Bootstrap Framework 3.3.6

[Mindphaser]

Informacija Udruzhenja Bankarskih Klijenata "EFEKTIVA" iz Beograda, preuzeta danas, 26.01.2015., sa facebook stranice:

www.facebook.com/EFEKTIVA?fref=nf

koja bi, s obzirom na poslednji skok vrednosti shvajcarskog franka, mogla biti od znachajnog interesa korisnicima stambenih kredita indeksiranih u CHF:

" Guvernerka ništa novo danas nije saopštila, a i ono što je rekla ne uliva neku nadu. Doneli smo odluku da organizujemo protest ispred NBS, najverovatnije u subotu u 12h (verujemo da je bolje u subotu zbog ljudi iz unutrašnjosti i onih koji rade), a okupljanje ispred Eurobanke ostaje, samo verovatno za četvrtak u 15h. Sutra idemo u policiju da zakažemo šta treba pa ćemo sve još jednom potvrditi i dati detaljna uputstva. Pratite objave... "

Molim korisnike foruma da, po mogucnosti, proslede ovu informaciju svima (rodbina, prijatelji, ...), kojima bi ona mogla biti od koristi. Unapred hvala.

Detaljnije informacije su date na gore navedenoj facebook stranici, kao i na web sajtu: www.efektiva.rs

[Ulix]

Najkraće moguće: budale.

[spliff]

ako se ne varam guverner narodne banke je upozoravao ljude da ne uzimaju kredite u svajcarcima
ljudska pohlepa je cudo...

[blenta]

da ne ulazim dublje
ja se kao hardkor libertarijanac uvek spokojno mirim sa
kada se porezom mojim i drugih ljudi koji su obazriviji i/ili promisljeniji
subsidizira glupost onih koji to nisu
NOT!

[AbortiraniTerorista]

Ko ih je tukao po ušima da uzimaju kredite!!!

[scout_finch]

Ja da sam na mestu tih 22 000 ljudi rekla bih banci ok izvoli stan. Pa nek budu vlasnici 22000 stanova koje u ovoj zemlji sigurno nema ko da kupi.
Ako vec mene kolju da zakoljem i ja njih. Makar malo.
Jer ljudi nisu uzeli kredit za stan zhog luksuziranja vec zbog toga sto nisu imali od koga da naslede ili nisu doboli od drzave ili prosto eto nisu dovoljno sposobni dq naprabe bar 50000 eura u kesu.

[Sixto]

Svojevremeno su trljali ruke jer su im cak rate i padale ako se dobro secam, dok je euro divljao...
Ako im se pomogne onda opet podela na dve grupe gradjana... oni koji najebu i oni koji se izvuku kroz iglene usi. Neka reprogramiraju u evre.

[Mindphaser]

Najnovija informacija Udruzhenja Bankarskih Klijenata "EFEKTIVA" iz Beograda, vezana za najavljena protestna okupljanja korisnika stambenih kredita u CHF:

" Okupljanja su zakazana jutros u MUP-u definitivno. Obzirom da se radi o sudbini svih nas, apelujemo na ljude da ovo vrlo ozbiljno shvate i da dodju u sto većem broju!

U četvrtak u 15h ispred Eurobanke EFG, ulica Vuka Karadžića 10 u centru Beograda, a u subotu u 12h ispred NBS, Nemanjina ulica, park kod Manježa (odmah ispod NBS u Nemanjinoj).
Više instrukcija će biti sutra... "


Informacija je preuzeta sa stranice: www.facebook.com/EFEKTIVA?fref=nf

[Vel boy]

[/url]Ja da sam na mestu tih 22 000 ljudi rekla bih banci ok izvoli stan. Pa nek budu vlasnici 22000 stanova koje u ovoj zemlji sigurno nema ko da kupi.
Ako vec mene kolju da zakoljem i ja njih. Makar malo.
Jer ljudi nisu uzeli kredit za stan zhog luksuziranja vec zbog toga sto nisu imali od koga da naslede ili nisu doboli od drzave ili prosto eto nisu dovoljno sposobni dq naprabe bar 50000 eura u kesu.

