Bootstrap Framework 3.3.6

[Srklet]

[/url]
Imaj muda, pa reci žrtvama bombardovanja u lice da je bombardovanje imalo pluseve.

i kinda did that already s ovim topicom.

zapravo se oluja i NATO-bombardiranje srbije cine kao dvije strane istog novcica. u hrvatskoj se slavi vojna pobjeda, u srbiji se slavi status zrtve. u hrvatskoj se ignoriraju posljedice oluje za srpsko stanovnistvo, u srbiji se ignoriraju razlozi zbog kojih je uopce doslo do napada NATO-a. olujom se hrani hrvatski nacionalisticki mit, bombardiranjem se hrani srpski nacionalisticki mit. u hrvatskoj se na svako propitivanje oluje reagira histericno, u srbiji se na propitivanje okolnosti NATO-bombardiranja reagira histericno.

u oba slucaja se prodaje jedan (polu)lažni nacionalistički narativ, a javnost ga jede halapljivo kao sladoled usred ljeta.

i kome onda treba strucno lice, onima koji puše sluzbenu verziju ili onima koji je dovode u pitanje?

[svejedno]

a koja je sluzbena verzija? i o cijoj sluzbenoj verziji govorimo?

..

..a je li, imas ti neko misljenje o onom osiromasenom uranijumu etc?

[bern]

u srbiji se ignoriraju razlozi zbog kojih je uopce doslo do napada NATO-a.

to je tačno, donekle. tačno je u smislu da se i dalje ignoriše sve što je milošević radio, svi njegovi pakleni naumi.

doduše, tome ne pomaže "skrivena agenda moćnika" koja dabome postoji (briga za albance? sure.)

smiješno je očekivati da srbi nađu balans između miloševića sa jedne i međunarodne politike sa druge strane, kao razloga za bombardovanje: pogledaj samo koliko su popularni desničari, narodnjaci (ex radikali), radikali, SPC... smiješno i porazno.

nemam namjeru da relativiziram zločine miloševića i njegovih pulena, kao što nemam namjeru da relativiziram bombardovanje SRJ i kažem daje bilo "opravdano". nije bilo opravdano, ali na veliku žalost ostaje kao istorijski spomenik srpske gluposti (moglo se izbjeći, kao što se mogao izbjeći i onoliki broj žrtava - o čemu se ćuti).

[*deni*]

Huh, sve se može prevazići - i traume i strah i srušene zgrade, ali razni otrovi kojima smo bili izloženi doveli su do ekstremnog povećanja slučajeva malignih bolesti. Ne znam da li znate u kojem procentu je povećan broj maligniteta u Srbiji posle 1999. - preko 100 posto.
Za to je neko kriv i taj neko bi trebalo za to da snosi odgovornost.

[*deni*]

[/url]
Jebem im mater bas!
Ja se ovog dana secam kao juce da je bilo.
U radijusu od 200 metra oko trafike na kojoj sam radio (u sirem centru grada) su pale 3 kasetne bombe, koje se na svu srecu nisu aktivirale.
Da jesu, kurac biste imali temu Moja Fotka i Coming attraction.

[svejedno]

pored ovoga:

[/url]
nemam namjeru da relativiziram zločine miloševića i njegovih pulena, kao što nemam namjeru da relativiziram bombardovanje SRJ i kažem daje bilo "opravdano". nije bilo opravdano, ali na veliku žalost ostaje kao istorijski spomenik srpske gluposti (moglo se izbjeći, kao što se mogao izbjeći i onoliki broj žrtava - o čemu se ćuti).

i pored onoga o cemu deni & ja pricamo,

sta cemo sa tim sto je nato prekoracio zakonska ovlascenja (odn nije ni pitao SB UN) kada je bombardovao srbiju (jugoslaviju, tada)?

http://en.wikipedia.org/wiki/Legitimacy ... Yugoslavia" target="_blank

^vidi, ima i cela wiki stranica o 'legitimnosti' napada, nisam ni znao.

(dakle - 'oravdano' nije ni zakonski)

..

lm, jel dozvoljeno & opravdano krsiti medjunarodne zakone ako ste nato?


odn - jesu ta 'ogranicenja' uopste bitna? koj ih kurac imamo uopste?


da li nato treba da postuje zakone?


