Kursadzija prica o knjizevnosti. Hah, danas svako sebi svasta daje za pravo :smartass: Ponekad pomislim da su tako fanaticni homofobi imali traumatican period latentne homoseksualnosti. U svakom slucaju - patoloski strah.
Србија разговара: Да ли смо спремни за „Поворку поноса”
Караџић: То је позив на уважавање сваког појединца.
Обрадовић: Не, то је промоција хомосексуализма
Ne mogu da nađem temu o Utisku nedelje, ali ako ste gledali jučerašnju emisiju (ide repriza trenutno), bilo je dosta riječi o Paradi na početku... rekao bih, vrlo pametnih.
Реч је о скандалима везаним за проституцију у Београду...
Слушајте је само како улеће у врло вешто умотану хомофобичност све под изговором мајчинске бриге:
''Ако ћемо баш онако отворено, ово је посао који је много опаснији за мушкарце него за жене, ко води и диктира моду, најчешће геј популација''...
''Много је лакше њима, ( родитељима са женском децом - то тврди после афере Оскар де ла Рента??? ) него родитељима мушког детета чији син оде у тај Милано или Париз''...
Који je то српски манекен силован од стране мушкарца или се одао хомосексуалној проституцији у Милану или Паризу живо ме занима ...
Muškarci koje žele da postanu žene (i obratno) od ove godine mogu da promene pol o trošku države. Stručnjaci za S media portal otkrivaju kako izgleda ova medicinska procedura.
Od ove godine država finasira promenu pola za sve one koji su to hteli da učine, a nisu imali novca. U Srbiji ih, prema evidenciji Ministarstva zdravlja, ima oko 200. S media istražuje da li je neophodno podvrgavati se ovakvim zahtevima ili je posredi hir ljudi koji ne umeju da se izbore protiv unutrašnjeg nezadovoljstva.
Ako se primeti nesklаd, prvi korаk je odlаzаk kod psihijаtrа, čiji je zadatak da utvrdi dа li je promenа polа zаistа neophodnа. Posle psihološke provere sledi izrada hormonskog statusa, odnosno procena da li žena ima sve ženske hormone i muškarac muške.
Za sve su krivi hormoni
Plastični hirurg dr Miomir Gačević kaže za S media portal da iza nečije želje da menja pol, često postoji neki organski razlog.
-Prilikom pregleda često se dešava da su kod muškaraca neki hormoni nedovoljno aktivni ili ima više ženskih hormona i obrnuto – objašnjava dr Gačević za naš portal. - Ne odlučuje se neko tek tako da menja pol, uvek postoji neki hormonski poremećaj.
Lakše je postati žena nego muškarac
Prvu operаciju promene polа u Srbiji urаdio je doktor Sаvа Perović, još 1989. godine. Tаdа je od muškаrcа „nаprаvio“ ženu. Nekoliko godinа kаsnije, počeo je dа operiše i žene, od kojih je „stvаrаo“ muškаrce.
Dr Gačević napominje da je mnogo lakše izvršiti promenu iz muškog u ženski pol nego obrnuto.
- Lakše je napraviti ženske i unutrašnje i spoljašnje polne organe, nego falus kod muškarca. On se pravi na različite načine: od lokalnog tkiva, od inglinalnih režnjeva, od nekih proteza… Ali moram vam priznati da nikada nisam video neki dobar rezultat!
Dr Gačević kaže da je radio ovakve zahvate sa dr Savom Perovićem, koji je u ovoj oblasti bio među vodećim hirurzima u Evropi, ali da su novopečene ženske osobe bile veoma zadovoljne, a muške nisu.
On napominje da je ceo postupak irevirzibilan, pa ne postoji mogućnost predomišljanja:
-Kada muškarcu jednom odstranite polni organ, nemoguće je vratiti ga. Istina, moguće je 'praviti' novi falus kao kada se od ženskog 'pravi' muško, ali nikada više neće biti ni tog oblika ni tog kvaliteta.
Psihijatri: Poremećaj, a ne hir!