this

[Trilian]

Drzava ih nije terala da potpisuju ugovore sa bankama, uradili su to svojevoljno... neka naprave neki dil sa bankama, neka im se produzi period otplate tih kredita ili takva neka vrsta ustupaka

[blenta]

ja u sustini ne krivim ljude sto su uzeli te kredite
niti smatram da su strane banke koji su veciti krivac za sve u ovoj zemlji pored pedera i koncite
uopste zainteresovane da dobiju ijedan a kamoli gomilu stanova i ulaze na trziste nekretnina
o kojem ne znaju nista, cim udju signaliziraju da im je frka i njakaju se sa racunovodstvenim cirkusom

one su u sustini zaineresovane da ti krediti od slabo naplativih postanu u knjigama naplativi
kako oni ne bi morali da tumbaju ceo svoj bilans i skupljaju pare za rezerve
te se njima isplati - a to ce i predloziti - da se reprogramira valuta i period naplate
te da ljudima ostanu stanovi i da mogu da normalno placaju tu ratu dok se stan ne isplati

ono sto mi smeta je to sto ako sam ja koji sam tada bio u inostranstvu cuo vise puta da banke ne savetuju klijente da dizu dugorocne kredite u chf; narodna banka i guverner pricali o tome; i onda se nasla gomila ljudi koja je eto bas tako htela je sve u redu

ali onda kad je nesto krenulo po zlu jer su realno preuzeli mnogo veci rizik, onda treba da se protestuje i da im se odobravaju specijalni uslovi jer su iskoriscavali dobru stranu veceg rizika ali nemaju nameru da trpe losu stranu veceg rizika. gomila ljudi je vec reprogramirala dug u euro - i to ce i njima biti ponudjeno, no naravno ne pod identicnim uslovima kao vec ranije pomenutim koji su reagovali na vreme. ne treba im se nista mimo toga omoguciti.

ako bilo sta drugo prodje ja nameravam da svoje roditelje i gomilu ljudi organizujem da ne otplacujemo kredite uopste jer eto okej nam je da ih dobijemo ali otplata je grozomorna.

edit:
inace je protest zakazan pod radnim nazivom "nemam nameru da placam"

[Mindphaser]

Najnovija informacija (28.01.2015.) preuzeta sa veb sajta: www.efektiva.rs

"
Protest ispred NBS

Povodom jasne poruke da Narodna banka Srbije neće posredovati u rešavanju problema građana koji su se zadužili u švajcarskim francima i trenutno imaju probleme u otplati ovih kredita, Udruženje bankarskih klijenata Efektiva će od NBS i resornog ministarstva jos jednom zatražiti sistemsko rešenje ovog problema. Udruženje koje je, inače, ponudilo nekoliko rešenja problema kredita u CHF, tim povodom organizuje protest gradjana koji su podigli ove kredite, čije su rate 2,5 puta veće nego što su bile na početku, čiji je glavni dug sa otplatom raste i koji više ne mogu da ih otplaćuju. Protest je zakazan u subotu u 12 sati u Nemanjinoj ulici, ispred zgrade NBS, kod parka Manjež.

Udruženje Efektiva poziva sve gradjane koji imaju ove kredite, ali i one koji smatraju da se problem 22.000 dužnika mora rešavati sistemski i po ugledu na druge zemlje, da se u subotu odazovu u sto većem broju i pokažu svoj stav.

Takođe, ukazujemo na činjenicu da se predlozima naših rešenja za ove kredite ne zadire u džepove poreskih obveznika Srbije, niti se traži bilo kakvo novčano dotiranje od strane države, već isključivo rešavanje problema na relaciji banka-klijent uz aktivno posredovanje države, koja mora brinuti o svojim građanima. Rešenje ovog problema može zaustaviti ili bar smanjiti neke negativne procese u društvu, a može pomoći rastu potrošnje i povećanju naplaćenih poreza. S druge strane, indolentno ponašanje države može prouzrokovati lančane probleme, a to su pad potrošnje, smanjivanje naplaćenih poreza, pad cena nekretnina kao i povećanje nezaposlenosti, uz moguće velike subvencije koje bi putem Nacionalne korporacije za osiguranje kredita (NKOSK) država morala da isplaćuje bankama u slučaju aktiviranja velikog broja hipoteka.

