Gay-Serbia.com | Diskusije

Nekad proizvodimo više lične istorije nego što možemo da konzumiramo.
Nekad se ne dešava ništa značajno.
U svakom slučaju, posle određene vremenske distance shvatamo šta je zapravo vredno pomena.
Te vredne stvari negujemo u memoriji i obeležavamo kroz osvežavanje pamćenja.
Teško je verbalizovati i hronološki poređati najvažnije stvari jer iskustva ima mnogo i događaji se prepliću, ali vredi pokušati.

Ja ću da navedem neke stvari koje zavređuju i opravdavaju pažnju:

1. Autovanje
2. Učenje na sopstvenom negativnom iskustvu
3. Rizikovanje koje donosi neizvesnost, ali pritom zahteva mentalni napor i pribranost prilikom napredovanja
4. Prepuštanje onome što te pretvori ili u oštećenu ili u jaču osobu
5. Pokušaj kombinovanja objektivno nepovezanih stvari zbog zadovoljavanja ličnih hirova
6. Odbacivanje straha od nesigurnosti
7. Uporno usavršavanje koje povremeno deluje kao mlaćenje prazne slame

Život je udešen tako da je vredno pomeno ujedno i ono što se ne da lako opisati.
Važno je da čovek shvati kako želi da se oseća. Samopoštovanje je najvažnija osobina u savremenom dobu i ljudi se svesno ili nesvesno trude da ga izazovu tako što će nizati događaje koji ga podstiču.

U životu opstaje ono što će posle X godina biti jednako održivo. U kriznim situacijama (a LGBT+ populacija je u krizi jer je u manjini) nije lako odrediti šta će zadovoljiti i snagu sadašnjeg trenutka i potrebe koje će se nametnuti nakon napornog napretka. Nakon napornog napretka dolaze na naplatu stvari koje mi smatramo izvorom zadovoljstva – nekad se pitamo da li nas je težak posao obuzeo da bi nam oduzeo slobodno vreme za uživanje i dokolicu. Ako se sa druge strane prepustimo trenutnom zadovoljenju bazičnih nagona bez razmišljanja o održivim načinima življenja, posle ćemo razmišljati o tome gde nam je bila pamet dok smo se prepuštali stihijama i “lelujali.”.
Vredno pomena će biti ono što će nas zadovoljiti u sadašnjem trenutku uprkos vremenskim ograničenjima.