..

i da li neko treba da odgovara za to (i za trovanje zemlje osiromasenim uranijumom etc)?
(pitam tebe, popaje)



..

i na kraju - sta cemo sa tim sto npr. ameri ne dozvoljavaju jednom medjunarodnom sudu da istrazuje njihove zlocine? (tzv. hague invasion act)

http://en.wikipedia.org/wiki/American_S ... ection_Act" target="_blank

..

sta je tu najbitnije, u celoj prici?


sjebati milosevica, (pomoci srbima, jel)

spasiti albance,

ili

spreciti koriscenje nelegitimne sile (postovati medjunarodne zakone) onih koji bi da sprovode sprecavanje nelegitime sile PO CELOM SVETU?

(jebo srbiju u ovom pitanju, jel, nebitna je u ovoj prici)


..


zakon sile, sila zakona? sta je bitnije?

filozofsko pitanje, boktejebo

[Sheytan]

Dok se sav razuman i miroljubiv svet zgražava onim što je NATO učinio jednoj nezavisnoj i nesvrstanoj državi - članici UN od osnivanja, a porodice žrtava NATO bombardovanja svojim telima protestvuju protiv spomen obeležja u Beogradu bez imena žrtava, na GS forumu "genijalni" forumaš iz "bratske" Hrvatske, postavlja temu koja bi trebala da nas uveri kako još treba da budemo i zahvalni NATO bombama što su nas 1999. pogodile... Uskoro, verovatno, možemo iz njihove lijepe očekivati poruku da treba da im budemo zahvalni što su Hrvatsku očistili od Srba, čederdesetih preko Jasenovca i drugih stratišta, a devedesetih "Bljeskom", "Olujom" i drugim akcijama koje danas slave kao nacionalni praznik jer su uspeli da oslobode nezavisnu državu Hrvatsku od Srba, njihovih sugradjana, koji su bili "remetilački faktor" samo zato što su druge vere i nacije i što nisu pristajali da budu gradjani drugog reda, već su inistirali na tome da i dalje budu konstitutivni narod Republike Hrvatske...

Elena Guskova: Da li je Srbija zaboravila da su je bombardovali?

Pre 13 godina na mirnu evropsku državu sručile su se NATO bombe. Agresija NATO-a protiv Jugoslavije u martu-junu 1999. godine opravdavana tobože brigom o obespravljenom albanskom stanovništvu Kosova i Metohije, trajala je 78 dana.

Briga o Albancima bila je povod. U stvari Beograd su najsurovije kaznili za neželju da sarađuje sa NATO-om, da deli svoj suverenitet, menja dugogodišnjeg rukovodioca Slobodana Miloševića.

Agresija NATO-a nije postigla glavni cilj – svrgavanje Slobodana Miloševića, bila je sačuvana i srpska armija. SAD su morale da razrade novu strategiju koja je, treba to reći, odlično odradila namenu. U tom cilju u oktobru 2000. godine SAD i Nemačka izvršile su specijalnu operaciju, kasnije tiražiranu u drugim zemljama pod nazivom „obojene revolucije“. Na vlast su došli ljudi koji su počeli aktivno da sarađuju na NATO-om, potpisali sa njim nekoliko sporazuma. Ipak želja Jugoslavije da stupi u tu organizaciju tada nije bila ispoljena. Šta više, 2010. godine u Minhenu ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić dao je izjavu da će Srbija i dalje čuvati neutralnost i neće se pridruživati vojnim ili odbrambenim savezima. Na taj način, na Balkanu samo je Srbija ostala država koja nije težila da uđe u NATO. Ali to još nije značilo da je dati stav bio konačni. U srpskom društvu nastavljaju se vrlo žive diskusije povodom stupanja u NATO.

Stanovništvo Srbije u celini ne podržava ideju pridruživanja NATO-u. Isto se tiče i Crne Gore. Ipak, odvojivši se od Srbije 2006. godine, crnogorsko rukovodstvo otvoreno govori da nema alternative stupanju u NATO. U Avganistanu već služi ograničeni kontigent crnogorske vojske od 30 ljudi kao prvi ulog Crne Gore u poslu njenog skorijeg pridruživanja NATO-u. U Srbiji se za sada direktno o tome ne govori, mada je ambasador SAD u Beogradu Meri Vorlik još 2010. izjavila da su za Srbiju vrata NATO-a uvek otvorena. Kakvu će odluku doneti Srbija?

