Bootstrap Framework 3.3.6

[Sheytan]

Muhamed Čengić: Da nije bilo referenduma o nezavisnosti, ne bi bilo rata u BiH


Bivši visoki funkcioner Stranke demokratske akcije Muhamed Čengić tvrdi da je referendum o nezavisnosti koji je održan 1. marta 1992. godine odveo BiH u rat.

On je podsetio da je u Skupštini tadašnje BiH rekao da ne bi trebalo sprovoditi referendum bez pristanka Srba i upozoravao da će u suprotnom to zemlju odvesti u rat.

"Kao što sam govorio tada, tako smatram i danas. 1. mart 1992. godine datum je kada je počeo rat u BiH koji, što je najveće zlo, do danas nije završen. Zagovarao sam tada regionalizaciju BiH i da su me poslušali, rata sigurno ne bi bilo", rekao je Čengić za "Pres".

Čengić, koji je bio potpredsednik prve višestranačke vlade tadašnje BiH, kaže da je rat u BiH potpomognut sa strane, ali da je izazvan u BiH.

"BiH je uoči referenduma bila krcata vojnicima JNA i ko god je tada hteo da rešava stvari bez saglasnosti JNA i srpskog naroda, pravio je grešku. Trebalo je pregovarati i doći do rešenja", rekao je Čengić.

Odgovarajući na pitanje da li će neko odgovarati za zločin u Dobrovoljačkoj ulici, Čengić kaže da je pitanje zašto je došlo do Dobrovoljačke, ali da neko mora da odgovara za to, a Tužilaštvo treba da kaže ko.

Čengić kaže da ne shvata da političari za 20 godina nisu uspeli da pronađu zajednički datum koji će se slaviti u Banjaluci, Sarajevu i Mostaru.

[Stripi]

Zanimljivo da je se radikalni dio Srba pobuni uvijek kad neko negdje napravi referendum.

[Sheytan]

„Bitka“ za Srebrenicu

Iako je do lokalnih izbora u BiH ostalo oko sedam meseci, pitanje opštinskih izbora u Srebrenici još se drži otvorenim zbog zahteva bošnjačkih političara da i predstojeći izbori u toj opštini budu održani po posebnim pravilima samo za tu opštinu, istim kao pre četiri godine. Srpski političari se tome protive, jer ne vide razlog da petina lokalnih Bošnjaka koji danas žive u srebreničkoj opštini odlučuje u ime preostale četiri petine Srba, tim pre što se lokalni Srbi godinama žale da ih lokalne bošnjačke vlasti zaobilaze u posleratnoj obnovi Srebrenice.

Elem, pre četiri godine vodeći srpski političari su rekli da poslednji put prihvataju da se opštinski izbori održe po posebnim izbornim pravilima, koja su podrazumevala da na izborima mogu glasati svi koji su u Srebrenici imali prebivalište po popisu iz 1991. godine. Tako su Bošnjaci dobili apsolutnu vlast i u poslednje četiri godine, a sada tvrde da imaju moralno pravo da to ponovo zahtevaju. “Za Srebrenicu u kojoj se desio genocid, mora se primeniti izborni proces iz 2008. godine”, izričiti su u SDA. Ukoliko se, pak, dogodi da njihovi zahtevi ne budu uslišeni, i u SDA i u ostalim bošnjačkim političkim partijama i udruženjima bošnjačkih žrtava tvrde da bi time bio “finaliziran projekat koji je imao za cilj uništenje Bošnjaka”. “Bez obzira na to ko bude doneo odluku i kako je doneo ili nametnuo, mi nećemo dozvoliti da vladaju tamo oni koji su počinili zločin i genocid”, kaže Munira Subašić, predsednica udruženja „Majke enklava Srebrenice i Žepe”, ističući da očekuje “intervenciju međunarodne zajednice”.

SDA i ostale partije Bošnjaka zatražile su otvoreno od OHR-a da nametnu posebna izborna pravila za Srebrenicu, ukoliko se srpski političari budu opirali njihovom zahtevu. No, u RS odbacuju i zahtev Bošnjaka i mogućnost nametanja. “Nikakve izmene Izbornog zakona RS u tom pogledu neće se desiti i lokalni izbori u Srebrenici biće sprovedeni prema važećem zakonu. Mislim da to ne može niko ni da nametne i da bi bilo iluzorno očekivati da visoki predstavnik može učiniti bilo šta po tom pitanju. Imajući u vidu osetljivost samog pitanja Srebrenice, mi smo na to pristali pre četiri godine poslednji put i sada bi ponovo to bio pokušaj neke nove nedoslednosti u smislu ranijeg dogovora o tome”, poručio je predsednik RS Milorad Dodik.

Ubrzo je Dodika i Mladena Bosića, predsednika SDS-a, najjače opozicione stranke u RS, u Banjaluci posetio američki ambasador u BiH Patrik Mun, tvrdeći da su lokalni izbori u Srebrenici i dalje “osetljivo pitanje, ne samo za ljude u ovoj zemlji nego i širom sveta”. “Na sastancima je rečeno da će bošnjački i srpski lideri zajedno raditi da bi omogućili mirne izbore koji će služiti svim građanima Srebrenice”, rekao je Mun. Ali, Dodik i Bosić su opet ponovili da neće biti promena Izbornog zakona RS zbog lokalnih izbora u Srebrenic.

Ostalo je, međutim, nejasno da li se time okončavaju pritisci ambasadora zapadnih zemalja na srpske političke vođe da još jednom izađu u susret zahtevima Bošnjaka: za odluku o promeni, iznuđenu ili nametnutu, ostalo je manje od mesec dana, jer se nakon toga Izborni zakon RS, prosto, ne može menjati. Ne bi bilo neobično, a ni prvi put da se pritisci u tom smeru nastave do poslednjeg dana, baš kao pre četiri godine, kada je Dodik maltene u poslednji čas pristao na ustupak Bošnjacima.

