- 27 Jul 2010, 20:43
#1928770
Ehm, pa hajde da dam još jedan mali prilog mom "šiptaroljublju", kako reče dvijekunac, ne bih li se kvalificirala za predviđeni sedmodnevni posjet Srbiji. (cf. http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=42689)
Elem, evo jednog teksta koji potvrđuje punu opravdanost mojeg "šiptaroljublja":
Srbija na putu ka EU – Mladi dalje od Srbije? - Nebojša Katić
Šok budućnosti
Za države čija srednjoročna strategija seže do ponedeljka, a dugoročna do prvih izbora, emigracija je spasonosno ekonomsko rešenje za probleme nezaposlenosti i platnog bilansa.
Svaki emigrant je čovek manje na birou rada, pa država skrštenih ruku uspešno rešava problem nezaposlenosti. Uz to, emigranti godišnje unesu dva do tri puta više novca nego što u Srbiju dolazi po osnovu stranih investicija i prihoda od prodaje državne imovine. Ovaj novac ublažava probleme katastrofalnog trgovinskog bilansa i omogućava kontinuirano trošenje iznad mogućnosti.
U konačnom bilansu, velika emigracija je katastrofalan ekonomski proces i poraz državne politike.
Emigrant je sa sobom poneo znanje koje je finansirala država matica, i to je najgori oblik odliva kapitala kojim se jačaju konkurentske zemlje, a slabi sopstvena. Kako je školovanog i kvalitetnog kadra sve manje, Srbija ne može biti privlačno odredište za proizvodne investicije i ova realnost je jasno vidljiva.
Ni novac koji je u Srbiju doznačen ne ostaje u njoj, već se kroz kupovinu uvozne robe vraća zemljama koje stvaraju vrednosti. Iz ugla ekonomske analize sasvim je svejedno da li emigranti u Srbiju šalju novac, ili pakete sa robom. Paketi će život učiniti snošljivijim, ali neće otvoriti radna mesta, niti će popraviti razvojne šanse Srbije.
Imigranti u tuđim zemljama rade i stvaraju vrednost, plaćaju poreze i pune budžete, izdržavajući tako tuđe penzione i zdravstvene sisteme. Imigranti unose i fertilni kapital, podmlađuju strukturu stanovništva i popravljaju odnos između radno sposobnog stanovništva i penzionera. U maticama je proces suprotan, pa se starenje nacije ubrzava.
Emigranti sa sobom odvode decu, a ne roditelje. Njih ostavljaju u Srbiji, gde će penzije i sve veće troškove zdravstvene zaštite finansirati sve manji broj zaposlenih. Odnos radno sposobnih i penzionera kontinuirano se pogoršava, što obara i penzije i kvalitet zdravstva. Istovremeno, budžet tone pod ovim teretom. Ni porezi se zato ne mogu smanjivati, pa troškovi radne snage ostaju previsoki. Neće proći puno vremena, a Srbija će otkriti da se granica za odlazak u penziju mora povećati, što pre to bolje.
Geostrateška dimenzija problema je takođe zabrinjavajuća. Ako se ne dogodi čudo, ako prirodni priraštaj stanovništva ostane negativan a emigracioni tokovi se ne promene, Srbija će na svakih pet godina gubiti otprilike onoliko stanovnika koliko ih danas živi u Kragujevcu. Koristeći isto poređenje, Srbija će u narednih 25 godina ostati bez Kragujevca, Niša i Novog Sada, dok će se ogromni nenaseljeni prostori opasno povećavati.
Verovatnoća da Srbija radikalno promeni dosadašnje trendove je mala. Najsnažniji emigracioni udar je okončan u poslednjih dvadeset godina, a razmere toga su delimično skrivene prilivom izbeglica iz nekadašnje Jugoslavije. Otvaranje Evrope će samo dodatno olakšati nastavljanje emigracionih trendova i pojačati sezonsku emigraciju.
Da bi ublažila ove razorne tokove, Srbija mora radikalno promeniti ekonomsku politiku i umesto ekonomije koja samo troši, mora postati ekonomija koja štedi, investira i otvara radna mesta. Ovo je ne samo teško, već je i nedovoljno.
Da bi se mladi zadržali u Srbiji, njihova egzistencija mora imati više smisla od one u čijem su centru samo novac i potrošnja. Ako društvo nije u stanju da kreira nove socijalne vrednosti, da reafirmiše ulogu porodice, da obezbedi stabilnost, sigurnost i društvenu solidarnost, egzodus će se nastaviti. Srbija ne može zadržati mlade nudeći identičan model glorifikacije individualizma i hedonizma koji se na višem nivou društvenog bogatstva nudi i na Zapadu.
Potrebni ekonomski, socijalni i vrednosni preokret, nažalost, ide protiv duha vremena, protiv socijalne inercije – i zato je malo verovatan. Kada se bude prenula iz sna, Srbija će se suočiti sa novom situacijom u kojoj će morati da stimuliše, ili bar prihvati imigraciju, koja će po logici migracionih tokova dolaziti sa Kosova i iz Azije. Ovo nije katastrofična, već realistična projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije. Za taj socijalni i kulturni šok, Srbija se mora pripremiti.
Izvor: Politika
ZAKLjUČAK: Albanci su nam neophodni! Volimo Albance, ljudi (iako smo Srbi, što reče pokojni Gojko S.)!
