Gay-Serbia.com | Diskusije

Hakija Meholjić: Alija Izetbegović tražio pokolj u Srebrenici

Ratni komandir bošnjačke policije u Srebrenici Hakija Meholjić izjavio je da je Alija Izetbegović 1993. godine tražio, ne da bude ubijeno, "nego da bude zaklano 5.000 Bošnjaka u Srebrenici".

"Bili smo u sarajevskom hotelu Holidej in kada sam ustao i pitao ga (Izetbegovića) da li je on lud i ko će poubijati toliki narod. Posle toga, čekao se samo povoljan trenutak da se umeša međunarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu", rekao je Meholjić u intervjuu za "Glas Srpske".

On tvrdi da je "Izetbegović aminovao da se dozvoli genocid, a da su Srbi nasjeli na nešto što je ranije spremano".

Meholjić, koji je bio član ratnog Predsedništva opštine Srebrenica, a danas je predsednik SDP-a i član Odbora za obeležavanje 11. jula - dana stradanja Bošnjaka Srebrenice, ističe da je "na srebreničkoj krvi zaustavljen rat u BiH i da je Srebrenica prodata da bi Sarajevo bilo kanton".

"Bio sam u srebreničkoj delegaciji 1993. godine u Sarajevu kada nam je Izetbegović predložio da se Srebrenica žrtvuje za Vogošće. To se, nažalost, desilo 1995. godine kada je naše žrtve neko naplatio, ali, i posle toga je bilo dosta naplaćivanja tragedije srebreničkih Bošnjaka", istakao je Meholjić.

Na konstataciju da se zločin u Srebrenici, ipak, dogodio, on kaže da je "za sve kriva tadašnja politika SDA i deo međunarodne zajednice koja je morala da zna da, ako su već zaštitili Srebrenicu, moraju da je čuvaju do kraja".

"Posle Srebrenice, međunarodna zajednica ne treba da postoji. Jer, ako je Srebrenicu čuvao ceo svet, a kao rezultat takve politike imamo Memorijalni centar u Potočarima, o čemu onda govorimo.

Bilo je stradanja na svim stranama i slažem se sa nekim ljudima iz RS koji kažu da nam ne treba međunarodna zajednica u BiH", rekao je Meholjić.

On ističe da je kao Bošnjak ljut na sve koji su u Memorijalnom centru sahranili 75 ljudi koji nisu poginuli u julu 1995. godine.

"Da je to urađeno saznao sam tek pre nekoliko dana. Smatram da Bošnjaci koji nisu poginuli pri padu Srebrenice treba da budu sahranjeni na drugoj lokaciji u neposrednoj blizini i da imena ljudi za koje je utvrđeno da su živi treba izbrisati iz spiska na spomen-obeležju. Ne sme se takvim stvarima skrnaviti značaj Memorijalnog centra koji je rezultat tadašnje politike i međunarodne zajednice", smatra Meholjić.

Gomila gluposti na jednom mestu...

Mislim da Peđica pod hitno treba da pokrene akciju prikupljanja para kako bi se ova istina što bolje promovisala.

Tek će tada ona dobiti svoj puni smisao.

Komisija za Srebrenicu Vlade RS iz 2004. godine i njen vrlo sporan izveštaj


Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Padi Ešdaun naredio je 2003. godine Vladi Republike Srpske da obrazuje komisiju koja će sačiniti izveštaj o događajima „u i oko Srebrenice“ u julu 1995. godine sa posebnim osvrtom na nestala lica. To naređenje bilo je izazvano tužbom podnetom u ime 49 nestalih Muslimana čija je rodbina – sasvim razumljivo – želela da nešto sazna o njihovoj sudbini. Uski mandat komisije bio je da prikupi podatke o tih 49 nestalih lica, kojima je uskoro bilo pridruženo i oko 1800 drugih u čije ime su u međuvremenu bile podnete slične tužbe. Od komisije se očekivalo (i to je u stvari bio njen pravi, iako nedorečeni mandat) da obezbedi samoosuđujući opis srebreničkih događaja sastavljen tako da će zadovoljiti notorno antisrpski raspoloženog visokog predstavnika.

