Gay-Serbia.com | Diskusije

Tema o fotografisanju sa nekog neumetnickog aspekta recimo.
Odnosno koliko se cesto forografisete i kolko uspomena cuvate u jpg, png, raw i slicnim formatima?
Treba li vam neki 'spešl' povod za to ili je dovoljno da vam padne na pamet, iz cista mira, te se latite aparata i fotkate se?
Koliko za vas ima smisla proslavljati bilo sta, putovati bilo gde, obeleziti nesto bez fotografija?
Postoje li neke koje cuvate samo za sebe daleko od ociju drugih?
Stampate li ih i uramljujete?
Koliko vam generalno znace uspomene u obliku fotografije?

... i sta god vam jos padne na pamet na ovu temu.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2446014#p2446014]Kragi napisao:[/url]
Koliko vam generalno znace uspomene u obliku fotografije?

nimalo. ne zanima me gledati tuđe fotke, svojih nemam niti ih namjeravam imati.
evo, ove godine sam bio u new yorku i nemam niti jednu fotografiju. jednostavno mi je to gubljenje vremena, a moje sjećanje mi je dovoljno.

Meni keva trazila fotku koju ce da drzi u ramu negde u kuci i ja vec nekoliko sati razmisljam koju da joj uvalim kako ona ne bi izbunarula neku staru iz porodicnog albuma. Na kraju bi da cu da se fotografisem specijalno za tu priliku jer da mi nije nekih svadbi i veselja u siroj familiji ne znam ni da li bi imala bilo kakvu u porodicnom albumu.
Da inspiracija za temu bude veca, skoro pricam sa jednim od best friendova i skontam kako nemamo ni jedan zajednicki foto, ali ni jedan. Da stvar bude jos gora, ne da se znamo 6-7 gidina, nego su tu godine zajednicki provedenog vremena, cak dva letovanja/putovanja ...
Onda se potrudim da nadjem neke fotke koje sam kacio ovde pre dve i po godine, a secam se ko, gde i kada me je fotkao i nemam pojma gde su. Actually znam da su bile na faceu neko vreme, dok nisam pobrisao i sad ne mogu da ih nadjem.
Rekoh da nije nekih vecih porodicnih okupljanja ne znam ni da li bi me bilo na fotkama a da paradox bude veci bas volim da fotkam i cesto sam iza objektiva.
Nekako sam nemaran prema njima.
E sad, ima par koje su mi jako bitne i njih sam odmah stampao pa gurnuo u album gde su mi slike iz detinjstva, osnovne i srednje koje nekako cuvam reda radi jer nisu u digitalnom formatu pa ne mogu da ih 'obrisem' valjda.
Slab sa na neke bebce iz familije i jedino sa njima pozelim da imam fotku a inace, ne secam se kad mi je poslednji put palo na pamet da kazem 'ae se fotkamo'.

volim i planiram da otvorim izlozbu jednog dana

Od kako su se fotosi digitalizovali, izgubio sam osećaj za njihovu vrednost i značaj. Jednostavno ga i nema, jer u cugu možeš napraviti 1000 fotosa digitalnim aparatom.
Ranije se putem staromodnih aparata moglo u cugu napraviti svega 24 odnosno 36 fotografija i toliko se otprilike i pravilo na jednom događaju - letovanju, svadbi, zimovanju. Tada su fotografije imale neki značaj, neku afektivnu vrednost, bilo ih je manje i izrađivale su se u realnom formatu. Danas od toga nije ostalo ništa, kad vidim milion fotosa uskladištenih u neki folder u kompu, izgubim volju da ih uopšte gledam, ma koliko da su umetničke i interesantne.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2446031#p2446031]Torry napisao:[/url]volim i planiram da otvorim izlozbu jednog dana

da se nadovezem, vise volim da slikam nego da mene slikaju, smatram da imam smisla za fotografisanje, kao i da umem da stvorim "pricu"..fale mi samo detalji koje bih, sa boljim aparatom ispravila.


i da, i dalje zudim za izlozbom

Fotografisem najcesce na putovanjima. I to, kako idu godine, progresivno sve vise i vise fotografija donosim. Evo, sa poslednjeg putovanja sam doneo 2 tisuce.

Jos pre popularizacije digitalnih fotoaparata sam imao obicaj da fotografisem tatinom starom Jashikom.

Na neke fotografije sam ponosan, ali vecina mi je prosto samo OK.

Ne stampam ih -- sve su pohranjene na tri odvojena hard diska, tako da ih uvek imam na raspolaganju...

fotkam (se) na svim extremnim sportovima kojima se bavim, mada od kako imam HD Hero2, vise snimam nego sto fotkam

Volim da fotografisem. Mozda to cak radim i manijakalano. Sve slike cuvam na kompu, cak i one koje su bas lose. Cuvam i RAW format, ali mislim da cu morati da prestanem (nemam beskrajno memorije na kompu). Sto se tice stampanja, nekoliko godina nisam nista stampao, ali se vec duzi vremenski period kanim da pocnem da stampam najbolje fotografije u A4 formatu. S druge strane objektiva u poslednje vreme volim da se i sam nadjem, cini mi se da sam konacno prevazisao poziranje, i sada sam potpuno prirodan ispred objektiva.

Ja također volim da se fotografiram, jerbo imam tu neku neobičnu mogućnost da na slikama ispadnem uvek drugačije, tako da je strašno interesantno da očekujem i gledam kako sam na kojem fotosu ispao.

Najvise fotografisem na turistickim putovanjima i neretko dosadim ljudima koji me prate, jer stalno nesto namestam, biram uglove, da to meni izgleda lepo.

Skladistim te fotografije u elektronskom formatu, a od kupovine prvog telefona sa malo boljom kamerom, pa posle i digitalnog fotoaparata, nisam odstampala nijednu fotografiju.

Vise volim da fotkam druge, ali ne bezim od objektiva, kad neko drugi zeli da me fotka.