Bootstrap Framework 3.3.6

[Speculum Columbae]

http://www.blic.rs/Vesti/392603/Profeso ... log-zivota" target="_blank

Dakle, na današnji dan jedan predavač Filološkog fakulteta u Beogradu je održao govor da bi dao ohrabrenje novim generacijama studenata; primetio sam da dosta ljudi nije najbolje razumelo ono o čemu ona govori i to tumači kao elitizam i aroganciju (što naravno nije fer, mislim da je u redu imati visoke etičke kriterijume čak i onda kada sami ne možemo da ih ispunimo).
Njen govor me je naterao da pokrenem temu na forumu, temu koju smatram da je ozbiljna, a do sada nije pokrenuta: mislim da se po sredi najviše radi o jednoj ružnoj agendi koja je uzela maha poslednjih nekoliko decenija, a to je da se značaj društvenih i klasičnih nauka obezvređuje, ove nauke postaju predmet poruge - ukratko rečeno, radi se na ubijanju društvenih nauka.
Evo nekih predloženih pitanja za razmišljanje i diskusiju (lista je duža):

Koja su vaša mišljenja o ovom govoru?
Da li zaista svako može da bude učitelj?
Da li je bitno ko je učitelj?
Da li je to najbitnije zanimanje?
Koliko je profesura, pa još srpskog, pa još književnosti bitna?
Da li sve te folk pevačice zaista toliko smetaju (meščini da ne)?
i što je najvažnije od svega, da li mislite da se radi na obezvređivanju društvenih nauka (i u kolikoj meri je ta pojava snažna na teritoriji Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne?)

Ili, možda ovo: zašto ja ne vidim ništa loše/elitističko/arogantno u njenom govoru, možda bi to znali pre da mi odgovorite?

[Katengl]

Mislim da joj govor jeste arogantan u određenim segmentima, ne zbog visokih etičkih kriterijuma (koje podržavam), nego zbog neke vrste isključivosti koja se kroz njega provlači. Profesor, samo na osnovu toga što je profesor, od mene neće dobiti više poštovanja od pekara, mehaničara, pa čak ni tog menadžera kog spominje.
U Srbiji se u svakom slučaju radi na obezvređivanju nauke uopšte. Mislim da je problem sa društvenim naukama u tome što mnogima nije očigledna korist koja iz njih proističe. Ne znam, valjda nam fali poezije u životu, pa je to zbog toga...

[2kune]

iju što se kokoške zabrinuše za stanje u svom kokošincu...
a da se zaista zanimate za tu problematiku znali bi da je to planetarni fenomen i ne odnosi se samo na društvene znanosti nego i na fundamentalne prirodne znanosti... 80tih je znanje postalo roba a zna se što jedino ide na tržištu: financije, menadžment, ekonomija na milijun načina i u milijardu novih fensi programa... sve ostalo je nepotrebno jer se mora raditi a ne stvarati novac...
a ondak ti silni ekonomisti i poslovnjaci traže od znanstvenika samo isplativa i odmah primjenjiva tehnička rješenja pa tako od svih ostalih zanimanja ostaju samo tehničari... a što će kapitalistima i plaćenim političarima društvenjaci? da im bune raju? ih, svašta od vas...
prije se opasne palilo na lomačama ili ubijalo u logorima, sad je to mnogo lakše: ne da im se pare i žute novine se sprdaju s njima... iskreno, ne znam što je humanije ali nekako bih radije zbog svojih razmišljanja u kakav gulag nego u 24 sata...

[Speculum Columbae]

[/url] iskreno, ne znam što je humanije ali nekako bih radije zbog svojih razmišljanja u kakav gulag nego u 24 sata...

ili blic (videti moj izvor)
Ne mislim da se isto dešava sa prirodnim naukama.

[2kune]

[/url]
Ne mislim da se isto dešava sa prirodnim naukama.

dešava se. samo pogledaj financiranje astronimskih istraživanja ili konstantni pad nasina budžeta za istraživačke sonde... sve ide u komunikacijske satelite i slične pizdarije... kod fizike isto... osim cerna sve moraš pravdati ekonomskim mogućnostima i praktičnim primjenjivostima... jedino medicina ima gomilu love ali i vrapci na grani već znaju da to nije za lječenje bolesti već za proizvodnju ljekova, što, nota bene, već odavno nije isto...