Napominjemo da se danas borimo za kredite u francima, a sutra će to možda biti krediti u evrima! "

[Mindphaser]

Tekst (komentar) Olivera Antića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i savetnika predsednika Republike, objavljen na veb sajtu Politike, dana 06.02.2015. godine:


Problem valutne klauzule u stambenom kreditu

U svim slučajevima kod kojih je primenom devizne klauzule u švajcarskim francima poverilac pribavio enormnu „zaradu” samo zbog enormnog skoka kursa valute koja ima za cilj zaštitu od posledica inflacije domaćeg novca, povređen je cilj, takve odredbe

U našoj javnosti danima se raspravlja o problemu stambenih kredita u švajcarskim francima. U sredstvima informisanja se moglo čitati i čuti mnogo toga, osim onoga što je stvarno relevantno. Navedeno je, takođe, da država ne može da se meša u privatne odnose banaka i klijenata.

Kao prvo, istakao bih da su svojevremeno dva visoka državna zvaničnika pozivali građane koji su bili zainteresovani da kupe stan, da je najpovoljnije da prihvate ugovornu klauzulu vezivanja za švajcarski franak, kao najstabilniji... Ta činjenica, bez obzira što su pomenuti zvaničnici bili predstavnici bivše vlasti (ovde sada ne ulazimo u problem postojanja ili nepostojanja njihove namere ili krajnje nepažnje koje bi podrazumevale i određene pravne posledice), obavezuje moralno, u najmanju ruku, sadašnju vlast da pomogne svojim građanima koji su se našli, ne svojom krivicom, u nezavidnom položaju, u pokušaju da reše egzistencijalno pitanje. Kupovina stana na kredit je nesumnjivo upravo takvo pitanje (ovde se ne radi o kupovini luksuznih automobila ili druge slične robe).

Ono što je posebno zanimljivo jeste da niko nije ni pomenuo suštinu pravnog problema. Naime, ono što vezuje stranke, banku (poverioca) i klijenta (dužnika) –– lica koje je uzelo zajam od poverioca da bi kupilo stan – jeste ugovor. Da bi pak nastao punovažan ugovor moraju se ispuniti određeni zakonski uslovi, a pored ostalih to su: predmet i osnov (kauza) ugovora. Do sada je u javnosti, posredno, pominjan samo predmet ugovora (koji se odnosi na pitanje:na šta su se ugovarači obavezali), koji, ukoliko je bio dopušten u vreme zaključenja, jednostavno znači da je ugovor punovažan i da se mora poštovati.

Međutim, niko nije ni pomenuo kauzu ugovora, koja mora da postoji i da bude dopuštena, ne samo pri nastanku ugovora, već i za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, sve do njegovog gašenja (po pravilu ispunjenjem, ali i na drugi način, npr. raskidom). U svim ovim slučajevima problem je upravo sa kauzom ugovora, koja daje odgovor na pitanje: zašto su se ugovarači baš tako obavezali. Jasno je da se institut kauze (najsloženijeg pitanja u najtežem predmetu na studijama prava – Obligacionom pravu), ne može izložiti u ovakvom osvrtu celovito, posebno ne laicima. Njegovo razumevanje zahteva odgovarajuća predznanja, pa čak i tada obuhvata najmanje desetine stranica teksta. Ipak, valja pokušati da se u najkraćem sagleda moguće rešenje navedenog problema.