Ovaj drugi deo mandata doživeo je neke izmene tokom rada komisije čiji je prvobitan plan bio da paralelno sa prikupljanjem podataka o nestalim licima pruži i „detaljniji prikaz geneze događaja za navedeni period (10–19. jul 1995)“. Kada je već duboko zašla u upoređivanje i čišćenje višestrukih spiskova nestalih osoba, komisija je shvatila da su joj nedostajali i osoblje i resursi da bi mogla uspešno da istraži šira kontekstualna pitanja. Komisija se zato opredelila za preuzimanje unapred upakovane verzije događaja u obliku „istorijskog konteksta i činjeničkog stanja“ sadržanih u presudi „Tužilac protiv Radislava Krstića“ iz Haškog tribunala.

Jedan deo posla koji je komisija obavila pokazao se vrlo korisnim. Komisija je uporedila spiskove prijavljenih nestalih osoba, koji su se često preklapali, i očistila ih je od duplih, a ponekad i troduplih prijava. Ona je smanjila ukupan broj prijavljenih nestalih lica sa preko 12.000 (uključujući sve duple i troduple prijave) na 7.108 nestalih koji su bili prijavljeni između 10. i 19. jula 1995. To je – po komisiji – u odnosu na nestala lica bilo statističko stanje 2004. godine.

Međutim, u drugom delu svoga posla komisija je potpuno krahirala. To se odnosi na njen izbor građe za „činjeničku“ pozadinu događaja između 10. i 19. jula 1995. Sa obrazloženjem da nije imala ni vremena ni resursa da samostalno prouči ta pitanja, što je verovatno bilo tačno, komisija je pronašla „solomonsko rešenje“ koje je bilo gore nego da nije pokušala da se činjenicama uopšte bavi. Ona je preuzela i u svoj izveštaj inkorporirala činjeničke konstatacije iz Krstićeve presude, tretirajući to kao sopstvenu „činjeničku“ osnovu. Shodno tome, koristeći nasumice izdvojene fragmente iz Krstićeve presude, komisija je sklopila priču o pozadini srebreničkih događaja. Ali ta priča je podjednako sumnjiva kao i njen izvor. U tom pogledu, članovi komisije pokazali su se kao nedovoljno hrabri da potraže neko drugo tumačenje faktografske pozadine događaja. Teško je izbeći utisak da se oni nisu usudili da rizikuju da se na njih sruči bes Pedija Ešdauna.

Najbolja analogija postupku komisije u ovom pogledu bilo bi da zamislimo nekoga ko se sprema da napiše istoriju jevrejskog naroda, pa se obraća ministarstvu propagande dr Gebelsa za neophodni „istorijski kontekst i činjeničko stanje“ kako bi dovršio svoj projekat.

Izveštaj komisije Republike Srpske o Srebrenici 2004. godine uskoro je uglavnom bio zaboravljen, i više se nije mogao lako naći bilo u elektronskom bilo u štampanom obliku. Na njega se na kratko opet usredsredila pažnja za vreme nedavne rasprave u Srbiji. Pobornici skupštinske rezolucije, kojom je masakr u Srebrenici trebalo da bude proglašen za genocid za koji će se Srbija kajati, često su taj široj javnosti nedostupni izveštaj vrlo tendenciozno predstavljali. Njihova teza je bila, pošto je Republika Srpska navodno već priznala zločin i njegov obim, zašto Srbija ne bi učinila to isto?

Ali kao što se često dešava, stvari nisu tako jednostavne. U izveštaju Republike Srpske iz 2004. godine nigde se ne konstatuje da se u Srebrenici dogodio genocid.[4] Što se brojki tiče, nakon što je pažljivo uporedno proverila i pročistila spiskove nestalih osoba iz raznih izvora, komisija je došla do zaključka da ima 7.108 imena osoba koje su bile prijavljene kao nestale između 10. i 19. jula 1995, ali o čijoj sudbini se nema podataka. Ta cifra jeste sumnjivo bliska zvaničnom broju od 8.000 pobijenih, to je tačno. Ali jasno je da „nestao“ nije isto što i „streljan“ i da su to sasvim različite kategorije. Na osnovu svega što bi se moglo zaključiti, veliki broj osoba koje su se tehnički vodile kao „nestale“ 1995. godine mogle bi biti žive i zdrave negde danas, i potpuno je razumljivo ako se ni oni ni njihovi srodnici od tada nisu potrudili da relevantne agencije naknadno o tome obaveste.

