Stranica 1 od 5
Nemrem vise
Poslato: 09 Jul 2012, 23:53
od 李香兰
Shvatio sam da mi self-esteem ipak nije nula. Sada je u minusu! A anksioznost je skocila do +∞! 
Ne znam kome zivim vise. Jebem ti sve psihijatre i psihologe sveta. Nek pricaju oni svoju pricu koliko hoce, ja vise ne mogu da slusam. Ne pomaze mi nista osim kad se nakljukam antidepresivima. Muka mi je od celog sveta. Ne znam kuda vise, kako, gde. Prosto cu da se ubijem.
Poslato: 09 Jul 2012, 23:54
od Blady
Idi u odeljak, zdravlje..
Poslato: 09 Jul 2012, 23:55
od bern
relax, dude.
Poslato: 09 Jul 2012, 23:55
od *Sandra*
Nemoj tako, odmah da odustajes. Meni je odeljak Coming out mnogo pomogao. Nisi sam u tome
Re: Nemrem vise
Poslato: 09 Jul 2012, 23:57
od Over the rainbow
You have something in your inbox.
Poslato: 09 Jul 2012, 23:57
od mOwbid
Re: Nemrem vise
Poslato: 09 Jul 2012, 23:59
od 李香兰
*Sandra* napisao:Nemoj tako, odmah da odustajes. Meni je odeljak Coming out mnogo pomogao. Nisi sam u tome
E da je bar stvar u tome. Lako mi je za to. Ne moram ja da se outujem nikome.
Vec sam pokusao da se ubijem i zavrsio sam u bolnici i toliko se trudim da ostanem pozitivan i da gledam na bolje ali dokle vise. Nema pomaka.
@Blady
Nisam gledao. Neka moderator prebaci ako nije problem.
@mOwbid
Idi fejspalmuj nekom drugom temu, molim te.
Poslato: 10 Jul 2012, 00:00
od Blady
^ ma ne to.. nego ti svrati u odeljak zdravlje.
Tamo imas o svemu tome, deprei i sl.
Pise i o anksioznosti
Pa ono, cisto da procitas nesto..
Poslato: 10 Jul 2012, 00:02
od bern
da, i javi se ovdje da si ok. da ne jurimo sad admine i tražimo IP, pa onda do provajdera, policije i tako to... ok?
Re:
Poslato: 10 Jul 2012, 00:17
od Berserker
Overload, DON'T OVERLOAD YOURSELF
Opusti se, naćićeš-mo neko rešenje...
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:27
od 李香兰
^ Stvar je u tome sto ja to vec neko vreme pokusavam da "kuliram" i govorim sebi upravo to. Ne mogu vise. Peku me oci koliko placem. Dosao sam do toga da gubim zelju da mi uopste ikad bude bolje. Ili sam je vec potpuno izgubio.
Plasim se ljudi. Plasim se bliskosti. Plasim se pomoci. Plasim se svega.
@Over_the_rainbow
Hvala ti mnogo, drugarice. Volim te.
Poslato: 10 Jul 2012, 00:31
od EnMademoiselle
aj se napijemo, biće ti bolje
Poslato: 10 Jul 2012, 00:32
od bern
@overload
od kada sve to skupa traje?
Poslato: 10 Jul 2012, 00:33
od *Sandra*
mislim da to nije dobra ideja. kad bude krenuo da se trezni bice mu jos gore.
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:35
od 李香兰
@EnMademoiselle
Bio sam pod uticajem alkohola kada sam se prvi put nakljukao i prerezao venu na levoj ruci. Srecom sam onu na desnoj promasio.
Mislim da sam potpuno zaboravio kako je to biti srecan. Zato i ne vidim cemu da se trudim da ponovo budem.
@bern
Od kasne trinaeste konstantno ovako razmisljam. Tako da tri godine, valjda. Mada je i pre toga bilo nekih naleta anksioznosti ali nista strasno.
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:39
od *Sandra*
ne bih da cepidlacim, ali ovo sto si napisao:
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2408460#p2408460]overload napisao:[/url]Srecom sam onu na desnoj promasio.
govori da ipak zelis da zivis i da imas razloga za to...
