Gay-Serbia.com | Diskusije

To je ono sto pokupite dok jos niste svesni. Svi oni uticaji u jedino vama poznatom svetu - porodici. Navike, vrednosti, nacin na koji komunicirate, radite, volite, slusate, ucite, sumnjate, ispitujete, propitujete, zapitkujete... Ono - dobar dan, hvala i izvolite, ali ne samo u tom banalnom smislu.

Zahvalan sam na svom vaspitanju. Sve sto sam poneo iz te kuce i od tih roditelja me cini ponosinim i zadovoljnim. Osim ponekad u poslu. Mnogo bi mi bilo lakse da sam neke stvari preskocio ili zaboravio. Ili da su me ti casni ljudi, koje nazivam roditeljima, naucili kako da prevarim, zabusavam i da ne mislim i osvescujem taj preterani osecaj odgovornosti. Mozda bi mi bilo lakse u ovom svakodnevnom suocavanju s ljudima koji nisu takvog pedigrea. Ali na duze staze, mislim da sam, ipak ja u prednosti...

Ili je i to samo mana&posledica dobrog vaspitanja.

Sta vi mislite o tome?

Lako je vaspitan i uglađen biti među vaspitanim i uglađenim ljudima, to vuče jedno drugo. Meni je trebalo određeno vreme da shvatim da živim okružen stokom bezrepom, pa sam prestao da manifestujem lepe manire u svakodnevnom životu. U određenim situacijama da, ali u najvećem broju situacija ne. To ne znači da idem okolo i naglas psujem ( mada mi se i to dešavalo kad se napijem ), nego jednostavno - ne nazdravljam '' Dobar dan '', ne obraćam im se sa '' Oprostite, da li biste bili ljubazni... ''.. Bože sačuvaj. Posebno mi je zabavno da tupo gledam u oči omražene poznanike starije dobi, koji očekuju da im se javim, ako se negde sretnemo. Samo ih tupo gledam i ćutim, dok ne prođu.

drago mi je što sam vaspitan kako sam vaspitan, ali to mi se nekoliko puta vratilo u lice.

zahvalna sam što su mi pokazali kako ne treba i zahvalna sam sebi što sam se naučila kako treba.

Pizda mu strinina kakva je ovo tema

Srećom, vaspitanje koje su pokušali da mi nametnu nisu dovoljno efikasno nametali.

Mislim, pokušavali su roditelji da me "skroje" po svojoj meri, ali, hvala nebesima, nisu uspeli. Dok sam bila mlada i živela sa njima, imala sam utisak da sam uskršnje jaje koje oni za Vaskrs 'oće da namažu govnima umesto nekom finom farbom, a umesto normalne nalepnice koja se lepi na takva jaja u takvim prilikama, da 'oće da mi zalepe bar-kod, pa da budem k'o i ostale devojke. Ali, PRC! Sabrali su se (donekle) srećom, pa više tih problema nemamo. Za sada.

Dobro i lEpo sam vaspitan, ali isto prezentiram rijetko. Kod stoke vaspitanje ne pali, nego štap. Bukvalno ili metaforički.

Nažalost, primilo se preko svake mjere. Trebalo mi je jako dugo dok sam ga se uspio riješiti toliko da bih mogao biti barem elementarno uspješan u današnjem društvu krajnje stočarskih navada. Osjećam se kao hendikepirana osoba.

вьспитаахь сѧ [пьсати] словѣнскы рѣчь бєзь оустроєниїа

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2416431#p2416431]LordOfSex napisao:[/url]To je ono sto pokupite dok jos niste svesni.

Teško. Vaspitanje se nadograđuje godinama ...

Vaspitanje je celozivotni, kontinuirani, svesni, planski, slozeni, sveobuhvatni, proces formiranja licnosti. Gotovo sve norme i pravila ponasanja koje su nam kao malima ''utuvili u vugla'' mozemo u odraslom dobu da zamenimo prihvatljivijim (ili onima za koje tako smatramo). Kako moralne vrednosti, tako i norme i pravila ponasanja mozemo da korigujemo u odraslom dobu kroz obrazovanje, svet rada, kulturu organizacije u kojoj radimo, porodični život, prijatelje, slobodno vreme i rekreaciju. Smatram da do promena moralnih vrednosti, normi i pravila ponašanja kod odraslih može pre da dodje kroz samoobrazovne forme, nego kod dece na koju prvenstveno utiče društvena zajednica (na prvom mestu porodica).
Putem vaspitanja mi usvajamo znanja, navike, razvijamo fizicku i psihičku snagu i sposobnost, gradimo interese i formiramo pogled na svet.
Vode se rasprave izmedju stručnjaka- da li na pojedinca uticu vise nasledni faktori i genetika ili vaspitanje. Ipak, smatram da nasleđe obezbeđuje preduslove koji su osnova daljeg razvoja ličnosti. Ono se neispoljava u vidu gotovih karakteristika ličnosti, već u vidu određenih mogućnosti i predispozicija. Kao sto rekoh na vaspitanje mozemo svesno da uticemo i da prihvatimo neke obrasce ponasanja i u odraslom dobu.

