Bootstrap Framework 3.3.6

[blenta]

ako je biti oportuna kurva pametnije, da

[Orlando the Lady]

Ne znam otkud vam ideja da ona lose izgleda.

[Sanja Steppenwolfin]

[/url]

Зудојче Зеитунг

Аллгемеине Зеитунг пише

Jebati budale.

jebati dnevnu stampu? interesantno

[Delete]

Nemacka se, predvodjena Merkelovom, grcevito bori da sastavi mrvice onoga sto su ekonomski slabasne drzavice uspele da razore.
Kako god se okrene, Nemci su sada velika ekonomska sila i to ce ostati ukidanjem evra, raspadom EU ili ne..drugi ce ih kritikovati ostalo na ovome, ili doslo do raspada. Principijelnost Nemacke se ogleda u pokusajima da se stabilizuje stanje u evropskoj moentarnoj uniji, a najmanje razumevanja za to imaju upravo oni koji treba da budu najzahvalniji Merkelovoj na nadljuskim naporima koje cini.

Sasvim je opravdano sto su gradjani Nemacke u velikom broju protiv opstanka u EU i njenoj monetarnoj uniji jer je Nemacka pretrpela znacajne gubitke na ustrb pomoci malim i nerazvijenim ekonomijama, beznacajnih drzavica u EU. Zbog toga je sasvim opravdano protivljenje Merkelove ulasku Srbije u zajednicu.

[Stripi]

jebat ga, đeje bila Merkelova kad su Bugarska i Rumunjska upadale u Uniju?

[deran]

da nekako završim i ovde...

ovo je druga ozbiljna tema koju sam otvorio,a na koju sam dobio par ozbiljnih odgovora-neke sam i same kleštima vadio (blenta)...mnogi se nisu uopšte oglasili (pa ni vel )...

znam da je svima pun kufer politike,ali opet...

kaže se da je to političko pitanje,pri čemu se svi vode interesom,a opet britanija proglašava oportunom kurvom...

nešto ne mislim da merkelova lupa šakom o sto iz čiste dobrote svoga srca i neizmernog optimizma i ljubavi prema EU...


dobili smo smo i pojam "nebitne državice"-što je interseantno,ali i žalosno...



tim više osećam neko pakosno zadovoljstvo (znam da nije lepo,ali nije lepo ni lagati ) postupkom britanije...

što se pak tiče lekture za koju su se neki uhvatili,kriv je isključivo gugl-prevodio ga je sa hrvatskog...

"merkeličin" ide popaju na dušu (mada je po meni to ispravno),pošto je on napisao tekst...


nisam naveo autora odmah iz zadnjih namera...koje nisu upalile...


hvala učesnicima!

[Sheytan]

ČETVRTI RAJH I SRBIJA

Po rečima onih što su nedavno imali priliku da se u Beogradu susretnu s gospođom Merkel, kancelarka Nemačke ispoljila je bes zbog ranjavanja nemačkih vojnika na KiM oktobra ove godine, i to na neprikriven i vrlo grub način. (Dobro je da države brinu o svojim građanima, naravno, one koje to mogu, a Srbija, nažalost, nije u toj poziciji.) I majke povređenih vojnika, razume se, imaju svoje strahove i pravo na gnev. Ali na koga? Na one što su pucali u njihovu naoružanu decu (a nikad nije razjašnjeno ko je to učinio), ili na one što su zbog Srbije prekršili ustavno zaveštenje Brantove generacije nemačkih političara da njihovi vojnici nikad više neće naoružani napustiti granice Nemačke? Uprkos Brantovom zaveštanju, Nemci su u „mirovnim misijama“ počeli da pucaju u druge i da ginu od ruke neprijatelja.

Kada su nemački političari prema Srbiji imali navodno neutralan stav, kao Bizmark na Berlinskom kongresu, Kosmet nije bio na dnevnom redu jer Srbija tada nije bila suverena na svom Kosovu i Metohiji. Kasnije je upravo zbog Srbije, koja je poslužila kao izgovor za Veliki rat i drugačiju raspodelu kolonija, car Viljem gubio carstvo i sve tadašnje kolonije. U nezaboravljene posledice Prvog svetskog rata spada i plaćanje ogromne ratne odštete. Tako smo Nemce zadužili za vjeki vjekova. Pred početak napada na Jugoslaviju, recimo, Hitler je svojim vojnicima kazao da su Srbi – iako ih on, Firer, ne voli – hrabar i pošten narod. Potom je jedino u Srbiji streljao 100 civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Dug je narastao kad je Jugoslavija, s većinskim srpskim narodom, postala najznačajnija članica pobedničke koalicije, naravno posle velikih sila. Onda se Genšer s Kolom, kasnije osuđenim za korupciju, potrudio da rasturi Jugoslaviju, državu u kojoj je bio sakupljen sav srpski narod na Balkanu i koju su Srbi shvatali kao svoju zemlju. Nemačka je u okviru NATO-a 1999. uništavala srpske živote, fabrike, komunikacije i ostalu životno važnu infrastrukturu. Sva njihova, od strane DOS-a reklamirana i potom pristigla pomoć, samo je promil u odnosu na ogromnu, svakojaku štetu nanesenu našem narodu. Sada se ispostavilo i da su materijalni dokazi o najmonstruoznijim zločinima u ljudskoj istoriji, trgovini ljudskim organima na KiM, uništeni, gle čuda, u Nemačkoj. I tako, zvao se neko Oto, Ditrih, Viljem, Adolf, Gerhard ili Angela, nema razlike. Generacije nemačkih političara stalno se prema nama ponašaju na isti način. Na jednoj strani je moćan, istorijski velik evropski narod, sa sposobnošću da oblikuje svoju povest i svetsku istoriju, nekad uspešno, nekad pogubno i za sebe i za ostale. Na drugoj je strani, sopstvenom odlukom, mali „nebeski“ narod koji svoju povest tka tako da nas je, u relativnom, razvojnom smislu, sve manje i manje. To je remetilački narod za druge zemlje i nacije, a pogotovo za velike sile. No kako kaže Darvin, evolucija ne bi odmakla dalje od ameba da se nisu stvarali remetilački geni, kakvih su Srbi, očigledno, puni. Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.

