RIPujte.
Siroti Brana
evo tim povodom njegove pesmice
Gde sve pada kiša
(ne znam napamet, samo prekucavam):
Draga devojčice, ta kap kiše sa tvoga dlana
možda je doputovala iz velike daljine?
Iz Japana ili iz Kine,
Dragi dečače, te kapi koje gledaš u brzom letu,
te kapi koje blistaju na tvom kaputu ili trotinetu
možda su jednom pale i na najvišu zgradu na svetu?
Draga devojčice, ta kap na jagodici tvoga lica
možda je pala na nekog jelena ili svica!
Kiša je oduvek padala i padala, isparavala se i dizala,
pa odlazila i ponovo nazad stizala.
Kiša je padala noćima i danima, po olucima i kišobranima,
po svima stvarima i ljudima: kapala je po kapama i grudima.
Kiša je padala noćima i danima, po olucima i kišobranima,
generalima i kapetanima.
(A i da ne govorimo o običnim vojnicima!)
Skakutala je po lastama i svicima,
po crnima i belima, po gradovima i selima.
Padala je na nedelju i na petak,
padala na kraj i na početak.
Lupkala je po automobilima,
po kišnim i nekišnim mantilima.
Lupkala je po tatama i mamama,
po svetlosnim reklamama,
po šumama, po čamcima i skelama.
(Leptiri nisu smeli ispod cveća ni da provire!)
A ćelavim ljudima lupkala je po ćelama.
(Naravno, ako ne nose šešire!)
U bunar duboki padala je duboko,
po lišću je lupkala nabubrelom od vode pa mekom.
Jednom dečaku pala je u začuđeno oko.
A rekom
plivala je u neko more daleko.
Lupkala je po utorku i četvrtku. Sredi je pala na sred srede,
suboti je pala na prepodne i sasvim malo na poslepodne.
Kiša je lupkala satima i satima, po krovovima i vratima,
po crkvama i zvonima, po cveću i balkonima.
Po rekama i smrekama
i po žalosnim vrbama,
a trbušastim ljudima
po trbušastim trbama!
Kiša je oduvek padala i padala, isparavala se i dizala,
Pa odlazila i ponovo nazad stizala.
Draga devojčice, ta kap koja je pala na tvoje veđe
Možda je već bila na ruci nekoga Pjera ili Peđe?
Dragi dečače, ta kap na tvojoj kapi
Možda je bila malom medvedu na šapi?
Kiša je lupkala minutima i minutima, po nasmejanima i ljutima,
U Africi po lavovima, na rekama po splavovima.
Draga devojčice, ta kap koja je pala na tvoju kosu
Možda je bila nekom lavu na nosu?
Kiša je lupkala minutima i minutima, po nasmejanima i ljutima,
Na zatvoreni prozor je lupala, kroz otvoreni upala
Pa kupatilo okupala.
U bunar duboki padala je duboko,
po lišću je lupkala nabubrelom od vode pa mekom.
Jednom dečaku pala je u začuđeno oko.
Ali draga deco, šta sada?
Dokle će kiša da pada?
Znate li kako kiša nestaje?
Kako prestaje?
Kiša je padala noćima i danima, po olucima i kišobranima
I tako dalje, i tako dalje.
A evo kako je kiša stala:
Zamislila se: gde bi još pala?
Pa nije znala!
i pitam se isto sto i castor!
