- 02 Mar 2012, 21:33
#2360478
Slikarka koja osvaja nagrade u SAD: Povratak u Bosnu mi je promenio pogled na svet
Mlada slikarka Maja Ružnić, koja je sa sedam godina izbegla iz ratom zahvaćene Bosne u Ameriku, nedavno je doživela veliki uspeh kada se jedna od njenih slika našla na naslovnici časopisa “New American Painters”.
Umetnica koja je diplomirala na Berkliju otkrila je da je povratak u rodnu zemlju pre tri godine u potpunosti promenio njen pogled na svet.
Maja Ružnić
Radovi dvadesetosmogodišnje Maje Ružnić, koja danas živi u San Francisku, postigli su toliki uspeh u Americi da ju je čak i poznati lekar Peč Adams zamolio da napravi jednu sliku za njegovu bolnicu. Novo izdanje časopisa “New American Painters”, na čijoj naslovnoj strani je njeno delo, već je rasprodato, a Maja nastavlja da stvara i uporedo radi sa američkom decom kao profesorka umetnosti.
Prve crteže je, kako kaže, napravila još sa četiri godine.
- Uzimala sam knjige moje majke i na marginama crtala ono što sam zamišljala da se pominje u tekstu. Ona se nikada nije ljutila na mene zbog toga. Kasnije sam slikala svakodnevno, nakon povratka iz škole. Obožavala sam mastilo a moja omiljena tehnika bilo je duvanje boje kroz slamčicu. Nisam volela da koristim četkicu - otkriva Maja za “Blic”.
Međutim, bezbrižno odrastanje talentovane devojčice ubrzo je prekinuo rat, pa je bila primorana da se odseli iz zemlje.
- Srećom, tada sam bila veoma mlada. Bežanje iz Bosne sa ostalim izbeglicama za mene je predstavljalo nadrealno iskustvo, nisam imala pojma šta se događa. Ubrzo sam shvatila da smo izbeglice i da smo veoma siromašni. To saznanje mi je, pored napuštanja bake i deke, najteže palo - seća se Maja.
Maja Ružnić - "Anti-Heroes Dressing Up"
Iako je morala da se navikne na novu sredinu, jezik i ljude, umetnica je iz minulih događaja izvukla ono najbolje - inspiraciju za svoj rad. Njene slike nastale su zahvaljujući sposobnosti da posmatra svet oko sebe na poseban, pomalo bajkovit način, a upravo to ju je, kako kaže, i zaštitilo u psihičkom smislu. Gde god da krene Maja se ne razdvaja od sveske u koju povremeno zapiše nekoliko rečenica ili nacrta skicu osobe koju je videla na ulici.
- Ljudi su moja najveća inspiracija, posebno oni koji su na ivici ljudskog, koji liče na neka posebna stvorenja. Viđam ih u autobusu, na putu do posla. Oni čine da izađem iz svog okvira i da se, slikajući ih, prisetim bolnog iskustva koje sam doživela kao izbeglica. Njihova lica su samo početak, ja ih kroz sliku izobličavam i uništavam ono što zapravo jesu - objašnjava umetnica koja kaže da je glavna tema njenih radova težina postojanja.
Pre tri godine Maja se po prvi put vratila u Orašje nakon rata. To iskustvo je značajno uticalo na njen rad i svakodnevicu.
- Način na koji slikam se drastično promenio nakon tog putovanja. Ranije sam pravila ogromna apstraktna ulja na platnu, ali nakon što sam posetila članove porodice, moje slike su postale konkretnije i počele su da pričaju svoju priču.
Mlada slikarka danas radi sa američkom decom istih godina kojih je ona bila kada je napustila domovinu. Ona pokušava da im prenese deo svog talenta ali i iskustva odrastanja u ratnom okruženju.
- Nikada neću zaboraviti strah koji je vladao tokom rata. Videla sam ga jasno na licima odraslih dok su gledali vesti. Nisam razumela o čemu se radi ali se jasno sećam izraza lica svoje majke koja je ličila na zombija. Srećna sam što sam odrasla uz tako divnu ženu koja nikada nije krivila nijednu stranu za izbijanje rata. Moja porodica je mešovita i drago mi je zbog toga - kaže Maja koja smatra da bi obrazovanje u školama trebalo više da bude usredseđeno na širenje tolerancije i mira.
