Originally posted by muzika86
Ne vjerujem da je Djed Mraz uopste srpska tradicija, ako icija onda je ruska (onako kako je to danas). 
Određeni oblik deda Mraza jeste bio tradicija kada sam ja bio dete. I nismo verovali da je to pravi čika (osoba) koji stvarno živi na Severnom polu sa malim šiljouhim vilenjacima i pravi igračke, kao što danas misle deca po Americi, a vaspitačice i učiteljice bivaju otpuštene ako im se slučajno omakne pred decom da kažu kako je deda Mraz neko preobučen; mi smo ZNALI da se to neko preobukao da bi podelio poklone i održao predstavu. Ali ta preobučena osoba je deo rituala tradicije za Novu godinu, kao što je neko kum na venčanju itd. tako da nismo osetili jaku duševnu bol zbog koje smo doveka ostali emocionalno osakaćeni kao ta deca u Americi kad se neko izlanuo.
Dakle tradicija je tada, na tom mestu gde sam ja živeo, bila sledeća:
u decembru se na likovnom crtaju novogodišnje jelke i deda Mrazevi, prave se ukrasi i čestitke; na muzičkom se uvežbava pevanje novogodišnjih pesama; takođe dobijaš poklon od deda Mraza u firmi u kojoj ti roditelji rade; šta je u poklonu zavisi od toga koliko godina imaš; ja sam jednom dobio dve slikovnice iako sam se nadao da će mi dati enciklopediju (pošto deca mojih godina obično ne umeju dobro da čitaju); održava se predstava na kojoj se pojavljuju deda Mrazevi (moj tata je jednom maltretirao deda Mraza na toj predstavi pa me je bilo sramota); postoji i predstava u školi za koju se deca spremaju na časovima srpskohrvatskog, i ona služi da se roditeljima pokaže da su deca iz odeljenja njihovog deteta jako pametna; prodaju se čestitke i ukrasi na štandovima na ulici; kada ideš do škole i kada se vraćaš, moraš da staneš i da pregledaš sve čestitke na štandovima; dok to radiš, sneg pada oko tebe; postoje prskalice, postoje bombice (koje ne smeš da odvijaš da vidiš šta je unutra, jer onda posle neće da puknu kad ih baciš), postoje petarde, ali one su opasne pa se zato držiš bombica (koje su bezopasne jer se sastoje od klikera od gline omotanog papirom) i prskalica (koje smeš da držiš u ruci dok se ne ugase); kod kuće se kiti jelka; lampice pokazuju tendenciju da se ne uključe kako treba; deca ne smeju da čačkaju ukrase na jelci da se ne sruše; u školu se ide zaključno sa 31. decembrom; Nova godina se čeka, ali deci je oprošteno ako zaspu jer su još mala; na stolu mora da bude od svake hrane, kako bi cele godine imali od svega za jelo; kada dođe 1.januar odrasli su pospani i samo se razvlače po kući i jedu, a deca gledaju crtane filmove, od kojih su najvažniji "Dot i kengur" i njegovi nastavci.
laponska, pardon, sami-ska
mnogi kazu da je odatle.... legende....