Istorijski gledano, materijalna i ljudska stradanja od moćne nemačke države, u kratkom dvadesetogodišnjem periodu početkom i sredinom dvadesetog veka, na brojčano mali srpski narod ostavila su neizbrisivu traumu: Šumarice su, svakako, simbol nad simbolima. No kako reče patrijarh Pavle, hrišćanski je praštati, ali ne treba zaboravljati.

Vreme je prolazilo i mnogobrojni Srbi, i ostali s prostora SFRJ, Španije, Grčke, Italije počeli su da odlaze u Nemačku, da njenoj zahuktaloj privrednoj mašini daju i ljudski zamah. Onda su se Tito i Brant nešto dogovorili o izgradnji atomske centrale „Krško”, koja ostade, hvala im lepo, u Sloveniji, a naši stradalnici u nemačkim logorima bez nadoknade, i država bez adekvatne ratne odštete. Ljudi otišli na „privremeni rad“ bili su prvi most, a kako se pokazalo dugoročno, i najstabilniji i najbolji izvozni proizvod Srbije u zapadni svet. Njihove devizne doznake, i u poslednje vreme, postale su spasonosna injekcija protiv hroničnog, ogromnog platnobilansnog deficita Srbije. Naši gastarbajteri u Nemačkoj su među onim narodima koji su domaćinima najprihvatljiviji. O tome svedoči i priprema za nagli odlazak bar 5.000 lekara iz Srbije, koji ovih dana završavaju kurseve nemačkog jezika i spremaju se da se pridruže stotinama hiljada svojih zemljaka. Oni će uvećati one tri milijarde evra deviznih doznaka koje su nas sve ovo krizno vreme spasavale većih nevolja.

Na drugoj strani, i Nemačka ima svoje važne strateške interese u Srbiji. No ovoga puta ne mora da uđe u Srbiju, pa stoga ni da ispuni bilo kakve uslove, niti da istraži slučajeve 1.000 ubijenih i stotine nestalih Srba na Kosmetu, u vreme dok su njihovi vojnici, policajci i tužioci boravili tamo, gde i dalje borave. Ne mora ni da glasa za rezoluciju o istrazi trgovine ljudskim organima u UN. Na Kosovu i Metohiji ima mnogo raznovrsnih prirodnih resursa na koje su oko, a pogotovo šapu, stavili Amerikanci, dok Nemci „s pravom” misle da to nije fer, jer su oni duže a i više finansirali i logistički podržavali „pravednu“ borbu OVK. Vojvodina, s druge strane, nije pogodna samo za masovna nemačka ulaganja. Nemačkoj je, pre svega, značajan povraćaj oduzete i nacionalizovane folksdojčerske zemlje. I to ne samo kao ispravljanje istorijske nepravde, već kao presedan na osnovu koga će se otvoriti takvo isto pitanje u Češkoj, Francuskoj, Poljskoj, što bi praktično i u krajnjoj instanciji dovelo do revizije rezultata Drugog svetskog rata.

Danas, postkrizni oporavak i rast nemačke privrede ne teče na bazi proizvodnje za američko i evropsko tržište (mada je to i dalje osnova njene dobre ekonomije), već za tržišta Kine, Rusije, Indije i ostalih brzo narastajućih, pre svega azijskih zemalja. To je i prirodan strateški pravac kojim će se u narednim decenijama kretati privreda ove države. U Evropi ta (za sada) samo ekonomska velesila, koja, očigledno, ne trpi protivljenje (Sarkozi je tu samo ikebana), želi da uvede red. Navikla je na svoje disciplinovane građane koji slušaju i rade, što im, očigledno, donosi rezultate. No sa ostalim evropskim narodima to je malo teže, a pogotovo sa Srbima, što je i istorijski dokazano. Širom Evrope već se stvara otpor Nemačkoj superdominaciji, i ne samo ekonomskoj superdominaciji. U Engleskoj, Francuskoj, a pogotovo u Španiji, Italiji i Grčkoj verbalni otpor Nemačkoj sve više se širi. To je jasan signal da „teoriju zavere” zvanu Četvrti rajh mnogi prepoznaju u današnjoj evropskoj stvarnosti. Koliki je rizik po Nemačku da se događaji sa Srbijom i na KiM iskoriste kao krunski dokaz osvete onima koji su joj „tradicionalni“ protivnici i pobedioci u poslednjih stotinu godina? Popriličan. Za to je Nemačka nemalo kriva, i njen ogoljen pritisak na Srbiju biće znak da Četvrti rajh ne kuca na vrata Evrope, nego je već tu. Svi se sad podsećaju „vizionarskih reči njihovog prirodnog saveznika Hrvatske izrečenih kroz usta Stjepana Mesića: „Svešćemo mi vas Srbe na Beogradski pašaluk.“ To je njegova, kako se ispostavlja, najvažnija rečenica posle one „Jugoslavije više nema, ja sam zadatak obavio“. Da li je na delu strateški nemački plan? Izjava pokojnog nemačkog ambasadora Cobela i delovanje vojvođanskih secesionista i ostalih nezadovoljnih manjina s rubnih područja Srbije to, svakako, potvrđuje. Da li Nemačka može da se domogne jedne od najvažnijih svetskih pozicija bez atomskog oružja, jedinog koje je do sada bilo geopolitički efikasno? Kakav je domet ekonomske snage u sukobu s golom, atomskom silom drugih? Odnos prema Srbiji najogoljenije pokazuje nemačku brutalnost prema slabijima od sebe, a to neko pomno prati. Zato mislim da se Nemačkoj ne isplati da ide do kraja.