Psihijatar Jovanka Ivančević za S media portal kaže da se radi psihičkom poremećaju, ali ima i niz organskih razloga zbog čega neko izgleda kao muško, a ima ženske polne organe i obrnuto.
– Zato bi trebalo uraditi promenu pola, da bi ljudi koji su 'zarobljeni u pogrešnom telu' imali kvalitetan život. Njih na to tera nužda, jer zašto bi u suprotnom neko operisаo zdrаve orgаne - ističe psihijаtаr Ivančević.
Ona tvrdi da je takav zahtev neophodan, kao što je neophodna ugradnja proteze ženi koja je zbog karcinoma ostala bez dojke:
- Meni je bolest i jedno i drugo, i stavljam ih u istu kategoriju. Neko ko je rođen kao dečak u telu devojčice i obrnuto, od rođenja je imao promenjeno ponašanje, ali je ulagao napor da se uskladi sa onim kako izgleda. To je mučenje i jako mi je žao što se sada podigla takva prašina jer je država odlučila da finansira takve zahvate.
Ima para za promenu pola, a nema za citostatike!
Procedurа promene pola je veomа komplikovаnа i podrаzumevа medicinske, аli i psihološke pripreme koje trаju tri do četiri godine. Pripreme i operаcijа koštаju nekoliko hiljаdа evrа.
Nа promenu polа u Srbiji čekа oko 200 ljudi, а stručnа grupа će rаzmаtrаti njihovu medicinsku dokumentаciju i dаvаti preporuku zа tu intervenciju u Ministаrstvu zdrаvljа. Dr Gačević kaže da i pored ove poduže liste čekanja, ne znači da će svi i ući u proceduru za promenu pola.
- Od 200 ljudi koji su na listi čekanja, ne verujem da će biti više od 20-tak onih koji će ići na operativni zahvat. Za godinu dana sam imao osam-devet pregleda onih koji su zainteresovani za promenu pola, što nije veliki broj – kaže dr Gačević.
Psihijatar Jovanka Ivančević smatra da se verovatno govori samo o broju ljudi koji su prošli određenu proceduru i tražili pomoć, a da je takvih ljudi u Srbiji mnogo više, jer ima i onih koji se prikrivaju iz straha, stida ili osude okoline.
Dr Gačević, međutim, ne pozdravlja odluku da se ovakvi zahvati finansiraju iz budžeta, jer, kako kaže, postoje veliki problemi u hematologiji i onkologiji zbog nedostatka novca:
– Nema dovoljno novca ni za neke neophodne lekove, ali je neko u društvu shvatio da promene pola moraju da se rade i da su neophodne za socijalizaciju neke osobe, pa je zbog toga država rešila da 'odreši kesu'...
Stanite - predomislio sam se!
I pored toga što se obavlja nekoliko psiholoških i psihijatrijskih razmatranja pre nego što neko odluči da promeni pol, dešava se i da hirurzi u poslednji čas odustanu od zahvata jer procene da osoba koja to želi da radi nije sigurna.
- Ozbiljan hirurg neće sebi dozvoliti da ide u tu proceduru ako nije siguran prvo u uspeh, a drugo da pacijent to stvarno želi – kaže dr Gačević.
Psihijatar Jovanka Ivančević kaže da se može desiti da se neko predomisli pošto mu bude predočeno sve što ga čeka.
Oproštaj od roditeljstva
Ono što bi moglo da pokoleba nekoga ko želi da promeni pol je da će se oprostiti od potomstva, budući da se operacijom u potpunosti gubi reproduktivna funkcija.
-Prilikom zahvata rade se samo unutrašnji i spoljni polni organi, a reporduktivna funkcija se za sada ne može rekonstruisati – kaže dr Gačević.
Psihijatar Ivančević kaže da je reproduktivni period kratak, a da osobe koje su „zarobljene u pogrešnom telu“ ionako nisu želele da se ostvare kao roditelji.
Promena pola u braku - pravna praznina
Na promenu pola mogu se odlučiti i muškarci i žene koji su u braku. U tom slučaju bi muškarac koji je postao žena, bio u istopolnom braku sa svojom suprugom, a naše zakonodavstvo ne poznaje takve brakove.