Ovoga puta, međutim, izgleda da su Srbi jedinstveniji i uporniji nego ikada pre u nameri da na izborima istaknu jednog kandidata za načelnika opštine Srebrenica, te da osvoje lokalnu vlast. Sve važnije srpske političke partije u Srebrenici već deluju jedinstveno putem jednog koordinacionog odbora, nudeći ozbiljne argumente za tvrdnju da su u protekle četiri godine, kao i godinama ranije, Srbi bili diskriminisani u procesu obnove Srebrenice. S druge strane, niko među lokalnim Bošnjacima nije osporio te argumente, izuzev što su pojedinci pokušali da odgovornost podjednako rasporede i na bošnjačke i na srpske političare, iako je uticaj ovih drugih bio neuporedivo manji.

Lokalni Srbi sada kažu da su rešeni da se izbore za ravnopravan tretman u obnovi svojih srušenih kuća i naselja, ističući da su do sada novac za obnovu dobijali prevashodno od vlasti RS, dok su ih strani donatori uglavnom zaobilazili. Porodice srpskih žrtava takođe očekuju ravnopravan tretman, navodeći da oni ne žele da umanjuju stradanje Bošnjaka. “Srbima nije u interesu da negiraju šta se desilo Bošnjacima u Srebrenici, ali je interes da svi zločini budu predstavljeni istinito i da se pominje i stradanje Srba”, tvrde u srebreničkom odboru Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS.

Činjenice da su Haški tribunal i Sud BiH zločine nad Bošnjacima okvalifikovali kao genocid te da su do sada kaznili veliki broj ratnih vođa i pripadnika VRS za te zločine, dok, s druge strane, do sada nije kažnjen ama baš niko za zločine nad Srbima na području Srebrenice – govore u prilog tvrdnjama lokalnih Srba o odsustvu ravnopravnog tretmana žrtava rata na tom području. To bi, napokon, mogao da bude jedan od razloga da se Srbima koji danas žive u Srebrenici ne oduzima pravo da, bez obzira i na to što su ubedljiva većina, budu obeštećeni za pretrpljene ratne strahote, ravnopravno sa Bošnjacima. Politička praksa je pokazala da priliku za to mogu dobiti jedino ako njihovi predstavnici na demokratskim izborima osvoje izvršnu vlast u Srebrenici. Takođe, to je prilika da i njihovi izabrani predstavnici pokažu da su, za razliku od dosadašnjih bošnjačkih lokalnih vlasti, podjednako osetljivi na svakodnevne muke svih stanovnika Srebrenice, i Srba i Bošnjaka. To je, zapravo, istinski moralni ispit srebreničke današnjice i bilo bi antidemokratski da bude odložen stranom intervencijom. Na sudsku istinu o stradanju i na kazne zločincima, porodice srpskih žrtava čekaće, ipak, mnogo duže i pitanje je da li će išta od toga dočekati, imajući u vidu oslobađanje Nasera Orića u Haškom tribunalu i nezainteresovanost Suda BiH da kazni počinioce zločina nad srebreničkim Srbima. Ali, ako i uprkos tome Srbi koji danas žive na području Srebrenice pokazuju volju i otvorenost da pomognu i sebi i komšijama Bošnjacima – bilo bi sasvim pogrešno zabraniti im da dobiju priliku da za to i preuzmu odgovornost.

Slobodan Durmanović

[/url]Zanimljivo da je se radikalni dio Srba pobuni uvijek kad neko negdje napravi referendum.

Niko se ne buni protiv referenduma kao demokratskog načina iskazivanja volje gradjana. Neprihvatljivo je, medjutim, da se referendumi organizuju mimo važećih zakona, posebnio o tako važnim pitanjima kao što je izdvajanje iz države... Kako se to radi u demokratskim državama, sada je vidljivo kako Velika Britanija i Škotska pripremaju referendum o samostalnosti Škotske...

[Vel boy]

da nije bilo smiloshevic-shesheljevog rezima u Srbiji onda, BiH se ne bi odvajala, bar ne onako naglo.

elem, sretan i srecan praznik BiH!

p.s. iako rekoh da chestitanje necheg kao shto su drzavne nezavisnosti i osamostaljenja kao manje-vishe produkata hetero drushtvenih konstrukata na gej forumu slabo da imaju mesta i iza toga stojim, chestitah osamostaljenje BiH upravo zato jer nije o tom otvorena nikakva posebna tema (kao shto ni ne treba da se otvara) i jer korisnik sheki prvi koristi i ovaj dan i ovu temu za odapinjanje njegovih otrovnih strelica prema BiH.

[Sheytan]

Pat pozicija u BiH

U nizu iluzija koje zagovornici takozvane građanske države već dvije decenije emituju iz Sarajeva, jedan iracionalni stav zauzima posebno mjesto. Naime, i crveni i zeleni centralisti iz grada pored Miljacke uvjereni su da bi srpske i hrvatske narodne mase u Bosni i Hercegovini, kada bi dobile priliku da se slobodno izjasne, uz malo zakeranja ipak prihvatile unitarno uređenje zemlje, ali im to od 1990. do danas ne dozvoljavaju njihovi separatistički orijentisani političari. Dakle, među bošnjačkim teoretičarima koncepta „jedan čovjek – jedan glas“ dominira ubjeđenje da nema objektivnih prepreka da takav model zaživi, pošto su, navodno, građani Republike Srpske i hrvatskih kantona u Federaciji uglavnom otvoreni za „100 odsto BiH“. Čitav problem, rezonuju u tom miljeu, ima subjektivni karakter. Zbog toga je najbitnije pronaći Srbe i Hrvate na političkoj sceni RS i zapadne Hercegovine po mjeri sarajevskog maksimalizma, i nevolja sa „otuđenim centrima moći“ u Banjaluci i zapadnom Mostaru nestaće preko noći.