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:40
od loreenche
Imam jednog takvog u kući. Kljukanje tabletama i alkohol mu nikakvog dobra nije donelo, sem u njegovoj glavi. Svi smo bili u sličnim situacijama, pogotovo u tvojim godinama. Sećam se da sam, kad god me je hvatala depresija, anksioznost i manijakalnost, na list papira ispisao šta me usrećuje i koje su to lepe stvari koje volim raditi. A onda sam ih jednostavno - radio.
Poslato: 10 Jul 2012, 00:41
od bern
@overload
koliko sam shvatio, uzimaš neku terapiju? jesi li preskakao nešto ovih dana?
Poslato: 10 Jul 2012, 00:41
od EnMademoiselle
faza je, proćiće te, druži se više, gledaj da ti dan bude ispunjen, posveti se onome što voliš, ne razmišljaj toliko o tome kako nisi srećan jer što više pažnje tome posvećuješ sve ćeš dublje da upadaš u depresiju, okreni se ka pozitivnim stvarima
ne traži smisao života već mu pridaj smisao, neka ti cilj ne bude preživeti nego proživeti
nah, eto tako nešto
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:44
od 李香兰
Ili zato sto tako manje boli.
Sad se osecam jos gore. Imam osecaj da mislite da samo hocu da vucem paznju na sebe ali stvarno nije tako. Ja sam ovde pronasao neko utociste i sve sam vas zavolio zato otvorih ovu temu. Mislio sam da ce mi biti bar malkice lakse ako je otvorim. Ako izbacim ovo iz sebe.
Poslato: 10 Jul 2012, 00:45
od *Sandra*
You're thinking too much. Iskljuci mozak i uzivaj ovde, sa zanimljivim forumasima
Poslato: 10 Jul 2012, 00:47
od bern
@overload
ja ozbiljno shvatam ovakve stvari, kao i večina ljudi ovdje. ne mislimo da privlačiš pažnju na sebe, jer je jedan dio nas prošao kroz slično.
Poslato: 10 Jul 2012, 00:49
od loreenche
Forum zato i služi. Nije baš da imamo preterano mnogo slučajeva koji otvaraju dušu, jer je uticajna većina ovaj forum pretvorila u sprdnju i zajebanciju. Iako ima pojedinaca koji će saslušati tvoj problem i dati koristan savet, treba da znaš isto tako da će se mnogo njih naslađivati tvojim mukama. Tako jednostavno njihov život funkcioniše.
Re: Nemrem vise
Poslato: 10 Jul 2012, 00:51
od 李香兰
@bern
Jesam, na terapiji sam. Nisam preskakao. Roditelji kriju od mene tablete i dnevno mi daju propisanu dozu. Posto sam sada kod sestre u BG, ona to radi umesto njih.
EnMademoiselle napisao:faza je, proćiće te, druži se više, gledaj da ti dan bude ispunjen, posveti se onome što voliš, ne razmišljaj toliko o tome kako nisi srećan jer što više pažnje tome posvećuješ sve ćeš dublje da upadaš u depresiju, okreni se ka pozitivnim stvarima
ne traži smisao života već mu pridaj smisao, neka ti cilj ne bude preživeti nego proživeti
nah, eto tako nešto
Ubio bih nekog samo da mogu tako da razmisljam, veruj mi. Trudio sam se, stvarno. Sam sam sebe terao da idem vani, da budem socijalan ali sam sve vreme mislio kako jedva cekam da dodjem kuci i da me niko ne vidi niti da ima ikakav kontakt sa mnom.
Poslato: 10 Jul 2012, 01:01
od bern
@overload
bilo je ljudi koji su naišli tako kao ti. depresija je nešto kroz šta mnoge lgtb osobe prolaze; a pitanja radikalnih poteza o kojima ti pričaš, pa čak i insinuacija, ne smiju se ignorisati.
to što nisi jedini govori ti da je to kako se trenutno osjećaš - prolazno. dobro je što se za tebe brinu i roditelji i stručnjaci, pored nas ovdje na forumu.
ja nisam stručnjak, ali bih ti predložio sa se javiš svom ljekaru. možda je potrebna samo malo promjena doze da se hemija u mozgu stabilizuje. ok? misliš li da bi to mogao?