Advokat Zoran Ateljević kaže da je u pitanju pravna praznina, jer je medicinski to osoba ženskog pola, a pravno gledano i dalje je muškarac.
- Bračni drug osobe koja je promenila pol može da podnese zahtev za razvod braka, jer se više ne može ostvarivati svrha braka koji postoji samo između osoba različitog pola - kaže Ateljević. On, međutim, napominje da brak neće biti automatski ništavan, jer istopolnost nije postojala u trenutku zaključivanja braka.
Kako Novosti saznaju prve operacije biće urađene početkom februara u GAK ”Narodni front”. U naredne dve-tri godine biće spremno 50 pacijenata. Klinike ”zaratile” oko toga ko će da preuzme posao.
Početkom februara u Srbiji će biti urađene prve operacije promene pola o trošku države. U Ginekološko-akušerskoj klinici ”Narodni front” tri pacijenta će na sto leći kao muškarci a probudiće se kao žene.
Na tom spisku nalaze se i tri žene koje čekaju na hiruršku intervenciju kako bi postale muškarci. Zasada se samo zna da će im ženski organi biti odstranjeni u ”Narodnom frontu”, ali još nije određeno u kojoj klinici će biti nastavljena procedura promene pola, jer nije postignut dogovor o tome koja zdravstvena ustanova će biti zadužena za pravljenje penisa.
Kada je reč o promeni pola kod žena, trenutno traje faza odlučivanja o tome gde će biti formirani muški polni organi - objšnjava dr Miroslav Đorđević, urolog, naš vodeći stručnjak za operacije promene pola.
Da bi se napravio muški polni organ ponekad su potrebne najmanje dve hirurške intervencije. - Skoro 75 odsto pacijenata zadovoljava se malim polnim organom, koji može da se napravi samo jednom operacijom - priča dr Đorđević. - Da bi imao punu veličinu, potrebno je više intervencija, između ostalog i ugradnja proteza, kako bi mogao da se ostvari puni polni odnos.
- Jedan deo posla može da se radi u ”Narodnom frontu”, ali drugi deo ne. Što se mene tiče, to bi trebalo da se radi u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, jer ja tamo radim i najlakše bih mogao da nadgledam svoje pacijente.
Svaki čovek ima pravo da bira ko će da ga leči, pa ukoliko neko želi da ja uradim tu operaciju, to mogu da obavim u klinici na kojoj radim, a to je bolnica u Tiršovoj. Imamo sve uslove, jer je odeljenje rekonstruisano i pacijenti bi imali svoje apartmane.
Iako će Ministarstvo zdravlja doneti konačnu odluku o tome gde će sve moći da se rade operacije promene pola, jer je opcija i Klinika za urologiju Kliničkog centra Srbije, pojedini lekari smatraju da ovakve intervencije ne treba da se rade u dečjim bolnicama.
Nekim stručnjacima nije jasno ni kako muškarci mogu da leže u ustanovi koja je isključivo za žene, kako što je ”Narodni front”.
- Mislim da nije u redu da se ovakva operacija radi u bolnici gde borave deca, ali to je moj stav - kaže dr Aleksandar Milošević, direktor Kliničko bolničkog centra ”Zvezdara”.
- Timovi koji će raditi ove intervencije treba da postoje i kad se obavljaju preko socijalnog, pacijent može sam da odluči gde će da bude operisan. Ove intervencije ne zahtevaju posebne hirurške uslove. Potrebna je normalno opremljena operaciona sala za odrasle. Inače, operacije promene pola obavljaju se već godinama u našoj bolnici.
Početkom ove godine stupila je na snagu i odredba kojom se operacija promene pola finansira iz državne kase.
Kako smo saznali, Republički fond za zdravstveno osiguranje finansiraće samo ”klot” operaciju ”zamene” genitalija. Država neće plaćati obavezne hormonske terapije ili ugradnju silikonskih grudi.
U Ministarstvu zdravlja su nam rekli da će biti formirana stručna grupa koja će razmatrati dokumentaciju i davati preporuke. Operacije će se raditi isključivo iz medicinskih razloga. U narednih dve-tri godine biće spremno 50 pacijenata.