Ono što je pravno relevantno je da je, na osnovu ugovora, dužnik dobio od poverioca dinarski iznos (kredit je u dinarima), ali sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima (protivvrednost određenog iznosa u švajcarskim francima obračunata po srednjem kursu NBS-a na dan puštanja kredita). Jedina specifičnost navedenog ugovora, koja je i dovela dužnika u nezavidan položaj jeste valutna klauzula. Razlog unošenja valutne klauzule (na njoj insistira poverilac, a dužnik može samo da bira vrstu „čvrste” valute) jeste obezbeđenje poverioca od moguće inflacije, koja bi obezvredila obavezu dužnika, zbog čega bi poverilac trpeo štetu. Upravo to se događalo u našoj bliskoj prošlosti, kada su dužnici profitirali, a poverioci siromašili, što je bio svojevrsni apsurd. Devizna klauzula ima, dakle, za cilj očuvanje vrednosti novčane obaveze izražene u dinarima (novčana obaveza je obaveza vrednosti, zato mora imati odgovarajuće poređenje u kupovnoj moći). Dakle, kauza preuzimanja navedene ugovorne obaveze jedne strane, jeste izvršenje obaveze druge strane. Poverilac je isplatio dinare, a dužnik otplaćuje svoj dug sa odgovarajućom kamatom. Međutim, skok vrednosti valute (švajcarski franak) koja bi, kao korektiv u vreme inflacije, trebalo da štiti poverioca od obezvređenja novca - valutna klauzula - sada je dovela do obrnute situacije u odnosu na onu zbog koje je uspostavljena da usled inflacije poverilac ne bi trpeo štetu, a dužnik profitirao. Sada dužnik trpi štetu, a poverilac profitira!

Kauza ugovora je i element moralnosti ugovornog odnosa, jer kroz zaštitu načela jednakosti davanja, ujedno štiti i pravednost u ugovornim odnosima, dakle i načelo savesnosti i poštenja (sve su to obavezujući instituti i u našem pravu koji se ne mogu isključiti voljom stranaka – tzv. prinudni propisi). U svim slučajevima kod kojih je primenom devizne klauzule u švajcarskim francima (to naravno važi i za druge valute u sličnoj situaciji), poverilac pribavio posebnu, enormnu „zaradu” samo zbog visokog, enormnog skoka kursa valute koja ima za cilj zaštitu od posledica inflacije domaćeg novca, povređen je cilj, svrha, kauza takve odredbe, jer je došlo do teškog poremećaja ekvivalentnosti uzajamnih davanja ugovarača, i to na štetu dužnika. Dužnik je kupio stan, a u toku izvršenja svoje obaveze (vraćanja duga), pored kamate, treba zbog ovakve devizne klauzule da „vrati” ne samo kupljeni stan, već dva ili čak više stanova! Dakle, devizna klauzula (u švajcarskim francima) ugovora o kreditu, koja je bila punovažna u trenutku nastanka ugovora (tada je kauza bila dopuštena), posle enormnog skoka „zaštitne valute” koja treba da koriguje inflaciju domaće valute, upravo zato što do enormne inflacije nije došlo, postala je ništava zbog bitnog poremećaja kauze (kauza je postojala, ali je naknadno otpala), što znači da se poverilac delimično neosnovano obogatio na štetu dužnika. Ugovor, kao delimično ništav, može se održati na snazi samo izmenom odredbe o (ništavoj) valutnoj klauzuli. Tu korekciju, na zahtev (tužba) dužnika (tužilac), protiv poverioca (tuženi) izvršiće sud, ako izostane sporazum sa poveriocem (npr. aneks ugovora...), upravo pozivajući se na kauzu ugovora, kao i na navedene imperativne odredbe Zakona o obligacionim odnosima povezanim sa kauzom.

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, savetnik predsednika Republike
Oliver Antić
objavljeno: 06.02.2015.

Link: http://www.politika.rs/rubrike/Komentar ... tu.lt.html" target="_blank

[blenta]

nravano
ajde opet da od poreza svih gradjana subsidiziramo najgluplje i najbezobraznije
koji imaju mnogo vise para od onih koji ce da pokupe racun

[alexandermagic]

'ebali Vas krediti i samim tim omca oko vrata.