Da podsetio da je u septembru 2000. godine Beogradski okružni sud razmotrio krivično delo protiv Vilijama Klintona, Medlin Olbrajt, Vilijama Koena, Entonija Blera, Robina Kuka, DŽordža Robertsona, Žaka Širaka, Ibera Vedrina, Alena Rišara, Henrika Šredera, Jozefa Fišera, Rudolfa Šarpinga, Havijera Solane i Veslija Klarka, proglasivši ih krivim za zločin protiv Jugoslavije, odredivši meru kažnjavanja zatvorskom kaznom u trajanju od 20 godina. Izgleda da su na to danas već zaboravili.

Za vreme nove tzv. demokratske vlasti u zemlji je pokrenuta kampanja propagande stupanja u NATO. Počela je aktivno da radi nevladina organizacija Forum za bezbednost koju finansira Zapad. Pristalice Alijanse predstavile su čak javnosti novi grb Srbije gde umesto tradicionalnog krsta sa četiri „s“ stoji NATO zvezda. Za vreme ministra odbrane Šutanovca započela je reforma vojske po NATO standardima, u cilju kasnijeg stupanja u NATO. Glavni reformator vojske bio je načelnik Generalštaba general-major Zdravko Ponoš i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je svojevremeno završio kurseve FBI. U junu 2007. godine Šutanovac je rekao američkom ambasadoru u Beogradu da je njegova misija priprema srpskih oružanih snaga za stupanje u NATO. U telegramu američkog činovnika od 7. maja 2009. godine objavljenom na sajtu Vikiliks, ističe se da ministar odbrane Šutanovac prilježno radi na izmeni javnog mnjenja povodom NATO-a i SAD. Za Amerikance je bilo takođe vrlo važno što im je ministar odbrane obećao da srpska vojska nema ni planova ni interesa da se meša u poslove Kosova ni pri kakvom razvoju scenarija. Amerikanci su uvereni da se odnos Srbije prema NATO-u neće promeniti, čak ako u ministarstvu odbrane dođe do promena i pomeranja.

U telegramu američkih diplomata ukazano je da se reforma srpske vojske sprovodi „u našim interesima“, a najvažnije dostignuće je „izmena stanja svesti srpskih oficira“. U Srbiji je predsednik Boris Tadić mnogo puta ponavljao da će se Srbija uvek držati neutralnosti i nikada neće planirati da stupi u NATO. Ipak u telegramima iz 2007. godine navode se njegove reči o tome da je „integracija Srbije u NATO prioritet broj jedan“. Pri tome nije bilo reči o nekoj formi saradnje, već o punopravnom članstvu. Upravo o tome govorio je Vuk Jeremić u Briselu 5. septembra 2007. godine za vreme prezentacije dokumenata o ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir. Sam dokument pripremili su Amerikanci. U saopštenju od 8. decembra 2008. godine sa zatvorenog savetovanja rukovodstva NATO-a govorilo se: „Saveznici su se sporili i po pitanju stupanja Srbije, pri tome Italija, Mađarska i Norveška predložile su da se pohvali Srbija za evroatlantski put kojim je Beograd počeo da ide, mada su SAD upozorile da bi to moglo da skrene pažnju javnosti na uzlazne evroatlantke težnje Beograda“.

SAD aktivno pomažu da se u srpskom društvu stvara novi imidž NATO-a: ulažu novac u obuku novinara, predlažu specijalne grantove za radio i TV emisije, istupaju u velikim listovima, plaćaju naručene članke.

Tek publikacije Vikiliksa otvorile su oči o planovima rukovodstva zemlje u pogledu NATO-a. U tome ga aktivno podržava Vašington. Debora Menuti, šef političkog departmana ambasade SAD u Srbiji podvukla je želju SAD da posredstvom Severnoatlantske alijanse upostavi potpunu kontrolu nad teritorijom Srbije. Mi ne tražimo od Srbije da zaboravi na događaje iz 1999. godine, rekla je gospođa Menuti. Ali meni se čini da nacionalni interesi Srbije u datom trenutku zahtevaju da se raskine sa prošlošću – preostali gnev ne treba da zaseni glavno pitanje – da li je Srbiji povoljnije da ostane van NATO-a ili da mu se pridruži.