Ali, unutar dva „destruktivna“ naroda nikako da se, osim marginalnih ličnosti, pojave prihvatljive figure za glavnu struju jedine „državotvorne“ nacije u BiH. Zbog toga su Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine i Stranka demokratske akcije, kao dvije vodeće opcije među Bošnjacima, prinuđene da vode polemike sa realnim političkim sagovornicima na srpskoj i hrvatskoj strani, a ne sa klonovima Željka Komšića, Živka Budimira, Svetozara Pudarića i Mire Lazovića. U konkretnom slučaju, kada je RS u pitanju, neprijatna stvarnost za SDP i SDA personifikovana je u zajedničkom nastupu Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Srpske demokratske stranke na nivou BiH. Upravo je Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, osnovna adresa zbog koje je to partnerstvo zaživjelo, nedavno bila teren za praktičnu demonstraciju apsolutne nefunkcionalnosti BiH – i u subjektivnom i u objektivnom smislu.

Beskrajno verglanje: Gotovo istovremeni prijedlozi dva pravna akta u Parlamentarnoj skupštini predstavljali su više nego opipljiv parametar etničke distance u današnjoj Bosni i Hercegovini. Prvo su Beriz Belkić i Azra Hadžiahmetović, poslanici Stranke za BiH Harisa Silajdžića, još krajem prošle godine, uputili u parlamentarnu proceduru prijedlog takozvanog zakona o zabrani negiranja genocida. Naravno, ta inicijativa imala je samo jednu svrhu – da zapuši usta svima u RS koji se usude da kažu da se u Srebrenici 1995. desio ratni zločin, ali ne i „holokaust“, što bošnjački propagandisti sa nesmanjenom histerijom kontinuirano tvrde. O intenzitetu takvog fanatizma dovoljno govori podatak da su Belkić i Hadžiahmetovićeva akteri četvrtog pokušaja da se ta ambicija uobliči u paragrafe.

Prijedlog se 15. februara našao na dnevnom redu zajedničke komisije za ljudska prava dva parlamentarna doma na nivou Bosne i Hercegovine. Zahvaljujući prisustvu poslanika iz RS u tom tijelu, nije usvojen, odnosno, dobio je negativno mišljenje. Međutim, u Predstavničkom vijeću, sastavljenom od dvije trećine predstavnika Federacije i jedne trećine poslanika iz RS, nije prihvaćeno takvo negativno mišljenje komisije. To podrazumijeva ponovnu mogućnost da isti ili neki drugi predlagači opet pokrenu identičan politički manevar. U svakom slučaju, bošnjačka strana ima na raspolaganju proceduralnu opciju da u toj instituciji i javnosti beskrajno vrti jednu uzaludnu i deplasiranu zamisao.

Samo dan kasnije, 16. februara, pred drugom komisijom Predstavničkog vijeća – ustavnopravnom, našao se prijedlog pravnih akata kojim bi se stavili van snage zakoni o Sudu i Tužilaštvu BiH. Iza takve inicijative stajali su Drago Kalabić iz SNSD-a i Darko Babalj iz SDS-a. Ponovila se prethodna situacija, samo sa različitim predznakom. Ovog puta, Bošnjaci su blokirali prijedlog u komisiji, a Srbi su u Predstavničkom vijeću izdejstvovali još jednu priliku da taj tekst i dalje bude u parlamentarnom opticaju. Na taj način, po ko zna koji put, uspostavljena je svojevrsna pat pozicija u BiH. U šahu, takve stvari se rješavaju tako što igrači zaključe da je rezultat neriješen, sruše sve figure i, eventualno, započnu novu partiju. Ili se jednostavno raziđu. U Bosni i Hercegovini, zbog sarajevskog upornog čekanja imaginarnog centralističkog Godoa iz Vašingtona ili Brisela, meč traje unedogled.

Aksiomi: U svemu tome, neophodno je primjetiti da su upravo pitanja koja su tokom ta dva dana bila predmet rasprave u skupštinskim komisijama, kao malo koje druge teme, apsolutna potvrda apsurdnosti potajne teze bošnjačkih maksimalista o jazu između „antibosanske“ srpske i hrvatske političke elite i latentno „probosanske“ većinske populacije unutar ta dva naroda. Nema tog istraživanja javnog mnjenja koje ne bi potvrdilo veoma visok stepen saglasnosti među Srbima u RS da u Srebrenici jeste bilo ratnih zločina, ali ne i „genocida“. S druge strane, upravo je homogenizacija povodom obrnutog stava jedna od glavnih karakteristika savremenog bošnjačkog političkog identiteta, a oko tog opšteg mjesta u kolektivnoj svijesti Bošnjaka nije zabilježen nijedan slučaj polarizacije i bar minimalne razlike u mišljenjima.

Ista matrica prati odnos prema Sudu i Tužilaštvu BiH. Bez obzira na raširenu procjenu raznih „analitičara“ da je to suviše apstraktna tema za većinu „običnih smrtnika“ i da, u suštini, ni u RS, a ni u Federaciji, „po dubini“ stanovništva ne postoji naročito profilisan stav o djelovanju tih struktura, dva hipotetička istovremena referenduma – ne samo nesuđeni prošlogodišnji u Republici Srpskoj, već i nikada pomenuti u FBiH – imala bi konotaciju klasičnog popisa stanovništva prema nacionalnoj pripadnosti. U RS odavno nema ni minimuma afirmativnog stava u društvu o kompromitovanim bh. pravosudnim institucijama, jer su u nebrojenim situacijama manifestovale ljutu promuslimansku pristrasnost, dok je s druge strane međuenetitetske linije, u bošnjačkim kantonima, uvijek prisutan vapaj za još i još „državnih“ sudova – „vrhovnih“, „apelacionih“ i kakvih sve ne.

Dakle, pozicije u oba slučaja – i povodom Srebrenice i u vezi s „pravosuđem“ – definisane su za vrlo, vrlo dug period. Jednostavno, to su aksiomi, ne samo dvije nacionalne politike, već i dva automatska načina rezonovanja među stotinama hiljada Srba i Bošnjaka. Naravno, to ne znači da između konstitutivnih naroda i njihovih političkih predstavnika, pri razmatranju dometa u ostalim kategorijama, od životnog standarda do sprečavanja korupcije, ima previše identifikacije. Ali, u koordinatama dvije teme koje su se „zaglavile“ u Parlamentarnoj skupštini BiH neće biti pomaka, ma koliko malobrojni, ali dosta glasni i narcisoidni „disidenti“ u odnosu na takvu „školu mišljenja“, posebno iz RS, naricali zbog toga i pripisivali status kvo masovnoj „zatucanosti“, odnosno, nespremnosti „sitnih duša“ iz mase da prate „širinu“ novih „prosvjetitelja“.