Da sam materijal za udaju, moje vaspitanje bi mi savršeno poslužilo... sav sam smeran (izvan virtuelnog prostora), a da me jebeš ne znam odakle sam to pokupio.

Ne mogu da kažem da sam zahvalan na tome, još uvek to nisam pametno iskoristio (i ne znam da li ću ikada). A opet, ne mogu da kažem ni da nisam zahvalan... ne znam kako bih se osećao ili gde bih sada bio, da sam neka bahata budala.

VAŠINGTON - Knjiga o vaspitanju djece, pod nazivom "Istrenirati dijete", u kojoj se objašnjava kako "efikasno" tući najmlađe i dalje je hit među konzervativnim hrišćanima u SAD, ali i predmet velikih osporavanja.
Autori Majkl i Debi Pirl preporučuju roditeljima da djecu tuku šibama, lenjirima i remenjem da bi njihovu volju potpuno podredili svojoj.
Ovu knjigu kupuju većinom evangelisti, a u njoj se može pročitati da je za djecu mlađu od godine dana "najbolja" brezova šiba ili lenjir od 30-ak centimetara, a za "vaspitanje" veće djece - veće šibe ili remen.
"Riječ je o uvježbavanju dječijeg uma prije nego što nastane kriza: to je priprema za budućnost i bezrezervnu poslušnost", tvrde autori.
Troje djece do sada je umrlo u porodicama koje slijede vaspitnu filozofiju autora ove knjige.
Autori udaranje djece ne smatraju kaznom već tvrde da potčinjavanje i zlostavljanje zapravo štiti djecu, jer preventivno sprečava postupke zbog kojih bi djeca mogla biti kažnjena?!
Za buntovniju djecu preporučuju "nultu toleranciju".
"Primijenite svu potrebnu silu da ih /djecu/ stavite na njihovo mjesto. Ako treba da sjednete na njih i udarate ih - ne ustručavajte se. I činite to dok se ne predaju. Potpuno ih porazite", pišu Pirlovi.
Osporavani autori pravdaju se da njihova knjiga nikako ne može navesti čovjeka da postane nasilan, ali u javnosti se smatra da je to najekstremnija knjiga koju su američki konzervativni hrišćani ikada objavili.
Evangelistička vjerska zajednica, kako se čuje među kritičarima, odobrava fizičko kažnjavanje.
Jedan od autora - Majkl Pirl - pastor je u Tenesijua, a prvo izdanje knjige je objavio 1994. godine. Knjiga je brzo postala popularna među fundamentalistima i raznim vjerskim organizacijama, odmetnutim od dominantne hrišćanske kulture.
Mnogi hrišćani, ateisti i razni aktivisti bore se za trajnu zabranu te knjige, a inicijativa se proširila i u Evropu. Pokrenuto je nekoliko peticija i skupljeno nekoliko stotina hiljada potpisa.
Veliki izdavači ne žele da prodaju tu knjigu, a mnogi distributeri uklonili su je iz svoje ponude na internetu.

izvor: http://www.nezavisne.com/zivot-stil/obr ... +novine%29" target="_blank

Glupost od vaspitanja. Cesto sam bio primoran da budem "miran kao devojcica". Takvo stanje je bilo pozeljno. Na drugacija stanja nisam navikao. Drugacije mi je bilo i jeste neprirodno, prejako ili izvestaceno. Pomoglo mi je u tome sto znam da budem sam, dugo sam, i da radim nesto dugo sam. Pisao bih eseje.

Za mnoge stvari bih mogla da budem zahvalna roditeljima i ostalim vaspitacima - za to sto su mi usadili ljubav prema knjizi, poeziji, mitologiji, matematici, ali ne i za vaspitanje koje od deteta cini pravu malu poslusnu masinu, koja je tiha i radi sta joj se kaze. I to mi nisu usadili prutom, vec pretpostavljam odobravanjem i nagradom. Valjda se zato do sada nisam otresla , i dan danas umem da skliznem u preteranu ugladjenost u razgovoru, ili da me toliko iznervira kada mi neko upada u rec.

Eh vaspitanje...dugo mi je trebalo da izvadim taj kamencic iz patike koji me je zuljao. Roditelji su me ucili da budem uvek ljubazna, uctiva, da znam red...od malena su me tretirali kao odraslu, govorili da se ponasam kao dete i kad sam bila dete U medjuvremenu sam postajala samosvesna, i svesna njihovih mana. Odavno sam prestala pojedinim komsijama da se javljam na ulici

