- 17 Dec 2013, 20:35
#2596921
Novinar američkog lista "Atlantik Brendon Ambrosino", koji je homoseksualac, smatra da se ljudi olako karakterišu kao homofobi ili kao neprijateljski nastrojeni prema homoseksualcima i to zato što se protive istopolnim brakovima. Prenosimo vam, u celosti, njegovu novu kolumnu o tome.
“Kao homoseksualca, često me razočara definicija da je svako ko ima bilo kakvu vrstu uzdržanosti prema istopolnom braku obavezno protiv homoseksualaca.
To bi značilo da su i moji roditelji, pa i Isus protiv homoseksualnosti. Naime, neki religiozni ljudi ne poštuju istopolne brakove u sakramentalnom smislu, ali mnogi od njih podržavaju postojanje istopolnog civilnog braka i jednaka prava homoseksualaca i heteroseksualaca.
Svakako, većina homoseksualaca, uključujući i mene, neće biti zadovoljna sve dok naše monogamne zajednice ispunjene ljubavlju ne budu ovenčane rečju “brak”.
Šta tačno mislimo kad kažemo “protivnik homoseksualaca” ili “homofob”?
Često kad pokušam da razumem odakle potiče stav mojih konzervativnih protivnika, moji homoseksualni prijatelji me optuže da sam homofob.
Nije homofobno od mene što pokušavam da razumem zašto se neko protivi bračnoj jednakosti. Davanje nekome prava na sumnju zahteva hrabrost; odbacivanje te osobe, pre nego što i razmislite o njegovim argumentima – to je već fobično.
Osim toga – ja? Homofob?
Ako je “anti-gej” preispitivati argumente onih koji se zalažu za pravo na brak i ako se ja uklapam u reč “homofob”, onda kako da nazovemo nekoga ko tuče homoseksualce ili ne želi da ih zaposli?
Nesaglasje nije isto što i diskriminacija. Naš jezik bi trebalo da odražava tu razliku.
Rekao bih da ključna osobina termina “homofobija” mora biti lični animozitet ili malicioznost prema homoseksualnoj zajednici. Obična uzdržanost prema istopolnom braku možda bi se mogla opisati terminom “anti-gej brak”, ali ako je ta “rezervisanost” artikulisana na pristojan način, ne vidim razloga da takvu osobu smatram anti-gej.
Drugim rečima, mislim da je moguće da osobe koje se protive jednakosti prava na brak imaju pogrešno razumevanje stvari, a da to ne znači obavezno da imaju loš karakter.
Kada brzopleto obeležavamo naše protivnike terminom kakav je “anti-gej” mi činimo neželjeni korak od jedne etikete ka drugoj.
Za mene, prepoznavanje razlike između protivljenja gej braku i protivljenja gej ljudima je prirodan sled unutrašnjeg razlikovanja: kada je reč o mom identitetu, trudim se da ne svedem sebe isključivo na seksualnu orijentaciju.
Naravno, to je veliki deo onoga što sam, ali ja sebe vidim mnogo šire od moje seksualne ekspresije – ja “nosim” svoju homoseksualnost, a ne ona mene.
Ako je tačno da to nije najvažniji aspekt mog identiteta, onda deluje da neko može ideološki da se ne slaže sa mojom seksualnom ekspresijom, dok uporedo voli i podržava moj ukupan identitet.
To je ono što je papa Franja rekao kada je pitao: “Kada Bog gleda gej osobu, da li on gleda na postojanje ove osobe s ljubavlju, odbijanjem ili osuđuje tu osobu?”
Rob Šenk, trenutni kancelar Alijanse evangelističke crkve, rekao mi je da iako veruje da brak važi samo između jednog čoveka i jedne žene, to verovanje mu je “izvor unutrašnjeg konflikta”.
Kako je, pita on, odbijanje legalizacije gej braka “u saglasnosti sa ljubavlju prema bližnjem svom”?
Šenk nema planove da promeni svoju društvenu poziciju u odnosu na ovu temu, ali je dobar podsetnik da nisu svi gej protivnici nemisleća bića ili puni predrasuda.
Naravno, mnogi religiozni ljudi i jesu homofobni i pronalaze u Bibliji “zgodna” opravdanja za svoja stanovišta.
Al, ne zaboravimo na ljude kao što je Rob, koji, iako se protivi bračnoj jednakosti gej parova, ceni opasku onih koji štite homoseksualce “da je ljubav važnija od svega”.
Iako bih voleo da on promeni svoje mišljenje, mislim da se to neće desiti. Za njega, potencijal muško-ženske zajednice da stvara potomstvo je ono za šta je stvoren brak.
