- 04 Feb 2009, 15:27
#1378194
Većina dece ipak nije išla u gimnaziju, nego na zanat, što bi bilo nešto kao današnje srednje stručne škole (the butcher, the baker and the candlestick maker).
Dok su još bili adolescenti (današnji viši razredi osnovne škole), bili su šegrti. Šegrti su uglavnom ribali patos i raznu prljavštinu po radnji, krpili tkanine, namakali kože za štavljenje, gulili krompir i radili slične stvari koje danas rade kućni aparati, a usput bi posmatrali kako majstor radi.
Kada bi prošli šegrtovanje i postali malo pametniji (tada se smatralo da su deca u adolescenciji glupa, a ne luda zbog hormona, kao što danas znamo) postajali bi kalfe. Kalfe su nešto kao studenti za zanat. Oni su ipak radili stvari koje su imale neke veze sa zanatom, npr. mešanje jednostavnijih sosova (a ne seckanje luka), šivenje jednostavnih odevnih predmeta itd.
Kada bi kalfa bio kalfa već jako dugo i dobro naučio zanat, pisao bi molbu lokalnom esnafu u svojoj struci da mu daju da polaže majstorski ispit. Esnaf je bio kao neko udruženje majstora, kao fakultetska katedra, samo za zanat. E pa majstori nisu dozvoljavali da svaka šuša uđe u njihov esnaf, i taj majstorski ispit je bio stvarno težak i nisu davali plusiće na svašta, nego je stvarno moralo da se zapne.
Jedan od zanata bio je alas. Alasi su ljudi koji love rečnu ribu mrežama. Majstori alasi su bili najiskusniji alasi koji su znali sve trikove svog posla, kao doktori primenjene rečne akvakulture, tako nešto, i koji su položili taj majstorski ispit.
E pa Mika Alas je uporedo pohađao gimnaziju+matematiku i zanat za alasa (kako je uspevao da uskladi obaveze, ne znam, verovatno nije sedeo u kafiću po ceo dan kao današnja omladina). Mislim da je čak prvo doktorirao na matematici pa tek onda dobio majstorsko pismo (to je diploma u kojoj ostali majstori tog esnafa potvrđuju da je dovoljno vredan da postane jedan od njih).
Originally posted by 2Q2Bstr8Nekada davno osnovna skola je trajala samo 4 godine. Đaci koji su bili skloniji akademskom radu su posle toga išli u gimnaziju, koja je trajala 8 godina, posle čega bi postajali maturanti i često se upisivali na tzv. Visoku školu (današnji Univerzitet).
šta je "majstor alas"?
Većina dece ipak nije išla u gimnaziju, nego na zanat, što bi bilo nešto kao današnje srednje stručne škole (the butcher, the baker and the candlestick maker).
Dok su još bili adolescenti (današnji viši razredi osnovne škole), bili su šegrti. Šegrti su uglavnom ribali patos i raznu prljavštinu po radnji, krpili tkanine, namakali kože za štavljenje, gulili krompir i radili slične stvari koje danas rade kućni aparati, a usput bi posmatrali kako majstor radi.
Kada bi prošli šegrtovanje i postali malo pametniji (tada se smatralo da su deca u adolescenciji glupa, a ne luda zbog hormona, kao što danas znamo) postajali bi kalfe. Kalfe su nešto kao studenti za zanat. Oni su ipak radili stvari koje su imale neke veze sa zanatom, npr. mešanje jednostavnijih sosova (a ne seckanje luka), šivenje jednostavnih odevnih predmeta itd.
Kada bi kalfa bio kalfa već jako dugo i dobro naučio zanat, pisao bi molbu lokalnom esnafu u svojoj struci da mu daju da polaže majstorski ispit. Esnaf je bio kao neko udruženje majstora, kao fakultetska katedra, samo za zanat. E pa majstori nisu dozvoljavali da svaka šuša uđe u njihov esnaf, i taj majstorski ispit je bio stvarno težak i nisu davali plusiće na svašta, nego je stvarno moralo da se zapne.
Jedan od zanata bio je alas. Alasi su ljudi koji love rečnu ribu mrežama. Majstori alasi su bili najiskusniji alasi koji su znali sve trikove svog posla, kao doktori primenjene rečne akvakulture, tako nešto, i koji su položili taj majstorski ispit.
E pa Mika Alas je uporedo pohađao gimnaziju+matematiku i zanat za alasa (kako je uspevao da uskladi obaveze, ne znam, verovatno nije sedeo u kafiću po ceo dan kao današnja omladina). Mislim da je čak prvo doktorirao na matematici pa tek onda dobio majstorsko pismo (to je diploma u kojoj ostali majstori tog esnafa potvrđuju da je dovoljno vredan da postane jedan od njih).