Brojke
200 pacijenata čeka na promenu pola u Srbiji
150 osoba u poslednjih 20 godina promenilo pol
200.000 dinara plaĆali promenu pola
Mržnja prema Zapadu - obeležje ekstremista u Srbiji
Iako se ne može govoriti o terorizmu, desni ekstremizam prisutan je i u Srbiji, ali uz neke svoje specifičnosti. - Mete ekstremista uglavnom pripadnici manjina, aktivisti civilnog sektora i seksualne manjine.
Desni ekstremizam je prisutan i u Srbiji, ali se on donekle razlikuje od ekstremizma koji je prisutan u zapadnoevropskim zemljama, kaže za Dojče vele Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. U Srbiji su pre svega na meti desnog ekstremizma domicilne manjine, ističe Popović:
„Desnim ekstremistima su na meti pre svega nacionalne manjine, zatim Romi, koji su naravno posebno u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi jako vidljiva i laka meta za sve vrste ekstremizama. Naravno, ne treba zaboraviti, kao i u svakoj zemlji, i u Srbiji su seksualne manjine uvek meta svih desnih ekstremista.“
Fokus na narodnim izdajnicima
Specifičnost kada je reč o Srbiji i desnom ekstremizmu je i fokusiranje na takozvanim „narodnim izdajnicima“, skreće pažnju Popović. To su uglavnom ljudi koji se zalažu za otvoreno društvo, za ljudska prava, i za građansko društvo, kaže Popović:
„Tako da u Srbiji imamo malo jači pritisak na organizacije civilnog društva, na nekakve pojedince ili intelektualce koji propagiraju otvoreno i demokratsko društvo. Oni su znatno češće meta ekstremnih grupa, nego što su to nacionalne manjine u poslednje vreme“.
Mržnja prema Zapadu
Desni ekstremizam je u Srbiji dobio, i to je njegova sledeća specifičnost, ogroman javni i medijski prostor, kao i podršku dela akademske zajednice i Srpske pravoslavne crkve (SPC), ocenjuje za Dojče vele Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ako se pogleda ideološka pozadina desnog ekstremizma u Srbiji, vidljivo je da se on možda u najvećoj meri oslanja na mržnji prema Zapadu, kaže Biserko:
„Ono što je zajedničko svim tim grupacijama jeste antievropejstvo, antizapadnjaštvo, a zatim i protivljenje konceptu ljudskih prava. Oni se znači uglavnom fokusiraju na srpstvu, domaćinstvu, na konzervativnim vrednostima. Crkva je tu njihov glavni ideološki simpatizer, u smislu što i sama crkva promoviše taj konzervativni, rekla bih i arhaičan model vrednosti.“
Jak klerikalni element
Dragan Popović ukazuje i na ideološko šarenilo desnog ekstremizma u Srbiji. Tu se uzima dosta toga iz neonacističkih pokreta u svetu, a onda se to ovde kombinuje sa nekom domaćom verzijom ekstremističkih ideja, kaže Popović. Popović takođe upozorava na prisutnost klerikalnog elementa u takvim grupacijama, što je isto tako jedna od razlika u odnosu na ekstremističke pokrete na Zapadu:
„Tamo nema, u tim ekstremno desničarskim grupama, toliko jako i često prisutnog klerikalnog momenta. Ovde u Srbiji ga skoro uvek ima. Znači, oni uvek uzimaju deo iz crkvene mitologije, uvek se pokrivaju sa crkvenim obeležjima, i naravno pokušavaju da nađu saveznike u vidu pojedinih sveštenika, pa na žalost čak i vladika Srpske pravoslavne crkve.“
Ne baš tako radikalni
Desni ekstremizam u Srbiji ipak nije toliko radikalan u smislu posledica, ocenjuje Popović. Ima, naravno, slučajeva nasilja, ali nemamo ipak desničarske grupacije, kakve postoje na Zapadu, koje su vrlo agresivne i čije delovanje se vrlo često završava ubistvima.