Ipak, danas s Nemcima imamo nešto važno što nas spaja. Zajednička istorijska opsesija Rusijom, ali iz različitih pobuda. Stotinu godina već traje uspešna borba Anglosaksonaca da se spreči približavanje Nemačke i Rusije. To je išlo dotle da je bivši američki predsednik Buš Mlađi izjavio kako su američke tri crvene linije za upotrebu A bombe interesno spajanje Rusije i Nemačke, pitanje Tajvana i povratak Ukrajine u zajedničku državu s Rusijom. To, na sreću, danas više ne važi. Severni tok, zajednička gasna investicija, najveća svetska investicija, tako malo pominjana na Si-En-Enu i Bi-Bi-Siju, neraskidivo je povezala ekonomske interese Rusije i Nemačke, i ne samo njih. Iako je previše koštao (polaganje na hiljade podmorskih cevi u uslovima ledenih voda), gasovod je zaobišao Poljsku kao glavnu među i nemačko-ruski klin, kako su to SAD zamislile i pokušale da ostvare.

Ta nova, svetski važna geopolitička veza Nemačke i Rusije, koja se postepeno učvršćuje, ima i za nas sudbinsku važnost. Očigledno je da naš interes da sa svojim vekovnim zaštitnikom, kako ga narod u Srbiji uglavnom istinito prepoznaje u Rusiji, pronađemo način da zaštitimo svoje nacionalne interese, sačuvamo prirodne resurse i u perspektivi normalan života na našim prostorima. Koliko će Rusija želeti ili imati interesa da svoje odnose s novim strateškim partnerom usaglašava oko Srbije, pokazaće vreme. Naša politika možda bi mogla pokušati da svoj nacionalni interes oko Kosmeta predloži kao temu na kojoj bi Nemačka pokazala Evropi da nije pretnja po mir i stabilnost Balkana, i time izbila jedan od glavnih argumenata onima što tvrde da je Četvrti rajh uveliko na delu. Da li je to moguće i da li se upravo u tome krije naša šansa?

Milan Purić

[*deni*]

Ma, Merkelova sad merka prasence na novogodišnjoj trpezi, zamrzla je svoju politiku do posle novogodišnjih blagdana.

[nsc]

ma kakvo prasence - jaretina ili jagnjetina

[Srklet]

[/url]Koliko će Rusija želeti ili imati interesa da svoje odnose s novim strateškim partnerom usaglašava oko Srbije, pokazaće vreme.

koliko će rusija pitati srbiju o svojim odnosima s njemačkom?!

grcam od smijeha, koje illusions of grandeur.

Naša politika možda bi mogla pokušati da svoj nacionalni interes oko Kosmeta predloži kao temu na kojoj bi Nemačka pokazala Evropi da nije pretnja po mir i stabilnost Balkana, i time izbila jedan od glavnih argumenata onima što tvrde da je Četvrti rajh uveliko na delu. Da li je to moguće i da li se upravo u tome krije naša šansa?

nije moguće i u tome se ne krije nikakva šansa.

jebote, imal kraja ovim idiotskim fantazmagorijama iz nove srpske kretenske misli?

[Anhedonie]

Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

[Vel boy]

[/url]jebote, imal kraja ovim idiotskim fantazmagorijama iz nove srpske kretenske misli?

to su oni koji ce pod svaku cijenu smijeniti "ljige iz DS-a", shto se vajkash.....

[Sheytan]

[/url]

[/url]jebote, imal kraja ovim idiotskim fantazmagorijama iz nove srpske kretenske misli?

to su oni koji ce pod svaku cijenu smijeniti "ljige iz DS-a", shto se vajkash.....

MERKELOVA, BUSEK I HRVATSKO "SRBE NA SRBE"

Teško je razumjeti česta medijska oduševljenja prilikom dolaska naših evropskih prijatelja, kao što je lako shvatiti stoičku ravnodušnost javnosti. Kad se god bilo koji briselski činovnik pojavi u Beograd i saopšti – uradili ste dosta, mogli ste i više, ili – učinili ste veliki korak, samo još ovo, propraćen je medijskim aplauzima. Među njima ima nekadašnjih piromana, a sada vatrogasaca. Jednog ću od njih pomenuti, koji je svojevremeno pozvao Sloveniju na secesiju, a danas Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije.

Četrdeset četiri stepenika

Do sada, koliko znam, napravili smo 44 koraka – od izručenja Slobodana Miloševića pa do Radovana Karadžića i Ratka Mladića. I tako dalje. Moguće je shvatiti jak tretman posjete Angele Merkel, koja vedri i oblači u EU, ali, mislim, da nije zaslužio povlašćen medijski tretman i Erhard Busek, bivši vicepremijer Austrije a sadašnji koordinator Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi. Nekada rušio je Jugoslaviju, a danas, savjetima, spasava Srbiju, uz preporuku da se okane Kosova i Metohije. Ako hoću da učinim štetu Srbiji, rekao bih vam: U redu, neka Kosovo bude srpsko… Ne može i jare i pare, presudno su uticali događaji na severu Kosova koji su za pojedine evropske zemlje bili šokantni ("Blic","B 92", 19. decembar 2011). Ali njegovo pojavljivanje na mitingu u Mariboru prije 22 godine (1989, za žive SRJ), kada je pozvao Sloveniju na secesiju – nije bilo šokantno!

