Bootstrap Framework 3.3.6

[erkondisn]

jao suti tamo anhe... a bas bi bilo zabavno

[Hys.]

@onih par postova:
:transfer neprijatnosti+facepalm:

[Sheytan]

[/url]Shejtane, njuz.net ti je sajt sa saljivim laznim vestima... Osecam se glupo za tebe :/

Hvala na trudu.

Svima je jasno da je reč o ismevanju odredjenih vesti, ovoga puta odluke Angele Merkel da Srbiji stopira kandidaturu za članstvo u EU.

Sam tvoj potez, bez obzira na pobude, sam po sebi govori dovoljno o tome koliko je Merkelova glavni krivac za odlično njuzovo "krivo ogledalo"!

Uostalom, evo još jednog citata iz uglednog Špigla koji ide u prilog kritici nemačke kancelarke:

- Zar posle Drugog svetskog rata nije bilo potrebno beskonačno mnogo vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti? Zar nije trebalo da prođe 20 godina da Zapadna Nemačka postane spremna da zaključi prvi ugovor sa Istočnom Nemačkom - pita ovaj nedeljnik, i navodi da se od Beograda sada ipak traži da prihvati gubitak Kosova - kulturne i istorijske kolevke, i to u vrlo kratkom roku.

[Misfit]

Znači 20 godina je društveno prihvatljiv mourning period za Kosovo, da ne ispadne da je neko tamo slučajno bezdušan, a još ako puste suzu...

[Srklet]

[/url]

Uostalom, evo još jednog citata iz uglednog Špigla koji ide u prilog kritici nemačke kancelarke:

- Zar posle Drugog svetskog rata nije bilo potrebno beskonačno mnogo vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti? Zar nije trebalo da prođe 20 godina da Zapadna Nemačka postane spremna da zaključi prvi ugovor sa Istočnom Nemačkom - pita ovaj nedeljnik, i navodi da se od Beograda sada ipak traži da prihvati gubitak Kosova - kulturne i istorijske kolevke, i to u vrlo kratkom roku.

hm, citam redovito der spiegel (i to na njemackom ), ali mi je ovaj citat promaknuo.
jel previse traziti izvorni link a ne nekakav prijevod kojemu jos nije naveden izvor?

takodjer, sto se samog citata tice, opet primjer illusions of grandeur. quod licet njemačka, non licet srbija. a da ne spominjem totalno razlicit historijski kontekst.
no, zanimljiva je ta paralela utoliko sto njemacki moralni sunovrat s nacizmom i drugim svjetskim ratom povezuje sa odnosom srbije prema kosovu. jer ako se vec povlaci paralela da je trebalo nijemcima 20 godina da se otvore prema komunistickom istoku, onda je valjda i paralela ono sto je dovelo do takve situacije. a to je nacisticka njemacka, rat, holokaust itd., sve sto je imalo za rezultat podjelu njemacke. u srpskom slucaju to bi bio projekt velike srbije, visedecenijskog ugnjetavanja albanaca, etnicko ciscenje i ubijanje na kosovu, nacionalisticka mitomanija s moštima lazara i slične pizdarije.

ili sam ja to pogresno razumio?

[Stripi]

sigurno si fulao.
Sad će demanti iz Špigela.

[Srklet]

pa mene eto samo zanima kad se povlace te paralele, dokle se s njima ide? nije valjda samo onoliko koliko odgovara opravdavanju srpske autodestruktivne nacionalisticke politike?

[Sheytan]

"MUŠKI" RINGIŠPIL MERKELOVE

BERLIN, BEOGRAD - Kada su sve računice govorile da će izgubiti simbolično važnu "kancelarsku većinu", ona je pobedila, kada se verovalo da njeni odnosi sa predsednikom Barakom Obamom ne "štimaju", dobila je američku "medalju slobode", a kada su njeni demohrišćani u ovoj godini nizali izborne poraze, ona je vladala sigurno i suvereno i to ne samo Nemačkom, već i Evropskom unijom.