Gvantanamo i Al Kaida: Kako se može reagovati na aktuelne kontroverze iz parlamentarnih klupa na nivou BiH? Recimo, izjavama u kojima se može prepoznati elementarno ograđivanje od sumanute odluke Tužilaštva Bosne i Hercegovine da prekine istragu o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. Zamjenik visokog predstavnika, američki diplomata Roderik Mur, saopštio je da je u Dobrovoljačkoj počinjeno „krivično djelo“, te da počinioci „treba da odgovaraju“, uz dodatak da „postoji mogućnost da Tužilaštvo nastavi da radi na utvrđivanju istine“ u tom slučaju. Te riječi jesu izgovorene u rijetkim pauzama između zatupljujućih i otrcanih „zaklinjanja“ SAD - bilo direktno, bilo posredstvom filijale poznate kao Savjet za implementaciju mira (PIC) – u „multietničku, demokratsku BiH koja korača ka EU i NATO-u“. Prezentovane su i u znaku vašingtonskog neosporavanja „pravosudne“ nedonoščadi sa nivoa Bosne i Hercegovine. Ali, i takva simbolična packa bošnjačkim poslušnicima dobija na težini kada se uoči nevjerovatan pravac u kojem sarajevski štićenici SAD idu koracima od sedam milja.

Iako, najčešće, predstavljaju živi dokaz bošnjačke raspolućenosti između snishodljivosti prema Zapadu i posvećenosti Orijentu, nosioci izvitoperenog fenomena zvanog „avazovština“ sada otkrivaju prostore poremećenosti na kojim ih ne može stići čak ni ruka američkih pokrovitelja sarajevskog unitarizma. Nakon što su u njihovom specifičnom sistemu antivrijednosti pomireni Gvantanamo i Al Kaida, nova uporišna tačka pronađena je u radio-stanici iz Ruande, sa idiličnim imenom „Oslobođenje hiljadu brežuljaka“, ali i neidiličnim apelom slušaocima da 1993. i 1994. godinu moraju iskoristiti da sve pripadnike suparničkog plemena posjeku mačetama. Verbalni jatagani vodećeg bošnjačkog dnevnika ruandske provenijencije, a turskog naziva, u proteklim danima bili su usmjereni prema Aleksandri Pandurević, poslaniku SDS-a u Parlamentarnoj skupštini. Na njenu sistematičnu, studioznu i efektnu demistifikaciju sarajevskih centralističkih podvala, nastavljači morbidne tradicije „Silosa“ reagovali su najavom da bi u 2012. čitav „glavni grad“ BiH mogao postati logor za srpske predstavnike u takozvanim zajedničkim institucijama.

Pa, ako se već stiglo do takvog dna, onda se iz politike „oslobođenja hiljadu brežuljaka“ može izuzeti bar dio kota. Srbi sa sjevera Kosova, iz Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, to su i učinili. Referendumom, održanim na Sretenje, dali su do znanja prištinskim eksponentima Ruande na Balkanu, ali i beogradskom režimskom jadu, da neće da budu obronci na secesionističkim Prokletijama.

U Bosni i Hercegovini, s obzirom na etničku strukturu, teritorijalni raspored i stanje svijesti, potencijal za „oslobođenje hiljadu brežuljaka“ još je manji. U BiH bi se taj „projekat“ prije mogao nazvati „oslobođenjem dva brežuljka“, i onog što se nalazi između, jer ne dopire dalje od Vlašića na sjeveru i Igmana na jugu.

Saša Bižić
Novi Reporter, 22. 2. 2012.

[Vel boy]

[/url]Pat pozicija u BiH

U nizu iluzija koje zagovornici takozvane građanske države već dvije decenije emituju iz Sarajeva, jedan iracionalni stav zauzima posebno mjesto. Naime, i crveni i zeleni centralisti iz grada pored Miljacke uvjereni su da bi srpske i hrvatske narodne mase u Bosni i Hercegovini, kada bi dobile priliku da se slobodno izjasne, uz malo zakeranja ipak prihvatile unitarno uređenje zemlje, ali im to od 1990. do danas ne dozvoljavaju njihovi separatistički orijentisani političari. Dakle, među bošnjačkim teoretičarima koncepta „jedan čovjek – jedan glas“ dominira ubjeđenje da nema objektivnih prepreka da takav model zaživi, pošto su, navodno, građani Republike Srpske i hrvatskih kantona u Federaciji uglavnom otvoreni za „100 odsto BiH“. Čitav problem, rezonuju u tom miljeu, ima subjektivni karakter. Zbog toga je najbitnije pronaći Srbe i Hrvate na političkoj sceni RS i zapadne Hercegovine po mjeri sarajevskog maksimalizma, i nevolja sa „otuđenim centrima moći“ u Banjaluci i zapadnom Mostaru nestaće preko noći.

Ali, unutar dva „destruktivna“ naroda nikako da se, osim marginalnih ličnosti, pojave prihvatljive figure za glavnu struju jedine „državotvorne“ nacije u BiH. Zbog toga su Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine i Stranka demokratske akcije, kao dvije vodeće opcije među Bošnjacima, prinuđene da vode polemike sa realnim političkim sagovornicima na srpskoj i hrvatskoj strani, a ne sa klonovima Željka Komšića, Živka Budimira, Svetozara Pudarića i Mire Lazovića. U konkretnom slučaju, kada je RS u pitanju, neprijatna stvarnost za SDP i SDA personifikovana je u zajedničkom nastupu Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Srpske demokratske stranke na nivou BiH. Upravo je Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, osnovna adresa zbog koje je to partnerstvo zaživjelo, nedavno bila teren za praktičnu demonstraciju apsolutne nefunkcionalnosti BiH – i u subjektivnom i u objektivnom smislu.