[Mindphaser]

Preuzeto sa web sajta pescanik.net

link: http://www.pescanik.net/duznicko-ropstvo-u-21-veku" target="_blank


Siniša Boljanović : Dužničko ropstvo u 21. veku (11/12/2015)

U Srbiji danas ima 22.000 korisnika stambenih kredita indeksiranih u CHF (švajcarskim francima), odnosno najmanje 100.000 građana Srbije direktno pogođenih dužničkim ropstvom u koje su, delom zbog objektivnih okolnosti na globalnom nivou, a znatno više zbog neodgovorne politike i rada Narodne banke Srbije, zapali oni i članovi njihovih porodica.

Poznato je da je vrednost švajcarske valute od 2007. i 2008. kada je plasiran najveći broj kredita, porasla za više od 100 odsto, te da je zbog te, kao i činjenice da su banke protivzakonito podizale kamatne stope i na taj način jednostrano kršile ugovore, mesečna rata ovih kredita ne samo udvostručena, nego je u većini slučajeva prešla 90 odsto mesečnih primanja korisnika kredita. Na taj način oni su dovedeni u nezavidnu situaciju, bezmalo u pravo siromaštvo. Jer kada im putem administrativne zabrane ili trajnog naloga banka naplati ratu, njima za ostale životne potrebe ne ostaje gotovo ništa. Mnogi su u međuvremenu ostali bez posla i redovnih primanja, zbog čega su banke aktivirale hipoteke i oduzele im stanove.

Zbog propagande koju finansiraju poslovne banke, ovi građani su često u javnosti nazivani „kockarima“, „avanturistima“, „profiterima“, samo zato što su otišli pred bankarske šaltere (ne u kockarnice), i tamo se zadužili kako bi rešili svoje stambeno pitanje. Bili su vođeni prostom logikom da je bolje istom sumom plaćati kredit nego zakup stanodavcima i živeti neizvesnim životom podstanara. To su mahom mladi ljudi čiji roditelji nisu bili ni vojni oficiri ni političari ni tajkuni; znači, „obični“ građani kojima „rat nije bio brat“ i koji nisu nasledili prekonoć stečeno bogatstvo. Oni su tih godina zasnivali porodice i imali ideju da od svoje zarade otplaćuju krov nad glavom.

Retki su primeri onih koji su na kredit kupovali stanove da bi ih izdavali, ali ni oni nisu otišli u banku i ukrali novac, nego su prihvatili uslove i obavezu da vraćaju ono što su bili dužni. Ali oni sada trpe veće osude od recimo gradonačelnika Beograda koji ima preko 20 nekretnina koje iznajmljuje, a da se ne zna ni kako ih je kupio. I koliko je takvih poput Malog, Uskokovića i njima sličnih hajduka i vojvoda u vlasti i oko nje, koji novcem nepoznatog porekla zidaju seoske crkve, lete privatnim „vazduplohovima“, stambeno zbrinjavaju samohrane starlete…

Građani koji su se opredelili za pošten i zakonit način kupovine svoje nekretnine imali su izbor i opredelili su se za zaduživanje u CHF, što je u tom trenutku bila povoljnija ponuda. Oni nisu, kao na primer građani Austrije, javno, pismeno i detaljno bili upozoreni na rizik da za samo nekoliko godina mogu dospeti u situaciju da im glavnica (upoređena sa iznosom u evrima) bude veća od celog duga. To konkretno znači da klijenti koji su se zadužili za 75.000 CHF, što je otprilike bilo 50.000 EUR, danas duguju skoro 75.000 EUR.

Kako je to moguće i zašto je dozvoljeno? Pre svega zato što ni Narodna, a naravno ni poslovne banke, nisu htele da shvate smisao devizne klauzule, čija je osnovna svrha, kako tvrdi advokat Vojin Biljić, upravo da štiti glavnicu, a ne da služi za sticanje ekstra profita, drugim rečima za „zelenašenje“. Banke ne samo da ugovorima nisu predvidele, nego nisu ni odreagovale na promenu vrednosti kursa, i nisu pravovremeno ponudile klijentima anekse ugovora koji bi se odnosili na konverziju kredita.

