Gay-Serbia.com | Diskusije

Bejasmo na bilijaru malopre pa u periodima ćaskanja pokrenusmo ovu temu:

Boo Radley večeras izgubio novčanik sa svim dokumentima, međutim neko je našao, odneo u policiju i vratili mu u roku od par sati. Yay!

A mene je večeras, na putu do bilijar-kluba, presreo lik i pitao me da mu pozajmim 30 dinara. Kaže nije dobio platu, u frci je, treba mu za hranu bla bla bla... Inače je lepo obučen, videh da ima telefon, ne izgleda siromašno. Nisam imao sitnije od 100, pa onako gledam tu stoju, pa njega, pa stoju pa njega... Pitah ga da li je prevarant, kune se da nije, kaže bukvalno mu za hleb treba, reče mi i adresu svoju, ponudio da razmenimo brojeve telefona.... I ajd dadoh mu. Neću crći za 100 dinara. Nisam ni broj tražio. Zahvalio mi se, kaže ako me sretne opet, vratiće mi, častiće me.

Baš bih voleo da ga sretnem opet, pošto smo u komšiluku, pa da vidim.

Elizevin, reče, je imala sličnu situaciju gde je zapravo razmenila brojeve sa tako random osobom koja joj je tražila pare, i nudila čak i ličnu kartu - i bila ispaljena. A mnogo veće pare su bile u pitanju. Ouch.

Elem, jeste li se našli u takvoj situaciji, i šta ste uradili? Ako niste, šta biste uradili? Da vas stranac u nevolji pita za novac, ili da nađete nečiji novčanik/telefon/štagod.

Discuss.

dam i pomažem koliko mogu. i like to practice what i preach.

nisam siguran trebam li ići u detalje i konkretne primjere, bilo bi pretenciozno jer ih fakat ima mnogo.

Ne mogu ništa i nikoga da odbijem : (

Ouch indeed, draga tico XD

evo danas sam bio s frendom na ručku. u jednom trenutku čujem nekakav TRAS. okrenem se i vidim da je neka žena pala cijelom dužinom na pločnik. ustanem se da joj pomognem da ustane. priđe i žena iz obližnjeg frizerskog salona da pomogne. ova što je pala je baš tresnula glavom pa joj se malo zavrtilo te ju je frizerka odvela da sjedne i dođe sebi.
ostali hipsteri u restoranu su mirno jeli, ignorirajući cijelu situaciju. imam osjećaj da je nekom od njih ispao ajfon da bi svi skočili da podmetnu svoja tijela prije nego taj bezvezni uređajčić udari o beton.
kad sam se vratio za stol, rekoh frendu: eto, samo su balkanac i turkinja (stereotipno zaključih da je frizerka turkinja cos she kinda looks it ) ustali da pomognu.
on je samo slegnuo ramenima, u stilu 'koga briga'.

e sad, ja znam da nisam nekakva jako dobra osoba itd. cijeli moj "angažman" je trajao jednu minutu, možda i manje.
ali ne kužim da u takvim situacijama ljudima nije refleks da pomognu. kako to da mene nikad ne uhvati ta jebena disperzija odgovornosti? i am born leader!

Pustilo me to bezglavo dijeljenje novaca, posebno ljudima koji djeluju kao da si ga sami mogu priskrbiti. Sad uglavnom pitam hoće li da im otiđem kupiti to za što prose (kruh i mlijeko, najčešće) i ako kažu da može, onda im dam novac. Puno puta sam čula da su se neki našli uvrijeđenima i počeli psovati ljude koji im ekšli ponude donijeti stvari, a ne dati pare.

Plus, više sam 'specijalizirana' za podizanje pijanih i onesviještenih 60+ muškaraca s ulice.

^ upravo tako. kad nisam bila u žurbi, a procenila sam da ženi/čoveku zaista treba pomoć, umesto para kupila bih nešto zajedno s njom/njim u pekari. ali tada sam bila i u prilici da pomognem. a pozajmljivanje para nepoznatim licima na ulici izbegavam. pogotovo kada treba vaditi pare iz novčanika, jer ima svakakvih ljudi...

inače, grozim se kada neko na sva zvona objavljuje kako je nekome pomogao, deluje mi neiskreno. ali, Bože moj, bolje da pomogne radi podizanja svog imidža nego nikada nikako.

Nažalost, biti izrazito human prema jednima, a opet govno od čovjeka prema drugima, ne isključuje jedno drugo. Znam i takve.

Taj vid hipokrizije je u mojoj okolini posebno prisutan kod katolika koji imaju potrebu na sva zvona objavljivati svoja dobra djela. Budući da im ista priskrbljuju skupljanje bodova za kartu prema raju.