Kada, kako i zbog čega je vicepremijer, baš u Mariboru, prvi "kukuriknuo"?

Prethodilo je poduže političko zagrijavanje slovenačke javnosti za secesiju. Mariborski dnevnik “Večer,” serijom tekstova upozoravao je da zapadne dvije republike pripadaju evropskom kulturnom krugu, što se poklapalo sa granicama Austro-Ugarske. Eksponiran je politički stav: zapadni dio Jugoslavije ne može ostati u zajednici sa istočnim dijelom, koji pripada posebnom mentalitetu – “osmanlijskim lezilebovićima,” koji umjesto rada njeguju nerad. Takve priloge “Večeri” (autor kolumni, koliko se sjećam, bio je naše gore list), preuzimalo je ljubljansko “Delo,” glavni republički dnevnik, koji je izražavao republičku (državnu) politiku. Ni luk jeli, ni luk mirisali. Takvim informacijama kljukana je slovenačka javnost. Samo se čekao trenutak da se eksploziv aktivira. DŽarnuo je u vatru prijatelj iz Evrope. Tada palikuća, danas vatrogasac. (Znam da ovo niko neće objaviti pa šaljem NSPM.) Uslijedio je oštar demarš vlade SRJ. Beč odgovora: Busek je izrazio svoje privatno mišljenje.

Dobrodošlica u zemlji krvi

Demokratska Evropa je oćutala miješanje Austrije u unutrašnje poslove suverene Jugoslavije. Gospodin Busek bio je veoma aktivan uoči samog referenduma u Crnoj Gori. Poželio je (a mediji citirali) da za osamostaljenje bude više od 55%. Bivši potpredsjednik austrijske vlade danas nosi naramak međunarodnih funkcija. Upamćen je i senzacionalnom izjavom da će 10. maja 2006. biti uhapšen Ratko Mladić.

Izgleda da dolasci evropskih prijatelja duvaju u jedra druge Srbije. A najlakše je oposliti poslove kad se gurnu Srbi na Srbe, što kompromituje Srbe kao narod. Ovih dana uvaženi gost Beograda bila je Anđelina DŽoli, koja je predstavila film „U zemlji krvi i meda“: Najteže mi je bilo snimanje scene u kojoj srpski vojnici izvlače žene iz autobusa i siluju ih. Teško je presuditi gdje je bolje medijski eksponirana – u Beogradu ili Sarajevu, da ne govorimo o trenutku hapšenja Ratka Mladića.

Prvo bi Solana

Predstavljanje dragih gostiju, naših “evropskih prijatelja”, čini mi se da je počelo sa Havijerom Solanom, uvijek zaduženim za nešto. Prvo je kuđen pa do neba hvaljen. NATO agresija na Srbiju i Crnu Goru, bez saglasnosti UN, izvedena je pod njegovom dirigentskom palicom. Napad je najavio onima koji znaju da čitaju, sljedećim saopštenjem: Evropska unija i NATO izrazili su zabrinutost zbog zaoštravanja situacije na Kosovu, gde su učestali sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti. Saopštenje je objavljeno 27. januara, na Savindan. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana kumovao je imenu nove države, Treće Jugoslavije, imenovane kao Zajednica Srbije i Crne Gore, ili Solanija (14. marta 2002).

Ovo međusrpsko parničenje oko Kosova i Metohije, između drugosrbijanaca i ostalih, podsjeća na projektovane raskole iz 1939. godine. Naime, kada se 1939. godine, stvaranjem Hrvatske banovine, zaljuljala kraljevina Jugoslavija uz negodovanje srpske javnosti pojavila se “Okružnica”, u kojoj je dato uputstvo za političko djelovanje Hrvata: Koliko je god to moguće, hvaliti srpske političare koje većina Srba ne voli, a da se napadaju, diskredituju oni srpski političari, koji imaju širu narodnu podršku. Dakle, Srbe na Srbe. Na preporuku tadašnjih evropskih prijatelja, Beograd je zadovoljio Zagreb, kako bi ojačali odbrambenu sposobnost kraljevine pred fašističkom opasnošću. “Okružnica” je pripisana Vlatku Mačeku, lideru Hrvatske seljačke stranke (HSS). Raniji slogan Marka Natlačena “Srbe na vrbe” (lansiran uoči Prvog svjetskog rata i koji je kasnije razradio Pavelićev ministar Mile Budak, tvorac ustaškog plana za rješavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj), zamijenjen je novim sloganom: Srbe na Srbe. Danas, prateći elektronska izdanja, prema mojoj proceni, koja ne mora biti tačna, u srpskim medijima imamo pet sveprisutnih političara, drugosrbijanaca. Omiljena im je tema spasonosna EU i fatalni velikosrpski nacionalizam. Predrasude je, izgleda, najbolje definisao jedan Sokratov učenik: Predrasuda postoji zato da bi se nerazumni ljudi držali zajedno.

Nikola Ivanović,
publicista iz Milvokija
i bivši sekretar za informacije Crne Gore

[Stripi]

mašala.
Ja baš rijetko čitam NSFM ali me redovito nasmiju.

[kal zakath]

[/url]mašala.
Ja baš rijetko čitam NSFM ali me redovito nasmiju.

Blago tebi. Ja sam u laganoj panici. Upravo sam saznao da sam se otcepio od SRJ umesto od SFRJ. Jel' sad otcepljenje važi ili treba da ponovimo vežbu?

[tasa]

[/url]Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

jos kad bi to glupi Srbi napokon shvatili...
nego je danas sve naopako, danas Srbi nazivaju Srbe fasistima
a trebalo bi da znaju koji narodi ovako misle i koji epitet im pripada Mrzim Srbe iz dna duše, a tačno se sećam kada je ta parališuća netrpeljivost počela – onog momenta kada sam udahnula prvu česticu vazduha.