Poslato: 10 Jul 2012, 01:02
od Kadmiel
Slazem se sa EnMademoiselle. Mislim da je vecina nas bila u toj poziciji, pogotovo sa 16-17 godina kada se sve cini crno ali proci ce.
Meni licno su pomogle knjige Terry Goodkind-a, totalno su mi promenile perspektivu na neke stvari.
Ipak mimo toga, zivot je jedan i moze da bude zaista predivan. To sto to tako ne izgleda u ovom trenutku uopste nije prava slika stvari.
Sam sam sebe terao da idem vani, da budem socijalan ali sam sve vreme mislio kako jedva cekam da dodjem kuci i da me niko ne vidi niti da ima ikakav kontakt sa mnom.
Welcome to the club. Znam osjecaj ali.. stvari se menjaju. Veoma. Trust me.
Re:
Poslato: 10 Jul 2012, 01:03
od loreenche
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2408501#p2408501]Kadmiel napisao:[/url]Slazem se sa EnMademoiselle. Mislim da je vecina nas bila u toj poziciji, pogotovo sa 16-17 godina kada se sve cini crno ali proci ce.
Meni licno su pomogle knjige Terry Goodkind-a, totalno su mi promenile perspektivu na neke stvari.
Ipak mimo toga, zivot je jedan i moze da bude zaista predivan. To sto to tako ne izgleda u ovom trenutku uopste nije prava slika stvari.
Sam sam sebe terao da idem vani, da budem socijalan ali sam sve vreme mislio kako jedva cekam da dodjem kuci i da me niko ne vidi niti da ima ikakav kontakt sa mnom.
Welcome to the club. Znam osjecaj ali.. stvari se menjaju. Veoma. Trust me.
Richard Cypher taught me how to withstand pain.
Sad ozbiljno, nisam znao da je bern ovako saosećajan.
Poslato: 10 Jul 2012, 01:06
od Kadmiel
Richard Cypher taught me how to withstand pain.
U principu, da, ali mimo toga, knjige su napisane tako dobro i sa emocijama da sam zaista se preporodio nakon citanja, od tada sam postao toliko pozitivniji da je neverovatno. Sam lik Richard-a me je totalno promenio i moj pogled na zivot, pre sam bio mnogo depresivniji.
Izvinjavam se na ovom off-topicu.
Poslato: 10 Jul 2012, 01:09
od Partybreaker
Nikad, ali jebeno nikad neću shvatiti ljude koji razmišljaju kao kreator ove teme. Jes' da te drma pubertet i sva ta sranja koja sam ja prošao pre x meseci, ali opet ima razloga za življenje, ne želiš valjda da ostaneš nezapamćen; da te ljudi pamte kao pederčića koji je sa 16 doživeo neku tamo krizu i oduzeo sebi život?
Prestani sa dramom i nadaj se u bolje sutra, ne predaj se, niko ti ništa ne može, inidividua si koja živi za sebe, odjebi sa tim lekovima, lekovi ne mogu pomoći, već samo suočavanje.
Autoru teme, nemoj shvatiti ovo kao neke osude ili bilo šta, ali meni je totalno bezveze kada vidim ovakav način razmišljanja, nađi neki motiv, neki cilj koji jarko želiš, i eto, opet manje suicidalne želje.
Ni sam ne znam šta sam napisao, don't give up, it's such a wonderful life (znaaam, ne ide tako tekst!)
Re:
Poslato: 10 Jul 2012, 01:12
od bern
[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2408515#p2408515]Partybreaker napisao:[/url]Nikad, ali jebeno nikad neću shvatiti ljude koji razmišljaju kao kreator ove teme.
ja nikad neću shvatiti usijane glave koje u pretraživač ne umiju ukucati "depression" i pročitati o čemu se radi. da nisu tako usijane, znale bi da je post kao tvoj besmislen.