Nemački kancelar Angela Merkel, ličnost godine po izboru agencije Tanjug, tu ulogu "zaslužila" je ne samo zato što je stala na put Srbiji ka Evropskoj uniji.

Ova ćerka evangelističkog pastora, rođena u Hamburgu i odrasla u DDR i žena univerzitetskog profesora sa prezimenog bivšeg muža, vodila je, pored Nemačke, i Evropu, sprovodila svoju volju, zbunjivala i iza sebe ostavljala političke protivnike i onim što je činila, obeležila ovu godinu.

Merkelova je, kao ni jedan evropski političar, ove godine ''muški'' i časno branila interese svoje zemlje i surovo politički obeležila evropski put Srbije.

Ona je beskompromisno spasavala Grčku i evro, tačnije - štitila nemačku privredu, zahtevala je oštre mere protiv neonacista, to jest, branila nemački obraz i kao prvi kancelar sklopila u Mongoliiji bilateralni sporazum i tako osigurala pristup Nemačke zlatu, uranu i silicijumu te azijske zemlje i svojoj privredi poslove vredne milijarde evra.

Kada je ove godine ''bremzala'' diskusiju o lakšem ulasku u Nemačku stranih radnika, Merkelova je apelovala na domaću privredu da traži kadrove ''kod kuće'', kada je Turskoj, umesto punopravnog članstva u EU nudila ''privilegovano partnerstvo'', mislila je na absorpcione moći EU, a time i Nemačke, a kada je zahtevala integraciju sedam miliona stranaca, opet su bili tu i Nemačka i nemački interesi.

Ona je, bar tako saznaje nemačka štampa, sama ''izboksovala'' ''veto'' na status kandidata Srbiji i time rizikovala potres tla pod nogama jednoj proevropskoj vladi i narodu u centralnoj zemlji kriznog balkanskog regiona, za čiju stabilnost se, govorila je, uvek zalagala.

Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vođena idejom razuma, pa se zato postavlja logično pitanje gde je razumni, nemački interes u ''veto odluci'' o Srbiji.

Da je ta odluka u interesu Nemačke, to dovodi u pitanje i njoj naklonjena štampa, koja savetuje da se Srbiji, već na proleće, dodeli status EU kandidata.

Da je to, međutim stav šefa vlade države, centra moći odlučivanja EU - ne može se dovoditi u pitanje, kao ni ocena da je Merkelova realna, konzervativna političarka koja je zahtevom za raspuštanje ''paralelnih institucija na Kosovu'', postavila Srbiji teško shvatljiv i još teže prihvatljiv uslov.

Ako se za Merkelovu kaže da vlada razumom, onda je jasno da ta njena odluka nije povezana s emocijama i da ona - ni iz istorijskih, ni političkih, ni kulturnih, ni verskih razloga - niti mrzi, a niti iz istih tih i drugih razloga voli Srbiju i Srbe.

Zašto je, onda, Merkelova tražila od Srbije ono, što nijedan drugi šef vlade evropskih država nije - to ''drvo'', možda, ni ne može da se vidi od ''šume'' odgovora analitičara na obe strane, jer je ona lično malo govorila o Srbiji, ali je zato kao nijedan drugi evropski političar, bila interpretirana, analizirana, tumačena i objašnjavana

Ili, možda, su sukobi na severu Kosova u kojima su povređena dvojica nemačkih vojnika bili ''kap'' ili glavni razlog za njeno ''ne'' Srbiji - ne zna se, ali se zna, a s tim se slažu i njeni zagovornici i protivnici, da je Merkel ključni, politički ''igrač'' EU.

Istine radi, ona, osim političke moći, raspolaže, izgleda, i ličnom odvažnošću.