[Katengl]

[/url]iju što se kokoške zabrinuše za stanje u svom kokošincu...
a da se zaista zanimate za tu problematiku znali bi da je to planetarni fenomen i ne odnosi se samo na društvene znanosti nego i na fundamentalne prirodne znanosti... 80tih je znanje postalo roba a zna se što jedino ide na tržištu: financije, menadžment, ekonomija na milijun načina i u milijardu novih fensi programa... sve ostalo je nepotrebno jer se mora raditi a ne stvarati novac...

Slažem se, ali ja i dalje mislim da je kod nas stanje specifično, jer su kod nas i prirodne i tehničke nauke poslednja rupa na svirali. Kamo sreće da se ovde u nauku ulaže proporcionalno koliko u nekim zapadnim zemljama. Osim toga, ne radi se samo o finansiranju. Ako sam ja dobro razumeo ovu temu, pitanje je kako se društvene i klasične nauke doživljavaju u društvu, a to su dva odvojena problema.

[Speculum Columbae]

[/url]

[/url]iju što se kokoške zabrinuše za stanje u svom kokošincu...
a da se zaista zanimate za tu problematiku znali bi da je to planetarni fenomen i ne odnosi se samo na društvene znanosti nego i na fundamentalne prirodne znanosti... 80tih je znanje postalo roba a zna se što jedino ide na tržištu: financije, menadžment, ekonomija na milijun načina i u milijardu novih fensi programa... sve ostalo je nepotrebno jer se mora raditi a ne stvarati novac...

Kamo sreće da se ovde u nauku ulaže proporcionalno koliko u nekim zapadnim zemljama. Osim toga, ne radi se samo o finansiranju. Ako sam ja dobro razumeo ovu temu, pitanje je kako se društvene i klasične nauke doživljavaju u društvu, a to su dva odvojena problema.

Dobro si razumeo.
A što se tiče ulaganja u nauku u drugim zemljama, zavisi od zemlje; negde se ulaže više nego u Srbiji, a nauke tretiraju isto kao u Srbiji u ovom trenutku (Amerika, gde sam se jače susreo sa ovim problemom nego u Srbiji).
Takođe, 2. kuno, ne slažem se da je kapitalizam jedino objašnjenje za to.

[bern]

[/url]
Koja su vaša mišljenja o ovom govoru?

Ok mi je. nadahljujući. ne mislim da je arogantan, ne kad se prisjetim da su neki učenici i njihovi roditelji batinali profesore zbog ocjena. ovo društvo je izokrenuto.

s druge strane, postoji i loših profsora, i ona se toga malo dotakla.

Da li zaista svako može da bude učitelj?
Da li je bitno ko je učitelj?

ne može. postoje određeni profili koji ne bi trebalo da budi učitelji, ali guess what, mi nemamo obezbijeđen filter, tako da se za učitelje/profesore školuju razne psihičke bolesti i govorne mane, koje će sutra naškoditi brojnoj djeci.

Da li je to najbitnije zanimanje?

naravno da nije. više se tu radi o esnafskom bodrenju. ono, "učiteljica je druga majka" i žalom za prošlim vremenima kad je svaki učenih donosio po jabuku u školu. ali, da je učiteljsko zanimanje bitno, zaista jeste.

Koliko je profesura, pa još srpskog, pa još književnosti bitna?

bitna za opštu kulturu i onima koje književnost zanima.

Da li sve te folk pevačice zaista toliko smetaju (meščini da ne)?

naravno da ne smetaju. što se mene tiče, folk kao pojavu treba ignorisati, ne spominjati na svakom ćošku (osim ako vam njije profesija, tj. ako niste sociolog) ili ga iskorisiti za humor i karikiranje. to što je folk tako dominantan u popularnoj kulturi nema mnogo veze sa profesorima, već medijima koji formiraju tu kulturu.

i što je najvažnije od svega, da li mislite da se radi na obezvređivanju društvenih nauka (i u kolikoj meri je ta pojava snažna na teritoriji Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne?)

društvene nauke su, na ovim prostorima naročito, uvijek bile manje cijenjene. matematika je svetinja u školama, i pametni matemetičari smatraju se genijima. često zato što se i dalje forsira ta mitomanija o prirodnim naukama kao osnovi svega. a tu je i nasljeđe iz komunizma: narodna fizika i mašinstvo su izgradili i obnovili našu državu svih naroda i narodnosti, a ne tamo neko slikarstvo ili književnost (a književnost znamo da je dobra samo ako slavi točkove i poluge našeg socijalizma).

ali, nauka je potrošna roba: finasira se ono što je aktuelno i može donijeti novac. često su to međudiscipline.