Dam kada mi se da ( ) ne dam kada mi se ne da. Nekada sam znao dati pare i još dodatno reći "eto ti za pivo" Eto, velikodušan sam s nekim kvartovskim pijancima. Kupio sam tu i tamo hranu. Neka žena mi se jednom kod stana pojavila s djetetom koje je sjedilo na stubama pa sam joj dao pola frižidera i nešto novaca. Neke ljude odjebem, pogotovo padobranci koji traže veće svote a ja ih niti ne znam. Whatever.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2731127#p2731127]Srklet napisao:[/url]ali ne kužim da u takvim situacijama ljudima nije refleks da pomognu.

Ubijen im je refleks (ako su ga imali, podrazumeva se) primerima negativnog zakonodavstva: pomogneš nekom i onda vrlo lako i vrlo često završiš na sudu za kao fol nestručno pružanje prve pomoći. Nešto joj je KVRCNULO, nešto joj se POMERILO, baš kad si joj ti pružio pomoć i od tada ima nesnosne migrene koje joj onemogućuju da radi i zarađuje itd itd ZAŽALE ljudi debelo svoj humanizam i filantropiju svakodnevice.

OT: dao malopre sintiš, skupljao čovek sebi za kafu. A inače onim ulogorenim po ulicama, zdravim i pravim, sa natpisima gladan sam, nemam stan, bolestan sam, danas mi je rođendan, njima nikad jer ovde ama baš svako može da nađe poso od koga će da živi... a ako ne nađe država mu daje pare od za stan i hranu. Naravno, pošto se za alkohol i drogu u tom slučaju NEMA, oni to potroše i posle kukumavče na ulicama. PLUS što kad im nekad stave mikrofon u usta da kažu šta imaju, tad obavezno bude varijacija na imigranti su mi uzeli posao (da li da napominjem da su svi do jednog belci, lokalni živalj generacijama?), e kad su ti imigranti uzeli posao (i od čije zarade meni uzimaju trećinu za takve slučajeve) onda se obrati svojima da ti udele neku paru, ne meni.

A u homlendu je posebna priča-ciganka mi je tako uporno utrpavala njeno sitno dete u krilo i u ruke dok sam sedeo negde da mi je došlo da ga razbijem o onaj asfalt, do te mere je to bilo nemoguće da se podnese.

Prosjacima i onima koji traze pomoc za lekove na ulici nikad nista ne dam , ali lokalnim pijancima na cosku, koji traze sicu za pivo imam obicaj da dam 10-20 din. Onima koji traze za hleb jer su gladni rado ponudim da kupim hleb u obliznjoh prodavnici - pekari ali uvek odbijaju, ne znam zasto

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2731016#p2731016]ZlatnaPtica napisao:[/url]Bejasmo na bilijaru malopre pa u periodima ćaskanja pokrenusmo ovu temu:

Boo Radley večeras izgubio novčanik sa svim dokumentima, međutim neko je našao, odneo u policiju i vratili mu u roku od par sati. Yay!

A mene je večeras, na putu do bilijar-kluba, presreo lik i pitao me da mu pozajmim 30 dinara. Kaže nije dobio platu, u frci je, treba mu za hranu bla bla bla... Inače je lepo obučen, videh da ima telefon, ne izgleda siromašno. Nisam imao sitnije od 100, pa onako gledam tu stoju, pa njega, pa stoju pa njega... Pitah ga da li je prevarant, kune se da nije, kaže bukvalno mu za hleb treba, reče mi i adresu svoju, ponudio da razmenimo brojeve telefona.... I ajd dadoh mu. Neću crći za 100 dinara. Nisam ni broj tražio. Zahvalio mi se, kaže ako me sretne opet, vratiće mi, častiće me.

Baš bih voleo da ga sretnem opet, pošto smo u komšiluku, pa da vidim.

Elizevin, reče, je imala sličnu situaciju gde je zapravo razmenila brojeve sa tako random osobom koja joj je tražila pare, i nudila čak i ličnu kartu - i bila ispaljena. A mnogo veće pare su bile u pitanju. Ouch.

Elem, jeste li se našli u takvoj situaciji, i šta ste uradili? Ako niste, šta biste uradili? Da vas stranac u nevolji pita za novac, ili da nađete nečiji novčanik/telefon/štagod.

Discuss.

Kako si ti magnet za te koji muvaju, lazu i mazu... boze milina te citati!