Na scenu stupa Mirsad Tokača, direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra, koji je sastavio „Bosanski atlas ratnih zločina“, dokument koji smo mi ovde nadugačko kritikovali. Dok je bio u poseti Banjaluci 30. marta 2010. da lokalnoj publici predstavi svoj Atlas, Tokača je dao izjavu koja je mnogim Srbima zvučala senzacionalno: njegova organizacija je između 2004. i 2007. utvrdila za 500 osoba, među navodno nestalima, da su zapravo živi. Ali kada se stvar bliže analizira, ispada da je „otkrovenje“ Mirsada Tokače bilo prilično dvosmisleno i da ono svakako nije povlačilo zaključak da bi sada 500 nišana iz Memorijalnog centra u Potočarima trebalo ukloniti zato što su osobe, koje su tamo navodno sahranjene, u stvari žive. Zapravo, vrlo je teško rastumačiti – na osnovu prilježne analize Tokačine izjave – da li bi tu grupu od 500 trebalo skinuti samo sa nekog spiska nestalih ili ih treba skloniti sa groblja. Ali pošto je g. Tokača sada javno potvrdio da poseduje važne materijalne dokaze koji se odnose na zločine počinjene u Srebrenici, od njega treba zahtevati da svoje podatke stavi na uvid zainteresovanoj javnosti. Ukoliko on bude odbio da to učini, zadatak je Haškog tribunala da mu naredi da svoj spisak obelodani, sa svim imenima i prezimenima, ili da u protivnom bude sankcionisan za nepoštovanje suda. Podrazumeva se da tribunal ima ingerencije da tako postupi, i on je tako već postupao u drugim prilikama.

Da se vratimo na izveštaj Komisije Republike Srpske o Srebrenici iz 2004. godine – a mi ga ovde ekskluzivno postavljamo radi naših čitalaca – mada je pregled spiskova nestalih zaista bio dobro odrađen posao, ubacivanje „činjeničke“ verzije preuzete iz presude Krstiću predstavlja katastrofu koja skoro da poništava pozitivan učinak komisijinog rada. Pažljivo čitanje stranica 8 do 24 izveštaja, koje su potpuno plagijarizirane iz kontroverzne presude Krstiću, proizvodi nedvosmisleno mučan utisak da je po mišljenju komisije zvanična priča o Srebrenici – u suštini tačna. Kada se navedene „činjenice“ preuzete iz Krstićeve presude saberu u odnosu na navodna streljanja, dobija se suma od najmanje 5.000 žrtava. Ako komisija Vlade Republike Srpske prihvata priču iz Krstićeve presude da su srpske snage odgovorne za streljanje 5.000 zarobljenika, onda je time najteža optužba protiv Republike Srpske – potvrđena. Ako je tako, bespredmetno je na drugom mestu, u istom izveštaju, praviti se kao da je 7.108 stanovnika Srebrenice još uvek „nestalo“. Ako je činjenička matrica iz predmeta Krstić prihvatljiva, onda je sudbina bar 5.000 od tih „nestalih“ lica implicitno rešena: njih su srpske snage pobile, baš kao što Haški tribunal to tvrdi.

To, naravno, dokazi ne podržavaju i to nije tačno. Ali to je prost i sraman zaključak koji se, na stranicama jednog te istog dokumenta, nalazi uporedo sa rezultatima vrlo ubedljivo odrađenog statističkog projekta. Taj spoj nepomirljivih elemenata Vlada Republike Srpske zvanično je usvojila 2004. godine.