Mlada slikarka Maja Ružnić, koja je sa sedam godina izbegla iz ratom zahvaćene Bosne u Ameriku, nedavno je doživela veliki uspeh kada se jedna od njenih slika našla na naslovnici časopisa “New American Painters”.
Umetnica koja je diplomirala na Berkliju otkrila je da je povratak u rodnu zemlju pre tri godine u potpunosti promenio njen pogled na svet.
Maja Ružnić
Radovi dvadesetosmogodišnje Maje Ružnić, koja danas živi u San Francisku, postigli su toliki uspeh u Americi da ju je čak i poznati lekar Peč Adams zamolio da napravi jednu sliku za njegovu bolnicu. Novo izdanje časopisa “New American Painters”, na čijoj naslovnoj strani je njeno delo, već je rasprodato, a Maja nastavlja da stvara i uporedo radi sa američkom decom kao profesorka umetnosti.
Prve crteže je, kako kaže, napravila još sa četiri godine.
- Uzimala sam knjige moje majke i na marginama crtala ono što sam zamišljala da se pominje u tekstu. Ona se nikada nije ljutila na mene zbog toga. Kasnije sam slikala svakodnevno, nakon povratka iz škole. Obožavala sam mastilo a moja omiljena tehnika bilo je duvanje boje kroz slamčicu. Nisam volela da koristim četkicu - otkriva Maja za “Blic”.
Međutim, bezbrižno odrastanje talentovane devojčice ubrzo je prekinuo rat, pa je bila primorana da se odseli iz zemlje.
- Srećom, tada sam bila veoma mlada. Bežanje iz Bosne sa ostalim izbeglicama za mene je predstavljalo nadrealno iskustvo, nisam imala pojma šta se događa. Ubrzo sam shvatila da smo izbeglice i da smo veoma siromašni. To saznanje mi je, pored napuštanja bake i deke, najteže palo - seća se Maja.
Maja Ružnić - "Anti-Heroes Dressing Up"
Iako je morala da se navikne na novu sredinu, jezik i ljude, umetnica je iz minulih događaja izvukla ono najbolje - inspiraciju za svoj rad. Njene slike nastale su zahvaljujući sposobnosti da posmatra svet oko sebe na poseban, pomalo bajkovit način, a upravo to ju je, kako kaže, i zaštitilo u psihičkom smislu. Gde god da krene Maja se ne razdvaja od sveske u koju povremeno zapiše nekoliko rečenica ili nacrta skicu osobe koju je videla na ulici.
- Ljudi su moja najveća inspiracija, posebno oni koji su na ivici ljudskog, koji liče na neka posebna stvorenja. Viđam ih u autobusu, na putu do posla. Oni čine da izađem iz svog okvira i da se, slikajući ih, prisetim bolnog iskustva koje sam doživela kao izbeglica. Njihova lica su samo početak, ja ih kroz sliku izobličavam i uništavam ono što zapravo jesu - objašnjava umetnica koja kaže da je glavna tema njenih radova težina postojanja.
Pre tri godine Maja se po prvi put vratila u Orašje nakon rata. To iskustvo je značajno uticalo na njen rad i svakodnevicu.
- Način na koji slikam se drastično promenio nakon tog putovanja. Ranije sam pravila ogromna apstraktna ulja na platnu, ali nakon što sam posetila članove porodice, moje slike su postale konkretnije i počele su da pričaju svoju priču.
Mlada slikarka danas radi sa američkom decom istih godina kojih je ona bila kada je napustila domovinu. Ona pokušava da im prenese deo svog talenta ali i iskustva odrastanja u ratnom okruženju.
- Nikada neću zaboraviti strah koji je vladao tokom rata. Videla sam ga jasno na licima odraslih dok su gledali vesti. Nisam razumela o čemu se radi ali se jasno sećam izraza lica svoje majke koja je ličila na zombija. Srećna sam što sam odrasla uz tako divnu ženu koja nikada nije krivila nijednu stranu za izbijanje rata. Moja porodica je mešovita i drago mi je zbog toga - kaže Maja koja smatra da bi obrazovanje u školama trebalo više da bude usredseđeno na širenje tolerancije i mira.
marse gde si nasao ovu sliku? fuck ovo trivijalise celu njenu pricu.
) uostalom, oni su umjetnici, to im je nekako svrha. kvalitet rada je već drugo pitanje.
pa, nechija prostachka patoloshka egomanijakalna sujeta ne moze da podnese. njah 
off off