Na novinarsko pitanje ko je prilikom zaključenja ugovora bio u većem riziku – banke ili građani, advokat Biljić je odgovorio: „Kad se ima u vidu tekst tipskih ugovora koje su banke sastavljale, teško da može biti govora o bilo kakvom riziku banaka. Da je nekim slučajem franak slabio u odnosu na evro, banke bi iskoristile mogućnost iz ugovora i same izvršile konverziju kredita. Kako takva mogućnost nije ostavljena korisnicima u tekstu ugovora, a posebno ne u praksi, sav rizik promena međuvalutnih odnosa svaljen je na korisnike kredita“.

Poslovne banke su očigledno pravile ugovore tako da zaštite samo svoj interes i smanje svoj rizik. Onda se postavlja logično pitanje zašto su građani potpisivali takve ugovore? Tu je reč o još jednoj prevari, tačnije podvali od strane banaka. Naime, mnogi budući korisnici su najpre dobijali predugovore koji su se, kako se kasnije ispostavilo, razlikovali od konačnih ugovora, ali je nevolja u tome što su ugovori između banke i klijenta bili potpisivani na dan isplate kredita. To znači da su klijenti bivali dovođeni pred svršen čin, najčešće sa već uplaćenom kaparom (predujmom) za stan, posle čega više nisu imali nikakvu drugu mogućnost osim da potpišu ugovor.

Zapavši bukvalno u dužničko ropstvo, korisnici kredita su uz pomoć udruženja Efektiva zaštitu svojih interesa potražili na sudu, budući da je obraćanje državnim organima ostalo bez ozbiljne reakcije. Usledile su prve presude u korist klijenata a protiv poslovnih banaka, koje su, kako je utvrđeno, nezakonito menjale kamatne stope i kršile odredbe iz ugovora. Zatim su usledile brojne tužbe klijenata, što je bio signal državi, to jest Narodnoj banci, da bi poslovne banke zbog toga mogle imati problema, a samim tim i finansijsko tržište zemlje. Stvar je dakle jasna: država je (makar za sada) stala na stranu banaka a ne na stranu pravde, čime je poslala indirektnu poruku da podržava one koji su kršili zakon, a ne građane koji su pošteno i u skladu sa potpisanim ugovorom, dokle god su mogli uredno izmirivali svoje obaveze.

A nije bilo tako davno kada su sadašnji akteri vlasti, tada iz pozicije opozicije, prepoznali problem i opasnost zaduživanja građana, obećavajući da će ga, ukoliko i kada preuzmu vlast, rešiti. I to upravo onako kako danas zahtevaju korisnici kredita, a to znači po nekom od modela koji su primenile zemlje u okruženju, na primer Hrvatska. Ovako je u predizbornoj kampanji o ovom problemu govorio visoki funkcioner Srpske napredne stranke, Nebojša Stefanović, aktuelni ministar unutrašnjih poslova:

“Zemlje u okruženju, dakle njihove vlade i centralne bankarske institucije su učestvovale u rešavanju ovih problema, i nažalost moram da istaknem da su i Hrvatska i Mađarska to učinile a da Srbija to nije učinila, i da su danas građani Srbije ostavljeni faktički na milost i nemilost pojedinačnom rešavanju tih slučajeva sa svojim bankama. Mislim da bi Republika Srbija, odnosno njena Narodna banka, morali da nađu strateško rešenje za ovaj problem građana Srbije; da se ne pronalaze modeli koji su dovoljni da se situacija reši na tri ili šest meseci, a da kasnije uđemo u još veće zaduživanje, već da se pronađe model da se ljudima pomogne da izađu iz ovog velikog problema, bilo da će to biti transformacija duga, bilo da će to biti pronalaženje nekih fiksnih kamatnih stopa koje će država onda subvencionirati, ili bilo čega drugog, ali je potrebno da država, odnosno Narodna banka Srbije, sedne sa onim bankama koje su plasirale najviše sredstava u zemlju i da se dogovore oko modela kako da pomognu građanima.”