Zašto se tako trude Amerikanci? Njihova glavna briga je udaljavanje Srbije i Crne Gore od Rusije, garancije neprikosnovenosti postojećih, kao i svih potencijalnih vojnih baza na Balkanu, dobijanje hrabrog i poslušnog vojnika za najopasnije i najprljavije operacije Alijanse u čitavom svetu.

NATO je za Rusiju potencijalno opasna organizacija koja preti nacionalnim interesima Rusije. Predsednik Dmitrij Medvedev među glavnim spoljnim pretnjama naveo je težnju da vojni potencijal NATO-a stekne globalne fukncije koje bi se relizovale mimo normi međunarodnog prava, da se vojna infrastruktura zemalja-članica NATO-a približi granicama Rusije, između ostalog putem proširivanja bloka. Zato stupanje balkanskih zemalja u NATO primoraće i Srbiju, i Crnu Goru, i Makedoniju, i Republiku Srpsku u sastavu Bosne i Hercegovine da zauzmu antiruski stav. Ima nad čime da se zamislimo, mi slovenska braća.

Da podsetimo:

Ekonomski potencijal 19 najrazvijenijih zemalja sveta koje su učestvovale u ovoj akciji premašivao je jugoslovenski 679 puta. Napadima je podvrgnuta čitava teritorija Jugoslavije. U naletima je učestvovalo 1200 aviona, među njima 850 borbenih, koji su sa teritorije Italije, Nemačke, Velike Britanije, Turske, Francuske, Mađarske, kao i sa kontinentalnog dela SAD, po NATO podacima, izvela 35 000 vazdušnih napada. Delovanje avijacije podržavala je mornarička grupacija u sastavu tri nosača aviona, šest udarnih podmornica, dve krstarice, sedam razarača, 13 fregata. U Sredozemnom moru nalazila su se 4 velika desantna broda sa 10 000 marinaca. Avijacija NATO-a je nanela 2 300 vazdušnih udara na 995 objekata. Po teritoriji Jugoslavije je izbačeno preko 3 000 krstarećih raketa, oko 25 000 tona (po nekim podacima 79 000) eksploziva. U agresiji je poginulo 2 000 civila, oko 7 000 je ranjeno, 30% njih su deca. Materijalna šteta naneta Jugoslaviji iznosila je preko 200 milijardi dolara. (Glas Rusije)

[svejedno]

ama bre sheki, stavi deder samo link, ovako samo pravis temu nepreglednom - a ko hoce to da cita, pratice link.


pokvarih skrol, jbt.

[*deni*]

Šeki, imaj milosti, jbt.

[scout_finch]

[/url]


..

lm, jel dozvoljeno & opravdano krsiti medjunarodne zakone ako ste nato?


odn - jesu ta 'ogranicenja' uopste bitna? koj ih kurac imamo uopste?


da li nato treba da postuje zakone?


..
medjunarodnom sudu da istrazuje njihove zlocine?

http://en.wikipedia.org/wiki/American_S ... ection_Act" target="_blank

..

medjunarodno pravo je jedno ogromno sviranje kurcu, jer svako u nacelu moze da odluci da li ce prihvatiti ili ne medjunarodno pravilo o cemu god, ali se male drzave ucenjuju svim i svacim da prihvataju medjunarodne konvencije/ugovore/stagod o cemu god, recimo kjoto protokol ili sto si vec pomenuo medjunarodni sud pravde. pravila medjunarodnog prava su toliko suplja da daju mogucnost da se u njihovim okvirima radi svasta nesto sto je cak i suprotno osnovnim nacelima.

[svejedno]

^

[/url]
zakon sile, sila zakona? sta je bitnije?

filozofsko pitanje, boktejebo

dakle zakon sile, da uprostimo.


..

a ja tu imam potpuno drugaciju filozofiju, jbg ,)

[Srklet]

@bern + svejedno: al koja je to skrivena agenda svjeckih mocnika u vezi srbije bila? nafte nema. albanci, budimo realni, nisu nikome nesto posebno prirasli za srce. nije rugova bio aung san suu kyi.

medjunarodno pravo jest bilo prekrseno i izigrano, al i srbija je od 1991. pa do 1999. prekrsila razna medjunarodna prava i tak to.NATO je ispao veci bully od lokalnog bullyja, zar ne?