Merkelova, koju ''kod kuće'' politički iskusna i jezički visprena, moćna nemačka opozija često zna da ''satera u ćoše'', kritikujući njene mere za spas evra kao balast za Nemačku, a njen krizni menadžment kao nesposoban, ''usudila'' se da, kao prvi nemački kancelar, baš u Kancelarskoj službi u sred Berlina, pre par godina primi tibetanskog verskog i političkog vođu dalaj lamu i tako ''navuče'' gnev Kine sebi ''na glavu'' ili da Obami, dok je bio predsednički kandidat, zabrani da govori pred Brandenburškom kapijom.

Ona je to uradila i ''ostala na nogama'' - odnosi Nemačke sa Kinom su dobri i prijateljski, a Obama joj je ove godine dodelio ''medalju slobode'', najviše američko civilno priznanje i kao prvom evropskom političaru priredio državni banket.

Time je Merkel potvrdila da u politici nema neprijatelja, već neistomišljenika i da situacija menja mišljenje.

Bez obzira na njene ultimativne zahteve prema zvaničnim Beogradu, Merkel je bila i ostaje glavni partner srpske diplomatije - bar do 2013. godine kada se održavaju savezni nemački izbori - i ključna politička figura EU, koja se ne može ni zaobići, ni prevideti, a izgleda ni lako ubediti u promenu mišljenja.

Kako je drugi vide, govori činjenica da su joj Indijci ove godine dali nagradu za međunarodno razumevanje, Amerikanci, prema dokumentima ''vikiliksa'', tajno je zovu "teflon" zbog političkog manira da problemima ne dozvoljava da joj se približe, a Singapurci jednoj sorti belo-ljubičaste orhideje oficijelno dali - njeno ime.

[Srklet]

[/url]

Da je ta odluka u interesu Nemačke, to dovodi u pitanje i njoj naklonjena štampa, koja savetuje da se Srbiji, već na proleće, dodeli status EU kandidata.

od njemačkih novina, koje su to naklonjene angeli merkel a koje nisu?
evo ja cu ti nabrojati relevantne njemacke novine, a ti mi reci koje su pro merkel, može?

frankfurter allgemeine zeitung, die welt, sueddeutsche zeitung, die zeit, der spiegel, berliner zeitung, bild, die tageszeitung, financial times deutschland, focus, stern, handelsblatt.

nemoj misliti da cjepidlacim, dragi sheytane, tek izrazavam nadu da ti ekšli nešto znaš o svemu tome, kad tako neumorno kopipejstas.

[Srklet]

ps
i nije mi jasno sto znaci "muski" u kontekstu naslova teksta. osim sto smrdi na primitivni seksizam, naravno.

[Sheytan]

Srpska dilema Angele Merkel



Berlin - Važno je da Nemačka i EU na proleće dodele Srbiji status kandidata, piše ''Špigl'' i ocenjuje da su zahtevi kancelarke Angele Merkel Srbiji ''problematični".

''Merkelova je, ipak, zahtevala više. Srbija, tako je ona nametnula zaključak šefova EU-država, mora prvo da dokaže svoj 'kredibilni angažman' u miroljubovom postupanju sa novom albanskom državom i da odustane od aktivne politike nepriznavanja da bi zaslužila status EU-kandidata'', piše ovaj nedeljnik u onlajn izdanju.

''To je problematični zahtev jer, ipak, pet od 27 EU-država nije još priznalo Kosovo, a i velike zemlje ovog sveta, kao Kina, Indija, Brazil i Rusija, takođe, nisu'', navodi ovaj nedeljnik, ocenjujući da bi upravo Nemci, iz vlastitog istorijskog iskustva, trebalo da imaju razumevanje za tešku unutrašnjepolitičku situaciju vlade u Beogradu.

''Nije li bilo potrebno posle Drugog svetskog rata beskonačno puno vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti i nije li trajalo 20 godina dok je Zapadna Nemačka bila spremna da zaključi prvi ugovor sa neomiljenom DDR?'', pita se novinar nedeljnika.

Od Beograda se sada, međutim, zahteva da gubitak Kosova, koje se kulturno i istorijski smatra kolevkom srpstva, u kratkom roku potpuno ''svari'' i da, takođe, prihvati kosovske državne simbole - zastavu i grb - na zajedničkoj granici.

