Bootstrap Framework 3.3.6

[horus.]

Originally posted by Simor
Pet Bambija!

[Zaljubljena]

Originally posted by horus.
Sta mislite? Da li je sramota biti siromasan?

NE...

[2kune]

Originally posted by horus.

Originally posted by 2kune
a jel sramota bit komunista?

pitaj maljkovica...

ooouuu maaaljkovićuuuu... pi pi pi... na mala na... ...dođi mala dođi mala.... pi pi pi...

[Pending-For-A-Bending]

Pitanje je stvarno jebeno... jos ako se postavi u zemlji Serbiji...

Nego, vecina ljudi koje znam da su siromasni su... nekako oduvek bili siromasni. Ono siromasan muz, sirmasna zena, pa i deca budu siromasnai. Zacaran krug. Ja to nikad nisam smatrao sramotom. Mozda mi ih je bilo zao, ali me nikad nije bilo njih sramota. Jako je tesko izboriti se za nesto, ako nemas nesto cime ces se podupreti. A i uvek je lakse nesto uraditi, ako ima komfora.... A kontam da je jako tesko izvuci se iz siromastva sem ako stvarno nisi lude srece i upadne ti kasika u med

Po meni je sramota kad vidim tatinog/maminog sina da vozi X5, kabriolet i fura predkrane frajere, a on je glup do kurca i teska nakaza. O karakteru da i ne pricam.
'ajd prepoznaj se

[horus.]

Biti siromasan i bedan, prezren i ponizen u drzavi koja se nalazi u Evropi i koja ima dovoljno resursa za normalan i komforan zivot mnogo veceg broja ljudi - znaci da nesto nije u redu u sistemu. Poznati ekonomisti smatraju da je drzava uspesna kada su u njoj svi bogati.
Naravno da sva bogatstva nisu ista, kao sto to nisu ni siromastva. Siromastvo iz lenjosti nije slicno siromastvu u koje se zapada zbog iznudjenih zaduzivanja, kredita, ili zbog opsteg javasluka u drzavnoj reziji. Bogatstvo stvoreno proizvodnjom razlikuje se od onog stvorenog mahinacijama. Bogata potrosnja u buticima po beogradskoj Knez Mihailovoj jos ne znaci da gradjani nisu siromasni. Naprotiv, smatra se da je tipicna za siromasna drustva i propale drzave u kojima se laki novac lako trosi. Odrzava se piljarski mentalitet „lako ćemo“ koji nekolicini omogucava da vladaju i nekolicini da se bogate.
U razvijenim delovima sveta mozete imati i automobil i mogucnost kupovanja na rasprodajama, pa cete ipak biti svrstani medju siromasne, jer niste u mogucnosti da koristite mnoga raspoloziva dobra. Dakle, granica izmedju siromastva i bogatstva odredjena je razvojem zemlje, odnosno u kojoj meri jedna nacija odlucuje da bude civilizovana i kulturna. A o njenom razvoju odlucuju politicke i poslovne elite.
Ni u Srbiji ne treba biti protiv bogatih, ali se mora voditi racuna o odnosu bogatih i siromasnih. Jer ako 0,01 posto (oko hiljadu njih) ovde zive po ugledu na arapske seike, 10 posto nema ni za hleb, a 50 posto je na zaljuljanoj grani vrlo neodredjenog standarda, onda zivimo u drzavi izrazite drustvene nepravde. Siromastvo nije greh za pojedinca, već je sramota za drzavu, a bogatstvo u prisustvu miliona siromasnih jeste i greh i sramota i za drzavu i za bogatase.
Siromastvo, ipak, nije samo materijalno. Najvece ponizenje za savremenog gradjanina Srbije u uslovima najrazvijenije tehnoloske i kulturne civilizacije na zemlji jeste da bude duhovno osiromasen: neobrazovan, neinformisan, praznoveran i tup.
Zašto je srpski imidz Guca, a ne oktobarski sajam knjiga u Beogradu koji poseti vise ljudi nego sto se u Guci napije i potuce?

[unic0rn]

Originally posted by horus.
P.S. Ne iznosim ovde svoj stav, vec zakljucke o drustvu danas...

elem

nije sramota biti siromashan, sramota je biti siromashan a da ti njiva propada, ili da odbijash poslove jer 'ne lezi ti bash to' a na rubu si egzistencije.

jedno je ne imati priliku da izadjes iz bede a drugo ne iskoristiti je, prvo ne moze da bude sramota pojedinca nego drustva, a drugo je sramota pojedinca iskljucivo.

