto se tice ovoga, ne vidim zbog cega bismo izasli iz okvira empatije. Ja sam rekla da ona druga osoba ne mora da bude bliska, ali zasto da ne?

ni meni se ne desava svaki put sa bliskom osobom, nekada je to neka random osoba..
U sustini, ne znam zaista od cega mi to zavisi, ali pretpostavljam da nekada mogu i da se zastitim od toga, medjutim, jako retko..

[Dirrty]

Ne, nema to veze sa egom.

Tražiti pomoć ima, a saosećanje i pružanje/nepružanje pomoći ima više veze sa super egom.

Kažu da se socijalizacijom previše uči šta nije dozvoljeno činiti, a ne šta bi trebalo činiti.

[nsBeckie]

^jel ovo odgovor na Blekin ili Ledenin post? ili nije odgovor ni na ciji post? ajde, malo elaboriraj ako te ne mrzi nisam sigurna da razumem sta si hteo da kazes, a interesuje me

[Dirrty]

Odgovor na temu.
Pročitao sam samo prvi post... nisam imao snage za ostatak teme

Ljudi pretežno uče suzdržavanje od nepoželjnog ponašanja, a premalo se pažnje obraća na razvoj prosocijalnog ponašanja.

Previše se koristi kazna nepoželjnog, a premalo nagrada poželjnog, odnosno i za društvo korisnog ponašanja.

[LeDeNa_]

Dobro je da ja ne pisem ponovo

Mislila sam opet ja

[nsBeckie]

Originally posted by Dirrty

Odgovor na temu.
Pročitao sam samo prvi post... nisam imao snage za ostatak teme

aha, okej posto smo od tog prvog posta otisli i u nekim drugim pravcima, pa mi malo tvoj post delovao nepovezan sa ostalim....

Originally posted by DirrtyPreviše se koristi kazna nepoželjnog, a premalo nagrada poželjnog, odnosno i za društvo korisnog ponašanja.

slazem se sa ovom primedbom

[LeDeNa_]

empatija moze biti pozitivna, ali moze biti i negativna.... jer, ako se nekome priblizite na takav nacin - tada patnja te osobe postaje i vasa.... Znam jednu osobu koja toliko suoseca sa ljudima, koga toliko ubija da ljudi pate - da svaki put kad se seti nekoga ko je povredjen, njemu dolaze suze na oci..... slazem se, ima prednost pri citanju ljudi.... ali ova druga strana ga ubi...

[Speculum Columbae]