Ja sam danas razmisljao o ovome i moram da priznam da uopste nisam svestan stvari koje sam pokupio kroz vaspitanja roditelja u odnosu na one koje sam stekao na bilo koji drugi nacin.
Ako bih sad izbacio ona klise sranja tipa 'ucili su me da budem posten i da ne kradem' jer ne znam da li bih krao i da su me ucili, prosto nisam siguran sta je uoblicilo moje ponasanje a ticalo se njih odnosno nje.
Jedina stvar koja je kod mene bila ocigleda je vece postovanje koje imam prema zenama ne samo u odnosu na prosecnog stanovnika Sumadije nego i generalno u odnosu na muskarce. Nije se na tome radilo tendenciozno, sa namerom da mi se to 'usadi' koliko je to steceno kroz moje odrastanje bez oca.
Citajuci neke komentare kontam i da sam bio lisen onog programiranja po principu 'ja zelim da ti budes to i to' jer sam osim uobicajnih ocekivanja tipa zavrsi skolu, radi i vodi racuna o sebi imao svu slobodu da sam biram, oblikujen i definisem ostalo. Svakako da ja sve to nisam mogao sam, ali opet ponavljam nisam siguran koliki je uticaj vaspitanja roditelja naspram 'okoline'.
A zapravo sam skroz zbunjen i zbog toga sto sam kroz outovanje isto tako ja bio taj koji negde vaspitava, pokusava da menja steceni sistem vrednosti i utice na oblik ponasanja.
Nem pojma stvarno.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2596321#p2596321]Kragi napisao:[/url] nisam siguran koliki je uticaj vaspitanja roditelja naspram 'okoline'.

Pre oko godinu dana sam procitala sjajnu knjigu ( Kako preziveti svoju porodicu, R. Skiner i Dz. Kliz) koja upravo govori o ovome. Rec je o dijalogu Dzona Kliza (jednog od tvoraca Leteceg ciklusa Montija Pajtona) i njegovog psihoterapeuta. Objasnjava koliko i kako porodice iz kojih poticemo uticu na nas karakter, veze, odabir partnera, nacin zivota. Toplo preporucujem.

od mame sam naučio da budem dobar čovek a od tate da budem džiber

^
^
Vazi. Hvala. Potrudicu se da nadjem i procitam

^

Nisam baš čitala koja je ključna tačka teme, hoću samo da kažem da mene baš onako ume da -povredi- kada se neko ponaša nekulturno prema nekoj x personi. Nekako... Jako sam senzibilna kada su te stvari u pitanju i umela sam po pola sata žučno da se nerviram (toliko je trajao put) posmatrajući adolescentsku bahatost u busu. Tipa: momčić proždire picu, sve mu kaplje po podu, iznad njega stoji umorna žena, posle obroka baca flašicu soka itd. Umela sam da se zacrvenim od besa. Ni to baš nije normalno.

Ja fina i kulturna. I tata i mama su.

^
off.

A da si juče videla batice u airmaxicama i šuškavcima kako uriniraju na stepeništu zelenog venca, gde ljudi prolaze, (nisu bili pijani), tek bi se zgrozila.

Pored ovog jednog sam morao da prođem, pa sam se osvrtao da me ne popiša otpozadi lol. Pravi dečko krivine.

^ ja sam ih videla pre par dana kad sam tu prolazila, kao psi pa obelezavaju teritoriju...uzas!

Veoma sam zadovoljan vaspitanjem koje nosim od kuce, mada u stvarnom svetu nije bas najbolje biti lepo vaspitan. Tako mi je, na primer, bilo na prvom poslu. Patoloski sam se svima smeskao, a oni krenuli da gaze. E, onda je palo prvo dzukacko teranje u picku materinu i od tada smo funkcionisali savrseno.

U mom vaspitanju je ucestvovalo dosta ljudi, uglavnom drago mi je sto sam ovakav i ne bih to menjao za drugacije.Kada sam bio mali moji roditelji su mi preneli ono najbolje sto su imali.Od drugih je bilo svega.
Ne druzim se sa ljudim koji nemaju postovanja prema drugima jer retko kada to mozes promeniti u nekom odraslom coveku.
U mojim ocima najvise covek moze da padne ako ne postuje svoje roditelje.
Mislim da je to preduslov za sve ostalo.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2598824#p2598824]barni napisao:[/url]
U mojim ocima najvise covek moze da padne ako ne postuje svoje roditelje.
Mislim da je to preduslov za sve ostalo.

osim ako te ne siluju ili izgladnjuju.
ili su nasilni alkoholičari.
ili su zadrti nacionalisti.
ili se miješaju u tvoj život suviše.
o, da, ili ako su homofobi - to da ne zaboravimo.

ali, roditelji su uvijek u pravu.
piše u bibliji. <3

^ upravo


srecom pa je moja porodica primer kako ne treba izgledati i baviti se detetom tako da sam ja zadovoljna sobom u odnosu na kakvu spodobu sam mogla da postanem

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2596861#p2596861]MDNA napisao:[/url]od mame sam naučio da budem dobar čovek a od tate da budem džiber

tako nekako


nisam vaspitan, bio sam prilicno prepusten samom sebi od malena, moja keva kaze da sam ispao bolji od onih koje su "vaspitavali". mozda je u pravu, da sam imao roditelje koji su me vaspitavali po svojoj meri 80ih i 90ih u Srbiji mozda bih sada bio neka zadrta auto-homoficna srbenda.