[Seaman]

Imas dvije ruke, dvije noge i glavu.Motiku u ruke i kopaj.

[Dina]

Evo Maza mene odusevljava u poslovnom pogledu - radio je paralelno sa srednjom skolom, sa fakultetom i sve zavrsio u roku. A i u Beogradu je nasao dobar posao, pa dobija povisice skoro svakog meseca. I nikad nisam cula da kuka da nema posla...

Siromastvo nije sramota naravno. I ne mora svaki covek biti ambiciozan, niti teziti za materijalnim dobrima.

Ono sto mene nervira je neka cudna logika povezivanja siromastva sa dobrotom i duhovnoscu i novca i ambicija sa necim losim. I tu postoji ova razlika koju je Unicorn napravio izmedju nekog ko zaista radi a ne moze da zaradi, sto je do drustva, i nekoga ko propusta poslove jer nijedan nije dovoljno dobar za njega, to je do pojedinca.

[Manon]

Originally posted by Simor
"Budući da novac, kao postojeći djelotvorni pojam vrijednosti, zamjenjuje i razmjenjuje sve stvari, on je opća zamjena i razmjena svih stvari, dakle, izopačeni svijet, zamjena i razmjena svih prirodnih i ljudskih kvaliteta...

...

Ako pretpostaviš čovjeka kao čovjeka, a njegov odnos prema svijetu kao ljudski odnos, ljubav možeš zamijeniti samo za ljubav, povjerenje samo za povjerenje, itd. Ako želiš uživati u umjetnosti, moraš biti umjetnički obrazovan čovjek; ako želiš vršiti utjecaj na druge ljude, moraš stvarno biti čovjek koji djeluje potičući i unapređujući na druge ljude. Svaki od tvojih odnosa prema čovjeku - i prema prirodi - mora biti određeno ispoljavanje tvog zbiljskog individualnog života koji odgovara predmetu tvoje volje. Ako ti voliš a ne izazivaš ljubav partnera, tj. ako tvoja ljubav kao ljubav ne izaziva uzajamnu ljubav, ako kao čovjek koji voli ne postaneš kroz životno ispoljavanje voljeni čovjek, tvoja ljubav je nemoćna, ona je nesreća."

Originally posted by jukie


Pa meni se čini da je uvek bila sramota biti siromašan, ako baš ne planiraš da prosiš po ulici, kada namerno naglašavaš da si što jadniji. Postoji ona izreka "keeping up with the Joneses" gde ljudi pokušavaju da nadjačaju svog komšiju jer ih je sramota da budu slabiji. Npr kada treba dati dobrovoljni prilog onda se trude da daju što veći prilog kako bi ispali što bogatiji, ili ne smeju da kažu kako nemaju para da im deca idu na što skuplju rekreativnu nastavu, ili im kupuju skupe patike ili mobilne iz istog tog razloga da mogu da se duvaju pred drugima. To je uvek bilo, šta će ljudi da kažu itd. Nije nova stvar.

Ja bih bila neizmerno bogata kada bi mi ova dva momka bili prijatelji

[vaga-strelac]

medju glupima je sramota biti pametan...

[Manon]

pametan nema potrebu da se dokazuje medju glupima

[Deity Marduk]

Originally posted by Dina
Ono sto mene nervira je neka cudna logika povezivanja siromastva sa dobrotom i duhovnoscu i novca i ambicija sa necim losim.

Tacno.
Apsolutna generalizacija.Mada ipak postoji ta materijalna komponenta koja daje poprilicno prednosti pojedincu u drustvu,sto je po meni nepravedno.

[Ulix]

Originally posted by horus.
Marketing nas putem medija ubedjuje kako moramo kupiti bas taj proizvod, jer je on garancija za nasu srecu...
Za to nam je potreban novac, a do njega se dolazi tako sto dajemo neku robu/uslugu...

To je sve pod pretpostavkom da mene Arijel ubedi da zaista pere bolje od Meriksa.

Sto rece Kundera u jednom svom romanu, mi zivimo u doba imagologije. Marketing je jedno veliko zlo.

