Gay-Serbia.com | Diskusije

Jel ima ovde ljudi iz malih provincijskih gradova? Citajuci forum nesto mi se cini da su skoro svi iz Beograda ili NS-a.

I uopste kakvo je vase misljenje? Koje su prednosti i nedostaci i jedne i druge opcije?

Ja sam se nakon studija u velikom gradu vratio kuci ali i dalje nisam nacisto sa sobom da li mi je odluka bila ispravna. Mislim vratio sam se zbog neceg sto je cista ekonomija. Nakon zavrsenog faksa u Beogradu nikako nisam mogao da nadjem posao u struci, radio sam sve i svasta za uglavnom bedne plate i dok platim stan i troskove nije mi ostajalo nista. Naravno cekao sam na moje da mi posalju novac da nekako izguram od prvog do prvog i uzasno se osecao zbog toga sto i dalje zavisim od njih. Onda mi se ukazala prilika za radno mesto u struci kod mene kuci za platu koja je za provinciju i vise nego odlicna. Ovde imam svoj stan u centru grada tako da i sto se toga tice nemam troskove. Ali ipak nesto mi ne da mira... narocito u ove jesenje dane kada krene sivilo...

...i narocito kada vidim da odavde beze svi glavom bez obzira... cak i ljudi koji imaju relativno situiran zivot ovde po svaku cenu beze u taj Beograd pa cak i po cenu da tamo siromasnije zive. Evo pre par dana mi se odselio najbolji drug i njegova cura. On je trazio premestaj u Beograd i dobio, a ona opusteno dala otkaz iako je ovde imala radno mesto kao iz bajke. Oni su ovde zivot u sopstvenom stanu sa budzetom od 90.000 mesecno zamenili za zivot u Beogradu u iznajmljenom stanu sa 50.000 s obzirom da ona sada nema posao.
Inace nije rec o bas nekoj selendri sa hiljadu stanovnika vec o gradu sa 30i kusur hiljada

Ja sam živela u Subotici u toku većeg dela svog života pre doseljenja u Beograd. Znaš kako, definitivno mi je draži život u Beogradu, ali ne zato što mi je Beograd sam po sebi lep grad (nije), nego zbog nekih privatnih okolnosti + prednosti velikog grada (veći izbor čega god).
Subotica je pretežno lep grad, ali prija mi da je posetim jednom u par meseci za vikend, ostalo mi je previše. Dosta je usporena i mrtva za moj ukus, dok je Beograd brži i življi + ponovo neke privatne okolnosti.

Što se (budućeg) zaposlenja tiče, definitivno ću pre u Beogradu naći posao koji želim nego u Subotici, ali svakako planiram da odem na postdiplomske studije negde u inostranstvo i da ne živim više u Srbiji.

Zaista je individualno sve to.

Ja zivim u malom provincijskom gradu /i jos pored Jagodine nasla da zivim / koji sa okolnim selima jedva da ima 20k stanovnika. Od toga polovinu sigurno cine penzioneri. Grad je mrtav, ako se nesto dogodi za mesec dana, to je ravno svetskom cudu. Posao za svoju struku ovde nikada necu moci da nadjem, niti cu moci da nadjem u onoj struci koja cu da budem kada zavrsim faks.
S obzirom da ne volim sredine gde svako svakoga zna /a ova je takva/ svaki grad koji ima 50k stanovnika i vise je odlican. Mada, gledajuci kako mi je bilo kada sam provela mesecak dana u Nisu i nedelju-2 u Beogradu, daleko mi je lepse i lakse, ali i skuplje da zivim /mozda/ tamo, nego da zivim ovde gde trenutno zivim.

Skupoća zavisi i od posla kojim se baviš. Za zanimanja gde cena nije fiksna na nivou države (npr. advokatura), svakako mi se čini da su više plate u Beogradu.

^
Do posla dok stignem, ima vremena. Treba prvo proci kroz faks i ono sto ide uz njega, pa tek onda da se nadje posao.
Ali se slazem s tobom.