Multinacionalna, otvorena, DECENTRALIZOVANA (dakle, NE centralistichka ali ne ni podeljena po iskljuchivo etno-nacionalno-versko-stranachkom principu) BiH nema nikakve veze s zeleno-crvenim... centralizmom, unitarizmom, "jedan chovjek- jedan glas", jednom jedinom drzavotvornom nacijom u BiH .... glupostima.

simptomatichno je da Sasha Bizic izbegava da uopshte govori o idejama Nashe Stranke koja deluje u oba entiteta, dok trchi da naziva uvredljivo Svetozara Pudarica klovnom.....

[/url]Pat pozicija u BiH

Gvantanamo i Al Kaida: Kako se može reagovati na aktuelne kontroverze iz parlamentarnih klupa na nivou BiH? Recimo, izjavama u kojima se može prepoznati elementarno ograđivanje od sumanute odluke Tužilaštva Bosne i Hercegovine da prekine istragu o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. Zamjenik visokog predstavnika, američki diplomata Roderik Mur, saopštio je da je u Dobrovoljačkoj počinjeno „krivično djelo“, te da počinioci „treba da odgovaraju“, uz dodatak da „postoji mogućnost da Tužilaštvo nastavi da radi na utvrđivanju istine“ u tom slučaju. Te riječi jesu izgovorene u rijetkim pauzama između zatupljujućih i otrcanih „zaklinjanja“ SAD - bilo direktno, bilo posredstvom filijale poznate kao Savjet za implementaciju mira (PIC) – u „multietničku, demokratsku BiH koja korača ka EU i NATO-u“. Prezentovane su i u znaku vašingtonskog neosporavanja „pravosudne“ nedonoščadi sa nivoa Bosne i Hercegovine. Ali, i takva simbolična packa bošnjačkim poslušnicima dobija na težini kada se uoči nevjerovatan pravac u kojem sarajevski štićenici SAD idu koracima od sedam milja.

Iako, najčešće, predstavljaju živi dokaz bošnjačke raspolućenosti između snishodljivosti prema Zapadu i posvećenosti Orijentu, nosioci izvitoperenog fenomena zvanog „avazovština“ sada otkrivaju prostore poremećenosti na kojim ih ne može stići čak ni ruka američkih pokrovitelja sarajevskog unitarizma. Nakon što su u njihovom specifičnom sistemu antivrijednosti pomireni Gvantanamo i Al Kaida, nova uporišna tačka pronađena je u radio-stanici iz Ruande, sa idiličnim imenom „Oslobođenje hiljadu brežuljaka“, ali i neidiličnim apelom slušaocima da 1993. i 1994. godinu moraju iskoristiti da sve pripadnike suparničkog plemena posjeku mačetama. Verbalni jatagani vodećeg bošnjačkog dnevnika ruandske provenijencije, a turskog naziva, u proteklim danima bili su usmjereni prema Aleksandri Pandurević, poslaniku SDS-a u Parlamentarnoj skupštini. Na njenu sistematičnu, studioznu i efektnu demistifikaciju sarajevskih centralističkih podvala, nastavljači morbidne tradicije „Silosa“ reagovali su najavom da bi u 2012. čitav „glavni grad“ BiH mogao postati logor za srpske predstavnike u takozvanim zajedničkim institucijama.

Pa, ako se već stiglo do takvog dna, onda se iz politike „oslobođenja hiljadu brežuljaka“ može izuzeti bar dio kota. Srbi sa sjevera Kosova, iz Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, to su i učinili. Referendumom, održanim na Sretenje, dali su do znanja prištinskim eksponentima Ruande na Balkanu, ali i beogradskom režimskom jadu, da neće da budu obronci na secesionističkim Prokletijama.

U Bosni i Hercegovini, s obzirom na etničku strukturu, teritorijalni raspored i stanje svijesti, potencijal za „oslobođenje hiljadu brežuljaka“ još je manji. U BiH bi se taj „projekat“ prije mogao nazvati „oslobođenjem dva brežuljka“, i onog što se nalazi između, jer ne dopire dalje od Vlašića na sjeveru i Igmana na jugu.

Saša Bižić
Novi Reporter, 22. 2. 2012.

avaz i avazovshtina su zna se chiji- fahre radonchicevi a ovaj kao velikoboshnjachki i islamistichki ekstremista nema veze s SDP BiH ni s Nashom Strankom. da ironija bude veca, najvishe pozitivnih epiteta i davanja na vaznosti kao "respektabilnom boshnjachkom nacionalisti koji dobro sluzi da se" valjda "BiH konachno raspadne na tri dela" mu daju nosioci tzv. nove srpske politichke misli, dodik-rkaradzicevci i hdz-ovci, uz, cerica, svakako......
btw., usput, kad vec Bizic etimoloshki analizira rech avaz, ta rech je persijskog, iranskog naziva (preuzetog iz tog jezika u turski; u persijskom, iranskom znachi "glas"), a ne tursko-turkijskog.....

[Sheytan]

Zemlja koje (više) nema

Dvadeset godina nakon referenduma o nezavisnoj i nedjeljivoj BiH, u kome Srbi mahom nisu uzeli učešće, nije riješeno ništa - sem činjenice da je BiH i te kako podijeljena na entitete, kantone, narode, po nacionalnim šavovima i, možda najviše, u glavama ljudi.

Sem formalno, učešćem u UN, veliko je pitanje koliko je BiH i nezavisna, jer je njena polovina (Federacija BiH) godinama preživljavala od donacija iz svijeta, njeno ustavno uređenje bješe - protektorat, na čelu sa visokim predstavnikom (OHR), a veto u zajedničkom parlamentu, nacionalno ili entitetsko, korišteno je više puta nego što su donošeni zakoni.

Osim što je politički i nacionalno podijeljena mnogo više nego prije referenduma, BiH je i ekonomski devastirana, sve respektabilnije predratne firme su urušene, divlja privatizacija je opustošila sve, a tu su i dugovi i pronevjerene donacije u nezamislivim brojkama, prvenstveno u Federaciji BiH koja ih je primala u neograničenim količinama.