[*deni*]

Pa tu si u pravu, među Srbima ima previše, više nego što je moguće podneti licemera, koji će ti srce golim rukama izvaditi, a posle se praviti ludi i izigravati nevinost. To je tačno.

[svejedno]

@popaj

iako nisam ja taj koji je (ovog puta ) spomenuo neke zavere etc,
jednostavna cinjenica je da sadasnja ekipa mnogo vise igra na ruku zapada od milosevica, jel.

..

npr:

http://minus.com/mGTZZSfb/1f" target="_blank

(Sporazum potpisan od strane Borisa Tadića i Kondolize Rajs bez uključivanja stručne i bilo kakve javnosti, usvojen od strane Vlade, sa vrlo opskurnom izjavom o samom sadržaju sporazuma (http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=210359" target="_blank).

Sporazum između ostalog omogućava oružanim snagama SAD da u Srbiju bez carine i pretresa unose i iznose ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologije bez poreza i inspekcije.

Takođe, ovime se SAD stavlja na raspolaganje radio-frekvencijski spektar, bez naknade. Po istoj ceni, osoblju SAD se stavljaju na raspolaganje objekti, magacini i skladišta.)

..

pa sad....ti sam vidji ima li tu interesa, neke agende il ne, sta ti zem.

















..

a sto se tice 'medjunarodnog prava' & bully-inga - znaci slazes se sa mnom?

nato je samo jedan 'veci & jaci' milosevic?

[Srklet]

pa naravno.

[svejedno]

[/url]pa naravno.

pa tooooo treba utuviti u glavu svim maloumnicima ,)

(svako bije neku svoju 'net prosvetiteljsku' bitku, jbg )

[Srklet]

NATO je imperijalisticki vojni savez koji manje-vise djeluje po americkim nacionalnim interesima, koji su rijetko kad plemeniti. nije to neki misterij.

e, al to ne znaci da je srbija sad neki veliki pozitivac koji se suprotstavio golijatu. razlika izmedju srbije i NATO-a u tim devedesetima jest da je NATO ima mocnije bombe.

[bern]

[/url]@bern + svejedno: al koja je to skrivena agenda svjeckih mocnika u vezi srbije bila? nafte nema. albanci, budimo realni, nisu nikome nesto posebno prirasli za srce. nije rugova bio aung san suu kyi.

ne mislm na teorije zavjere, da se razumijemo (ne podnosim ih).

vać npr. na želju amerike da se otarasi uranijumskog otpada? da dokaže da usred evrope može raditi šta joj se prohtje? pare od droge kosovskih narko bosova koje se u bijelom svijetu (aka americi) legalno troši na lobiranje? i evo, nekidan, onu njemačku emisiju o tome kako je tadašnjoj njemačkoj vladi itekako bilo stalo da se dokaže kao jaka?

vrlo nesrećan splet okolnosti, ali sve to pada u vodu pored jedne budale kao što je bio milošević.

albanci na kosovu su samo bili povod, ali ne i razlog. uostalom, što nisu koknuli miloševića i završili posao? ne žele da ubijaju predsjednike koje je narod te zemlje "izabrao"? sure.

[svejedno]

[/url]NATO je imperijalisticki vojni savez koji manje-vise djeluje po americkim nacionalnim interesima, koji su rijetko kad plemeniti. nije to neki misterij.

indeed.

[/url]1. e, al to ne znaci da je srbija sad neki veliki pozitivac koji se suprotstavio golijatu.
2. razlika izmedju srbije i NATO-a u tim devedesetima jest da je NATO ima mocnije bombe.

1. d'izvines, ja tako nesto nikada nisam ni rekao ,)

2. tacno.