Izveštaj se sastoji iz dva dela. Prvi izveštaj, koji obuhvata i problematičnu činjeničku priču, bio je dostavljen vladi na vreme, u junu 2004. godine. Komisija je tražila, i dobila, dodatno vreme da dovrši statističku analizu, i to je sada drugi deo izveštaja iz oktobra 2004. Takođe predočavamo, radi znanja, i stranicu sa sajta Tokačinog IDC gde su navedene njegove izjave u Banjaluci, koje se odnose na 500 nestalih osoba za koje je njegova organizacija utvrdila da su živi. Ta stranica je naknadno iz misterioznih razloga bila skinuta sa Tokačinog sajta, ali mi je ovim spasavamo od zaborava.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-n ... estaj.html

Stefan Karganović,
predsednik holandske nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“

Originally posted by Mars

Mislim da Peđica pod hitno treba da pokrene akciju prikupljanja para kako bi se ova istina što bolje promovisala.

Tek će tada ona dobiti svoj puni smisao.

I endorse this idea and/or action.

Rajko Kuzmanović: Republika Srpska želi istinu o Srebrenici radi istorije i budućnosti

Predsjednik Republike Srpske /RS/ Rajko Kuzmanović izrazio je žaljenje zbog energičnog reagovanja OHR-a na zaključke Vlade RS u vezi sa Srebrenicom, naglašavajući da Vlada i institucije RS nemaju namjeru da negiraju zločin koji se desio u tom mjestu, već žele da se dođe do istine radi istorije i budućnosti.

"Jedna dobra namjera Vlade RS i svih nas u RS da se utvrdi istina o Srebrenici pogrešno je protumačena", rekao je Kuzmanović novinarima u Banjaluci, komentarišući saopštenje OHR-a u vezi sa zaključcima Vlade RS o Srebrenici.

Kuzmanović je rekao da je RS nebrojeno puta odala počast i izrazila pijetet prema žrtvama Srebrenice, ističući da se on i ovog puta klanja žrtvama Srebrenice, ali i svim ostalim žrtvama u BiH u toku proteklog nesrećnog građanskog rata.

"Ne štitimo one koji su počinili zločine i njih treba procesuirati. U tom smislu zaključci Vlade RS nisu bili protiv toga, već naprotiv - da se sve to ubrza", zaključio je Kuzmanović.

Opredjeljenje Vlade RS je da se putem istraživanja i utvrđivanje istine o događajima u srebreničkoj regiji u periodu od 1991. do 1995. godine postigne objektivno i istinito tumačenje događaja, jača međusobno povjerenje u BiH i regionu i eliminišu manipulacije o ovim događajima, navodi se u zaključcima Vlade RS usvojenim na tematskoj sjednici održanoj u ponedjeljak, 19. aprila.

OHR smatra da zaključci Vlade RS predstavljaju "još jedan nečuven pokušaj poricanja genocida koji se dogodio u Srebrenici namjernim iskrivljavanjem utvrđenih istorijskih i pravnih činjenica i predstavljanjem pogrešnih i lažnih informacija sa namjerom da se sakrije istina".

Obicne zlonamerne gluposti.
Bez veze.

Pa kazem ja da prava istina o srebrenickom mitu tek bude izasla na videlo jer bilo je tamo svega i svacega, od osoba poginulih u borbama pa potom sahranjeni kao 'civilne zrtve", preko prebacivanja leseva sa svih strana Bosne u tzv. masovne grobnice, dalje osoba za koje se ne zna ni kako ni gde su poginuli, zacinjeno stravicnom medijskom kampanjom koja treba jedan zaista tezak incident podici na razinu genocida. Nadajmo se da se u skorije vreme bude razotkrilo ko i kako je sve ovo organizovalo, kao i detalje o namernom zrtvovanju svojih sunarodnika radi dobijanja poena u medjunarodnoj javnosti.

Treba pod hitno podslati tekst Rezolucije bosanskom parlamentu, pa da svugdje gdje se spominje srska odgovornost za zločin to prebriše i napiše da je sve to bošnjačka odgovornost. Nakon toga samo treba tu Rezoluciju izglasat u Parlamentu i voila! I ovce na broju i Milorad Dodik sit.

Bosanski parlament pod kitno treba da usvoji Rezoluciju o osudi turskog genocida nad Armencima iz 1915e. Slicnu rezoluciju su vec usvojili mnogi parlamenti zemalja EU, a vreme je da to ucini i BiH;

Originally posted by mythe

Bosanski parlament pod kitno treba da usvoji Rezoluciju o osudi turskog genocida nad Armencima iz 1915e. Slicnu rezoluciju su vec usvojili mnogi parlamenti zemalja EU, a vreme je da to ucini i BiH;

armenci




e jesi nepismen...

jermeni se kaze, ne armenci

na jeziku drzave gde zivim se kaze Armenci

Originally posted by mythe

na jeziku drzave gde zivim se kaze Armenci

koja je to drzava, 'leba ti?