Teško bi i najdobronamjerniji analitičar ili stanovnik mogao da nabroji - šta je to od ciljeva proklamovanih na referendumu održanom zadnjeg dana februara i prvog dana marta 1992. godine zaista ostvareno. Sem što je ispoštovana na Skupštini SR BiH javno izrečena zakletva tadašnjeg lidera Muslimana u BiH Alije Izetbegovića da će "žrtvovati mir za suverenu BiH".

Bošnjaci i danas svim silama: političkim, putem problematičnih zakona i lobiranjem nastoje da od BiH naprave varijantu unitarne zemlje, sa preovlađujućum principom "jedan čovjek - jedan glas", bez entiteta, a sve to uz upotrebu novokomponovanog bosanskog jezika. Oni su tako najveći gubitnici referenduma koji slave, jer skoro ni jedan od ciljeva koji su željeli postići nije ostvaren.

Srbi su najtežu stvar morali da učine još na početku rata - prihvatili su vanjske granice BiH. Na taj način stekli su legitimitet da traže svoju političku i teritorijalnu autonomiju, koju su i dobili u vidu Republike Srpske, kao kompenzacije za nestanak Jugoslavije u koju su bukvalno uložili milone glava u dva svjetska rata.

Hrvati su dobili kantone unutar Federacije BiH sa svojom većinom, ali se nemogućnost dogovora sa bošnjačkim predstavnicima tokom godina toliko produbila da su oni danas postali žrtve referenduma kome su i sami pridonijeli.
Ni "evropska udica" u vidu obećanja za ulazak u EU nije uspjela da približi stavove tri naroda u pogledu na budućnost BiH, na njen politički, nacionalni i kulturološki identitet. Tek će naredni popis stanovništva pokazati prave razmjere teritorijelne i etničke podijeljenosti, kao i sve identitetske razlike.

Referendum se desio. On nije bio zakonit niti ustavan prema tadašnjim propisima SR BiH, ali sve to danas više nije važno, jer je u međuvremenu BiH postala savim drugačiji prostor od onoga iz 1992. godine.

Oni koji obilježavaju "Dan nezavisnosti BiH" čine to misleći na onu BiH koja više ne postoji, tako da to više liči na komemorativni skup umjesto na proslavu.

Oni koji ne slave taj datum niti ga priznaju žive u Republici Srpskoj, a pod BiH misle na izvjestan broj zajedničih organa i institucija u Sarajevu sa kojima ne mogu da se poistovjete. Kako, uostalom, da se poistovjetite sa nekim birokratskim kancelarijama?

Oni koji ne slave "Dan nezavisnosti BiH", ali su za nju glasali na referendumu, tog dana podsjećaju da nisu dobili ono što im je obećano.

Tako bi na stihove iz čuvene pjesme Maka Dizdara: "A kto je ta? Šta je ta, da prostiš? Gdje je ta? Odakle je? Kuda je ta Bosna, rekti?" Srbi odgovorili da je to za njih Republika Srpska; Hrvati da je to Hrvatska Republika Herceg-Bosna, a Bošnjaci da je to nezavisna, suverena, cjelovita i nedjeljiva zemlja Bosanaca i Hercegovaca.

Ako neki stranac namjernik zaželi da otputuje u neku od ovih "Bosni i Hercegovina" - mora dobro da vodi računa da kupi ispravnu kartu. Jer bi mogao da završi u 1992. godini. I to baš pred početak referenduma.

Nenad Tadić

[Vel boy]

sheki, vidi ovo

[Stripi]

Niko se ne buni protiv referenduma kao demokratskog načina iskazivanja volje gradjana. Neprihvatljivo je, medjutim, da se referendumi organizuju mimo važećih zakona, posebnio o tako važnim pitanjima kao što je izdvajanje iz države... Kako se to radi u demokratskim državama, sada je vidljivo kako Velika Britanija i Škotska pripremaju referendum o samostalnosti Škotske...

Pa Srbija se uvijek ponašala demokratski i po propisu.
Pogotovo tokom organizacije jogurt revolucija tokom osamdesetih.
Sve je bilo by the book.

[Sheytan]

Milorad Dodik: U Srebrenici ponižavaju Srbe


Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je pritisak kojem su izloženi Srbi u Srebrenici nedopustiv, i da će političke partije iz Republike Srpske usmeriti sve snage na to da na predstojećim lokalnim izborima za načelnika te opštine bude izabran Srbin.

Dodik je rekao da je uveren da srebrenički Srbi neće još dugo trpeti pritiske i diskriminaciju koju nad njima vrši bošnjačka vlast u tom gradu.

''Pobedom srpskog kandidata na lokalnim izborima u Srebrenici biće otklonjeni svi oblici diskriminacije'', rekao je "Glasu Srpske" Dodik, komentarišući apel srpskih predstavnika u Srebrenici upućen vlastima Srpske da ih zaštite od pritisaka, pretnji i ucena Bošnjaka u lokalnoj vlasti.

Dodik je ocenio kao zloupotrebu funkcije to što je zamenik načelnika opštine Srebrenica Ćamil Duraković poručio Srbima da neće dozvoliti izgradnju spomenika u Soloćuši i crkve u Dugom Polju dok je on na toj poziciji.

''To je zloupotreba funkcije i lokalni funkcioneri ne mogu da se ponašaju na takav način. On neće još dugo biti na vlasti jer ćemo mi pobediti u Srebrenici'', rekao je Dodik i ponovio da ne dolaze u obzir izmene Izbornog zakona BiH kojima bi Srebrenica dobila specijalni izborni status.

Iz Koordinacionog odbora koji okuplja srpske političke partije i nevladine organizacije u Srebrenici upozorili su da islamski centar i zamenik načelnika opštine ovih dana vode neviđenu kampanju s ciljem da se konačno slomi srpski narod u Srebrenici.

Oni su naveli da je srpsko stanovništvo izloženo ucenama i poniženjima, a kada su u pitanju budžetska sredstva, ona se pojedincima odobravaju uz prethodne policijske i udbaške ucene i zastrašivanja. Srbima se nudi posao uz uslov da potpišu pristupnice političkim partijama SDP-u i SDA.