[Srklet]

[/url]

[/url]

vać npr. na želju amerike da se otarasi uranijumskog otpada? da dokaže da usred evrope može raditi šta joj se prohtje? pare od droge kosovskih narko bosova koje se u bijelom svijetu (aka americi) legalno troši na lobiranje? i evo, nekidan, onu njemačku emisiju o tome kako je tadašnjoj njemačkoj vladi itekako bilo stalo da se dokaže kao jaka?

hajdemo redom
1. sto se uranijskog otpada tice, tesko mi je povjerovat da je cijela stvar pokrenuta zbog toga. ono, moze se amerika mnogo efikasnije i perfidnije rijesit uranijskog otpada.
2. sumnjam da je lova narko-albanaca ista vise od kapi u moru lobiranja u washingtonu. ono, lijepo je amerima sto se tu trosi, al moglo bi se i bez nje.
3. yep. al to je realpolitik i medjunarodni odnosi, koji se vodi iskljucivo interesima.

odnosno, sta je u svemu tome iznenadjujuce? sto je, uostalom, izvan standardne prakse i ponasanja u medjunarodnim odnosima?

[Srklet]

[/url]

1. d'izvines, ja tako nesto nikada nisam ni rekao ,)

nit kazem, al zar nije to sluzbeni drzavni narativ u srbiji i danas?

evo, gledao sam sve te priloge iz srbijanskih medija o obiljezavanju godisnjice bombardiranja i to je bilo u stilu 'napadoše nas ni krive ni dužne'. ono, srbija mirno hoda ulicom, gleda svoja posla, kad odjednom se pojavi neki NATO i krenem s agresivom, a srbija sva šokirana i iznenađena pa drži koncert na mostu jer je miroljubiva po cijelom tijelu.

[spliff]

@ popeye: bash nishta

[svejedno]

@popaj

dada, skroz se ja slazem sa tobom da su ovde mediji (i dobrim delom i narod) ubedjeni u nepostojanje ili nesvesni ili ignorisu srpsku krivicu (i glupost) etc. i to uopste nije sporno.

ja samo moram napadam 'the main bully' kad god mi se ukaze prilika ,)



..

ko sto napadah milosevica ko klinac, sada napadam one koji su 'veci & jaci milosevic'. jer nema sada neke zle galakticke imperije da sjebe & bombarduje njih.

[Sheytan]

Uploaded with ImageShack.us

[bern]

odnosno, sta je u svemu tome iznenadjujuce? sto je, uostalom, izvan standardne prakse i ponasanja u medjunarodnim odnosima?

ništa, ali to ne znači da time nije argument. odnosno: nije samo "humanitarni" momenat razlog za bombardovanje.

najveći krivac je svakako milošević. problem je što se te međunarodne smicalice u domaćim medijima veličaju kao zavjera protiv srba, a sloba ispada heroj (u očima fanatika).

[Srklet]

[/url]odnosno: nije samo "humanitarni" momenat razlog za bombardovanje.

to je jasno, narocito jer tony blair ne prestaje tvrditi kako je sve bilo motivirano humanoscu, a on je ljigavi lazljivac.

problem je što se te međunarodne smicalice u domaćim medijima veličaju kao zavjera protiv srba, a sloba ispada heroj (u očima fanatika).

mislim da i sirokim narodnim masama odgovara ta verzija, jer onda su oni hrabro pjevali protiv stranog okupatora, a ne bili izludjeni i zaludjeni pijuni koje je vlastita drzava iskoristavala^i unistila im zivote. ljudi vise vole da si govore 'al sam faca' nego 'al sam blesav'.
takodjer, takav narativ se uklapa u sve prijasnje, pa kao sto srbija nema veze s unistenjem vukovara, niti s granatiranjem dubrovnika (palili gume, jel), niti opsadom sarajeva (sami sebe drzali u okruzenju i granatirali), tako se te 1999. ama bas nista nije desavalo na kosovu, nije bilo stotina tisuca izbjeglica u makedoniji, nije bilo hladnjaca s lesevima, a kako nicega nije bilo, NATO je srbiju iz ciste mrznje i zbog mondijalistickog novog sveckog poretka napao.

[Tot]

Čitajući ovo gore kao da čitam proseravanja Feral Tribuna iz vremena uoči bombardovanja. Naravno, potpuno maši poentu celog problema. Sećam se kako ih je Frano Cetinić odjebao zbog toga kao i njihove potonje uvređenosti.

Najtoplije preporučujem Franovu knjigu dnevnik iz tog vremena: "Nazovi NATO radi umorstva".