[Speculum Columbae]

[/url]
društvene nauke su, na ovim prostorima naročito, uvijek bile manje cijenjene. matematika je svetinja u školama, i pametni matemetičari smatraju se genijima. često zato što se i dalje forsira ta mitomanija o prirodnim naukama kao osnovi svega. a tu je i nasljeđe iz komunizma: narodna fizika i mašinstvo su izgradili i obnovili našu državu svih naroda i narodnosti, a ne tamo neko slikarstvo ili književnost (a književnost znamo da je dobra samo ako slavi točkove i poluge našeg socijalizma).

ali, nauka je potrošna roba: finasira se ono što je aktuelno i može donijeti novac. često su to međudiscipline.

Evo jedne anegdote sa Milošem Đurićem na koju me je podsetio tvoj odgovor:
kada je Srbija ušla u Drugi svetski rat, pokrenulo se među srpskim umovima mnogo pitanja, između ostalog i pitanje potpisivanja lojalnosti Nedićevoj vladi; kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. Jednom prilikom, ušavši u hol zgrade Kolarčevog univerziteta i videvši da se unutra potpisuje apel, Miloš N. Đurić se hitro okrenuo i požurio ka izlazu. Kada ga je jedan od kolega, kompozitor i dirigent, zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“.

[Katengl]

[/url]
društvene nauke su, na ovim prostorima naročito, uvijek bile manje cijenjene. matematika je svetinja u školama, i pametni matemetičari smatraju se genijima. često zato što se i dalje forsira ta mitomanija o prirodnim naukama kao osnovi svega. a tu je i nasljeđe iz komunizma: narodna fizika i mašinstvo su izgradili i obnovili našu državu svih naroda i narodnosti, a ne tamo neko slikarstvo ili književnost (a književnost znamo da je dobra samo ako slavi točkove i poluge našeg socijalizma).

Ovo za škole je potpuno tačno. Dovoljno je u bilo kojoj školi pogledati kako se tretiraju na pr. pobednici takmičenja iz matematike u odnosu na pobednike takmičenja iz istorije, jezika i sl.
A mislim da doživljaj prirodnih nauka kao superiornih kod nas proističe iz materijalizma i duhovnog siromaštva koji potpuno ironično leže iza svog tog verskog pomodarstva nacije sa 98% (ili koliko već beše po popisu) vernika.

[Speculum Columbae]

Pazite na toj teritoriji na kojoj ste da se ovo ne pretvori u kritiku prirodnih nauka.

[Katengl]

^
Daleko bilo, nisam ucio matematiku i fiziku 16 godina da bih ih sad pljuvao.

[AbortiraniTerorista]

Uvek sam obožavao srpske intelektualce koji na ruševinama Srbije, za koje su ponajviše odgovorni, sa ogromnom dozom arogancije govore kako su bolji od ostalih, ali ih niko ne obožava već tamo neke starlete i pevaljke!

[bern]

[/url]^
Daleko bilo, nisam ucio matematiku i fiziku 16 godina da bih ih sad pljuvao.

niti ih ja koristim u mojoj grani društvenih nauka da bi ih pljuvao.

da malo opletemo po društvenjacima B-) koji često misle da su stvoreni da se njih nešto pita. onu su međ' ljudima, predaju đacima i studentima, "vrše funkcije", pišu knjige (hrrrrrrk-plju!), i sve u okviru svog hermetičkog kružoka. sujeta im je level 9000 i onda ne shvataju kako ih eto ne cijeni neko van tog kružoka, A TE PEVALJLKE MISLIM STVARNO NISAM STUDIRALA 10 GODINA I OBJAVILA 5 KNJIGA DA NJIH GLEDAM NA TV!!!