''Važno je da Nemačka i druge zemlje EU, po mogućnosti već u proleće, Srbiji dodele status kandidata, jer demokrate u Beogradu, koji su pre 11 godina, ustankom srušili režim despota Slobodana Miloševića moraju dobiti 'vetar u leđa'", piše nedeljnik.

Inače, oni bi sledećeg maja mogli od nacionalista, koji su jaki i sada, kao i pre, da izgube izbore. Tadić treba hitno podršku spolja u svom proevropskom kursu'', ocenjuje ''Špigl''.
U tekstu se navodi da će mira biti kada svi narodi nađu svoje mesto u EU i da se srpske demokrate nadaju ohrabrujućem signalu, kako bi mogli dalje da reformišu svoje društvo.

Kao primer toga kako proces pristupa može ubrzati demokratizaciju i reforme, ''Špigl'' navodi Hrvatsku.

''Oko 25 miliona ljudi živi u problematičnoj zoni Zapadnog Balkana.Tamo je prihod po glavi stanovnika petina od evropskog proseka. Socijalni izazovi su ogromni'', piše nedeljnik, navodeći da se ''stari majstor nemačke diplomatije'', bivši ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer, na jednom skupu izričito izjasnio da će stabilnosti i mira tamo biti tek kada svi narodi bivše Jugoslavije ravnopravno nađu svoje mesto u EU.

''Špigl" piše da se na Genšeru moglo videti da je nezadovoljan berlinskim "vetom" Srbiji i, navodeći da će se u martu šefovi država ili vlada EU ponovo pozabaviti slučajem Beograda, ocenjuje da će, možda, Genšerov "politički sin" Gvido Vestervele dati svoj prilog tome da Nemačka "skine nogu sa kočnice".

Povodom posete Merkelove Kosovu, "Špigl" piše da je ona time skrenula pažnju na krizni region Balkana.

Ovaj nedeljnik navodi da je Nemačka bila vodeća pri zaključku samita EU da se Srbiji, za sada, odbije status kandidata i da je sada vreme da se ta pozicija promeni.

"U senci dužničke krize, ponudio je Brisel sliku sablasne simbolike: tu potpisuju šefovi država ili vlada EU na svečanoj ceremoniji pristupni ugovor sa Hrvatskom, a istovremeno se jednom drugom kandidatu sa Balkana okreću leđa. Srbija, najvažnija nacija u evopskom klasičnom kriznom regionu, nije i dalje dobrodošla kao kandidat. Pre svega, veto Berlina bilo je to što je proevropskoj vladi predsednika Tadića sprečilo pristup EU", navodi ''Špigl''.

Nemačka strana, kako se navodi, sumnjiči Beograd da podržava "ispade srpskih nacionalista na severu nekadašnje srpske provincije Kosova".

Podsećajući da su pri pucnjavi u graničnoj oblasti tu nedavno povređeni nemački i austrijski vojnici Kfora, ovaj nedeljnik piše da je Merkelova skrenula pažnju na taj problem svojim demonstrativnim putovanjem u obilazak vojnika Bundesvera na Kosovu.

Ovaj nedeljnik ocenjuje da tako nasilna dela nisu pokazatelj dobrosusedske saradnje i da je sigurno obaveza Merkelove da takve napade na nemačke vojnike spreči.

"Špigl", takođe, piše da bi većina država EU bila spremna da nagradi Beograd statusom kandidata zbog reformi, prilagođavanja zapadnoevropskim normama i saradnje s Haškim tribunalom i podseća da je i Evropska komisija preporučila pozitivnu odluku.

FAC: Nemačka politika na Balkanu nije dosledna

Vreme će pokazati da li je stvarno u nemačkom interesu bilo to što je kancelarka Anglela Merkel sprečila da Srbija ove godine dobije status kandidata za EU, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAC).