Originally posted by horus.
Ni u Srbiji ne treba biti protiv bogatih, ali se mora voditi racuna o odnosu bogatih i siromasnih.

Ne treba biti protiv bogatih, vec protiv (kapitalistickog) sistema koji im omogucuje da akumuliraju toliku kolicinu novca.

[2kune]

Originally posted by Seaman
Imas dvije ruke, dvije noge i glavu.Motiku u ruke i kopaj.

ah, sad mi je jasno zašto je velikosrpska politika uvijek bila toliko zainteresirana za teritorije...

[A.F.K.A.OB]

Originally posted by Ulix

Originally posted by horus.
Svi rade na svom usavrsavanju kako bi kasnije bili uspesni, a cim su uspesni, automatski su i bogati...

Mozda ako se bavis PR-om ili nekim tako besmislenim apstraktnim zanimanjem.

?

Mozes li, molim te, da objasnis ovu recenicu.
Ja sam shvatio da mislis da je PR besmislen, jesam li pogresio?

[Morgan Le Faye]

Siromashtvo nije povezano s chinjenicom da neki nece da rade. Postoje ljudi koji rade dva posla, ali su samohrane majke npr. ili im je dete bolesno. Pa dve plate nisu dovoljne za lechenje, kamoli za neki luxuz.
Fortuna vlada ovim svetom. Mozete biti najveci idiot a ipak da se preko noci obogatite. A mozete provesti chitav zhivot usavrshavajuci sebe..a ipak da vas pas nema za shta ujesti.

[Ulix]

Originally posted by A.F.K.A.OB

Originally posted by Ulix

Originally posted by horus.
Svi rade na svom usavrsavanju kako bi kasnije bili uspesni, a cim su uspesni, automatski su i bogati...

Mozda ako se bavis PR-om ili nekim tako besmislenim apstraktnim zanimanjem.

?

Mozes li, molim te, da objasnis ovu recenicu.
Ja sam shvatio da mislis da je PR besmislen, jesam li pogresio?

Recenica je sasvim jasna i ti si je (cestitam) odlicno razumeo.

U poredjenju sa biohemijom ili arhitekturom ili advokaturom ili medicinom, PR je jedno besmisleno, apstraktno i nadasve neodredjeno zanimanje.

[mmiki]

Nije, ja sam siromasan.

[2kune]

mislim da će na kraju ispasti da je bogatima sramota biti siromašan a siromašnima sramota biti bogat... a ondak će se Lenjin reinkarnirat...

[leobg]

Najvece bogatsvo koje ja priznajem je ljubav, pozrtvovanost i posteje patnera. Materijlne stvari me nikad nisu privlacile. Imao sam decka koji je bio materialno nesiguran, kome sam sve dao iz ljubavi. Otisao je za boljom prilikom, nek mu je srecno. Ja nisam mogao da mu pruzim izlaske, zurke i provode, str8 zurke na Adi, jebala ga Ada. Nisam jer sam imao dno od zivota koji sam doziveo. Ne zelim mu da ikada u zivotu prezivi ono sto ja jesam, ali on je sponzorusa. To me najvise boli. Kad shvatite da ste izigrani, da je neko sa vama bio iskljucivo zbog stana, lap topa, mobilnog. Uzas. Osecam se iskoriscenim, osecam se prevarenim. I sta da mu zelim? Sve najbolje u zivotu? Ne zelim mu moju sudbinu, ne zelim mu da oseti kako izgleda sve ono sto sam ja prezivo.

[gorilica]

Leobg, a da se za promenu okrenesh svom zivotu i buducnosti, i neke propale stvari ostavish iza sebe, gde im je i mesto?

[Tot]

Originally posted by Seaman
Imas dvije ruke, dvije noge i glavu.Motiku u ruke i kopaj.

Bio sam prisutan kada je je u jednom društvu novopečenih bogataša( El Dorado devedesetih) isto rekoao "guzonjin sin" sa ne mnogo soli u glavi siromašnom intelektualcu magistru. Sad, moguće je da ovaj drugi stvarno živi od ideala i knjiga, a otvara se pitanje da li je zapravo to i problem nekome. Osim što je ponašanje koje dozvoljava sebi gornju primedbu ( nikako ne mislim na tebe lično, nego na društvene situacije) nepristojno, postavlja se pitanje sa kojom motivacijom je izrečeno? Moguće objašnjenje: prezir prema nekonjunkturnosti jednog životnog stila i mišljenja, podsmeh prema svemu što ne donosi novac; neunovčivom "intelektualiziranju".

