[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2743130#p2743130]antibiotic napisao:[/url]@ulix
Aktuelna politika njegovog pokreta je, kako vidim, snazno orijentisana protiv Vucica i garniture, sto donekle cini da deluju kao klasicna populisticka stranka. Jedina razlika je sto se ne koriste nacionalizmima i mitologijom, mada, ni SNS predizborni populizam nije bio nacionalisticki, vec antitajkunski.
Plasim se da ce ta liberalna, demokratska, proevropska.. Srbija dugo godina morati da od sebe pravi budale davanjem/bacanjem glasova na "manje zlo", sve dok drustvo malo ne sazri, jer takvog cuda od direktnog puta do demokratije u Srbiji za sada nema, niti je demokratija nesto sto ostaje jednom za svagda kad se dostigne. Bitno je da se u toj politicko-vladajucoj konstanti ne smenjuju ovi koji su ideoloski jos gori od SNS, a takvih vala vazda ima, to je za neki srednjorocni period najbolje sto Srbija moze pruziti od demokratije. Nazalost.
Znaš kako, ja mislim da su to prilično elitističke priče o tome da srpsko društvo treba da sazri. To mi je isto kao kad ova intelektualnija "liberalna" ekipa jadikuje oko sistema vrednosti. Nije reč o nezrelom društvu, niti je reč o tome da ovde nema sistema vrednosti. Naprotiv. To je jedno konstituisano društvo koje se menja polako i to na mestima gde ono smatra da treba, a to što bi ti nazvao liberalnom Srbijom (jer osim SRS-Dveri osovine svi su demokratski i proevropski i na rečima i na delu) to je jedan mali procenat ljudi koji je od zanemarljivog značaja za politički život, iz razloga što ovde vlada jedan jeziv anti-intelektualizam čak i od strane onih ljudi koji bi trebalo da su intelektualci (pogledaj forum, recimo, ima toga i ovde).
Rekavši sve to, ja ne očekujem da opozicija citira Marksa i Gramšija ili u slučaju radulovićke Hajeka ili nešto još gadnije tipa Ajn Rend, ali bih zaista voleo opoziciju koja je dovoljno toga pročitala da bi mogla da artikuliše jedan koherentan politički i kulturni program. To posle može da se servira populistički, čak i totalitarno, koliko god žele, baš zbog toga što je srpsko društvo anti-intelektualno i netolerantno. I na takav način mogu da se dobiju izbori, jer Vučić koliko god autoritarne tendencije da ima i koliko god da je stanovit njegov narcizam, neće nameštati izbore, taj deo razvoja demokratije je srpsko društvo već prošlo.
Problem je što su se ti kritičari "sistema vrednosti" i demokratije u Srbiji zatvorili u svoje male hermetične krugove i palamude po tribinama ili na tviteru o tome kako sve propada i misle da je lajkovanje društveni aktivizam, ili su pak svoj život organizovali tako da se pobrinu za svoje finansijske i kulturne potrebe kao što sam ja uradio, ostavivši po strani bilo kakvo aktivnije učešće u društvenim procesima. Dakle, ta "liberalna" Srbija treba da se smatra delom odgovornom zato što su njeni ideali ostali zarobljeni po tribinama i forumima na internetu. Drugi veliki problem je što su u Srbiji profesionalni političari zapravo provklasni diletanti. Borko Stefanović ne zna bukvalno ništa o levici, ni kulturno ni politički ni ekonomski, onaj program koji je napisao, kao da je napisalo dete koje se edukovalo na vikipediji. Radulović je nadmeni hohštapler koji se čak ni u neoliberalnu ekonomiju ne razume dobro (što je prof. Danica Popović onako pripita par puta vrlo lako demonstrirala), Boris Tadić je potrošena roba, Čeda Jovanović nikada nije ni bio dobra roba. I novih lica nema. I nema ih možda zato što oni koji bi mogli nešto da pomognu neće, a oni koji hoće ne znaju bolje od SNS-a. I jeste demokratski da to tako i ostane sve dok jednom, nekada, neko ne shvati da se ne može govoriti o kulturi dok se ne proizvede potreba za konzumiranjem određene vrste kulture, da se ne može govoriti o levici dok se u biračkom telu ne naravi potreba za radničkim pravima, itd. To sve zahteva krvav rad kojim nema sada ko da se bavi. Pretpostavljam da taj vakuum ne može večno trajati i da će se do 2020, ako nekim čudom do tada ne bude još par izbora, možda i iskristalisati neka podnošljivija opcija.