[Sheytan]

Knjige: Nazovi NATO radi umorstva
http://www.dragotadic.net/dodaci/knjige ... c_nato.pdf" target="_blank

Rat bez lica

"Gotovo nigdje kao u Francuskoj ne postoji tolika moć inteligencije koja je postala nezaobilazni faktor u svakoj javnoj ili političkoj debati i koja je uzurpirala prostor javne rasprave samo zato što se naziva 'inteligencijom'" – kaže Frano Cetinić

Nema sumnje da su sećanja na 24. mart 1999. Frana Cetinića i nekog budućeg čitaoca njegove knjige koji se tog dana zatekao na teritoriji onoga što se naziva Jugoslavijom suštinski različita. Pisac je bio u Parizu, gde živi već godinama, dok se njegov potencijalni čitalac mogao naći u bilo kom gradu zemlje koja je postala stvarna tek kao "legitimni cilj", i bilo bi mu svejedno jer se svuda osećala ista strepnja zbog onoga što se neumitno približavalo. Kada je autor "pariškog kolateralnog dnevnika" tokom večeri saznao da je počelo bombardovanje Jugoslavije, budući čitalac njegove knjige već je bio siguran da sirena koju je čuo nije samo puko isprobavanje ko-zna-čega. Dok je Frano Cetinić tokom večernje tribine posvećene Slobodanu Šnajderu iznosio prve kritičke stavove o NATO intervenciji, njegov čitalac je već osluškivao tutnjavu eksplozija u daljini. Njihova iskustva rata odvijala su se od tog trenutka simultano ali ipak razdvojeno, neraskidivo povezana istom, sudbinskom temom.

"Iza ove knjige ne stoji ambicija već indignacija", reći će tokom razgovora Frano Cetinić, prevodilac, novinar i publicista, koji je nedavno boravio u Beogradu na promociji svog dnevnika Nazovi NATO radi umorstva (izdanje Vremena i Samizdata – Free B92).

"Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon", nastavlja Frano Cetinić, "već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put osjetio kovitlanje događaja koji su neodoljivo podsećali na ono što je De Ružmon tokom Drugog svjetskog rata nazivao 'udjelom đavla'. To je moj privatni kalendar o susretima i razgovorima sa ljudima koji su bili zanimljivi i podsticajni za razmišljanje", objašnjava ovaj Korčulanin koji je nakon završene gimnazije u Dubrovniku diplomirao na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Već nakon prvog dana bombardovanja, stvarnost u kojoj se zatekao budući čitalac Cetinićeve knjige raspala se na gomilu delića koji kao da su pripadali sasvim različitim svetovima, baš kao što se intelektualna scena Francuske podelila na mnoštvo usamljenih glasova koji su se na kraju okupili oko onog "za" intervenciju i "protiv" nje. Udaljeni čitalac već je prvog dana za trajanja vazdušne opasnosti mogao doživeti tu raspadnutu stvarnost, gledajući sportistu koji na jednom beogradskom stadionu uredno raspakuje opremu i počinje sasvim lagane vežbe zagrevanja, majstore koji u istom trenutku na obližnjem gradilštu nevoljno kuckaju daske ispijajući pivo, vlasnika prodavnice u prizemlju koji užurbano postavlja metalne rešetke na vrata, dok su se u zagušljivom i prljavom podrumu zgrade čiji graditelji nisu podlegli hladnoratovskom strahu od neprijatelja tiskale čitave porodice, stežući torbe sa konzervama, dvopekom, mineralnom vodom, snopovima sveća, kutijama cigareta i prekrivačima koji nisu dozvoljavali da se ratne rezerve sakriju u unutrašnjost torbi od pogleda nepristojnih radoznalaca.

Frano Cetinić provodio je prve dane rata u redakciji Radio France Internationale, gde je zaposlen kao urednik, gledajući, prema vlastitom objašnjenju, kako narasta medijski balon intervencionista oko koga se okupila grupa novih francuskih filozofa i "intelektualnih snaga za brzu intervenciju": "Ratom protiv rata", "Neizbežno", "... Ne može se više isključiti totalni rat protiv onih Srba koji i dalje ostaju začarani Miloševićem", "Nametnuti mir oružjem"... ponavljali su tekstovi u "Mondu", "Ekspresu" i ostaloj francuskoj štampi.

