Gay-Serbia.com | Diskusije

"If you are serious about moving on in your life, all you have to do at this point is be willing to have your path be an enlightened one. "
Howard Bronson

Po mom misljenju. nastaviti dalje ne znaci samo oprostiti drugome - vec i oprostiti sebi, razumjeti zasto su se neke stvari desile, izvuci pouku a ostatak predati zaboravu - a onda sjutra biti jos bolja verzija sebe nego sto si danas.
Naravno da nije lako, ali plodovi rada na sebi su najsladji dar koji sebi mozemo da priustimo.

Nedavno sam se sreo sa prijateljicom iz srednje skole, koja mi je izmedju ostalog rekla da je momak koji me je svojevremeno autovao pred cijelom skolom - sada prilicno otvoreno gej (mada sam ja to sumnjao jos tokom srednje skole). I nimalo mi nije zasmetalo, ni sjecanje na njega i sta je uradio, ni ironija cijele price - jednostavno sam, bar sto se tice njega i tog perioda - nastavio dalje

No, dugo vremena mi je trebalo da dodjem tu gdje sam sad. I da se oslobodim iskonske potrebe za osvetom, razocarenja zbog ljudi kojima sam vjerovao, preispitivanja razloga i uzroka - ukratko mucenja sebe zbog stvari koje su se desile ili se nisu desile u proslosti. Ali kao i svaki teski posao, kad jednom pocnes, onda sve ide lakse i brze.

Sad sam slucajno gledajuci stare postove naisao na temu "najgora stvar koja ti se desila u zivotu" - i tamo moj post. Pa mi malo bi zao sebe, ali ujedno i vidjeh da sam prevazisao vecinu tog bola, pa mi drago:)

'Ajmo sad malo vi

U poslednjih godinu dana dogadjaji su mi bili prilicno katarzicne prirode... poceo sam drugacije da gledam ljude, odnose s njima koje sam imao i situacije proistekle iz njih...

Mnogo mi je lakse nastaviti dalje. Ne primam k srcu vise dosta tog (iako jos postoje stvari od kojih pobesnim), iskuliram, odbrojim do deset... E sad, il sam omatorio kao sto jesam, il neko iskustvo ili sam postao jos veca panjina nego sto sam bio pa mi mozes radit sta hoces.

Anyway... ja sad imam drugi problem... njima je problem kad nastavim dalje glatko... taj izostanak drame, problema, pizdarija, autodestruktivnosti, agresije... to im fali...

Na kraju ja od tih osoba ne mogu se otrest jbt...



Jesam zadovoljio temu kroz uvod razradu i zakljucak ucitelj'ce?!

Kombinacija iskustva, intenzivnog rada na sebi i boljeg razumijevanja pozadine koja se krije iza postupaka većine ljudi, dovela me do stanja da puno lakše i brže otpustim stvari za čije procesuiranje su mi nekad trebali mjeseci ili godine.

Život se sastoji od dobrih i loši(ji)h razdoblja, odnosa koji traju, prekidaju se ili vraćaju.
Zapravo vrlo jednostavno, ali ponekad i ponekima teško shvatljivo i prihvatljivo.

Blažene tridesete.

Imam utisak da mi se prerano i odjednom događaju neke fucked up stvari, i maksimalno se trudim da kuliram, shvatim, razumem, oprostim, odlučim, naučim, zaboravim, štagod da je potrebno i ispravno; jedino se bojim da ne puknem. Jer mi ponestaje kredita da se vadim na neozbiljnost i nespremnost, a predstojeća samostalnost mi deluje jako zastrašujuće. Preispitujem sebe i svoje postupke, hodam po kanapima i balansiram između naivnosti i cinizma, zrelosti i detinjastosti, odgovornosti i bezobrazluka... Sve u svemu, u jednom sam 'katarzičnom' periodu, nova mantra mi je 'život ide dalje'. Pa tako ni ne pravim dramu oko gluposti, iskristališem u glavi stvari koje se dese, i idem dalje.

sve prodje, pamtim i ne zaboravljam samo sertifikovano zlim ljudima i sociopatama. samo da bih znala kako da ih izbegnem.

ja to sve ovako nekako

Nastavljanje dalje je precenjeno ++

vece sam zlopamtilo nego sto sam bio,osvetoljubiv bas i ne...mogu da oprostim ali nikada da zaboravim