Koninkrijk Nederland

Originally posted by mythe

Koninkrijk Nederland

armeens

Originally posted by Stripi

Treba pod hitno podslati tekst Rezolucije bosanskom parlamentu, pa da svugdje gdje se spominje srska odgovornost za zločin to prebriše i napiše da je sve to bošnjačka odgovornost. Nakon toga samo treba tu Rezoluciju izglasat u Parlamentu i voila! I ovce na broju i Milorad Dodik sit.

nije lako mileta na'raniti. zaboravio si dezert... ali zato mythe nije:

Originally posted by mythe

Bosanski parlament pod kitno treba da usvoji Rezoluciju o osudi turskog genocida nad Armencima iz 1915e. Slicnu rezoluciju su vec usvojili mnogi parlamenti zemalja EU, a vreme je da to ucini i BiH;

Originally posted by Sheytan

On tvrdi da je "Izetbegović aminovao da se dozvoli genocid, a da su Srbi nasjeli na nešto što je ranije spremano".

U jebote šta su pametni ti bosanci...
A srbi brate ko retardirane hijene... Idu okolo i samo čekaju ko će da ih prevarom namami na kakav genocid...
Jebote, kako ti ljudi* mrze svoj vlastiti narod! Više nego turke...


----------------
* misli se na sve one kojima ovakvo nešto može pasti na pamet i na sve one koji mogu od toga raditi forumsku temu (šejtan, mito i burek BL***** u odsutnosti)

sto se burak ne oglasi?

imao je mali incest što se tiče šiški, paaa...

OHR cenzuriše istoriju

Pod pretpostavkom da je zajednička suverena i nezavisna država BiH dobra, a Republika Srpska zla, zašto bi zločin počinjen u ime dobra bio manje za osudu od onoga počinjenog u ime zla? Ili, drugačije rečeno, zašto bi poginuli Bošnjaci u ratu u BiH govorili o suštini tog rata, a poginuli Srbi bili nesrećan slučaj? Pogotovo što broj poginulih i jednih i drugih, pa i trećih, otprilike odgovara procentualnoj zastupljenosti u broju stanovnika pre izbijanja rata, i to prema podacima Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva.

Očekujem da mi o ovom pitanju neko pošteno odgovori, pre svega kao istoričar, a ne kao časna sestra. Jer, ako se zločini u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i napad na kolonu JNA u Tuzli od strane zvaničnog Sarajeva institucionalno prikrivaju u kontekstu državne ideologije kao normalne procedure vladavine, onda opet gulagu gledamo u oči. Naime, svako čitanje istorije preko zločina pretpostavlja da se zločin identifikuje, svako prouči ponaosob, da se ispita njegov kontekst, njegovo izvršenje. To nije negacija zločina, ali jeste pokušaj sagledavanja potpune istine.

Upravo je pokušaj vlade Republike Srpske da se utvrdi puna istina o događajima u Srebrenici i u vezi s njom izazvao burnu reakciju OHR-a i stranke SDA u Sarajevu. Vlada Republike Srpske optužena je za „još jedan nečuveni pokušaj poricanja genocida“, rečeno je da su „vladini zaključci namerno iskrivljavanje utvrđenih istorijskih i pravnih činjenica i da su pokušaj da se pogrešnim i lažnim informacijama sakrije istina“.

Istovremeno, u Sarajevu su protiv obeležavanja zločina koji su muslimanske snage počinile nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine. Iz udruženja „Zelene beretke“ poručuju kako je to „provokacija i izjednačavanje agresora i žrtve“, dok u „Prvoj patriotskoj ligi“ kažu „da će svi patrioti biti povređeni ukoliko se dozvoli obeležavanje godišnjice u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu“. Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) još se nije izjasnila nikakvim specijalnim, ali ni redovnim saopštenjem šta oni misle o saopštenjima koja dolaze iz udruženja „Zelenih beretki“ i „Prve patriotske lige“. A neće se, po svemu sudeći, ni oglasiti. Što znači da nekome odgovara totalitarizam u debatama o prošlosti.