[Sheytan]

Rusija neće dozvoliti mešanje sveta u problem Srebrenice


Rusija neće dozvoliti da pod pritiskom međunarodne zajednice ili intervencijom visokog predstavnika u BiH dođe do izmene Izbornog zakona za Srebrenicu, izjavio je ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko.

"Mi nećemo dopustiti da dođe do intervencije međunarodne zajednice, preko mogućnosti visokog predstavnika. Mi smo protiv korišćenja takozvanih bonskih ovlašćenja", rekao je Bocan Harčenko novinarima u Sarajevu.

Prema njegovim rečima, što se tiče Srebrenice, situacija je jako osetljiva i mešanje međunarodne zajednice bilo bi još štetnije i sa teškim posledicama.

Govoreći o pomirenju u BiH, Bocan Harčenko je istakao da je to najvažnije područje i unutrašnje pitanje BiH.

"Ne želim da zauzmem ničiji stav, ovo je unutrašnje pitanje. Činjenica je da su mišljenja različita, da Republika Srpska i predsednik Milorad Dodik imaju svoj stav", rekao je Bocan Harčenko, dodajući da se samo dogovorom i konsenzusom može nešto postići.

Stranka demokratske akcije (SDA) pozvala je nedavno SAD i EU da spreče izbor srpskog kandidata, odnosno "kandidata/predstavnika politike koja negira genocid", na lokalnim izborima u Srebrenici.

Bošnjački političari smatraju da predstojeći lokalni izbori u Srebrenici treba da budu održani po pravilima izmena Izbornog zakona BiH iz 2008. godine, tako da svi stanovnici Srebrenice registrovani na popisu stanovništva iz 1991. godine imaju pravo da glasaju, bez obzira na njihovo trenutno mesto prebivališta.

Zvaničnici iz Republike Srpske poručuju da Izborni zakon neće biti menjan i da će izbori u Srebrenici biti obavljeni u skladu sa važećim zakonima.

[Sheytan]

Večernje novosti: Alija Izetbegović tvrdio da je u Srebrenici ubijeno 3.000 ljudi



Ekskluzivno: Stenogram sa sednice Predsedništva Republike BiH, održane mesec dana posle borbi u Srebrenici. Ratni vrh BiH imao jednu netačnu brojku ubijenih za svet, a drugu - istinitu za sebe.

U Srebrenicu, koja je bila proglašena za zaštićenu zonu OUN, uoči "pada", bilo je mnogo oružja, oruđa i municije u rukama muslimanske vojske, što je sasvim suprotna slika od one koju su svetu tada, a i kasnije, slali muslimanski bojovnici i njihovo rukovodstvo u Sarajevu.

O tome najbolje svedoči stenogram sa 292. sednice Predsedništva Republike Bosne i Hercegovine, održane 11. avgusta 1995. godine, samo meseca dana posle pada Srebrenice, u čijem su posedu "Novosti". Taj stenogram govori i o tome kako su Izetbegović i njegova ratna komanda krojili brojku nastradalih i ubijenih muslimana u Srebrenici. Jednu brojku - od 5.000 slali su u svet, a drugu od 3.000 nestalih čuvali su za sebe.

General Rasim Delić, komandant Armije BiH, na sednici Predsedništva Republike BiH, referišući Aliji Izetbegoviću, pored ostalog je rekao:

- ...U poslednjih godinu dana, do rušenja helikoptera, u kojem su poginula tri lekara, od četiri koja su krenula, taj helikopter je za Srebrenicu leteo 17 puta. Prebacio je 384.000 metaka, tako da su naše jedinice uvek imale na raspolaganju oko 500.000 metaka. Istim helikopterom prebačen je lanser za protivoklopna sredstva sa 20 raketa, zatim 48 lansera za RPDJ projektile sa oko 200 raketa i niz drugih sredstava. To je više borbenih sredstava nego što je naša armija imala 1993. godine!

General Delić je obavestio članove Predsedništva i Aliju Izetbegovića i o činjenici "da su svi komandanti i načelnici brigada iz Srebrenice, dovedeni helikopterom na to područje", i da su bili kod njega na komandnom mestu, "gde su upoznati sa planom odbrane, planom izlaska iz demilitarizovane zone radi spajanja sa Drugim korpusom Armije RBiH".

- Svi oni su, precizirao je Delić, dostavili procene i planove da mogu da izvrše zadatak. U vreme događaja u Srebrenici, u julu 1995. godine, što se tiče Armije RBiH, postojao je plan i snage koje su mogle da odbrane Srebrenicu i Srebreničane. Ali, postojalo je nešto na šta nisu mogli da utiču, o čemu postoji i dokumentacija, koju ja posedujem.

Na znatiželju članova Predsedništva, Delić je nastavio:

- To su unutrašnje prilike. Bilo je raznih razgovora, pregovora, dogovora. Da vidimo gde je to stalo. Recimo, gde je tu stvarno ključni momenat. Pokazalo se da vojska ima snage, jer je i posle svega uspela da se probije. Što se tiče mojih vojnika, znam da mi nedostaje negde oko 600 ljudi. Znam i to da je većina njih otišla u Žepu. Nekoliko stotina vojnika je otišlo sa porodicama, i sad ih jurimo da ih vratimo nazad. Ono što je pobijeno u Srebrenici, ne znam brojke. To predsednik Izetbegović možda bolje zna. Pitanje je koliko su te brojke tačne. Odvedeni su ljudi koji nisu vojnici. Gro vojnika se vratio u jedinice! I to je odgovor za one iz Srebrenice. Nažalost, predsednik opštine, koliko znam, već je negde vani.

Alija Izetbegović: - Zašto je komandant divizije, Naser Orić, dva meseca pre pada grada iz njega izveden i zašto se, u međuvremenu, nije vratio? Pitam, zašto nije prisiljen da se vrati peške. Jednostavno, ljudi kažu da je neko sabotirao odbranu i Orića držao ovamo. Moramo imati odgovor na to vrlo jasan, pa kakav god je.

Na toj sednici Izetbegović nije dobio odgovor na ovo pitanje, a na ono upućeno direktno Deliću "koliko je pripadnika brojala srebrenička divizija", general je odgovorio:

- Oko 4.500 bez Žepačke brigade.

