Krsenje prava na Zivot - Komitet UN optužuje, Srbija ćuti
Poslato: 13 Jun 2011, 09:04
Niko od nadležnih državnih institucija nije reagovao na zaključak iz Ženeve da je naša zemlja, u slučaju Zorana Novakovića, odgovorna za kršenje prava na život.
Sedam je meseci otkako je Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, posle sprovedenog postupka, zaključio da je Srbija, u slučaju smrti Zorana Novakovića (25), odgovorna za kršenje prava na život proklamovana Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Isto je toliko da niko od nadležnih državnih institucija ništa konkretno nije preduzeo u vezi sa ovakvim zaključkom Komiteta, iako su bili u obavezi da to urade.
– Krajem novembra prošle godine, petnaestak dana otkako smo na kućnu adresu dobili dokument iz Ženeve, obratili smo se Sanji Jašarević Kužić, pomoćniku ministra i rukovodiocu Sektora za unapređenje i zaštitu ljudskih prava u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, s molbom da država, što pre, ispuni ono što je Komitet naložio. Do danas, međutim, od nje nismo dobili nikakav odgovor. Uvideli smo da su svi naši pokušaji da stupimo u kontakt s nadležnima bezuspešni, pa smo se ponovo obratili Komitetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava – kaže za „Politiku“ Dragana Novaković, sestra pokojnog mladića.
Ovoga puta, navodi Dragana, država je „ekspresno“ reagovala, ali, umesto izjašnjenja o odluci, u Ženevu je poslata informacija da je protiv lekara okrivljenih za Zoranovu smrt 2008. godine podignuta optužnica i da se protiv njih, pred nadležnim sudom, vodi krivični postupak. Kao važan detalj čitavog slučaja, Dragana navodi da je suđenje lekarima počelo tek 23. decembra 2010. godine, sedam i po godina od smrti njenog brata.
– Mislili smo da će posle zaključka Komiteta da je Srbija odgovorna što nije sprovela efikasnu istragu o Zoranovoj smrti, ali i što nije preduzela odgovarajuće radnje protiv onih koji su odgovorni za to, nešto promeniti. Ali... Ovde smo se obraćali svima za koje smo mislili da su relevantni da odgovore na naše predstavke: Ministarstvu pravde i zdravlja, predsednicima raznih skupštinskih odbora, premijeru, predsedniku Tadiću – sa uzdahom govori Novakovićeva.
Agonija porodice Novaković počela je jedne srede u martu 2003. godine, kada se Zoranu ispod zuba iznenada pojavio minijaturni otok. Odmah se uputio kod privatne, najbliže zubarke u naselju, koja mu je preporučila da pije antibiotik. Već sutradan, otok se proširio na ceo podvaljak, a zubarka kojoj se ponovo obratio udvostručila je propisanu dozu lekova. Otok je uveče počeo da se širi i na vrat, pa je Zoran sa sestrom otišao kod dežurnog lekara u ambulantu „Mažestik”. Pošto ga je pregledao, propisao mu je pet najjačih doza penicilina.
– Iste večeri su u Urgentnom centru odbili da Zoranu daju injekciju penicilina. Rekli su i da to ne spada u hitnu terapiju – rezignirano priča Dragana.
Porodica sada pokojnog mladića nije znala da prolaze najdragoceniji minuti njegovog života. Tek ujutru, u domu zdravlja, Zoran uspeva da dobije prvu injekciju. Potom i drugu, pa treću. Ali otok se ne smanjuje, već se spušta do ključne kosti. Posle treće injekcije, ponovo odlaze u ambulantu „Mažestik” u kojoj ih lekar, vidno zabrinut, odmah upućuje na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju.
Iako pod strašnim bolovima i visokom temperaturom, u stanju da ne može da proguta pljuvačku, ali izdržavajući na nogama, Zoran se hrabro držao.
Jedva dočekavši jutro, mladić ponovo stiže na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, gde ga primaju kao hitan slučaj. Na vratu mladića lekari, za šest dana, rade pet incizija, glava je obmotana…
– Izgledalo je da je Zoranu u subotu bilo bolje. A, onda uveče – šok. Zoran se tresao u groznici. Temperatura mu se nije spuštala sa 39 stepeni – jada se sestra pokojnog mladića.
Zorana, u nedelju ujutru, prebacuju na Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju Instituta za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. Za samo nekoliko sati, uprkos naporima lekara, mladić umire.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Komitet-UN-optuzuje-Srbija-cuti.lt.html