Ali i sve to ne govori u prilog Srbiji. Na Zapadu su takve grupacije duboka margina, a ovde sa njima koketiraju političke elite, i upravo stoga oni nisu toliko skloni nasilju; razlog za to je što desničarske grupe smatraju da čak mogu da postanu deo mejnstrima, i da neke svoje ideje ubace u zvanične političke tokove, primećuje Popović.
Lekari iz SAD i Austrije u Srbiji uče promenu pola
Beogradski tim za transseksualnu hirurgiju predvođen profesorom dr Dušanom Stanojevićem uradio je prvu operaciju promene pola o trošku države. Radi se o muškom pacijentu koji je u utorak zvanično postao žena.
Ovu intervenciju uživo su pratila i dva lekara iz inostranstva, koji su u Srbiju doputovali da bi što bolje savladali tehnike koje primenjuju naši lekari, saznaje „Blic“.
Intervencija je obavljena u Klinici za ginekologiju i akušerstvo „Narodni front“, jedinoj ustanovi u našoj zemlji koja ima odobrenje za izvođenje novih tehnika u medicini.
Prof. dr Dušan Stanojević, direktor Klinike „Narodni front“ i lekar koji je obavio intervenciju, kaže za „Blic“ da se pacijentkinja nakon višesatne operacije dobro oseća i da je smeštena u delu bolnice koji je namenjen za te svrhe.
S obzirom na to da je tim hirurga iz Srbije, koji obavlja operacije promene pola, vodeći u svetu jer ima najbolje rezultate, ovu intervenciju direktno su pratila i dva lekara iz inostranstva, tačnije iz Amerike i Austrije.
Oni su u Srbiju doputovali samo zbog operacije kako bi što bolje savladali tehnike koje primenjuju naši lekari. Da su cenjeni u svetu ukazuje i činjenica da i Čez Bono, sin poznate pevačice Šer, koji je rođen kao žensko ali je kasnije promenio pol, namerava da dođe u srpsku prestonicu i ugradi muški polni organ kako bi u potpunosti bio muškarac.
Beogradski tim za transseksualnu hirurgiju čine psiholozi, endokrinolozi i hirurzi. Kada se prave muški polni organi, vođa ekipe je prof. dr Miroslav Dorđević sa svojim urološkim timom, dok je prof. dr Dušan Stanojević sa svojim ginekološkim timom zadužen za rekonstrukciju ženskih genitalnih organa.
Promena pola iz medicinskih razloga od ove godine deo je prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a na takvu operaciju u Srbiji čeka oko 200 osoba, s tim što će u naredne dve-tri godine biti spremno oko 50 pacijenata kojima će država platiti sve troškove.
- Ono što je jako bitno jeste da kada napravimo ženske genitalne organe, autentični su i ne može da se napravi nikakva razlika. Takve žene mogu da imaju uredne seksualne odnose, a ono što je još zanimljivije jeste da orgazme dostižu u 100 odsto slučajeva, što nije slučaj sa ženama kojima je to priroda podarila. Što se tiče muškarca, oni su malo u problemu zbog veličine, ali većina je zadovoljna samim postojanjem muškog polnog organa - ističe prof. dr Stanojević.
Za poslednje dve decenije, koliko se u Srbiji obavlja operacija promene pola, tom komplikovanom zahvatu pribeglo je stotinak stranaca i više od 150 žitelja Srbije.
Godišnje u našu prestonicu dođe bar 15-20 pacijenata prevashodno iz zapadne Evrope i Amerike, a desetak sa teritorija bivše Jugoslavije.
Cena promene pola u Srbiji je nekoliko puta manja od svetskih standarda i kreće se do 3.000 evra.
Promeni pola u poslednje vreme pribegava sve mlađa populacija, između 18 i 30 godina. Ranijih godina bilo je više osoba koje su iz muškog prelazile u ženski pol, ali je sada situacija potpuno izjednačena.
Prva faza promene pola je odlazak kod psihijatra koji može da traje i nekoliko godina. Pacijent potom počinje se sa hormonskom terapijom. Nakon toga radi se operacija promene pola.
Prva operacija kod nas izvršena 1989.