Elem, evo jednog teksta koji potvrđuje punu opravdanost mojeg "šiptaroljublja":
Srbija na putu ka EU – Mladi dalje od Srbije? - Nebojša Katić
Šok budućnosti
Za države čija srednjoročna strategija seže do ponedeljka, a dugoročna do prvih izbora, emigracija je spasonosno ekonomsko rešenje za probleme nezaposlenosti i platnog bilansa.
Svaki emigrant je čovek manje na birou rada, pa država skrštenih ruku uspešno rešava problem nezaposlenosti. Uz to, emigranti godišnje unesu dva do tri puta više novca nego što u Srbiju dolazi po osnovu stranih investicija i prihoda od prodaje državne imovine. Ovaj novac ublažava probleme katastrofalnog trgovinskog bilansa i omogućava kontinuirano trošenje iznad mogućnosti.
U konačnom bilansu, velika emigracija je katastrofalan ekonomski proces i poraz državne politike.
Emigrant je sa sobom poneo znanje koje je finansirala država matica, i to je najgori oblik odliva kapitala kojim se jačaju konkurentske zemlje, a slabi sopstvena. Kako je školovanog i kvalitetnog kadra sve manje, Srbija ne može biti privlačno odredište za proizvodne investicije i ova realnost je jasno vidljiva.
Ni novac koji je u Srbiju doznačen ne ostaje u njoj, već se kroz kupovinu uvozne robe vraća zemljama koje stvaraju vrednosti. Iz ugla ekonomske analize sasvim je svejedno da li emigranti u Srbiju šalju novac, ili pakete sa robom. Paketi će život učiniti snošljivijim, ali neće otvoriti radna mesta, niti će popraviti razvojne šanse Srbije.
Imigranti u tuđim zemljama rade i stvaraju vrednost, plaćaju poreze i pune budžete, izdržavajući tako tuđe penzione i zdravstvene sisteme. Imigranti unose i fertilni kapital, podmlađuju strukturu stanovništva i popravljaju odnos između radno sposobnog stanovništva i penzionera. U maticama je proces suprotan, pa se starenje nacije ubrzava.
Emigranti sa sobom odvode decu, a ne roditelje. Njih ostavljaju u Srbiji, gde će penzije i sve veće troškove zdravstvene zaštite finansirati sve manji broj zaposlenih. Odnos radno sposobnih i penzionera kontinuirano se pogoršava, što obara i penzije i kvalitet zdravstva. Istovremeno, budžet tone pod ovim teretom. Ni porezi se zato ne mogu smanjivati, pa troškovi radne snage ostaju previsoki. Neće proći puno vremena, a Srbija će otkriti da se granica za odlazak u penziju mora povećati, što pre to bolje.
Geostrateška dimenzija problema je takođe zabrinjavajuća. Ako se ne dogodi čudo, ako prirodni priraštaj stanovništva ostane negativan a emigracioni tokovi se ne promene, Srbija će na svakih pet godina gubiti otprilike onoliko stanovnika koliko ih danas živi u Kragujevcu. Koristeći isto poređenje, Srbija će u narednih 25 godina ostati bez Kragujevca, Niša i Novog Sada, dok će se ogromni nenaseljeni prostori opasno povećavati.
Verovatnoća da Srbija radikalno promeni dosadašnje trendove je mala. Najsnažniji emigracioni udar je okončan u poslednjih dvadeset godina, a razmere toga su delimično skrivene prilivom izbeglica iz nekadašnje Jugoslavije. Otvaranje Evrope će samo dodatno olakšati nastavljanje emigracionih trendova i pojačati sezonsku emigraciju.
Da bi ublažila ove razorne tokove, Srbija mora radikalno promeniti ekonomsku politiku i umesto ekonomije koja samo troši, mora postati ekonomija koja štedi, investira i otvara radna mesta. Ovo je ne samo teško, već je i nedovoljno.
Da bi se mladi zadržali u Srbiji, njihova egzistencija mora imati više smisla od one u čijem su centru samo novac i potrošnja. Ako društvo nije u stanju da kreira nove socijalne vrednosti, da reafirmiše ulogu porodice, da obezbedi stabilnost, sigurnost i društvenu solidarnost, egzodus će se nastaviti. Srbija ne može zadržati mlade nudeći identičan model glorifikacije individualizma i hedonizma koji se na višem nivou društvenog bogatstva nudi i na Zapadu.
Potrebni ekonomski, socijalni i vrednosni preokret, nažalost, ide protiv duha vremena, protiv socijalne inercije – i zato je malo verovatan. Kada se bude prenula iz sna, Srbija će se suočiti sa novom situacijom u kojoj će morati da stimuliše, ili bar prihvati imigraciju, koja će po logici migracionih tokova dolaziti sa Kosova i iz Azije. Ovo nije katastrofična, već realistična projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije. Za taj socijalni i kulturni šok, Srbija se mora pripremiti.
Izvor: Politika
ZAKLjUČAK: Albanci su nam neophodni! Volimo Albance, ljudi (iako smo Srbi, što reče pokojni Gojko S.)!
chlanak totalno nevredan paznje k'o da ga je pisao fred phelps, srspka verzija fred-a phelps-a.
