IMAŠ PARE PA SI ČOVEK ILI NEMAŠ PA SI GOVNO!?
Poslato: 04 Apr 2012, 10:39
Vedrana Rudan: Nadam se pobuni, jer ovo je neizdrživo
Vedrana Rudan, poznata hrvatska književnica, 30. mart 2012. će verovatno dugo pamtiti: tog dana objavljen je njen novi roman „Kosturi okruga Medison“ (VBZ), a u HKD teatru u Rijeci bila je premijera predstave po njenoj knjizi „Dabogda te majka rodila“.
U razgovoru za „Blic“ govori o svojim delima, tabu temama, našem vremenu.
Razgovor s Vedranom Rudan rađen je u Rijeci, nakon premijere ispraćene gromkim aplauzima, smehom, a bilo je i suza. Kaže da premijeru nije gledala jer nije mogla. Prethodnih dana se na probama predstave koju je režirala Tatjana Mandić Rigonat ponovo srela s likovima iz svog života, s roditeljima o kojima je u toj knjizi pisala i sa svojim sećanjima. Burne reakcije publike prokomentarisala je rečima: „Burne su jer je tema burna - ljubav i mržnja majke i ćerke“.
Tabu tema?
- Ima mnogo tabu tema koje to u stvari nisu. Tabu je zašto je i šta neko ukrao, pa više nije tabu. Tabu je zašto neko šmrče kokain, pa više nije. Ali te tzv. male ljudske teme, teme koje čine život jesu tabu, a mene baš one zanimaju. Zanima me zašto dete mrzi majku, zašto majka kinji dete. Očito te teme tište i druge, večeras su svi bili potreseni, ali se ljudi ne bave svojim životom, preče su im druge stvari.
Vaš najnoviji roman nosi indikativan naziv „Kosturi okruga Medison“?
- To je ljubavna priča. Radnja se odvija u Rijeci. Knjiga govori o udatoj ženi koja peti dan nakon sudbonosnog „da“ uviđa šta ju je snašlo i želi da ostavi svog muškarca. E, tema moje knjige je kako većina to ne čini, pa ni Meril Strip u slavnom filmu, a moja junakinja je pala u iskušenje. No, kako su moje knjige u Srbiji popularne, ne želim da otkrivam detalje.
Koje su to preče stvari koje ste pomenuli? Bavljenje politikom?
- Mislim da se ne bavimo ni politikom ni ekonomijom. Bavimo se tuđim kriminalom, bavimo se šundom. Da li Ceca nosi grudi broj 5 ili 6, kakva se usta trenutno nose, da li se kupaju i šta jedu ovi poznati po poznatosti. Ali, ne budimo naivni, u tome ima sistema.
Dakle?
- To je zaglupljivanje naroda kako bi se od njega moglo činiti šta ti je volja. Nije to samo kod vas i nas, to je u celom svijetu tako. Međutim, svjet se buni. Gori Španija, gori Grčka, država uzvraća suzavcima, vojskom. Ja ne vidim izlaz. Žao mi je što Hrvatska još sve mirno prihvata. Nadam se nekoj pobuni. Jer ovo je neizdrživo.
Kako vidite srpsko-hrvatske odnose danas?
- Ne razmišljam o njima. Isti su kao i hrvatsko-finski. Vidim da su ovi koji vladaju vješti glumci, uz izvinjenje umetnicima. I vaši i naši. Vladaju multinacionalne kompanije, a na nama je da izaberemo predsednika koji je veći ili manji lopov.
Društvena slika?
- Slična kao u Americi, s tim što je Amerika fašistička zemlja, a mi smo preslabi da bismo to bili. Mi smo servis američkog fašizma, Srbi ili Hrvati - nebitno je. Mi nemamo moć. Nemamo novac, pa nemamo ni stav. Nas ima četiri miliona, vas sedam, i kad Obama krene na Iran i pošalje 20.000 vojnika iz Hrvatske da tamo krepaju, ko može reći „Ja ne idem“. Ne znam da li ste vi u NATO, ali i vi ćete crkavat po raznim zemljama u koje Amerika donosi demokratiju koja to, naravno, nije. Amerika je Amerika. Ona je najveći svetski problem, ali nije to od juče.
Šta da radi tzv. mali čovek u svemu tome?
- Takozvani mali čovek nije tzv. mali, nego je zaista mali. On se može ili ubit ili plivat dalje. Još imamo slobode jer možemo stat na zid i s njega skočiti. Najveći i najteži okov na kugli zemaljskoj je besparica. Ili imaš novca pa si ljudsko biće ili ga nemaš pa si smeće i govno.
