- 06 Sep 2013, 18:48
#2571414
Ilustrativni primer:
našao sam arhiv jugoslovenskog muzičkog časopisa "Zvuk"; u njemu, od četrdesetih, pa do '89. se prati muzički život Jugoslavije. Listajući ga, bio sam svedok najvećih muzičkih otkrića koja su zadesila naš prostor, uključujući postojanje prvih srpskih srednjovekovnih kompozitora i renesansnih hrvatskih majstora, na izvestan način iz prve ruke, tj. u onoj njihovoj fazi (iako je danas sve to znatno uznapredovalo) u kojoj su bile tek otkrivene, a muzikolozi preushićeni.
Prva stvar koja mi upada u oči je koliko je u kulturu tada zaista bilo ulagano, koliko je bila zbilja autentična i čak, usuđujem se reći, da - velika.
Ono što je stvoreno, podeljeno, pokradeno posle Jugoslavije i ratova, preostalo je kao mala kultura (jedan Krleža i jedan Andrić ne mogu da nadoknade sve što treba da ima velika književnost). Te naučne studije koje sam video imaju veliku ozbiljnost, kakvu danas retko vidim; danas mi se najčešće učini da najveći deo onoga što dođe sa ovih prostora u svet ima auru amaterskog, diletantskog, očitog pod točkom nacionalističkog.
Druga stvar koja iz toga ishodi (a koja se meni čini bitnom) je da se u vreme Jugoslavije osećao taj duh "Mi smo KONAČNO slobodni od okupatora", duh koji je čini mi se danas unazađen - Srbija se vraća uticaju Rusije, Hrvatska uticaju Nemačke/Austrije, Bosna arapskom svetu, za Makedoniju ne znam šta je ono (i izvlači iz toga, opet ono najbanalnije, očitije, lowest common denominator i najgore za sebe).
Treća stvar koja mi pada u oči je koliko je komunizam zaista superioran.
Šta je za vas, koji ste je iskusili Jugoslavija, šta je za vaš trenutak postojanja bila i šta sada predstavlja?
Koja je njena kulturna vrednost?
(za nas koji je nismo iskusili) Šta je dobijeno njome, a šta njenim raspadom?
Šta je Jugonostalgija?
našao sam arhiv jugoslovenskog muzičkog časopisa "Zvuk"; u njemu, od četrdesetih, pa do '89. se prati muzički život Jugoslavije. Listajući ga, bio sam svedok najvećih muzičkih otkrića koja su zadesila naš prostor, uključujući postojanje prvih srpskih srednjovekovnih kompozitora i renesansnih hrvatskih majstora, na izvestan način iz prve ruke, tj. u onoj njihovoj fazi (iako je danas sve to znatno uznapredovalo) u kojoj su bile tek otkrivene, a muzikolozi preushićeni.
Prva stvar koja mi upada u oči je koliko je u kulturu tada zaista bilo ulagano, koliko je bila zbilja autentična i čak, usuđujem se reći, da - velika.
Ono što je stvoreno, podeljeno, pokradeno posle Jugoslavije i ratova, preostalo je kao mala kultura (jedan Krleža i jedan Andrić ne mogu da nadoknade sve što treba da ima velika književnost). Te naučne studije koje sam video imaju veliku ozbiljnost, kakvu danas retko vidim; danas mi se najčešće učini da najveći deo onoga što dođe sa ovih prostora u svet ima auru amaterskog, diletantskog, očitog pod točkom nacionalističkog.
Druga stvar koja iz toga ishodi (a koja se meni čini bitnom) je da se u vreme Jugoslavije osećao taj duh "Mi smo KONAČNO slobodni od okupatora", duh koji je čini mi se danas unazađen - Srbija se vraća uticaju Rusije, Hrvatska uticaju Nemačke/Austrije, Bosna arapskom svetu, za Makedoniju ne znam šta je ono (i izvlači iz toga, opet ono najbanalnije, očitije, lowest common denominator i najgore za sebe).
Treća stvar koja mi pada u oči je koliko je komunizam zaista superioran.
Šta je za vas, koji ste je iskusili Jugoslavija, šta je za vaš trenutak postojanja bila i šta sada predstavlja?
Koja je njena kulturna vrednost?
(za nas koji je nismo iskusili) Šta je dobijeno njome, a šta njenim raspadom?
Šta je Jugonostalgija?