Otvaranje arhiva o zbivanjima u nekadašnjem Sovjetskom Savezu podstaklo je u proteklih 15 godina mnogobrojna istraživanja, kako na Zapadu, tako i u Rusiji. Izvršen je popis svih mogućih izvora, vrše se rekonstrukcije da bi se proverile bezbrojne hipoteze gomilane decenijama. Prednost je data istraživanjima gulaga, svetu različitih koncentracionih logora u vreme Staljina, sukobima boljševika i seljaštva, mehanizmu odlučivanja na sovjetskom vrhu u to vreme, sprovođenju tih odluka. Čitave planine dokumenata već se nekoliko godina sistematski proučavaju, korespondencija sovjetske elite, izveštaji sovjetskih tajnih službi, interna dokumenta administracije raznih gulaga, izveštaji lokalnih funkcionera o izvršenim zadacima na terenu. Niko se do sada u Rusiji, ali i u svetu, još nije oglasio da je to pokušaj negiranja zločina Staljinovog režima, ili da je reč o pokušaju skrivanja istine o tom vremenu i zločinima počinjenim u to vreme. Istina, OHR još nije izdao saopštenje o tome.

Istina je i da se niko još nije oglasio saopštenjem da je pravljenje samostalne i nezavisne BiH, bez pristanka konstitutivnog srpskog naroda, bila ispravna i dobra stvar učinjena u ime Dobra, a stvaranje Republike Srpske loša stvar urađena u ime Zla. No, to tako ispada gledajući neke najnovije poteze međunarodnih faktora zaduženih za BiH.

Posle 1945. godine nalazi jugoslovenske državne komisije, koja se bavila zločinom u logoru Jasenovac, govorili su o ukupno 700.000 ubijenih logoraša. Kasnije, i u vreme SFRJ, negde od 1982. godine, razni istoričari počeli su taj broj da smanjuju, da bi službeni podaci Zagreba, ali i samog spomen-muzeja logora Jasenovac, sada govorili o broju između 77.000 i 100.000 ubijenih ljudi. Da li je neko u svetu reagovao bilo kakvim saopštenjem „da je to pokušaj skrivanja istine, ili nečuven pokušaj poricanja genocida“?

Koliko znam, na Zapadu niko nije reagovao, iako je Zapad sa pravom vrlo osetljiv na holokaust. Odnosno, zašto bi istraživanje o broju ubijenih u ustaškom logoru Jasenovac i danas bilo naučno legitimno, a predlog vlade Republike Srpske da se utvrdi puna istina o događajima u Srebrenici bio pokušaj „da se sakrije istina“.

Da li je, dakle, bol potomaka jasenovačkih žrtava za neke u svetu, ali i kod nas, manje vredan i važan od boli porodica ubijenih u Srebrenici? Sloboda istraživanja jedna je od oznaka demokratije, a briga o istini predsoblje je svake nade.

Miroslav Lazanski,
Politika

Možda istina leži u tome da većina u Jugoslaviji nije negirala da se genocid u Jasenovcu dogodio, dok se Milorad Dodik em trudi da to dokaže, em to stalno izjavljuje. Kad su se devedesetih digli kojeakvi desničarčići ustaškog profila i počeli takvo nešto izjavljivati dobili su packe od te iste Međunarodne zajednice a sam Tuđma, koliko god pokušavao do smrti nije došao do Izraela pa valjda i to dovoljno govori o nereakcijama. Prvi koji je tamo došao bio je Mesić i održao govor u Knessetu. Pokušao je i Đapić ali ga je većina političara i gradova izignorirala, bez obzira što je posjetio Yad Vashem.

Kada je pucanje na vojne kolone daleko nadmoćnog agresora izjednačeno sa pomno planiranim genocidom bespomoćnog stanovništva i kada je židovsko brojanje jasenovačkih žrtava izjednačeno sa ustaškom propagandom, jedini način kako Zapad može reagirati na tekst Lazanskog jest da pošalje psihijatra...