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2731132#p2731132]emo_haos_ napisao:[/url]^ upravo tako. kad nisam bila u žurbi, a procenila sam da ženi/čoveku zaista treba pomoć, umesto para kupila bih nešto zajedno s njom/njim u pekari. ali tada sam bila i u prilici da pomognem. a pozajmljivanje para nepoznatim licima na ulici izbegavam. pogotovo kada treba vaditi pare iz novčanika, jer ima svakakvih ljudi...

inače, grozim se kada neko na sva zvona objavljuje kako je nekome pomogao, deluje mi neiskreno. ali, Bože moj, bolje da pomogne radi podizanja svog imidža nego nikada nikako.

Ovako nekako.
S tim sto smo mi imali lokalnog Genija kojem bismo svi davali 10/20 dinara ili cigaretu (ko ima).
Uvek je iskreno pricao za sta mu je potreban novac.

Ah, zivim u kraju gde ima dosta narkomana (koncetrisanih oko metro stanice) koji zickaju kovanice sa svim mogucim izgovorima, najpopularniji su da su "gladni" ili da im treba novac za voz da se vrate kuci. Kada bih stao da barem saslusam svakog na dnevnoj bazi izludeo bih. Kao da mi se vec nisu popeli na kurac ovi iz amnesty internationala ili PETAe sto me presrecu svaki bozji dan. Takodje, ima i migraniata beskucnika koji prose i mole za koji cent, nekad dajem, nekad ignorisem. Pitanje je koliko je covek cesto u toj situaciji i kako da proceni kome treba a kome ne treba da pomogne. Cigareta sam se nadavao nema im broja.

Izgubljene dokumente i lisnicu bih vratio. Finansijski pomognem ugrozene sa djecom, cigancice koji se vuku po ulicama nahranim.
Kao i pse lutalice.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2731147#p2731147]Sixto napisao:[/url]

Kako si ti magnet za te koji muvaju, lazu i mazu... boze milina te citati!

ali ne, ja još uvek želim da verujem u ljudsku dobrotu!

jedna situacija
bila sam u pekari jedno jutro, za divno čudo raspoložena, i neka žena ide redom i pita ljude da joj daju neki dinar. neko je iskulira, neko da, dolazi do mene, ja je tako rasejana pitam "koliko vam treba?" i onda shvatim da je jako glupo to pitati nekog ko prosi......... pa je pitam "ovaj, mislim, hoćete da jedete nešto?" ona se nešto nećka da li da kaže da li ne, pa kaže ipak "pa ne, meni treba za cigare, 150 din su, ali u redu je koliko imate" i ja joj dam 150 jer mi bilo lepo to što je bila iskrena

davala sam i za piće jer znam da sam i ja nekad zadnje pare trošila na piće i cigare.

isto tako nekad nisam davala ni po 10 din jer me mrzelo da vadim novčanik

jednom se neka deca zaletela na mene kad sam se vraćala gradom kao da me izgrle (tj. da džepare), no skontala sam ih odmah pa digla torbicu iznad njih, sklonili se svi za 5 sekundi

inače deci uglavnom i sama priđem, pitam ih šta im se jede, pa odem i kupim im jer znam da ih uglavnom matorci teraju da prose pa i od toga što skupe oni nemaju ništa. isto tako i kad ih sretnem u radnji da se razmišljaju da li da uzmu npr. čips ili čokoladu jer nemaju para, kažem im da stave na moj račun. nahranim i životinje lutalice.

a i ovako nevezano za prosjake, kad u radnji primetim da mi je neko vratio više nego što treba kažem im. telefone nisam nalazila, samo sam gubila. isto tako i novčanike. novčanik kontam da bih vratila jer znam koliko je meni bilo frka oko svih dokumenata, no srećom su mi uvek vraćali.
telefon bih uvaljala verovatno, jbg.


e jebote, jednom nađem torbu neku kad sam se vraćala još iz škole, mala bila, malo dalje nađem i novčanik, bez para, dokumenta pored bačena. pokupim sve, pogledam adresu u dokumentima, vidim da je u komšiluku, druga ulica i odnesem i dam nekoj babi, to od njene ćerke. ona me pita gde živim, ja kažem tu sam ja u komšiluku i odem. posle jedno 15 min BABA IDE KOMŠILUKOM I RASPITUJE SE KO SAM JA DA ME NAĐE JER FALE PARE U NOVČANIKU I DOĐE MI ISPRED KUĆE I ZOVE MOJE DA KAŽE DA SAM JA UKRALA. PA PUŠIŠ MI KURAC taman sam htela da se pobijem sa babom ali je došla njena ćerka da joj kaže da se ne glupiram i zahvalila mi se i odvela je.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2731318#p2731318]alexandermagic napisao:[/url]Kao i pse lutalice.

a macke?

Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od oca svojega koji je na nebesima.
Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemjeri po sinagogama i po ulicama da ih ljudi hvale. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju. A ti kad činiš milostinju, da ne zna ljevica tvoja šta čini desnica tvoja,

Mat. 23.5