Na 100.000 stanovnika od dve do četiri osobe promene pol. To su podaci iz sveta koji važe i za Srbiju.
U svetu, prva operacija promene pola izvedena je 1950. godine, a u Srbiji 1989. godine i obavio ju je prof. dr Sava Perović, začetnik ove grane medicine u Srbiji.
Nasuprot tome, prvi slučaj pravne promene pola u našoj zemlji zabeležen je 1992. godine u opštini Savski venac.
Nasilje nad homoseksualcima opravdano za 38 odsto mladića
BEOGRAD – Skoro 40 odsto mladića od 14 do 19 godina u Srbiji u poslednjih godinu dana udarilo je rukom ili šutiralo drugu osobu muškog pola, a 58 odsto ispitanih „nikada ne bi imalo druga koji je homoseksualac” i za njih 38 odsto nasilje prema homoseksualcima je opravdano, rezultati su danas predstavljenog istraživanja o konceptu rodno zasnovanog nasilja.
Istraživanje, koje je sprovedeno u 16 gradova i opština i obuhvatilo 1.461 ispitanika, pokazalo je takođe da oko 42 odsto mladića smatra da treba razlikovati muške i ženske poslove u domaćinstvu, 36 procenata njih smatra da je muškarac taj koji odlučuje u svojoj kući, dok trećina ispitanika smatra da je hranjenje i kupanje dece obaveza majke.
Rezultati istraživanja Centra „E8”, koje je predstavljeno u Centru za kulturnu dekontaminaciju između ostalog pokazuju da se dve trećine ispitanika slaže sa stavom „gadi mi se kada vidim muškarca koji se ponaša kao žena” a za 38 odsto učesnika ankete nasilje prema homoseksualcima uvek je opravdano.
Da je vređanje oblik nasilja smatra 40 odsto anketiranih, a 12 odsto njih smatra i da je u redu „da te roditelj tuče”.
Da devojka zaslužuje napad ili šamar kada ne ispunjava svoje obaveze smatra osam odsto anketiranih, dva odsto kada psuje i viče, jedan odsto kada se izazovno oblači, osam odsto kada je drska, dok čak 71 odsto momaka misli da se problemi nikada ne smeju rešavati nasiljem.
Skoro 40 odsto ispitanih je u poslednjih godinu dana pretio drugom muškarcu, a 13 procenata je učestvovalo u udaranju nekoga za koga je mislio da je homoseksualac ili previše feminiziran.
U poslednja tri meseca šest odsto anketiranih momaka je udarilo ili pretilo svojoj devojci ili drugoj mladoj ženi, dok je 14 odsto njih devojku uvredilo ili ponizilo.
Istraživanje je pokazalo i da je 45 odsto ispitanih probalo cigarete, 58 odsto se nekada u životu napilo, 12 odsto je koristilo neku vrstu droga, a šest procenata ispitanika ih i danas koristi.
Da je konzumiranje alkohola zabavno, smatra četvrtina ispitanih, 23 odsto njih navelo je da pije alkolhol da bi se oslobodilo stresa, a šest odsto je u okruženju ljudi koji stalno piju.
Rezultati istraživanja Centra „E8”, koje je predstavljeno u Centru za kulturnu dekontaminaciju, pokazuju i da 74 odsto momaka u kući ima nekoga s kim može da razgovara o svojim problemima, 57 procenata je zadovoljno svojim telom, dok se skoro 10 odsto oseća inferiorno kada je u grupi sa prijateljima.
Da u porodici svi treba da se dogovaraju i zajednički donose odluke mišljenje je 62 odsto ispitanih, dok jedan procenat pripadnika jačeg pola od 14 do 19 godina smatra da muškarac ima pravo da odlučuje s kim će se njegova devojka družiti i kako će se oblačiti i šminkati.
Od ispitanih 17 odsto je mišljenja „da su muškarcu potrebne druge žene, iako se dobro slaže sa svojom suprugom”.
Program za rodnu ravnopravnost je projekat koji Centar E8 realizuje u saradnji sa „Ker internešnal” uz podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške.
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