Dodik: Rezolucija Srbije o Srebrenici ne obavezuje Republiku Srpsku koja nastavlja aktivnosti za utvrdjivanju istine - Ganiću suditi u Beogradu

Za premijera Republike Srpske Milorada Dodika, Rezolucija o Srebrenici koju je usvojila srpska Skupština potpuno je neobavezujući dokument, a on i njegov tim smatraju da je istina drugačija.

U intervjuu za današnji broj "Večernjih novosti" Dodik zamera Srbiji što je usvojila akt koji, kako kaže, sugeriše genocid, kao i to što drugi zločini nisu jednako tretirani.

Ali, navodi list, Dodik tvrdi da taj stav ne znači razdor sa maticom, niti sa njenim rukovodstvom.

"Srpska će samo nastaviti svoju bitku za istinu jer priznavanje genocida nju može da košta opstanka", kaže Dodik i dodaje da će se o Srebrenici čuti istina i da od nje niko neće moći da okreće glavu.

"Pod pritiskom visokog predstavnika, Vlada RS naterana je 2004. godine da izradi izveštaj o Srebrenici u kojem je navela činjenice i podatke koji su se pokazali netačnim", rekao je Dodik navodeći da je prikazano da se radi o 7.000, a ne o 3.500 žrtava.

"Već smo došli do podataka da se više od 500 ljudi sa tog spiska nalazi među živima, da više od 250 osoba sahranjenih u Potočarima nije ni stradalo u Srebrenici. Da ne pričam da se sada i rodbina stradalih sahranjuje u Memorijalnom centru, pa se i to prikazuje kao dokaz kolektivnog zločina koji su počinili Srbi. Niko ovde ne želi da umanjuje obim zločina, ali želimo da otklonimo manipulacije", pojasnio je Dodik.

Dodik kaže da mu nije jasno zašto je srpski parlament usvojio deklaraciju o Srebrenici i da je protiv nje, kao i protiv kvalifikacije tog događaja u Srebrenici kao genocida.

"Nažalost, iz onog što je napisano u deklaraciji Skupštine Srbije, to može da se tako tumači (kao genocid). S druge strane, ne slažemo se s tim što je Srbija izdvojila jedino događaj u Srebrenici. Nema nikakvog razloga da ona bude izuzeta iz konteksta čitavog ratnog dešavanja. Zar treba da generacije koje dolaze na ovim prostorima obeležavaju samo jedan događaj kao mesto zločina - Srebrenicu? To neće moći, i u to nas niko, pa ni Srbija, ne može da ubedi", nastavio je Dodik.

On je još rekao da je njegov stav bio i ostao veoma jasan - ako dođe neko da ponudi Evropu u zamenu za priznavanje genocida u Srebrenici "ja ću reći: hvala vam za Evropu! Mojim postupcima neće rukovoditi neki Jelko Kacin, koji je upalio rat na Balkanu, a sad bi da dokusuri srpski narod i Srbiju. A takav je i predložio Rezoluciju o Srebrenici u Evropskom parlamentu".

On smatra i da neće proći poziv Srbije da svi osude zločine.

Što se tiče nedavnog susreta Borisa Tadića i Harisa Silajdžića u Istanbulu, uz uz posredstvo turskog predsednika, Dodik kaže da je Silajdžić u Turskoj bio kao privatno lice.

"Nije to susret tri predsednika. Silajdžić je samo treći član Predsedništva BiH. On za taj put nije imao odluku organa u kojem sedi, a ako odluke nema, on može samo privatno da se druži s kim god hoće. Njegove odluke i potpisi ne znače ništa ovde", smatra premijer RS.

Dodik je ocenio i da Bosna može da bude samo vrlo, vrlo labilna zajednica dve države u svom okviru, od kojih je jedna Srpska.

Što se tiče ”slučaja Ejup Ganić”, Dodik kaže da u BiH nema objektivnog sudstva i da se Ganiću mora da sudi u Beogradu.

"Uostalom, Beograd ga je tražio, a ne Sarajevo. I ne može Beograd odustati od suđenja. Može samo da se povuče i da kaže da ga je greškom tražio, pa da se predomislio. A Ganić u Sarajevu nikad neće biti osuđenik, nego heroj!", rekao je Dodik za "Večernje novosti".