Međutim, čak i ako se njegovo mišljenje ne promeni, ja ne mislim da je on ograničen. Baš kao što i ja razlikujem svoju seksualnu ekspresiju i širi identitet koji je obuhvata, mislim da je moguće razlikovati njegovu političku i teološku ekspresiju (konzervativni Rob) i njegov ljudski identitet (Rob).
Da smatra homoseksualce odvratnim, ili da ih treba zatvarati u zatvore, ili da želi da batinama “istera” homoseksualnost iz njih, to bi možda moglo da se prihvati kao deo njegovog ljudskog identiteta, jer sugeriše da ima zabrinjavajuće nizak nivo saosećanja.
Ali način na koji artikuliše svoju poziciju ne daje mi osnov da sve to pripišem njegovom karakteru.
Možda smatram da je njegova logika pogrešna, zaključci neosnovani, a aktivizam sulud, pa ipak ga smatram dobrom osobom. Štaviše, to mislim o većini mojih religioznih prijatelja i siguran sam da i oni isto misle o meni.
Ni sekularni slučajevi okrenuti protiv istopolnih brakova, takođe, nemaju veze sa animozitetom prema gej ljudima kao takvima. Umesto arhaičnog argumenta o božjim “namerama”, njihovi argumenti fokusirani su na to kakav interes država ima u legalizovanju istopolnih zajednica.
Oni koji tako gledaju na tu temu ne vide brak kao svetinju, nego kao instituciju za podizanje dece koju treba regulisati u najboljem interesu društva.
Argument nije dobar? Slažem se. Osoba koja ga iznosi nije dobra? Ne mora da znači.
Kao gej muškarac koji razmatra temu bračne jednakosti, došao sam do zaključka da je ova tema suviše komplikovana ogromnom broju ljudi.
Tačno je da sam ja kao osoba koja pripada LGBT grupi okarakterisan kao neko ko iskače iz seksualne “normalnosti”. Ali u isto vreme, imam etičku obavezu prema ljudima koji nisu kao ja.
Ako je moja primarna etička obaveza prema mom bližnjem da dozvolim i potvrdim njegovo moralno stanovište, sve dok ga ne vodi u neki nasilan čin, šta se dešava kada mu oduzmem pravo da se mirno ne slaže sa mnom?
Ne treba da sve pripisujemo predrasudama, kako bismo objasnili zašto protivnici gej braka nisu u pravu.
Nazvati nekoga “antigej” kada njegovo ponašanje ne zaslužuje tu etiketu, ne samo da završava civilizovanu raspravu – degradira osnove demokratskog pluralističkog društva.
Iako su nas protivnici prava homoseksualaca povremeno demonizovali, nadam se da možemo da se izdignemo iznad tih taktika.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=790257" target="_blank
“Kao homoseksualca, često me razočara definicija da je svako ko ima bilo kakvu vrstu uzdržanosti prema istopolnom braku obavezno protiv homoseksualaca.
To bi značilo da su i moji roditelji, pa i Isus protiv homoseksualnosti. Naime, neki religiozni ljudi ne poštuju istopolne brakove u sakramentalnom smislu, ali mnogi od njih podržavaju postojanje istopolnog civilnog braka i jednaka prava homoseksualaca i heteroseksualaca.
Svakako, većina homoseksualaca, uključujući i mene, neće biti zadovoljna sve dok naše monogamne zajednice ispunjene ljubavlju ne budu ovenčane rečju “brak”.
Šta tačno mislimo kad kažemo “protivnik homoseksualaca” ili “homofob”?
Često kad pokušam da razumem odakle potiče stav mojih konzervativnih protivnika, moji homoseksualni prijatelji me optuže da sam homofob.
Nije homofobno od mene što pokušavam da razumem zašto se neko protivi bračnoj jednakosti. Davanje nekome prava na sumnju zahteva hrabrost; odbacivanje te osobe, pre nego što i razmislite o njegovim argumentima – to je već fobično.
Osim toga – ja? Homofob?
Ako je “anti-gej” preispitivati argumente onih koji se zalažu za pravo na brak i ako se ja uklapam u reč “homofob”, onda kako da nazovemo nekoga ko tuče homoseksualce ili ne želi da ih zaposli?
Nesaglasje nije isto što i diskriminacija. Naš jezik bi trebalo da odražava tu razliku.
Rekao bih da ključna osobina termina “homofobija” mora biti lični animozitet ili malicioznost prema homoseksualnoj zajednici. Obična uzdržanost prema istopolnom braku možda bi se mogla opisati terminom “anti-gej brak”, ali ako je ta “rezervisanost” artikulisana na pristojan način, ne vidim razloga da takvu osobu smatram anti-gej.
Drugim rečima, mislim da je moguće da osobe koje se protive jednakosti prava na brak imaju pogrešno razumevanje stvari, a da to ne znači obavezno da imaju loš karakter.
Kada brzopleto obeležavamo naše protivnike terminom kakav je “anti-gej” mi činimo neželjeni korak od jedne etikete ka drugoj.