''Ali, uskratiti Beogradu čak i status kandidata za EU je nekonsekventno, jer se godinama govorilo, čim Srbija ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, status kandidata je formalnost'', piše FAC, navodeći da je u Beogradu, posle hapšenja dvojice poslednjih osumnjičenih haških optuženika, postojala nada za status i dobijanje datuma za početak pregovora.

Ovo drugo je, prema FAC-u, bilo preterano očekivanje, jer je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića bio stari dug Srbije, ali odbiti status kandidata je, kako se navodi, nekonsekventno.

List navodi da je, u najmanju ruku, u Prištini takav utisak da je Merkel, ukazujući "na konflikt na srpsko-kosovskoj granici", sama sprečila da Srbija dobije ove godine status kandidata i piše da se, međutim, tek mora pokazati da li to zaista u nemačkom interesu.

''Privredno je zapadni Balkan za Nemačku od nižeg značaja'', piše FAC, navodeći da je glavni interes Berlina regionalna stabilnost i da, tek kada se to ostvari, postoje izgledi za povlačenje Bundesvera sa Kosova.

''Da bi se stabilnost postigla, mora sarađivati ne samo Priština, već i Beograd'', piše FAC i, opisujući atmosferu sa dočeka Merkelove u Prištini, navodi da su tako, sa sličnim entuzijazmom, svojevremeno dočekivani Bil Klinton, Džordž Bus (mlađi) i Josip Broz Tito. (RTV B92)

[Srklet]

dakle, der spiegel je objavio 'doprinos debati' olafa ihlaua. to se inace dogadja u demokratskim medijima, prezentiraju se razliciti stavovi and such.

recimo, taz istice da se merkel u srbiji predstavlja kao novi neprijatelj na osnovu starih zamjerki:
http://www.taz.de/!83368/" target="_blank

to selektivno kopipejstanje je malko blesavo.

[Sheytan]

Ministar odbrane Austrije: Nemačka pogrešila oko statusa Srbije

Ministar odbrane Austrije Norbert Daraboš smatra da je pogrešno što Srbija u decembru nije dobila status kandidata za članstvo EU i ocenjuje da Nemačka loše procenjuje situaciju.

- Nisam zadovoljan evropskim stavom u vezi Srbije iz bezbednosno-političkih razloga, jer pitanje dodele statusa kandidata Srbiji prevazilazi samo Srbiju i tiče se u širem smislu i naših vojnika na Kosovu. Upozorio bih EU da Srbiji ne zatvori vrata jer bi to ojačalo one snage u Srbiji, koje ne idu u pravcu Evrope, i to bi ugrozilo stabilnost u regionu, i nacionalističke snage bi sputavale aktuelnu vladu. To bi bio fatalan signal za ceo zapadni Balkan - naglasio je Daraboš u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“.

On je rekao, upitan da li je pokušao pre Samita u decembru da utiče na odluku u vezi Srbije, da je hvalio stav šefa austrijske diplomatije Mihaela Špindelegera koji se zalagao za odlaganje odluke o statusu kandidata za dva do tri meseca, ali da su Nemci pošli sasvim drugim smerom.

- Ne želim da napadam Nemačku, ali veto na Samitu u vezi statusa kandidata je došao iz Nemačke. Mislim da Nemci pogrešno procenjuju situaciju. Srpska vlada je zainteresovana za rešenje, ali je njen uticaj ograničen. Postoje očigledni napori da se nestabilnost, koja je nastala na Kosovu, svali na vladu u Beogradu - istakao je Daraboš.

On je, u vezi zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel, koje je iznela tokom posete Beogradu, u vezi ukidanja paralelnih struktura, ocenio da je "letva“ za srpsku vladu bila veoma visoka.

Daraboš je naglasio da vidi „poštene napore srpske vlade za rešenje pitanja na severu Kosova“, koji bi bili takvi, kako je dodao, „da bi srpska strana priznala nezavisno Kosovo“.