Mislim da na forumu treba zabraniti ove silne teme o Srebrenici kojih ima na desetine vec i u kojima svako daje sebi za pravo da "objasnjava" sta se po njegovom videnju ustvari tamo desilo...meni je to vec postalo degutantno i pomalo grozomorno kako se ta tragedija i smrt tih hiljada ljudi tamo koristi za nacionalisticka prepucavanja i politicko poentiranje i tako vec godina i godinama unazad....na taj nacin se zrtve samo ubijaju iznova i iznova....

Originally said by Dodik

Da ne pričam da se sada i rodbina stradalih sahranjuje u Memorijalnom centru, pa se i to prikazuje kao dokaz kolektivnog zločina koji su počinili Srbi.

opet semantika i terminologija Dodiku nije jacha strana. niko ne kaze da su taj genocid, masakr, zovi kako hocesh pochinili Srbi u smislu celi narod, etnos VEC rkaradzic-mladicevski od Srba.
ali Dodiku kao ochitom rkaradzicevcu-mladicevcu u nastajanju (samo se pitam gde i kako ce Dodik zavrshiti....) je to jasno ali namerno i bash zbog toga on tako manipulishe i paranojom psihotishe Srbe koji ga slushaju.

Originally said by Dodik

Dodik kaže da mu nije jasno zašto je srpski parlament usvojio deklaraciju o Srebrenici i da je protiv nje, kao i protiv kvalifikacije tog događaja u Srebrenici kao genocida.

mozda bash zato shto srpski parlament shvata ovo shto napisah iznad.

Originally said by Dodik

On je još rekao da je njegov stav bio i ostao veoma jasan - ako dođe neko da ponudi Evropu u zamenu za priznavanje genocida u Srebrenici "ja ću reći: hvala vam za Evropu! Mojim postupcima neće rukovoditi neki Jelko Kacin, koji je upalio rat na Balkanu, a sad bi da dokusuri srpski narod i Srbiju. A takav je i predložio Rezoluciju o Srebrenici u Evropskom parlamentu".

kako je lepo biti guzonja politichar masne plate i prodavati paranoje i demagogije srpskom narodu u BiH entiteta RS te shetati se po svetu dok obichni Srbi tog entiteta jedva sastavljaju kraj s krajem u izolaciji....

ali, "Jelko Kacin upalio rat na Balkanu"
kal-e, he?

Originally said by Dodik

A Ganić u Sarajevu nikad neće biti osuđenik, nego heroj!" rekao je Dodik za "Večernje novosti".

pa, za Dodikove, rkaradzic-mladiceve boshnjachke mentalne i politichke pandane tipa fatmira alispahica, radonchica itd...., da, nazalost. Medjutim, nije celo Sarajevo takvo, nazalost Dodikovu.

a evo kako oni isti kojima su puna usta zalaganja za 'pravdu' gledaju na obelezavanje godisnjnice stradanja drugog naroda:

Zabrana obeležavanja godišnjice
28. april 2010. | 11:42 | Izvor: Tanjug
Sarajevo -- Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen zatražio je zabranu skupa za obeležavanje godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici.

Gradonačelnik je uputio hitan zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo i zatražio zabranu skupa koji je najavio Pododbor za obeležavanje godišnjice zločina počinjenog 1992. godine nad vojnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

U Sarajevu će, kako je ranije najavila predsednica Pododbora za obeležavanje ovog događaja Branka Šljivaru, u ponedeljak 3. maja, biti obeležena godišnjica zločina u Dobrovoljačkoj.

Ona je rekla da su predstavnici sarajevskog kantonalnog Ministarstva unutrašnjih poslova pozitivno odgovorili na zahtev Republike Srpske za obeležavanje ovog događaja.


gde su sada NVO, one 'zene u crnom' kao i svugdeprisutna biznis udruga 'Majke Srebrenice' da osude ovaj pokusaj zabrane i zaloze se da se obelezi godisnjica pogibije neduznih 19godisnjih regruta?

osudjujem ponashanje tog alije behmena. alija behmen samo pokazuje da je boshnjachka verzija rkaradzica u nastajanju.