Aha, ja sam još ostala u mindsetu prvog posta gde je lik pričao o poslu. Što se tiče npr. studentskog života, stvarno je dosta skupo...

da, u provinciji se mnogo teže osloboditi autohomofobije nego u (vele)gradu.

u svakom slučaju, život u gradu jednostavno nudi beskrajno više opcija nego život na selu. ali ne znači to svakome jednako, naravno.

nije rec o autohomofobiji, vec o mindsetu ljudi iz manjeg mesta... Takodjer zivim u manjem gradu, a studiram u vecem, i nemam najmanje namere da se vracam u manji. Posao da nadjem necu, normalan zivot sa partnerkom bi bio nemoguc ili kranje otezan. Zasto sebi komplikovati zivot?

pa nekad ljudi imaju suzen prostor za izbor
to jest imaju ali su opcije vrlo razlicite
a vrednost im zavisi od averzije pojedinca na rizik

mozda meni, tebi, osobi n vise znaci dostupnost stvari koje se nude u vecem gradu
(mada je referenciranja bgd kao veceg grada malo ajd dobro, a ns cista posalica)
i to sto su relativno vise gej friendly jer ljudi gledaju svoja posla

a ako neko vec ima krov nad glavom, okej posao i pritom daleko manje troskove zivota
nego u vecem gradu, nije mu bas validna opcija da sve to odbaci
kako bi mogao da ima sadrzajniji gej zivot

Nezavisno od troskova zivota, vise volim haoticnost i tempo velikih gradova.
Sa svojih 20 i kusur godina, pre bih se odlucila na prezivljavanje u velikom gradu, u kojem mi je dostupan zanimljiv sadrzaj, nego "raskosan" zivot u provinciji, u kojoj se osecam kao zatocenik.

Verovatno cu, za jos 20 i kusur godina razmisljati drugacije, ali uopste mi nisu jasni provincijalci kojima je potaman kulturni (neretko i socijalni) zivot na nivou zatvorskog pacova.

Delim misljenje sa blentom, ukoliko je nekom argument gej zivot, ali meni nikad to nije bio presudan faktor zbog kojeg bih izabrala veliki grad. Jednostavno, u malom mestu se ne osecam slobodno, smetaju mi upitni pogledi drugih ljudi, njihova interesovanja za mene, kodeksi i obicaji koji su mi nametnuti, a kapiram da je sve to posledica nedostatka drugih desavanja u zivotima provincijalaca.

pa da,
to je i srz

ti se osecas kao zatocenik u provinciji zbog onoga sta ti nudi grad

a neko drugi se oseca nesigurno da sklapa kraj s krajem
ukoliko ima opciju da lepo i sigurno zivi u provinciji

razlikuju vam se averzija na rizik

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2477689#p2477689]blenta napisao:[/url]pa nekad ljudi imaju suzen prostor za izbor
to jest imaju ali su opcije vrlo razlicite
a vrednost im zavisi od averzije pojedinca na rizik

mozda meni, tebi, osobi n vise znaci dostupnost stvari koje se nude u vecem gradu
(mada je referenciranja bgd kao veceg grada malo ajd dobro, a ns cista posalica)
i to sto su relativno vise gej friendly jer ljudi gledaju svoja posla

a ako neko vec ima krov nad glavom, okej posao i pritom daleko manje troskove zivota
nego u vecem gradu, nije mu bas validna opcija da sve to odbaci
kako bi mogao da ima sadrzajniji gej zivot

Good point! Naročito poslednji pasus.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2477684#p2477684]mega therion napisao:[/url]nije rec o autohomofobiji, vec o mindsetu ljudi iz manjeg mesta... Takodjer zivim u manjem gradu, a studiram u vecem, i nemam najmanje namere da se vracam u manji. Posao da nadjem necu, normalan zivot sa partnerkom bi bio nemoguc ili kranje otezan. Zasto sebi komplikovati zivot?

Joj ja sam razmisljao identicno. Kada sam dosao da studiram nije mi palo na pamet da se vracam... bio sam cvrsto resen da nikada necu da se vratim kuci. Ali kada sam zavrsio faks i video kako je divno ziveti u Beogradu sa 30.000 u iznajmljenom stanu, cekajuci da ti roditelji posalju koju crkavicu da nekako preguram do prvog.......... pritom se samo setim sta sam sve ucio na fakultetu, a prodajem patike u nekoj prodavnici.
Uzasno sam se osecao sto i dalje trazim od roditelja... a koliko vidim vecina mojih prijatelja koji su ostali u Beogradu i dalje zivi samo zahvaljujuci roditeljima koji ih dotiraju neretko od svoji bednih penzija... tegle sa ajvarom i tursija se podrazumevaju

Ali dobro sve je individualno......Blenta je napisao dobar odgovor.