[Sheytan]

[/url]

[/url]mašala.
Ja baš rijetko čitam NSFM ali me redovito nasmiju.

Blago tebi. Ja sam u laganoj panici. Upravo sam saznao da sam se otcepio od SRJ umesto od SFRJ. Jel' sad otcepljenje važi ili treba da ponovimo vežbu?

DVADESET GODINA OD RASPADA SFRJ

Srbija najveći gubitnik

“Mislim da sam obavio zadatak – Jugoslavije više nema“, rekao je Stjepan Mesić, i označio kraj jedne i početak nove ere u životima građana nekadašnje zajedničke države

Kada je 5. decembra 1991. godine Hrvatski sabor opozvao Stjepana Mesića iz Predsedništva SFRJ, dogodilo se finale zvaničnog raspada zajedničke države šest republika i dveju pokrajina, započetog nekoliko meseci ranije 25. juna odlukama slovenačkog i hrvatskog parlamenta o izdvajanju iz tadašnje Jugoslavije.

„Mislim da sam obavio zadatak – Jugoslavije više nema“, rečenica je kojom je Mesić označio kraj jedne i početak nove ere u životima građana nekadašnje zajedničke države, koji će se ubrzo suočiti sa ratnim strahotama u kojima je stradalo oko 300.000 ljudi, dok se ekonomska šteta procenjuje na 50 milijardi evra.

Prethodno su Hrvati 8. oktobra 1991. godine doneli Odluku o raskidu državno-pravnih veza sa SFRJ. Izlazak Hrvatske iz zajedničke države izazvao je rat koji se proširio na Bosnu i Hercegovinu. Rat je kasnije izbio i na Kosovu, a sve se završilo bombardovanjem SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore.

Danas su sve nekadašnje republike SFRJ nezavisne države. Srpska autonomna pokrajina Kosovo je posle rata 2000. godine stavljena pod upravu međunarodne zajednice, a onda su tamošnji Albanci proglasili nezavisnost. Borba Srbije za Kosovo još traje.

„Mesićevi izjavu nisam primio sa simpatijama, niti je opravdavam, ali je razumem. Slovenija je već bila izvučena iz SFRJ. Postojala je skraćena Jugoslavija, sa pet republika i dve pokrajinama. U njoj je bila Hrvatska, a i Hrvati su kao i Slovenci na Jugoslaviju gledali kao na tlačitelja“, kaže analitičar Vladimir Goati, koji se bavio uzrocima i posledicama raspada SFRJ.

RUŠILAČKE 80-e I RATNE 90-e

Ako tražimo začetke kraja SFRJ moramo se vratiti u 1981, kada su kosovski Albanci tražili republiku. Nemiri na Kosovu, koji su počeli pre 30 godina, podsticani iz Slovenije i Hrvatske, ali i iz inostranstva, polako su pretili da se prošire na druge krajeve zemlje. Rušilačke demonstracije kosovskih Albanaca tokom osamdesetih urušavale su i SFRJ. Deset godina kasnije u SFRJ je izbio građanski rat kome su prethodile jednostrane i međusobno neprijateljske odluke republika i pokrajina. Amandmanima na Ustav Slovenije septembra 1989. godine otpočeo je proces otcepljenja ove republike od SFRJ. Srbija je u decembru odgovorila ekonomskom blokadom Slovenije, koja je dva meseca potom odgovorila protivmerama. Kosovski Albanci reagovali su na amandmane na Ustav Srbije kojim je status autonomnih pokrajina regulisan različito od Ustava SFRJ iz 1974. Usvajanjem “Ustavne deklaracije” albanskih delegata Skupštine Kosova o proglasenju Kosova republikom u Kačaniku 2. jula 1990. godine derogirane su odredbe Ustava SFRJ od 1974.

Goati za početak raspada, međutim, ne uzima albanske proteste iz 1981. godine, već, kako kaže, višak agresije krajem osamdesetih prema kosovskim Albancima. A za najvažnije krivce unutrašnjeg sukoba u SFRJ, mada ne i jedine, smatra vladajuće političke elite federalnih jedinica “druge Jugoslavije”. Kao fatalan po opstanak zajedničke države navodi konflikt u okviru vladajuće komunističke partije koja se raspala na 14. vanrednom kongresu (20–22. 01. 1990) koji je prekinuo rad posle napuštanja članova slovenačke delegacije.

Konflikt se ubrzo preneo u sve društvene institucije i oteo kontroli, a tok događaja ubrzali su prvi slobodni izbori u SFRJ 1990. godine. U Srbiji i Crnoj Gori pobedili su komunisti koji su u načelu zastupali federalnu opciju, nasuprot novim vladajućim partijama u Sloveniji i Hrvatskoj koje su radile na stvaranju nacionalnih država.

„U raspadu koji se završio krvavo veliku ulogu odigralo je rukovodstvo Srbije, a najgore su prošle one države u kojima je bio rat. I po završetku rata u BiH i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Srbija nije zakoračila u postkomunstički proces. Reforme su počele sa velikim zakašnjenjem i mi smo deceniju iza drugih zemalja“, smatra Goati.

Ratovi, progoni stanovništva, ubistva, zločini nad civilima obeležili su vreme koje je za nama, koje je ostavilo duboke tragove u svima.

Istoričar Branko Radun kaže da je očigledno da je srpski narod najlošije prošao.