[Speculum Columbae]

Slažem se sa obojcom da treba imati mesta za svu kulturu (uključujući i pevaljke) i da ne treba svaljivati na njih probleme za koje nisu krivi.
I slažem se da društvenjaci umeju da budu zaštićeni u okviru svog čopora - pobogu u Srbiji sve funkcioniše po principu grupe ljudi koji se međusobno tapšu po ramenu (primer, pokojni Pavić).
Ali zar su to razlozi da društvene nauke ubijaju/su predmet poruge?
Mislim da problem koji mori društvene i humanističke nauke dublji od personal issues od kojih pate pojedinačni društvenjaci.

[SDaedalus]

Koja su vaša mišljenja o ovom govoru?
Da li zaista svako može da bude učitelj?
Da li je bitno ko je učitelj?
Da li je to najbitnije zanimanje?
Koliko je profesura, pa još srpskog, pa još književnosti bitna?
Da li sve te folk pevačice zaista toliko smetaju (meščini da ne)?
i što je najvažnije od svega, da li mislite da se radi na obezvređivanju društvenih nauka (i u kolikoj meri je ta pojava snažna na teritoriji Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne?)

Ili, možda ovo: zašto ja ne vidim ništa loše/elitističko/arogantno u njenom govoru, možda bi to znali pre da mi odgovorite?

Krenuću od poslednjeg, jer me najviše zanima. Mislim da se obezvređuju sve nauke, i prirodne i društvene (i formalne, i empirijske..). To jest, obezvređuje se ono što je smisao čiste, neprimenjene nauke: znanje radi znanja. Čini mi se da je ovo vozdizanje "prirodnih nauka" u nebesa, zapravo veličanje inženjerskog posla (jer to donosi profit i ekonomski napredak - takve izjave su stalno prisutne, i većini mladih će praktični roditelji preporučiti studiranje elektrotehnike ili nekog sličnog fakulteta), a inženjerstvo, iako zasnovano na fizici i matematici - nije nauka. Iz istog razloga pate i društvene nauke - od njih (uglavnom) ne može biti finansijske koristi, pa se zato obezvređuju. E, sad, dok god ima ljudi koji će se njima baviti i očuvavati kulturu - ne vidim veliki problem, jer ne mislim da je svest o nauci i kulturi kod prosečnog čoveka drastično gora danas nego što je bila ranije. Ipak, poetska duša kosmosa nije svakome dokučiva, za to je potreban poseban senzibilitet.

Što se govora tiče - možda neke izgovorene stvari nisu na mestu, ali ako posluži pravoj svrsi (motivacija tih mladih profesora srpskog da revnosno obavljaju svoj posao), i nije loše što ga je izgovorila.

[*deni*]

Posle ličnog iskustva sa gomilom fukara među profesorima tokom mojih iscrpnih, višegodišnjih studija na državnom, Pravnom fakultetu u Novom Sadu, nema te sile koja može da me ubedi da su oni po bilo čemu uzvišeniji od poslenika iz ostalih profesija i struka. Naročito taj ogavni elitizam i gledanje s visine na pevaljke. Uzmi ti, pa otpevaj jednu cigansku svadbu od tri dana, ako možeš. To je mukotrpan, težak posao. A pevaljke uopšte i ne moraju da budu naobrazovane i načitane, to za posao kojim se bave nije važno, već milozvučno grlo, muzikalnost, sluh, a poželjan je i prijatan fizički izgled sa naglašenim poprsjem i dugim nogama. Profesor može da bude i prozukla, pacolika buljina neprijatna za oko i uho ( kao što ih takvih i ima i više nego što je podnošljivo ), ali pevaljka ne može.

[Katengl]

[/url]

a inženjerstvo, iako zasnovano na fizici i matematici - nije nauka.

Ovo jednostavno nije tacno. Inženjerstvo jeste nauka, i to tehnička nauka.

[SDaedalus]

Dobro, zavisi od toga kako odrediš termin "nauka". Ako pretpostaviš da je nauka ono čija je svrha zadovoljenje ljudske radoznalosti i proučavanje sveta koji je oko nas i koji je nezavisan od nas - inženjerstvo to nije. (Nikako ne želim da ga potcenim, to je plemenito zanimanje i važno je za ljudsku rasu, ali ne može biti nauka na isti način kao i fizika ili matematika.)

[Katengl]

[/url]Dobro, zavisi od toga kako odrediš termin "nauka". Ako pretpostaviš da je nauka ono čija je svrha zadovoljenje ljudske radoznalosti i proučavanje sveta koji je oko nas i koji je nezavisan od nas - inženjerstvo to nije. (Nikako ne želim da ga potcenim, to je plemenito zanimanje i važno je za ljudsku rasu, ali ne može biti nauka na isti način kao i fizika ili matematika.)