Iako sam doktorske mogao da upisem u BG ili NS, ostao sam u svom gradu samo zbog jednog-troskova. Profe me znaju, nema perioda premoscavanja, lakse je izgurati neki projekat i unapredjivati se, ispiti ce teci lakse. Ako mi se negde ide, sednem na bus, ostanem za vikend i vratim se.
Sve zavisi od pogleda na situaciju, zaista. Iako sam primao stipendiju tokom skolovanja, nisam hteo da cale ima troskova zbog mojih daljih studija, jer bi mi ih prebacivao na nos (navika, sta cu).
Za kasnije cu videti.
Ko se snadje-snasao se i tu skidam kapu.

Mislim da neki opsti odgovor na ovu temu ne postoji. Neke stvari zavise od vise faktora.
Pre svega su stvar tvojh potreba, zelja i ocekivanja, onda i toga sta poredimo (Bg vs. npr. NS ili Bg vs. npr. Kursumlija), zivotne navike, eventualno ekonomske racunice itd.
Meni se cini da vece sredine nude vecu sansu kulturno socijalnom zivotu ali i vecu sansu da se osetite usamljenim.
Ja sam iz Kg-a i ne seli mi se odavde iz vise razloga iako imam dve diplome (razlicite profesije) i kakvu takvu sansu da se snadjem i na drugim mestima. Jedina stvar koja meni 'nedostaje' je ta sto cranberries ne svira ovde nego u bgd-u (u nekom sirem kontextu shvatiti) ali mi pravljenje takvog kompromisa nije bio problem jer me od toga deli sat vremena voznje.
Sad, ne mogu da kazem da ja ne bih razmisljao o preseljenju da kojim slucajem ne mogu da nadjem posao, da zivim u mestu od 10.000 stanovnika gde bi mi kao pederu bilo teze da se adaptiram ali i Kg sam po sebi za nase uslove nije bas mala sredina pa sam imao kakav takav izbor.
Licno mi je prednost i to sto ovde mogu da zivim udobnije sa manjim primanjem a i na periferiji na 4 km od centra.
Svako, dakle, prema svojim potrebama i zeljama.

Za mene je lično mali grad smrt za pedere.

Pa to sve zavisi od osobe do osobe...:-)
Ziveo u bgu nekoliko godina,ali sam zbog posla se vratio u manji grad(blizu bg-a)

Ako zelim neku ludnicu otici cu u bg,a ako ne,ostanem ovde...

:-)

ja sam prilicno autovana u svog malom gradu, i nemam neke posebne probleme. tj, ne bih ih nista manje imala u bg (ns apsolutno ne smatram urbanom sredinom), tako da nisam mozda merodavna.

ne bih vise nikad pokusavala da se preselim u veci grad, delom sto su mi i ns i bg na pola sata - sat voznje kolima. (druga je problematika sto vise ni u mom selu ne izlazim jer se raspadam od posla).

tako da - mali grad sa dobrim poslom, sopstvenim stanom i autom!

ako možeš da se autuješ u svom malom gradu a pri tom imaš dobre uslove za život i nemaš neke preterane zahteve u pogledu kulturnih dešavanja (npr. nisi "operaš" pa da ti je samo Bg u Srbiji dostupan u tom pogledu), onda ne vidim prepreku životu u malom gradu. Naravno, kad bi svi ovi uslovi postojali u Srbiji, ne bismo tako mnogo želeli da pobegnemo iz nje, tako da je Bg uglavnom i nažalost za većinu neminovnost.

život u provinciji mi jednostavno ne leži. zato i gledam da se iselim iz beograda.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2477873#p2477873]Misfit napisao:[/url]život u provinciji mi jednostavno ne leži. zato i gledam da se iselim iz beograda.

good point!

Joj što mrzim ono - bolje biti prvi u selu, nego zadnji u gradu!...

Beograd je dovoljno veliki grad, ima mesta za sve... zvrje stanovi prazni neiznajmljeni, zgrade nove izgrađene a neprodate, i toliko je radnih mesta...
Samo što, ljudi valjda očekuju da kad dođu u Bg, imaće direktorsko mesto i stan na poklon, odmah će svi sve da im daju na čekanje i crtu, kao u njihovom mestašcetu u kom znaju svakog drugog stanovnika, ili pak očekuju da će da drežde u nekoj privatnoj galeriji slika i pikaju komp u pauzama razgovora sa lovatorima koji kupuju slike, za 800 evra mesečno. E trt Milojka.
Nažalost, Beograd nije grad koji je izgrađen da bi izdržavao ljude koji dođu iz unutrašnjosti da "rade" u njemu. Kao što, pretpostavljam, ni u Kraljevu ne možeš da radiš za prosečnu kraljevačku platu, i iznajmljuješ extra stan i živiš kao bog.