Izetbegović: - Pre sedam dana izvršena je smotra 28. divizije. U Tuzli se okupilo oko 3.500 ljudi. Dakle, što se tiče same vojske, njen gro je spasen. Međutim, koliko ljudi nedostaje? Ne znam više čiji je to zadatak da utvrdi koliko je bilo ljudi, koliko je civila stiglo.

Delić: - Ja za vojnike znam.

Izetbegović: - Može se tražiti od Cere da da neki izveštaj oko toga.

Haris Silajdžić: - Evo o čemu se radi. Prvo, oni u Srebrenici su davali jedan broj za Unprofor, drugi smo mi znali.

Izetbegović: - 42.000 za Unprofor, 35.000 realno.

Silajdžić: - Problem je u tome što nije 35.000 nego 36.000 i nešto. Međutim, izgleda da i to nije tačno. Oni se razlikuju, nisu se uspeli prebrojati. Postojali su tamo neki problemi. Znači, 36.200. Pitao sam, koliko je tačno ljudi došlo u Tuzlu, da li znamo koliko se ljudi prijavilo. Ono što se zna jeste nešto više od 31.000. Međutim, neki su direktno iz Kladnja odlazili kod rođaka, prijatelja, pa još uvek nema tačne evidencije.

Izetbegović: - Najnepovoljnija je cifra 5.000.

Silajdžić: - Bojim se da je to tačno!

Izetbegović: - Ima nade da se neko od njih ipak nalazi tu i tamo.

Silajdžić: - Ja govorim o ukupnom broju. Bojim se da je ova cifra od 5.000 tačna. Kad sam bio u Kalesiji, čuo sam da je bilo masakra... Međutim, nadam se da će to biti manje. Neki naši ljudi su u logorima.

Izetbegović: - Cifra ubijenih je verovatno negde oko 3.000 ljudi. To je cifra koja se pominje već od prvih dana. Mi smo uhvatili četnički razgovor vrlo jasan, telefonski, gde se vidi da je autentičan, i kaže: "Ovde je juče bio masakr". Ovaj drugi ga pita: "Šta bolan, koliko, je li 300?". "Ne, dodaj još jednu nulu" kaže jedan četnik drugome. Oni govore o masakru od 3.000 ljudi. Četnik četniku.

Silajdžić: - Ostatak bi mogao biti u logorima.

SUKOBI I SARADNjA

ALIJA Izetbegović je na sednici Predsedništva Republike Bosne i Hercegovine, ocenio da je ljudski faktor zakazao: - Problem je odnosa civilne i vojne vlasti. Bilo je sukoba među njima. Neke stvari smo pokušali rešavati. Čak je bilo i sukoba takvih da su jedan-dva čoveka ubijena u tim sukobima. Dalje, civilne vlasti - bilo je saradnje i sa drugom stranom. Jedan broj ljudi je izašao iz Srebrenice i otišao u Srbiju, kao što znate...

(Večernje novosti)

[Stripi]

Bože i taj Alija!
Mjesto da je ošo tam i malo prekopo po grobnicama i prebrojo ta tijela.
Baš, svašta od njega.

[Ellen]

Istina je da nema istine dok se ne dokaze da je nesto istina i svi jednoglasno ustanemo i u potvrdu spoznatoga glasno kazemo ISTINA JE!

[smaug]

[/url]Istina je da nema istine dok se ne dokaze da je nesto istina i svi jednoglasno ustanemo i u potvrdu spoznatoga glasno kazemo ISTINA JE!

A cime tebe hrane i poje?

[IriS]

to je tasa.

nju ne poje. ona se rodila sa identitetom. bre.
i sa svim znanjima ovog sveta.

[smaug]

[Vel boy]

ja josh nisam stekao dojam da je Ellen tasa (barem po Elleninim postovima koje sam do sad prochitao, a to je dva-tri i ta dva-tri nisu losha i jako teshko bih ih mogao spojiti s tasinom retorikom).

p.s. izvrshio sam pretragu njenih postova i ima jedan njen post u trash zoni o Stefanu koji mi se ne svidja jer je previshe arogantan i bezosecajan prema Stefanu. ostali do sad njeni postovi su tako-tako, a ima i par njenih koji mi se svidjaju, jedan od njih sam i pozdravio.

[Vel boy]

izvinjavam se na shirenju off-a, prochitah onaj tasin psihotichni urnebes tamo u DYR, i najvishe me uznemirava, tako da kazem, Stripijeva tvrdnja da se Ellenin i tasin IP poklapaju (ako sam dobro skontao). mislim, ukoliko tasa zaista ozbiljno ne pati od multiple personality disorder-a, ukoliko je tasa samo standardno zla i bolesna ali ipak ne i pocepana u glavi na vishe lichnosti, kako se onda njen IP moze poklapati s Elleninim, jer ipak, ipak izgleda da Ellen nije tasa???

oh and btw @tasa, najsmeshnije mi je kad tvrdi da je Ellen "katolichko ime" . glupacha ne zna da potiche iz grchkog jezika a Grci su valjda pravoslavci

[bern]

tasa i ellen možda su 2 lezbe (pardon, cimerke) koje obitavaju zajedno i konettuju se preko istog rutera, pa imaju isti IP

edit:
izivnte na offu, tek sad sam vidio u kojoj temi odgovaram

[Vel boy]

tachno to sam i ja pomislio. no, chitavshi tasine bljuvotine o Ellen (o njenom niku, o svemu njenom....) tamo u DYR, neshto me pokolebalo i to da mislim. a, opet, to moze biti deo tasine taktike da se ne prozre da su dve cimerke iz istog stana. pojma nemam.

[Stripi]

hoće li ti srdašce uzdrhtat ako ti kažem da su sto posto ellen i tasa iste osobe. Cimerice postoje jedino u tasinoj glavi.

[Vel boy]

hm.... bash nekako bizarno

[Stripi]

pa i ne baš. Šta se sve nalazilo i događalo na ovom forumu....kad se samo sjetim mi0draga kad sam tek stigao koji je sam sa sobom razgovarao...ovo je ništa.