Razna uputstva o načinima sticanja su uvek kontekstualizovana klasnom pripadnošću, pogotovo u sistemima sa zaoštrenim socijalnim nejednakostima.

Originally posted by Dina
Ono sto mene nervira je neka cudna logika povezivanja siromastva sa dobrotom i duhovnoscu i novca i ambicija sa necim losim.

Pa naše ambicije imaju veze sa ljudima, društvom u kome živimo. Mogli bismo govoriti o načinima sticanja koje društvo favorizuje i svim problemima društvene ravnopravnosti u toj trci za obezbeđenjem egzistencije i novcu kao činiocu ličnog sistema vrednosti, određujućeg za razne vrste našeg socijalnog povezivanja. Budući da je toliko dinamičan faktor, stalno u igri jer moramo sticati( da li uvek, i zašto uvek to moramo?) onda je on u igri i u našim misaonim obrascima, poretku prioriteta. Može i vrlo lako istisne razne ideale življenja i međuljudske solidarnosti jer se stalno nameće kao cilj, koji samim tim što iziskuje mnogo truda, biva ocenjen i kao glavni, najvažniji životni podsticaj. Dakle, ovaj višak vrednosti koji pridajemo novcu i ako dovoljno persistiramo u tome menja i defomiše naše ideale. Tako se stvara materijalistički sistem vrednosti koji daljim podgrevanjem neizbežno dalje vodi u sebičnost i odsustvo solidarnosti.

Dakle logika nije nimalo čudna. Nasuprot tome, bazira se na jednom vrlo dinamičnom odnosu, da li ćeš u jednom trenutku sve svoje duhovne potrebe zameniti porivom za sticanjem i udobnošću. A sve se to može posmatranjem ljudi oko nas zaključiti, sa skoro empirijskom izvesnošću.

Naravno, klasni status ne mora određivati čoveka kao materijalistu jer imaš i siromašne ljude koji su materijalisti.

Originally posted by Dina
I tu postoji ova razlika koju je Unicorn napravio izmedju nekog ko zaista radi a ne moze da zaradi, sto je do drustva, i nekoga ko propusta poslove jer nijedan nije dovoljno dobar za njega, to je do pojedinca.

Uz ključnu zamerku na gornji iskaz: ko sam ja da odredim šta je za nekog dobro i nije li i ta tvrdnja izrečena sa pozicije sistema vrednosti baziranog na sticanju?

[*deni*]

Siromastvo ne pada tesko, ako si od kad znas za sebe siromasan. Jednostavno, za bolje i ne znas...
Drzim da se siromastva stide oni koji su iz razlicitih razloga naglo osiromasili. To verujem da boli u pichku materinu..

[A.F.K.A.OB]

Originally posted by Ulix

Originally posted by A.F.K.A.OB

Originally posted by Ulix

Originally posted by horus.
Svi rade na svom usavrsavanju kako bi kasnije bili uspesni, a cim su uspesni, automatski su i bogati...

Mozda ako se bavis PR-om ili nekim tako besmislenim apstraktnim zanimanjem.

?

Mozes li, molim te, da objasnis ovu recenicu.
Ja sam shvatio da mislis da je PR besmislen, jesam li pogresio?

Recenica je sasvim jasna i ti si je (cestitam) odlicno razumeo.

U poredjenju sa biohemijom ili arhitekturom ili advokaturom ili medicinom, PR je jedno besmisleno, apstraktno i nadasve neodredjeno zanimanje.

Biohemijom, advokaturom ili medicinom moze da se bavi bilo ko ko je spreman da odvoji veliki deo svog vremena na citanje udzbenika.
Daleko od toga da zelim da ponizim ljude koji se bave time, ali za PR je pored znanja potreban i talenat. Taj talenat mozes nadomestiti jedino 24/7 radom, ali nikada neces stici do najvisih pozicija.

Ljudi koji se bave odnosima sa javnoscu imaju veoma siroko opste obrazovanje, to im je u opisu posla.

Takodje, to zanimanje je i veoma odredjeno.

Uopste ne vidim koji je tvoj razlog da "spustas" PR menadzere.