Upravo je u predizbornoj izjavi Nebojše Stefanovića sadržana suština zahteva korisnika kredita, a to znači da:

1. rešenje mora biti sistemsko a ne pojedinačno,

2. rešenje mora biti strateško a ne trenutno,

3. rešenje mora biti takvo da se uz interes banaka zaštiti i interes građana, to jest da nijedna od ugovornih strana ne bude oštećena i

4. rešenje može da bude po nekom od modela koje su primenile zemlje u okruženju, na primer Hrvatska, što bi podrazumevalo donošenje zakona po kome bi se krediti iz CHF konvertovali u EUR po paritetu koji je važio na dan isplate kredita, a da nastavak otplate kredita bude po kamatnoj stopi koja važi za kredite indeksirane u EUR.

Korisnici kredita koji su trenutno zaduženi u CHF ne žele raskid ugovora (na šta su trenutno prinuđeni), ili bilo koje rešenje koje bi išlo na štetu poslovnih banaka, već očigledno imaju želju i dugoročni interes da nastave sa otplatom kredita čiji bi ugovori morali biti izmenjeni. Tako bi se izbeglo masovno aktiviranje hipoteka od strane banaka i poremećaj na tržištu nekretninama, a istovremeno bi se izbegao nastavak dužničkog ropstva koje bi se, po onome kako sada stvari stoje, prenelo i na drugu generaciju korisnika kredita.

To bi bilo prihvatljivo rešenje i za Narodnu banku, jer bi finansijski sistem ostao stabilan, uprkos neistinama i spekulacijama koje povremeno plasira guvernerka Narodne banke, koja je, uzgred, svoj stan dobila od Telekoma Srbije, firme koja je još uvek javno preduzeće i finansira se od budžetskih obveznika. Za kraj samo primećujem da bi ona sa svojim primanjima lakše nego velika većina građana mogla da otplaćuje stambeni kredit. To bi svakako bio mnogo časniji izbor, dok ovako na nju i njenu stranku pada senka ličnog i političkog licemerja.

Peščanik.net, 11.12.2015.

[Ulix]

[/url]

nravano
ajde opet da od poreza svih gradjana subsidiziramo najgluplje i najbezobraznije
koji imaju mnogo vise para od onih koji ce da pokupe racun

E baš. Ko je bio dovoljno glup da uzme taj kredit, uz onoliko upozoravanja na to šta može da se dogodi, zaista zaslužuje da ga otplati bez ikakve dodatne pomoći države. Ovde nije stvar da je neko bio prevaren, već samo glup.

[Srklet]

hm... a o kojim upozorenjima govorimo?

ne bih rekao da se cijela, prilično kompleksna priča može svesti na 'glupi ljudi, tako im treba', s obzirom na to da su se na sličan način plasirali krediti u švicarcima i u drugim državama, koje su kasnije reagirale da srede to sranje. imaju i presude da su banke tu muljale itd.

[Sixto]

[/url]

[/url]

nravano
ajde opet da od poreza svih gradjana subsidiziramo najgluplje i najbezobraznije
koji imaju mnogo vise para od onih koji ce da pokupe racun

E baš. Ko je bio dovoljno glup da uzme taj kredit, uz onoliko upozoravanja na to šta može da se dogodi, zaista zaslužuje da ga otplati bez ikakve dodatne pomoći države. Ovde nije stvar da je neko bio prevaren, već samo glup.

exactly

[Ulix]

[/url]hm... a o kojim upozorenjima govorimo?

ne bih rekao da se cijela, prilično kompleksna priča može svesti na 'glupi ljudi, tako im treba', s obzirom na to da su se na sličan način plasirali krediti u švicarcima i u drugim državama, koje su kasnije reagirale da srede to sranje. imaju i presude da su banke tu muljale itd.