„Proterani su iz Hrvatske, dela BiH, s Kosova i Metohije. Odvajanjem Crne Gore i proglašenjem nezavisnosti Kosova Srbi su gubitnici i u istorijskom i u geopolitičkom smislu. Karte nam nisu bile naklonjene, a kako su avnojevske granice bile iscrtane na štetu Srba, rasplet nije mogao biti pozitivan. U celoj toj situaciji, koja je bila kombinacija teških okolnosti, unutrašnjih podela i nesloge, srpska elita nije umela da se snađe, pa nije postignut minimum nacionalnih interesa. Problemi su dolazili iznutra, ali i spolja, a posle bombardovanja nije stao proces dezintegracija. Naivno smo se nadali da će se s odlaskom Miloševića stvari promeniti nabolje. Svi lideri posle 5. oktobra suočili su se sa sličnim problemima“, primećuje Radun.

Uzroke takvoj sudbini Srba Radun vidi u, kako ističe, velikoj istorijskoj zabludi o jugoslovenstvu koje je kod njih bilo najjače izraženo.

„Za razliku od Srba, Hrvati i Slovenci su na SFRJ gledali veoma racionalno, kao na državu u kojoj su privremeno i dok su u joj nastojaće da profitiraju. Dok su drugi bili za sebe, Srbi su bili za zajedničku državu, pa je razumljivo što je čitav tok raspada SFRJ išao na našu štetu, pa smo danas nacija poražena ratovima koja još nije iznedrila elitu koja ume da štiti naše interese“, kaže Radun.

POSLEDICE

Posle ratnih devedesetih došle su 2000. godine, godine promena, tranzicije koja još traje, traganja za svojim mestom na novoj karti Evrope, pitanja gde smo bili, a gde smo sada, šta smo dobili, a šta izgubili.

Kada je o Srbiji reč, u minule dve decenije izgubila je ugled u svetu, mnogo je Srba ubijeno i nestalo tokom ratova, a dobila je najviše izbeglica. U isto vreme veliki broj Srba našao se u drugim državama u poziciji manjine. Srbija je suočena i s borbom za očuvanje Kosova i Metohije, ili bar onih 15 odsto teritorije na severu koja nije pod kontrolom Prištine.

Danas, sa prosečnom platom od 345 evra, i stopom nezaposlenosti od 22,2 odsto, u Srbiji se lošije živi nego u drugim republikama. Kako je bilo nekad, a kako sada, možda najbolje mogu da ilustruju sledeći podaci: godine 1989. u preduzećima je bilo zaposleno 2.246.131 lica, a u 2010. godini 1.347.680, za 40 odsto manje. U industriji je radilo 920.710 lica, a u 2010. godini 374.683, 60 odsto manje.

Od zajedničke države, koja je pred raspad s ukupnim spoljnim dugom od sadašnjih 11,5 milijardi evra bila prezadužena, bez mogućnosti da se dalje zadužuje, nasleđen je i dug. Raspodelom po ključu MMF-a i odlukama Badinterove komisije, SR Jugoslavija koju su tada činile Srbija i Crna Gora, nasledila je dug od 4,198 milijardi evra, ili 36,5 odsto od ukupnog dugovanja SFRJ. Mnogo, ali dovoljno da može i dalje da se zadužuje.

Istina, i u drugim postjugoslovenskim državama danas većina građana živi lošije, društvene nejednakosti su izražene, socijalna beda velika. Možda zbog toga imamo i porast jugonostalgičara, ali i inicijativu da se ponovo uspostavi čvrsta ekonomska saradnja među koliko do juče zaraćenim državama.

Milka Milovanović,
Akter

[KorvinOdAmbera]

[/url]

[/url]Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

jos kad bi to glupi Srbi napokon shvatili...
nego je danas sve naopako, danas sami Srbi nazivaju Srbe fasistima
a trebalo bi da znaju koji narodi ovako misle i koji epitet im pripada Mrzim Srbe iz dna duše, a tačno se sećam kada je ta parališuća netrpeljivost počela – onog momenta kada sam udahnula prvu česticu vazduha.

[spliff]

[/url]Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

ovo je sjano

[Sheytan]

Nemačka stopira ulazak Srbije u EU do 2043.


BERLIN, 2011. (Njuz) – Nemačka bi mogla da stopira ulazak Srbije u Evropsku uniju do 2043. godine, zbog navodnih ratnih zločina narodnog heroja Boška Buhe (1926-1943), piše nemački „Bild“.

Buha je, naime, osumnjičen da je u Mačvi, 1941. godine ubio u bunkeru, pored četiri nemačka vojnika za vezu, i dva nemačka novinara, Hansa Guteberga i Rudolfa Hajnca, koji su došli u tadašnju Jugoslaviju da intervjuišu vojnike koji su danima bili u štrajku zbog smanjenja produženog vikenda. Pored smrti novinara, Buha bi mogao biti optužen i za ubistvo četiri vojnika koji su u trenutku smrti bili u štrajku, tako da su se zvanično vodili kao civili.

- Nemačka obavestajna služba BND ima dokaze da je Boško Buha živ i da se krije na planini Bukulja u Srbiji – rekao je nemački obaveštajni izvor. Prema njegovim rečima BND je presrela email poruku, koja je bila poslata sa Bukulje u Libiju, u kojoj je bio kompletan algoritam izbacivanja bombe iz ruke. Spekulacije zašto je email poslat baš u Libiju, Bild komentariše tesnim vezama KPJ i Gadafija.

- Kompletan algoritam Boška Buhe, niko do sada nije znao. Učili smo u vojnim akademijama delove, mnogi su pokušavali da kopiraju ali nisu uspeli. Mnogi ovi pokušaji završili su se tragično. Samo je pravi Boško Buha znao ceo sistem izbačaja, a to smo i pronašli u ovom emailu. Sumnjamo da je Komunistička partija znala za ovaj zločin i da je iscenirala smrt njihovog člana i pod drugim imenom ga poslala na Bukulju - nastavio je izvor iz nemačke službe.

