Gay-Serbia.com | Diskusije

Koliko ste usamljeni?

Ja sam toliko usamljena da se osećam kao da na mesecu živim. Potrebni su mi ljudi.

Držim da je usamljenost jedna od najnezgodnijih bolesti.

.............................. .....................................

sad ce svi veliki ljudi ovog foruma da pricaju da nikad nisu usamljeni i da mogu samo sa sobom da zive.

ipak, istina je da si jak onoliko koliko mozes da istrpis sam sebe. kazu da ljudi koji ne mogu dugo vremena da provedu sami sa sobom, da nisu sposobni ni da vole.

ja ne volim da budem sama sa sobom, ne volim da se osecam usamljeno,ali opet,bolje i sama sa sobom nego sa bilo kim

Nisam usamljena... .............................. .....................................


A ti ako radiš ono što si mi nagovestila, pa, kako da ti kažem... to je to, to tako mora, naročito sa takvim rokom.

svi smo mi ovde usamljeni, jer da nismo, ne bismo provodili par sati dnevno na forumu

^

that's wrong

Meni samoće(mira) nikad dosta,iako ga imam u izobilju.
Mogu biti sa stotinu ljudi,a opet biti usamljen.Delimično društvo zna da zamaskira taj osećaj.

Znam i naučio sam da se nosim s tim,ali istina, postane nelagodno posle nekog vremena.

Usamljenost je osnovna ljudska "vrlina"... Odrastamo, spoznajemo sebe,
ucimo o sebi, upoznajemo ljude, okolinu.. i sve to radimo iskljucivo sami..

Koliko god imali nekoga bliskog pored sebe, uvek cemo imati taj osecaj
usamljenosti...

... a sve sto radimo, zagrljaji, emocije, poljupci, seks, osmesi, dodiri, druzenja,
drzanja za ruke, zajednicke stvari... sve su to nacini kako se borimo i
suprotstavljamo tom... osnovnom... elementarnom.. osecaju

usamljenosti

aj da preskocimo ono sta je samoca a sta usamljenost...

ne volim je! bas bas bas bas bas je ne volim...od usamljenosti budem tuzna....




samocu volim.

Originally posted by Tungi

Meni samoće(mira) nikad dosta,iako ga imam u izobilju.

jel tebi to isto?

ja pravim veliku razliku izmedju samoce i mira, ogromnu!

Originally posted by hlaefdige

aj da preskocimo ono sta je samoca a sta usamljenost...

ne volim je! bas bas bas bas bas je ne volim...od usamljenosti budem tuzna....




samocu volim.

e bas to...

Nisam usamljen...
Ali bilo je perioda kad sam bio...


A nisam ni sam...

ajde prvo da razlucimo samocu i usamljenost
samoca mi cesto prija
usamljenost nikad

Originally posted by KosmickaCestica

...
Koliko god imali nekoga bliskog pored sebe, uvek cemo imati taj osecaj
usamljenosti...

...

Dodao bih -- specifične usamljenosti.

Kod mene je kao u citiranom i nekako mi se čini da je to do mene (actually siguran sam ), a ne tih bliskih osoba. To je tako kako je, i uopće mi ne smeta.

Jedino kad sam s najboljim frendom taj osjećaj iščezne u potpunosti.

Ne znam u kratkim crtama da odgovorim na ovu temu i da ubodem sustinu.

Navikla! I sad mi je super.

Moja usamljenost je vrlo kompleksna i paradoksna:

Ponekad se osećam jako usamljenom i priželjkujem bilo kakvo društvo.

S druge strane, često sam sama na svoju inicijativu, jer ne želim da provodim vreme sa osobama koje mi ne prijaju, a one sa kojima bih se družila nisu tu.

Najusamljenija sam u vreme praznika, kada sam okružena bliskim ljudima, a opet mi neki važni fale.

Vrlo je verovatno da sam sama jer sam veoma uspešna u odbijanju ljudi od sebe.

Sama činjenica da sam na ovom sajtu pod lažnim imenom govori dovoljno o mojoj usamljenosti.
Da sam htela da budem u društvu otišla bih u pravi kafić,.

Jedna totalno šizofrena situacija....

ima dana kad pozelim da sam jedina na ovom svetu, a opet ima i sati kad prosto moram da sam sama - ne treba mi niko...psiho pripreme (pred vec NESTO turnir, revija, seminar neki djavo)


koliko god ja to volela/nJet volela uvek neko to pokvari, ko zna zasto je to dobro...


(kapiram da sam sama duze od 2-3 dana progovorila bi na dupe)

pa - onako. ne mogu reći da jesam, pogotovo poredeći sa svojim ozbiljnijim (nadam se davno prošlim) fazama. s druge strane, postoje neke aktivnosti koje praktikujem, a za koje nemam društvo sa kojima bih ih podelio i to me čini usamljenim, jer shvatam da imam jako mali krug prijatelja. i to mi se ne dopada.

da, jesam, cesto, i kad sam sama i kad nisam

Originally posted by Ligia

Najusamljenija sam u vreme praznika, kada sam okružena bliskim ljudima, a opet mi neki važni fale.

Da...

Koliko ste usamljeni?


-Nimalo. Ali se secam da sam poslednji put bila usamljena u osnovnoj skoli, u prvim razredima. Onda sam naucila da se druzim i od tada to nisam osetila.

A samocu, onu izabranu, jako, jako volim.

U okviru zdrave doze

Usamljenost me je odrzala, njojzi hvala!

usamljenost mi je potpuno nepoznata
a samoci pribegavam samo u trenucima umetnickog stvaranja...

Originally posted by Ligia

Moja usamljenost je vrlo kompleksna i paradoksna:

Ponekad se osećam jako usamljenom i priželjkujem bilo kakvo društvo.

S druge strane, često sam sama na svoju inicijativu, jer ne želim da provodim vreme sa osobama koje mi ne prijaju, a one sa kojima bih se družila nisu tu.

Najusamljenija sam u vreme praznika, kada sam okružena bliskim ljudima, a opet mi neki važni fale.

Vrlo je verovatno da sam sama jer sam veoma uspešna u odbijanju ljudi od sebe.

Sama činjenica da sam na ovom sajtu pod lažnim imenom govori dovoljno o mojoj usamljenosti.
Da sam htela da budem u društvu otišla bih u pravi kafić,.

Jedna totalno šizofrena situacija....

Same thing here. Dodao bih da mi samoca cesto prija (ne znam da li je to dobro ili lose) ali da se tada obicno ne osecam usamljeno. S druge strane, mogu da budem usamljen i u nekom drustvu ukoliko nema osoba koje mi odgovaraju.

Cesto sam usamljen.

Ono sto govori u prilog tome je da sve vise vremena provodim ovde, a nekad mi je net bio potpuno beznacajan. Voleo bih da imam bar jednog gej druga u svom gradu. Ovako, zivim za dolazak na forum i dopisivanje sa odredjenim forumasima.

da i ne. i da. nekada je ok. nekada vrlo nije. at least i have moz.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=BGqyoW6- ... re=related[/youtube]

nisam

svijet je veliko jedno, sada i ovdje... ne može se biti osamljen jerbo za to nema mogućnosti, vremena i prostora...

Neko vreme u životu već nisam i osećaj je fin.
Dolazio sam na forum i kad sam bio i kada nisam bio.

Sve je u veštini balansiranja između samoće i usamljenosti. Kao i po pitanju ostalih stvari, nekada se poslužavnik nakrivi na jednu, nekada na drugu stranu, a neretko i ceo prokleti servis za kafu spadne s glave.