Za mene, prepoznavanje razlike između protivljenja gej braku i protivljenja gej ljudima je prirodan sled unutrašnjeg razlikovanja: kada je reč o mom identitetu, trudim se da ne svedem sebe isključivo na seksualnu orijentaciju.
Naravno, to je veliki deo onoga što sam, ali ja sebe vidim mnogo šire od moje seksualne ekspresije – ja “nosim” svoju homoseksualnost, a ne ona mene.
Ako je tačno da to nije najvažniji aspekt mog identiteta, onda deluje da neko može ideološki da se ne slaže sa mojom seksualnom ekspresijom, dok uporedo voli i podržava moj ukupan identitet.
To je ono što je papa Franja rekao kada je pitao: “Kada Bog gleda gej osobu, da li on gleda na postojanje ove osobe s ljubavlju, odbijanjem ili osuđuje tu osobu?”
Rob Šenk, trenutni kancelar Alijanse evangelističke crkve, rekao mi je da iako veruje da brak važi samo između jednog čoveka i jedne žene, to verovanje mu je “izvor unutrašnjeg konflikta”.
Kako je, pita on, odbijanje legalizacije gej braka “u saglasnosti sa ljubavlju prema bližnjem svom”?
Šenk nema planove da promeni svoju društvenu poziciju u odnosu na ovu temu, ali je dobar podsetnik da nisu svi gej protivnici nemisleća bića ili puni predrasuda.
Naravno, mnogi religiozni ljudi i jesu homofobni i pronalaze u Bibliji “zgodna” opravdanja za svoja stanovišta.
Al, ne zaboravimo na ljude kao što je Rob, koji, iako se protivi bračnoj jednakosti gej parova, ceni opasku onih koji štite homoseksualce “da je ljubav važnija od svega”.
Iako bih voleo da on promeni svoje mišljenje, mislim da se to neće desiti. Za njega, potencijal muško-ženske zajednice da stvara potomstvo je ono za šta je stvoren brak.
Međutim, čak i ako se njegovo mišljenje ne promeni, ja ne mislim da je on ograničen. Baš kao što i ja razlikujem svoju seksualnu ekspresiju i širi identitet koji je obuhvata, mislim da je moguće razlikovati njegovu političku i teološku ekspresiju (konzervativni Rob) i njegov ljudski identitet (Rob).
Da smatra homoseksualce odvratnim, ili da ih treba zatvarati u zatvore, ili da želi da batinama “istera” homoseksualnost iz njih, to bi možda moglo da se prihvati kao deo njegovog ljudskog identiteta, jer sugeriše da ima zabrinjavajuće nizak nivo saosećanja.
Ali način na koji artikuliše svoju poziciju ne daje mi osnov da sve to pripišem njegovom karakteru.
Možda smatram da je njegova logika pogrešna, zaključci neosnovani, a aktivizam sulud, pa ipak ga smatram dobrom osobom. Štaviše, to mislim o većini mojih religioznih prijatelja i siguran sam da i oni isto misle o meni.
Ni sekularni slučajevi okrenuti protiv istopolnih brakova, takođe, nemaju veze sa animozitetom prema gej ljudima kao takvima. Umesto arhaičnog argumenta o božjim “namerama”, njihovi argumenti fokusirani su na to kakav interes država ima u legalizovanju istopolnih zajednica.
Oni koji tako gledaju na tu temu ne vide brak kao svetinju, nego kao instituciju za podizanje dece koju treba regulisati u najboljem interesu društva.
Argument nije dobar? Slažem se. Osoba koja ga iznosi nije dobra? Ne mora da znači.
Kao gej muškarac koji razmatra temu bračne jednakosti, došao sam do zaključka da je ova tema suviše komplikovana ogromnom broju ljudi.
Tačno je da sam ja kao osoba koja pripada LGBT grupi okarakterisan kao neko ko iskače iz seksualne “normalnosti”. Ali u isto vreme, imam etičku obavezu prema ljudima koji nisu kao ja.
Ako je moja primarna etička obaveza prema mom bližnjem da dozvolim i potvrdim njegovo moralno stanovište, sve dok ga ne vodi u neki nasilan čin, šta se dešava kada mu oduzmem pravo da se mirno ne slaže sa mnom?
Ne treba da sve pripisujemo predrasudama, kako bismo objasnili zašto protivnici gej braka nisu u pravu.
Nazvati nekoga “antigej” kada njegovo ponašanje ne zaslužuje tu etiketu, ne samo da završava civilizovanu raspravu – degradira osnove demokratskog pluralističkog društva.
Iako su nas protivnici prava homoseksualaca povremeno demonizovali, nadam se da možemo da se izdignemo iznad tih taktika.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=790257" target="_blank