Zbog ovog događaja, oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je poručila da Srbija treba da nastavi demokratski proces kojim je krenula i, ako se pretpostavke obaveštajne službe pokažu kao tačne, mora Nemačkoj da isporuči Boška Buhu.

- Ukoliko Srbija ne pronađe i ne isporuči Buhu, po nemačkom Zakonu o životu osumnjičenih za ratne zločine, Član 13, stav 284, gleda se najduži zabeleženi vek čoveka u Nemačkoj i po njemu se određuje koliko teoretski moze da živi begunac. Ako se zna da je najstariji Nemac imao 117 godina, a Boško Buha je rođen 1926. godine, po nemačkom zakonu on bi zvanično bio proglašen mrtvim 2043. godine, nakon čega Nemačka više neće imati prava da traži izručenje.

Kako Njuz nezvanično saznaje, do gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa kasno sinoć je stigao dopis, u kojem Vlada Nemačke od njega traži da promeni ime dečijeg pozorišta „Boško Buha“, jer je, kako se navodi, pogrešno da deca odlaze u instituciju nazvanu po jednom ratnom zločincu.

Aleksandar Topalov,
njuz.net

[crni90]

Merkelici svaka čast. Što se tiče odnosa prema Srbiji, preblaga je.
Stoka samo uz pomoć prutića može stići do pravog putića

[Srklet]

[/url]

[/url]Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

jos kad bi to glupi Srbi napokon shvatili...
nego je danas sve naopako, danas Srbi nazivaju Srbe fasistima
a trebalo bi da znaju koji narodi ovako misle i koji epitet im pripada Mrzim Srbe iz dna duše, a tačno se sećam kada je ta parališuća netrpeljivost počela – onog momenta kada sam udahnula prvu česticu vazduha.

a poznato je da su srbi genetski otporni na fasizam. ko i hrvati, jel.

ps
da, lol.

[Stripi]

[/url]

Blago tebi. Ja sam u laganoj panici. Upravo sam saznao da sam se otcepio od SRJ umesto od SFRJ. Jel' sad otcepljenje važi ili treba da ponovimo vežbu?

Ma jok. Treat ćemo promijeniti samo par udžbenika i pokoji državni praznik.
Ništa previše.

[Sheytan]

KAKO JE MERKELOVA PRUČILA SRBIJI: „NEĆETE SE NIŠTA PITATI"


Merkelova je u posetu Kosovu stigla letom preko Bugarske jer zvanični Berlin nije želeo da pita Beograd za saglasnost za prelet iznad Srbije


U valjda prvoj ozbiljnoj kritici ponašanja Amerike posle terorističkog napada 11. septembra, Suzan Zontag tekst u „Njujorkeru" zaključila je rečima: „Politika je postala psihoterapija. Svakako, moramo žaliti zajedno, ali nemojmo biti glupi zajedno."

Ko sluša ovih dana kako izabrani predstavnici kvalifikuju i obrazlažu navodno istorijsko „ne" Srbiji na putu ka EU, teško može da se otme utisku da ima posla i za psihoterapeute, ali da bi i poneka po goloj stražnjici zbog ruženja naroda dala rezultat.

Đavo je uvek u detalju.

Angela Merkel je u posetu Kosovu stigla letom preko Bugarske jer zvanični Berlin nije želeo da pita Beograd za saglasnost za prelet iznad Srbije. Neće biti da je bilo ko u okruženju nemačke kancelarke pomislio da bi Srbija takvu dozvolu uskratila. Pre se stiče utisak da u simboličkoj ravni ovaj gest ima snagu poruke „bićete zaobiđeni i nećete se baš ništa pitati".

Od kada je u avgustu Tadiću pruski kruto izdiktirala mapu puta u EU i uslove koji će se potom 9. decembra Srbiji ispostaviti kao politički Vaterlo ideje „i Kosovo i Evropa", od kancelarke, koja nema razloga da glumi ni Branta u suknji, ni čeličnog Bizmarka u svilenim rukavicama, nema tog gesta koji bi upućene mogao iznenaditi, niti takvog gafa koji bi našu političku elitu mogao osvestiti. Ova epizoda deluje kao prava mera trenutnih srpsko-nemačkih odnosa i u osnovi je ponižavajuća, pomalo i preteća, ali nikako nekonsekventna i neočekivana.

Gospođa Merkel, koja bi da nije Đokovića ušla u užu konkurenciju i za ličnost godine u Srbiji, u Prištini je nedavno dočekana brojnim bilbordima dobrodošlice, a epitaf udvorištva ispisala je „Koha ditore" uvodnikom na nemačkom jeziku. Nema sumnje, pašće tu uskoro i neki spomenik ili makar trg ili ulica, jer Tači i drugovi ne kriju: posle temelja koji je postavio Klinton, krhku građevinu kosovske države sada najenergičnije podupire upravo Nemačka, a tempo na putu potpune reintegracije severnog Kosova pod nadležnost Prištine u ime Evrope i američkog Stejt departmenta diktira upravo Angela Merkel. „Majka Kosovara", kako je naziva i nemačka štampa.

I „mama Merkel" je iz Prištine ponovo izdiktirala presudu da Beograd ne može da računa na prijem u EU ukoliko ne prizna nezavisno Kosovo, a u razgovoru sa komandantom Kfora Erhardom Drevsom i nemačkim vojnicima rutinski zaključila da „samo politika i vojni angažman mogu dovesti do trajnog kosovskog rešenja".