- Prema Srbima sa severa Kosova se vlada jasno izjasnila. Ne može biti da se srpskoj vladi iz toga plete omča zato što Srbi na Kosovu nisu ispunili uslove - poručio je austrijski ministar iz redova Socijaldemokatske partije.

Daraboš je ocenio da je rešenje sprečeno od strane Srba na Kosovu, koji se, uz izuzetak jednog gradonačelnika, ne pridržavaju dobronamernih saveta Vlade iz Beograda.

Prema njegovim rečima mirovni proces na Zapadnom Balkanu je ugrožen ako nacionalističke snage na sledećim parlamentarnim izborima na proleće pobede, jer bi onda Srbi na severu Kosova dobili signal da mogu raditi šta žele.

Upitan da li veruje da će Srbija na sledećem Samitu EU u martu dobiti status kandidata Daraboš je odgovorio da je, iako to nije tako popularno, za bezbednosno-političku stabilnost bitno da Srbija dobije status kandidata i to pre izbora.

- U Srbiji je većina za pristupanje EU, i jednoj većini je to važnije od pitanja Kosova. Bio bi fatalan signal ako se ne bi Srbiji dao status kandidata, i Nemačka ostala na svojoj poziciji. Srbija je ispunila svoje bezbednosno-političke zadatke, i sada se mora Srbija tretirati slično kao Hrvatska - rekao je Daraboš koji je, inače, pripadnik gradišćansko-hrvatske manjine.

On je izrazio nadu da ne postoje drugi motivi u evropskim vladama, kao što su pitanja manjina, dodajući da EU ne može da priušti da se Srbiji ne da status kandidata.

- Ne radi se o mešanju u unutrašnje stvari Srbije, ali moramo ojačati demokratski razvoj, koji još nije okončan - poručio je Daraboš.

Upitan da li je drugačija politika mogla sprečiti nasilje tokom leta i na jesen na severu Kosova usled kojeg su povređeni i vojnici iz Austrije on je odgovorio da to nije bilo moguće, i da je nasilje bilo „rukovođeno“ od strane nacionalističkih snaga.

- Bilo je i plaćenika iz Srbije. Radi se pre svega i o interesima švercera srpske i albanske strane - uveren je austrijski ministar.

On je podsetio da je Austrija priznala nezavisnost Kosova i da kosovska vlada ima vlast nad granicama, te da „carinska pitanja“ moraju da se regulišu iz Prištine.

- Srpska vlada je učinila sve što je mogla. Više nije moguće, i kazniti je zbog toga što ulaže napore, a više nema moć nad zahtevima Srba na severu Kosova, nije fer. Austrijanci, koji su povređeni, inače žele ponovo da se vrate na Kosovo - zaključio je Daraboš.

[poli]

[/url]

[/url]sto ga ne cini manjim pajacem za tv
imao je i seki veliku podrsku za vreme losih vremena
dok je izigravao klovna

ok,manem to,ali zašto ne kažeš nešto o samoj temi-po tebi ko je u pravu-merkel-sarkozi,il britanija?ako sam dobro scontao,ti se baviš finansijama...

west,znam da je nemaca,ali sam pitao za TVOJE mišljenje...

Scontao Zvuči prilično italijansko-špansko-latinski, kao sconto scontare scontavi scontatum.

[poli]

Evropa se nije mnogo, štaviše, nije se ništa promenila u poslednjih ... ne znam, od propasti Rimskog carstva pa na ovamo. (Ili, što bi rekao Vuk Drašković, u dva simetrična deseterca: "srušili su sve što smo gradili --- od Karađorđa pa na ovamo). Sadašnja je Evropa produžetak tog uzor-carstva, i što mi, polugrađani polu-dunavske kneževine, raspredamo njenu fiskalnu politiku, nama služi na čast, ali ne i na korist.
Ali, jebiga, takav je slučaj i sa šahom, sudokuom i sličnim svirokurcima, pa smo opet, da prosti ono dete u ćošku, živi i zdravi.