[stefan19]

Originally posted by *deni*
Siromastvo ne pada tesko, ako si od kad znas za sebe siromasan. Jednostavno, za bolje i ne znas...
Drzim da se siromastva stide oni koji su iz razlicitih razloga naglo osiromasili. To verujem da boli u pichku materinu..

Potpuno si u pravu Denka. Rodjen sam u siromastvu, odrastao sam u siromastvu. Da ti budem iskren, nikad nisam patio sto nemam. Moj najbolji ortak je uvek imao sta je zeleo (Cale mu kupuje SEGU od 250 maraka tad, a moja keva place od srece jer je uspela da proda par slichica na ulici i kupi kesu brasna i secera)... Ali kako denika kaze, kad si rodjen u nemastini, nekako i ne znas za bolje, tako da se covek navikne.
Tako da... Smatram da NIJE sramota biti siromasan, pogotovo ne u Srbiji. I prvi put se slazem sa BBB - Oni koje u stvari treba da bude sramota su tatini i mamini sinovi sto se qurce sa mercedesima i kajlama po kradu, izigravajuci mangupe i mentalno se izivljavajuci nad siromasnom populacijom.

[Dina]

Originally posted by Tot

Originally posted by Dina
Ono sto mene nervira je neka cudna logika povezivanja siromastva sa dobrotom i duhovnoscu i novca i ambicija sa necim losim.

Pa naše ambicije imaju veze sa ljudima, društvom u kome živimo. Mogli bismo govoriti o načinima sticanja koje društvo favorizuje i svim problemima društvene ravnopravnosti u toj trci za obezbeđenjem egzistencije i novcu kao činiocu ličnog sistema vrednosti, određujućeg za razne vrste našeg socijalnog povezivanja. Budući da je toliko dinamičan faktor, stalno u igri jer moramo sticati( da li uvek, i zašto uvek to moramo?) onda je on u igri i u našim misaonim obrascima, poretku prioriteta. Može i vrlo lako istisne razne ideale življenja i međuljudske solidarnosti jer se stalno nameće kao cilj, koji samim tim što iziskuje mnogo truda, biva ocenjen i kao glavni, najvažniji životni podsticaj. Dakle, ovaj višak vrednosti koji pridajemo novcu i ako dovoljno persistiramo u tome menja i defomiše naše ideale. Tako se stvara materijalistički sistem vrednosti koji daljim podgrevanjem neizbežno dalje vodi u sebičnost i odsustvo solidarnosti.

Dakle logika nije nimalo čudna. Nasuprot tome, bazira se na jednom vrlo dinamičnom odnosu, da li ćeš u jednom trenutku sve svoje duhovne potrebe zameniti porivom za sticanjem i udobnošću. A sve se to može posmatranjem ljudi oko nas zaključiti, sa skoro empirijskom izvesnošću.

Naravno, klasni status ne mora određivati čoveka kao materijalistu jer imaš i siromašne ljude koji su materijalisti.

Originally posted by Dina
I tu postoji ova razlika koju je Unicorn napravio izmedju nekog ko zaista radi a ne moze da zaradi, sto je do drustva, i nekoga ko propusta poslove jer nijedan nije dovoljno dobar za njega, to je do pojedinca.

Uz ključnu zamerku na gornji iskaz: ko sam ja da odredim šta je za nekog dobro i nije li i ta tvrdnja izrečena sa pozicije sistema vrednosti baziranog na sticanju?

Tot,
meni logika ostaje i dalje cudna. Kako rece Deity Marduk - generalizacija... To sto neko ima novca ili materijalna dobra ne znaci da ce sve svoje duhovne potrebe zanemariti. Isto ne znaci da ce ih negovati onaj koji novca nema.

Ja isto ne odredjujem drugim ljudima sta je za njih dobro a sta lose. I navela sam to u recenici koju nisi citirao. Cak u ovoj recenici nisam ni rekla da je taj covek los sto odbija poslove, samo da je to do njega. Ipak, ja o nekim takvim ljudima mislim da su losi, da je za njih karakteristicna sebicnost i samozivost i da zbog toga trpe drugi ljudi i to oni koji bi trebalo da su mu najblizi. U okolini imam dva takva slucaja, gde muskarci ne rade nista i svaki posao im nije dovoljno dobar a jedan ima dvoje a drugi troje dece. Pri tome su majke dece mucenice koje rade po dva posla i ne mogu da biraju sta im se svidja a sta ne, deca cuvaju jedna druge itd.