Pre nego Što su domaći eksperti i nadripolitičari stigli da protumače ovu izjavu, samo dan kasnije uhapšen je Zvonko Veselinović pod obrazloženjem da je nosio vatreno oružje na skijalištu na Kopaoniku gde ima ljudi, „što predstavlja posebno teške okolnosti pri izvršenju krivičnog dela". Brat mu Žarko tereti se za krivično delo podstrekavanja na zloupotrebu službenog položaja. Samo bi obrazloženje da su braća Veselinović uhapšena jer su htela da kidnapuju Deda Mraza delovalo gluplje i smešnije.

Ovako, sva je prilika da je ovdašnja vlast našla način da odgovori jednom od bliskih savetnika Angele Merkel koji je nedavno u Beogradu tobože naivno zapitao: „Pa ako srpske institucije funkcionišu i ako imate tolike policajce u civilu na Severu Kosova, zašto oni ne rade svoj posao?"Što nas dalje dovodi do pitanja: ko je na Jarinju organizovao napad ili kontranapad na vojnike Kfora? Znači, napad ili kontranapad? Ko je koga prvi ugrozio, ko je odgovoran za ranjavanje, kako Srba, tako i vojnika Kfora? Po čijem naređenju i za čije babe zdravlje? Šta znaju i kakav su film gledali Angela Merkel i general Drevs, a što se brižljivo krije od domaće javnosti, i zašto nekadašnji „kosovci" (jednom špijun, uvek špijun) tvrde da su snimci kompromitujući za Srbiju i da diskredituju legitiman otpor srpskog življa na severu Kosova.

Da li bi odluka EU o dobijanju statusa kandidata bila drugačija da smo na vreme znali ono što ni danas pouzdano ne znamo? Verovatno ne. Ali, đavo je u detaljima. Ako svi zajedno treba da žalimo za Kosovom, ne moramo svi zajedno da budemo glupi.


Stojan Drčelić,
Press

[west end]

Gdja Merkel je u pravu cak bi trebala biti i strozija prema Smrdiji :lukavi:da zapreti sakcijama

[olga_diktator]

[/url]

[/url]

[/url]Nije bahata, samo mrzi srbe, evo i sama prica o tome!

http://www.e-novine.com/stav/55682-Zato-mrzim-Srbe.html

jos kad bi to glupi Srbi napokon shvatili...
nego je danas sve naopako, danas sami Srbi nazivaju Srbe fasistima
a trebalo bi da znaju koji narodi ovako misle i koji epitet im pripada Mrzim Srbe iz dna duše, a tačno se sećam kada je ta parališuća netrpeljivost počela – onog momenta kada sam udahnula prvu česticu vazduha.

E to! :lol::lol::lol::lol::lol::lol::lol::lol:

A ovi Šejtanovi naslovi koje kači su još više da te zaboli stomak od smejanja.

[mirth]

OMG!!!!!

[Mars]

A ono kao mnogo teško da zaobiđeš Srbiju i letiš nekim zaobilaznim putem.

Pih.

[Sheytan]

Špigel: „Problematični“ zahtevi Angele Merkel

BERLIN - Važno je da Nemačka i Evropska unije dodele Srbiji status kandidata, po mogućstvu već na proleće, piše ''Špigel'' i ocenjuje da su zahtevi kancelara Angele Merkel Srbiji ''problematični".

''Merkel je, ipak, zahtevala više. Srbija, tako je ona nametnula zaključak šefova EU-država, mora prvo da dokaže svoj 'kredibilni angažman' u miroljubovom postupanju sa novom albanskom državom i da odustane od aktivne politike nepriznavanja, da bi zaslužila status EU-kandidata'', piše ovaj nedeljnik u ''onlajn'' izdanju.

''To je problematični zahtev jer, ipak, pet od 27 EU-država nije još priznalo Kosovo, a i velike zemlje ovog sveta, kao Kina, Indija, Brazil i Rusija, takođe, nisu'', navodi ovaj nedeljnik, ocenjujući da bi, upravo Nemci, iz vlastitog istorijskog iskustva trebalo da imaju razumevanje za tešku unutrašnje političku situaciju vlade u Beogradu.

''Nije li bilo potrebno posle Drugog svetskog rata beskonačno puno vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti i nije li trajalo 20 godina dok je Zapadna Nemačka bila spremna da zaključi prvi ugovor sa neomiljenom DDR'', pita nedeljnik.

Od Beograda se sada, međutim, zahteva da gubitak Kosova, koje se kulturno i istorijski smatra kolevkom srpstva, u kratkom roku potpuno ''svari'' i da, takođe, prihvati kosovske državne simbole - zastavu i grb - na zajedničkoj granici.

''Važno je da Nemačka i druge zemlje EU, po mogućnosti već u proleće, Srbiji dodele status kandidata, jer demokrate u Beogradu, koji su pre 11 godina, ustankom srušili režim despota Slobodana Miloševića moraju dobiti 'vetar u leđa'", piše nedeljnik.

Inače, oni bi sledećeg maja mogli od nacionalista koji su jaki i sada, kao i pre, da izgube izbore. Tadić treba hitno podršku iz vana u svom proevropskom kursu'', ocenjuje ''Špigel''.

U tekstu se navodi da će mira biti kada svi narodi nađu svoje mesto u EU i da se srpske demokrate nadaju ohrabrujućem signalu, kako bi mogli dalje da reformisu svoje društvo.

Povodom posete Merkelove Kosovu, "Špigel" piše da je ona time skrenula pažnju na krizni region Balkana.Ovaj nedeljnik navodi da je Nemačka bila vodeća pri zaključku samita EU da se Srbiji, za sada, odbije status kandidata i da je sada vreme da se ta pozicija promeni.

[Anhedonie]

Shejtane, njuz.net ti je sajt sa saljivim laznim vestima... Osecam se glupo za tebe :/