Tatjana Nježić,
Blic
Vedrana Rudan, poznata hrvatska književnica, 30. mart 2012. će verovatno dugo pamtiti: tog dana objavljen je njen novi roman „Kosturi okruga Medison“ (VBZ), a u HKD teatru u Rijeci bila je premijera predstave po njenoj knjizi „Dabogda te majka rodila“.
U razgovoru za „Blic“ govori o svojim delima, tabu temama, našem vremenu.
Razgovor s Vedranom Rudan rađen je u Rijeci, nakon premijere ispraćene gromkim aplauzima, smehom, a bilo je i suza. Kaže da premijeru nije gledala jer nije mogla. Prethodnih dana se na probama predstave koju je režirala Tatjana Mandić Rigonat ponovo srela s likovima iz svog života, s roditeljima o kojima je u toj knjizi pisala i sa svojim sećanjima. Burne reakcije publike prokomentarisala je rečima: „Burne su jer je tema burna - ljubav i mržnja majke i ćerke“.
Tabu tema?
- Ima mnogo tabu tema koje to u stvari nisu. Tabu je zašto je i šta neko ukrao, pa više nije tabu. Tabu je zašto neko šmrče kokain, pa više nije. Ali te tzv. male ljudske teme, teme koje čine život jesu tabu, a mene baš one zanimaju. Zanima me zašto dete mrzi majku, zašto majka kinji dete. Očito te teme tište i druge, večeras su svi bili potreseni, ali se ljudi ne bave svojim životom, preče su im druge stvari.
Vaš najnoviji roman nosi indikativan naziv „Kosturi okruga Medison“?
- To je ljubavna priča. Radnja se odvija u Rijeci. Knjiga govori o udatoj ženi koja peti dan nakon sudbonosnog „da“ uviđa šta ju je snašlo i želi da ostavi svog muškarca. E, tema moje knjige je kako većina to ne čini, pa ni Meril Strip u slavnom filmu, a moja junakinja je pala u iskušenje. No, kako su moje knjige u Srbiji popularne, ne želim da otkrivam detalje.
Koje su to preče stvari koje ste pomenuli? Bavljenje politikom?
- Mislim da se ne bavimo ni politikom ni ekonomijom. Bavimo se tuđim kriminalom, bavimo se šundom. Da li Ceca nosi grudi broj 5 ili 6, kakva se usta trenutno nose, da li se kupaju i šta jedu ovi poznati po poznatosti. Ali, ne budimo naivni, u tome ima sistema.
Dakle?
- To je zaglupljivanje naroda kako bi se od njega moglo činiti šta ti je volja. Nije to samo kod vas i nas, to je u celom svijetu tako. Međutim, svjet se buni. Gori Španija, gori Grčka, država uzvraća suzavcima, vojskom. Ja ne vidim izlaz. Žao mi je što Hrvatska još sve mirno prihvata. Nadam se nekoj pobuni. Jer ovo je neizdrživo.
Kako vidite srpsko-hrvatske odnose danas?
- Ne razmišljam o njima. Isti su kao i hrvatsko-finski. Vidim da su ovi koji vladaju vješti glumci, uz izvinjenje umetnicima. I vaši i naši. Vladaju multinacionalne kompanije, a na nama je da izaberemo predsednika koji je veći ili manji lopov.
Društvena slika?
- Slična kao u Americi, s tim što je Amerika fašistička zemlja, a mi smo preslabi da bismo to bili. Mi smo servis američkog fašizma, Srbi ili Hrvati - nebitno je. Mi nemamo moć. Nemamo novac, pa nemamo ni stav. Nas ima četiri miliona, vas sedam, i kad Obama krene na Iran i pošalje 20.000 vojnika iz Hrvatske da tamo krepaju, ko može reći „Ja ne idem“. Ne znam da li ste vi u NATO, ali i vi ćete crkavat po raznim zemljama u koje Amerika donosi demokratiju koja to, naravno, nije. Amerika je Amerika. Ona je najveći svetski problem, ali nije to od juče.
Šta da radi tzv. mali čovek u svemu tome?
- Takozvani mali čovek nije tzv. mali, nego je zaista mali. On se može ili ubit ili plivat dalje. Još imamo slobode jer možemo stat na zid i s njega skočiti. Najveći i najteži okov na kugli zemaljskoj je besparica. Ili imaš novca pa si ljudsko biće ili ga nemaš pa si smeće i govno.
Tatjana Nježić,
Blic
zemljama ex-Yu (samo na americhki nachin), ali preterala je nazivanjem Amerike fashistichkom i njenim lajanjem na Obamu. ako joj se tako ne svidja Obama i DP mora da bi joj vishe gushtali scumtorum-romney-gingrich-bush... republikanci. 