[*deni*]

A sad jedno gratis raspevavanje u skladu sa temom...
Hajde, svako od ovde prisutnih da prilozi neki sitnish, pa da se okupimo oko ` armonike i udri brigu na veselje !

''

[Ulix]

Originally posted by A.F.K.A.OB

Originally posted by Ulix

Originally posted by A.F.K.A.OB

Originally posted by Ulix

Originally posted by horus.
Svi rade na svom usavrsavanju kako bi kasnije bili uspesni, a cim su uspesni, automatski su i bogati...

Mozda ako se bavis PR-om ili nekim tako besmislenim apstraktnim zanimanjem.

?

Mozes li, molim te, da objasnis ovu recenicu.
Ja sam shvatio da mislis da je PR besmislen, jesam li pogresio?

Recenica je sasvim jasna i ti si je (cestitam) odlicno razumeo.

U poredjenju sa biohemijom ili arhitekturom ili advokaturom ili medicinom, PR je jedno besmisleno, apstraktno i nadasve neodredjeno zanimanje.

Biohemijom, advokaturom ili medicinom moze da se bavi bilo ko ko je spreman da odvoji veliki deo svog vremena na citanje udzbenika.
Daleko od toga da zelim da ponizim ljude koji se bave time, ali za PR je pored znanja potreban i talenat. Taj talenat mozes nadomestiti jedino 24/7 radom, ali nikada neces stici do najvisih pozicija.

Ljudi koji se bave odnosima sa javnoscu imaju veoma siroko opste obrazovanje, to im je u opisu posla.

Takodje, to zanimanje je i veoma odredjeno.

Uopste ne vidim koji je tvoj razlog da "spustas" PR menadzere.

'

Oh, nevermind. Poenta je bila da PR-om mozes da se bavis bez dana skole i bez ikakvog konkretnog usavrsavanja osim obavljanja samog posla i da budes placen kao mali bog za nesto sto prakticno svako moze da radi, dok, recimo, lekar mora da uci dok je ziv, on se stalno usavrsava, i obavlja posao koji je pa jedno desetak puta slozeniji i odgovorniji od posla nekog tamo menadzera, pa opet nema ni blizu platu kao taj gospodin menadzer. Sta je tu sporno?

[Seaman]

Originally posted by Tot

Originally posted by Seaman
Imas dvije ruke, dvije noge i glavu.Motiku u ruke i kopaj.

Bio sam prisutan kada je je u jednom društvu novopečenih bogataša( El Dorado devedesetih) isto rekoao "guzonjin sin" sa ne mnogo soli u glavi siromašnom intelektualcu magistru. Sad, moguće je da ovaj drugi stvarno živi od ideala i knjiga, a otvara se pitanje da li je zapravo to i problem nekome. Osim što je ponašanje koje dozvoljava sebi gornju primedbu ( nikako ne mislim na tebe lično, nego na društvene situacije) nepristojno, postavlja se pitanje sa kojom motivacijom je izrečeno? Moguće objašnjenje: prezir prema nekonjunkturnosti jednog životnog stila i mišljenja, podsmeh prema svemu što ne donosi novac; neunovčivom "intelektualiziranju".

Razna uputstva o načinima sticanja su uvek kontekstualizovana klasnom pripadnošću, pogotovo u sistemima sa zaoštrenim socijalnim nejednakostima.

Mislim da si preozbiljno shvatio ovu moju jednostavnu recenicu, koja nije imala nikakav skriveni smisao (sto je praksa na ovom forumu, cak i kod najjednostavnijih pozdrava) pa si preduboko zagazio u diskusiju.

Poruka je bila sledeca, da svako ko je radno sposoban moze sebi da obezbijedi bolje uslove zivota, ukoliko nije zadovoljan istim, bez obzira dal je guzonjin sin ili magistar intelektualac.

[horus.]

@Simor
Mislim da banalizujes i isuvise pojednostavljujes celu pricu...
Lepo je postovao Seaman: "svako ko je radno sposoban moze sebi da obezbijedi bolje uslove zivota, ukoliko nije zadovoljan istim, bez obzira dal je guzonjin sin ili magistar intelektualac."...