Svaki put kad procitam ovako nesto osecam se bas tuzno.
Nisam socijalni radnik, ali mi profesija pripada oblasti humanistickih nauka. Bavim se izmedju ostalog socijalnim problemima kao saradnik u nevladinim organizacijama ciji je cilj pomoc i podrska razlicitim ugrozenim kategorijama stanovnistva.
Trenutno je aktuelna decentralizacija tj. da se sva deca iz domova predaju u hraniteljske porodice. Tako u Zvecanskoj trenutno gotovo i da nema zdrave dece tj. vecina su sa tezim oblicima invaliditeta. Postavlja se pitanje sta sa ozloglašenim domom u Kulinama. Skoro sam čula za jednu devojčicu koja je kao beba proglasena detetom sa tezim smetnjama u intelektualnom razvoju i celo detinjstvo je provela u Kulinama, niko nije obracao paznju na nju i tek sa nekih 18 godina su ustanovili da je ona zapravo sasvim normalna. Trenutno je čini mi se u hraniteljskoj porodici. Naravno, nema koga da tuzi za svoje propalo detinjstvo. Takvih priča u Srbiji ima bezbroj.
Na zalost, u Srbiji ima previse sirotinje i kao za inat te porodice imaju minimum troje dece.
Porodice sa minimalnim primanjima, ili one bez primanja spadaju u rizicnu kategoriju i svakako centar za socijalni rad, kao i srodne organizacije bi trebalo da ih obilazi. Medjutim, praksa je nesto sasvim drugo...
Ako nekog zanima kolika je socijalna pomoc u Srbiji, evo odgovora:
1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici je 7.530,00 din;
2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici je 3.765,00 din;
3) za dete do 18god starosti je 2.259,00 din.
Zlostavljanje dece u porodici je naša svakodnevica. Bilo da je zlostavljanje fizicko, verbalno, seksualno ili zanemarivanje.
Sto se tice zanemarivanja dece u Srbiji, kao i svuda u svetu ono postoji. Medjutim naš problem je što se ćuti, što roditelji nisu adekvatno kažnjeni i što Srbi imaju kratko pamćenje. Sad se setih jednog citata „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti”.
(Džejms Šej, portparol NATO, marta 1999). Na žalost nije daleko od istine.
Sad ja ovde u cetiri ujutru bezveze tupim, a generalno nista pametno nisam rekla.
Iskreno imam samo jedino rešenje... jer raditi na prosvećivanju, edukovanju i informisanju našeg naroda je dug i mrkotrpan proces, koji bi trajao decenijama.
Ima jedna pricica koja kaze (vec sam je napisala na drugoj temi):
Kasnila transibirska zeleznica u Staljinovo vreme... i znate sta je Staljin uradio
... Naredio je da se na svaku banderu na toj pruzi... obesi po jedan... zeleznicar.
Strasno...ali vise nisu kasnili... vozovi.
Dobro, malo sam preterala, ali u Srbiji izboriti se sa lopovlukom, korupcijom, sebičnoscu i sa izopačenosti morala jako je tesko.
Pod sebičnost mislim izmedju ostalog i na slucaj u prvom postu. Ko zna koliko su dugo komšije olajavale majku kako ostavlja decu, kako ide u švalerciju, kako je nemarna, žalili su decu. A požar nije odjednom nastao... širio se... oseca se dim, vidi se vatra... sigurno su imali bar nekoliko minuta da udju kroz prozor i spasu decu... ali ne. Onaj lik je dobio svojih 5minuta na tv-u, rekao je kako se brinuo o deci, prikazao se herojem i zabole ga.
Zlotvori i hulje !
A vesti u kompanijama se jako brzo šire.