Po toj definiciji, ni matematika nije nauka, jer se matematika ne bavi svetom oko nas. Ni ja ne kazem da je inzenjerstvo isto sto i matematika i fizika, ali ne postoji samo jedna vrsta nauke. Ako ces da uzmes tu definiciju, onda otpadaju i sve drustvene nauke, jer se sve bave nama, a mi nismo nezavisni sami od sebe.

EDIT: U stvari, rekao bih da po toj definiciji nauka ni ne postoji, jer ono što proučavamo nikad nije nezavisno od nas (kvantna mehanika i te fore).

[SDaedalus]

Matematika se bavi formama koje su nastale po uzoru na stvaran prostor, i razvoj mnogih oblasti matematike je direktno diktiran razvojem fizike, tako da je možeš komotno obuhvatiti. Ne otpadaju, zato što su ljudsko telo i psiha nezavisni od nas u smislu da ih nismo mi stvorili - zatekli smo ih takvim kakvi jesu. Inženjeri primenjuju naučno znanje kako bi stvorili nešto novo. Ne kažem da na tom putu ni oni ne povećaju fond saznanja ljudske rase, ali im nije to primarni cilj, to sam hteo reći. No, nije ni važno, manje-više je stvar termina.

Edit: Dakle, "nezavisni od nas" = nismo im mi tvorci. Nisam se dovoljno precizno izrazio, zaista.

A kvantna mehanika jeste potpuno ludačka, za nju ne važi šurnaest drugih naučnih principa, niti intuitivnih predstava o svetu, tako da...

[bern]

there we go. matamatika tandara-mandara.

tehnički, malo ko se bavi matematikom kao naukom. svi se bave "primijenjenom matematikom".

Mislim da problem koji mori društvene i humanističke nauke dublji od personal issues od kojih pate pojedinačni društvenjaci.

u svijetu je to novac, a kod nas novac i sistem ruka ruku mije.

[Katengl]

@SDAEDALUS

Je l' si ti sreo nekada sa čistom matematikom? Mislim, čisto pitam onako, ne pokušavam da zvučim arogantno. Tačka, prava, ravan i broj ne postoje nezavisno od nas (kao tvoraca tih pojmova) u stvarnosti, tako da ti pojmovi ne mogu ni da budu izvedeni iz spoljašnje stvarnosti. Sve što je izvedeno iz aksioma matematike više liči na umetnost nego na nauku i tek za primenjenu matematiku možeš da kažeš da se bavi svetom oko nas, ali do nje ima mnooogo stanica.
Što se tiče toga da su ljudsko telo i psiha stvoreni nezavisno od nas, to je pretpostavka koja se usvaja da bi se zaobišla neka filozofska pitanja. Očigledno zavisi od toga kako definišeš pojam 'ja' (srećno s tim). Ali, kao što kažeš, to je stvar termina. Mada, ti si insistirao na definiciji.
Ok, završio sa off-topicovanjem.

[SDaedalus]

[/url]@SDAEDALUS

Je l' si ti sreo nekada sa čistom matematikom? Mislim, čisto pitam onako, ne pokušavam da zvučim arogantno. Tačka, prava, ravan i broj ne postoje nezavisno od nas (kao tvoraca tih pojmova) u stvarnosti, tako da ti pojmovi ne mogu ni da budu izvedeni iz spoljašnje stvarnosti. Sve što je izvedeno iz aksioma matematike više liči na umetnost nego na nauku i tek za primenjenu matematiku možeš da kažeš da se bavi svetom oko nas, ali do nje ima mnooogo stanica.
Što se tiče toga da su ljudsko telo i psiha stvoreni nezavisno od nas, to je pretpostavka koja se usvaja da bi se zaobišla neka filozofska pitanja. Očigledno zavisi od toga kako definišeš pojam 'ja' (srećno s tim). Ali, kao što kažeš, to je stvar termina. Mada, ti si insistirao na definiciji.
Ok, završio sa off-topicovanjem.

Srećem, i treba da ispolažem još nekoliko ispita iz tih čistih matematika kod ljudi koji se bave time, do kraja septembra. No offence taken.