O ovim socijalnim, kulturnim i pederskim aspektima nešto kasnije.

pa direktorsko, nego šta! svi smo tokom studiranja u Srbiji ubeđeni da ćemo dobiti direktorsko mesto u Bg čim okončamo svoje besmislene studije O.o

jesi ti normalan?
toliko je radnih mesta?!

momcino, trenutna nezaposlenost je 23.4 %

i niko nije dosad makar bio u fazonu bolje prvi u selu

nego su govorili o prostoj racunici da mogu lagodno da zive bez da nekoga mole da im pomogne o koncu meseca ili da moraju da misle kako ce da potrose svaki dinar, pogotovu im je to bolja opcija ako jos mogu da priuste i kola a nisu locirani daleko od beograda

Poznajem slucaj da 2 brata zive u podrumu neke zgrade u Bgu, rade kao najobicniji fizicki radnici od jutra do sutra, jedini odmor im je po neki odlazak na Adu, o pozoristu, bioskopu itd ni ne pomisljaju. Ono sto zarade, spickaju na kiriju, hranu i poneku sitnicu za garderobu ako im ostane.
Zar je to zivot???
Drugi slucaj je covek koji radi dva posla i sa kojim ne mozes da razmenis 2 prosto-prosirene recenice.

Za nekoga mozda i jeste, zavisno od uslova u kojima je ziveo i ranije i toga koliko je bio zadovoljan prethodnim zivotom u odnosu na taj koji sad ima.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2477891#p2477891]blenta napisao:[/url]jesi ti normalan?
toliko je radnih mesta?!

momcino, trenutna nezaposlenost je 23.4 %

i niko nije dosad makar bio u fazonu bolje prvi u selu

nego su govorili o prostoj racunici da mogu lagodno da zive bez da nekoga mole da im pomogne o koncu meseca ili da moraju da misle kako ce da potrose svaki dinar, pogotovu im je to bolja opcija ako jos mogu da priuste i kola a nisu locirani daleko od beograda

Habibi....

Ne kažem da nema ljudi koji neće da rade (nezaposlenost 23.4%), kažem da ima slobodnih radnih mesta
Ja sam u poslednjih mesec dana recimo zaposlio 4 nkv radnika, za jednostavan posao, sa platom tek nešto maaalkice ispod republičkog proseka. Jedva. JEDVA. Od 35 kandidata na telefon se javilo njih 24. Od tih 24, 19 se pojavilo na razgovoru za posao. Kada sam zvao da proverim šta im se desilo, ovih petoro je tvrdilo da ne znaju o čemu se radi
Procente računaj sam.

Nisam rekao da je neko bio u tom fazonu, već sam rekao šta me nervira na temu "mali grad vs veliki grad"

Mali-Princ19 napisao:Poznajem slucaj da 2 brata zive u podrumu neke zgrade u Bgu, rade kao najobicniji fizicki radnici od jutra do sutra, jedini odmor im je po neki odlazak na Adu, o pozoristu, bioskopu itd ni ne pomisljaju. Ono sto zarade, spickaju na kiriju, hranu i poneku sitnicu za garderobu ako im ostane.
Zar je to zivot???
Drugi slucaj je covek koji radi dva posla i sa kojim ne mozes da razmenis 2 prosto-prosirene recenice.

E, o tome sam pričao.
Logika je prosta - ako ideš negde da radiš, i zaradiš, nebitno da li je to Francuska, Nemačka ili Beograd, onda ideš da se satireš od posla, spavaš koliko moraš, jedeš šta ima da se jede i nema muzeja, bioskopa, provoda, ludovanja. To radiš kad zaradiš, pa se vratiš kući.
Ako ideš negde da živiš i radiš, odlučio si da se seliš, onda kupi stan ili kuću tamo, preseli se, i moćićeš da živiš i radiš.

Svi pokušaji i varijante koje su mix ova dva, u 98% slučajeva ne uspevaju. Dakle, i mali i veli grad, samo na pravi način.

Evo jedan stripić na (za)datu temu.

Ja idem gde mi žena kaže.

rodjena u velikom gradu, ceznem za jos vecim