U vreme kada su naprasno postali popularni ti krediti, tadašnji guverner (Jelašić je bio, mislim) je ljudima govorio da ne uzimaju te kredite i nije bio jedini koji je slao tu poruku. Ovde zaista nije reč o tome da su bili neinformisani, rizici su bili poznati i o njima se dosta pričalo u medijima, već o tome da Srbi, kao i obično, ne poznaju koncept lične odgovornosti i čim se izjalovi pokušaj da dobiju jare i pare, očekuje se od države da uskače i spašava stvari, a država nije mamina sisa i to ljudi nikako da nauče.

[Kiborg]

Nije mamina sisa, ali ne treba da bude ni neprijatelj naroda.
Niko tu ne traži ni jare ni pare, samo nije normalno da jedan te isti stan vredi mnogo više nego kad je kupljen kad se valute preračunavaju iz evra u franke, a realna vrednost je ista ili nešto manja. Uz to, veliki deo rate u početku otplate predstavlja otplata kamate, tako da su se za sve ove godine banke solidno namirile.
Uopšte nije tačno da bi banke bile na nekom velikom gubitku ako bi preindeksirale te kredite u evre, a i čisto sumnjam u to da je Jorgovanka najpametniji guverner u regionu, a Vučić najpametniji premijer u regionu pa da jedino oni znaju šta i kako treba, a svi okolo su bili ludaci i glupaci i omogućili su svojim građanima da izađu iz ovog zamešateljstva sa francima.

[Srklet]

[/url]

[/url]hm... a o kojim upozorenjima govorimo?

ne bih rekao da se cijela, prilično kompleksna priča može svesti na 'glupi ljudi, tako im treba', s obzirom na to da su se na sličan način plasirali krediti u švicarcima i u drugim državama, koje su kasnije reagirale da srede to sranje. imaju i presude da su banke tu muljale itd.

U vreme kada su naprasno postali popularni ti krediti, tadašnji guverner (Jelašić je bio, mislim) je ljudima govorio da ne uzimaju te kredite i nije bio jedini koji je slao tu poruku. Ovde zaista nije reč o tome da su bili neinformisani, rizici su bili poznati i o njima se dosta pričalo u medijima, već o tome da Srbi, kao i obično, ne poznaju koncept lične odgovornosti i čim se izjalovi pokušaj da dobiju jare i pare, očekuje se od države da uskače i spašava stvari, a država nije mamina sisa i to ljudi nikako da nauče.

s obzirom da se isti problem pojavio u hrvatskoj, mađarskoj, poljskoj, BiH i još nekoliko država europe, očito da objašnjenje 'srbi su to' baš i nema smisla.

cijela priča je mnogo kompleksnija, ali meni se ne da trenutno ulaziti u detalje. doduše, možda će me uspjeti iznervirati površni postovi, pa napišem više.

[Kragi]

Ne moras, 'Vreme' objasnilo. Doduse perom novinara koji je i sam korisnik kredita u francima.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1347121" target="_blank

[unic0rn]

Sve stoji da su bila upozorenja (da li veicna ljudi slusa i razume?) i da je preuzimanje razumnog rizika nesto na sta niko ne bi trebalo da se buni... Ali radi se upravo o tome, o razumnom riziku. Ti ugovori su naravno maksimalno stitili banke ako chf padne, al ako poraste nikom nista. Jednostrana protekcija = predatorski zajam. Ta praksa postoji svuda, ne samo u Srbiji, samo u Srbiji ne postoje institucije koje stite korisnike usluga u takvim prilikama.

Mislim, jel neko bio u ekspozituri neke banke u Srbiji od 2000e pa do sad? To manje vise izgleda ovako:




p.s. nemam kredit (pa ni u chf) ali je cudno kad ljudi zamisljaju da je generalno pucanstvo istih intelektualnih sposobnosti i nivoa obrazovanja te bi trebalo da su bezgreshni. I naravno da ne treba drzava da odvaja pare za te ljude, jednostavno banka treba da se odrekne extra mega giga neocekivanog profita.