"Tačka, prava, ravan i broj ne postoje nezavisno od nas (kao tvoraca tih pojmova) u stvarnosti, tako da ti pojmovi ne mogu ni da budu izvedeni iz spoljašnje stvarnosti." Ne postoje u stvarnosti, ali da ljudi nisu imali iskustvo o baš ovakvom prostoru, naša predstava o onome što nazivamo tačkom ili pravom ne bi izgledala baš tako kako izgleda.

Možemo završiti o ovome ovde, i vratiti se na prof. Rajnu, koja je možda učinila jedan korak ka tome da ne stvaramo armije nepismenih akademika (iako, ponavljam, neke stvari koje je izgovorila nisu na mestu).

[Blady]

[/url]
Po toj definiciji, ni matematika nije nauka, jer se matematika ne bavi svetom oko nas.

moze li objasnjenje ove recenice? boldovan deo

donekle mislim kao i dve kune, plus sto mislim da ima veze sa egom (drustva).

Edit- ovaj deo recenice mi nije legao jer je generalizovala.

Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!

[KorvinOdAmbera]

[/url]Tačka, prava, ravan i broj ne postoje nezavisno od nas (kao tvoraca tih pojmova) u stvarnosti, tako da ti pojmovi ne mogu ni da budu izvedeni iz spoljašnje stvarnosti. Sve što je izvedeno iz aksioma matematike više liči na umetnost nego na nauku i tek za primenjenu matematiku možeš da kažeš da se bavi svetom oko nas, ali do nje ima mnooogo stanica.

''

[bern]

aj otvorite posebno temu o matematici, molim vas.

[Anhedonie]

Govor je debilan, izuzetno. Ona sebe smatra boljom od recimo nekog ko cisti ulice ali da tog nekog ko cisti ulice nema ona bi hodala po govnima. Ne postoji lose zanimanje. Svako zanimanje je podjednako vredno. Sva zanimanja cine ovaj sistem u kom zivimo i da je neko zanimanje lose/nepotrebno ono ne bi ni postojalo. Sva zanimanja su ravnopravna.

I akademski krug nije nista bolji od neakademskog.

A i da ne pominjem koliko ljudi iz akademskog kruga poznajem koji, eto, rade kao ti "velnes konsultanti" il neki drugi posao koje je ona navela jer nesto moraju da rade. A ova profesorka se posrala na sve takve ljude. "kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet" ili mozda nisu u stanju? ili mozda nisu dovoljno pametni? ajde sad da seremo po njima jer smo mi oh-ho-ho-ho-ho tako bolji od njih. Iza tih "zvucnih zanimanja" se ne krije niko, tu je gomila svakakvih ljudi.

"Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja" - kao i zadatak cistaca ulice, da ljudi ne hodaju po govnima. Kao i zadatak obucara. Kao i zadatak PR-a.

Ja da sam prodavac u supermarketu i da mi dodje ova arogantna elita ne bih je usluzio. Pa neka se onda sa praznim friziderom zapita cemu ostala zanimanja na svetu. Ali neko ko je u stanju da izgovori ovakav tekst ne bi se zapitao nista, jer je ona profesorka, ona je bolja od prodavca, ona bi zahtevala da je prodavac postuje dok ona moze da sere po njemu. Totalno taj tip licnosti izlazi iz ovog teksta.

A ti, Dante, ne vidis elitizam ovde jer si i sam elitista. Ali nisi arogantni elitista poput ove profesorke.


A sad:
"da li mislite da se radi na obezvređivanju društvenih nauka?"
Ne znam, isao sam u racunarsku gimnaziju, prirodne nauke su, jelte, kod nas bile u prvom planu, tako da ne znam kakvo je stanje u ostatku skola. Jedino sto znam je da ljudi kad biraju fakultet beze od prirodnih nauka a i to ne znam zasto.

[Anhedonie]

[/url]

[/url]
Po toj definiciji, ni matematika nije nauka, jer se matematika ne bavi svetom oko nas.

moze li objasnjenje ove recenice? boldovan deo

fizika se bavi svetom oko nas. matematika se bavi apstraktnijim stvarima.

[KorvinOdAmbera]

[/url]aj otvorite posebno temu o matematici, molim vas.

Matematika je deo svake teme. Ona ne može biti oftopičkarenje.