"Pariška intelektualna sredina predstavlja neobičan svjetski fenomen", smatra Frano Cetinić. "Gotovo nigdje ne postoji tolika moć inteligencije koja je postala nezaobilazni faktor u svakoj javnoj ili političkoj debati i koja je uzurpirala prostor javne rasprave samo zato što se naziva 'inteligencijom'. To je jedna vrsta feudalnog nasljedstva, zloupotrebe, gde se inteligencija javlja kao okruženje njegovog veličanstva."

Dnevnik Frana Cetinića Nazovi NATO radi umorstva predstavlja obračun sa intervencionistima, filozofima i piscima koji vladaju francuskom intelektualnom scenom (Levi, Brikner, Finkelkrot, Gliksman...), a koji su tokom rata, kako tokom razgovora tvrdi Cetinić, bili odgovorni za medijske manipulacije i uspostavljanje bojnog poretka u Francuskoj. "Zapanjujuće je koliko se ljudi dobrovoljno odreklo slobode. Utrka u manipulaciji javnošću bila je frapantna. Tada sam shvatio da je demokracija, koja predstavlja moje najdublje uverenje, krhka biljka nad kojom treba svakodnevno bdeti. Pojedini zapadni političari preuzeli su inkvizicijsku logiku i srednjovjekovni vokabular lova na vještice u kojem se Zlo pisalo velikim slovom."

Frano Cetinić ne želi da razmišlja o eventualnim posledicima zbog toga što su njegovi tekstovi sa RFI-ja, bez želje autora, korišćeni na stranicama režimske štampe u manipulacijama koje sprovodi druga strana. "To je bio rizik na koji sam morao računati", odgovara naš sagovornik.

Možda će čitalac dnevnika na ovom mestu zastati u nedoumici, jer se i segmenti knjige Nazovi NATO radi umorstva mogu lako uklopiti u interpretativnu igru "agresor –žrtva", koja je postala ključna parola novih nacionalnih budnica.

"Već sam ranije rekao sve što mislim o srpskom režimu", kaže Frano Cetinić. Odgovornost Slobodana Miloševića je nesumnjiva, ali ne vidim potrebu da u privatnom dnevniku koji je dobio formu knjige na kraju svakog ulomka kažem o tome što Miloševićev režim radi sa crncima (aludiram na hladnoratovski vic). U protivnom, morao bih zatvoriti oči u ime nametnutog konsenzusa vojnoindustrijske i političke klike i prijeći preko svega što je za mene najznačajnije – a to je prihvaćanje demokracije kao najviše forme politička života – i početi kalkulirati s tim da li moja kritika NATO intervencije nije navođenje vode na mlin srpskog režima", kaže Cetinić. "Nisam bio ovdje, nisam pisao genezu kosovskog sukoba, moj predmet su mediji, ponašanje intelektualaca u ratu i promatranje toga kako se demokracija pretvara u bojni poredak."

Ako čitalac ne može da se otrgne od okruženja u koji knjiga trenutno stupa, preostaje mu jedino da sačeka vreme kada će "pariški dnevnik" moći da čita sadržinski a ne kontekstualno. Slika malog, prljavog balkanskog rata, ispričana iz pariske perspektive, ostala je zamrznuta za budućnost.

Slobodan Kostić,
Vreme broj 485, 22. april 2000.

[Tot]

Sheytane, nije mi potrebna tvoja asistencija. Nije nikakva mudrost izguglati Franu Cetinića i obavestiti se o knjizi koju pominjem. Mozda si mogao svojim recima dati neki osvrt?

[Kragi]

[/url]pa i ovi sto su ga zamenili se nisu silno bolje pokazali

Ma da, evo mobilisu me za neki od 'komsijskih' ratova dok mi rodjenog brata isporucuju u sanduku sa istog.
Na stranu sve, ne kontam kako uopste neko moze da pravi takvu komparaciju.

elem, nato intervencija jeste u mnogome pomogla obaranju milosevicevog rezima ali je ipak ne podrzavam zbog nacuna na koji je izvedena. Nekako mi se cini da je bilo bolje da ga smaknu atentatom, mada nisam siguran za kasnije posledice svega toga.