Stranica 1 od 2
Umrit il' zivit?
Poslato: 03 Apr 2011, 02:16
od Hellas
Danas nesto mnogo ramisljam o prolaznosti zivota (citaj: mnogo sedim na wc solji)...
I pokusavam da dokucim sta je bolje:
Doziveti duboku starost (85+ godina) ili
umreti mlad (do 40-45 godina)?
Da li biste vise voleli prezivite "smak sveta" 2012 ili da tad umrete?
Da li biste voleli da znate kada cete tacno umreti?
Meni je dovoljno da dozivim 40-45. godinu, jer ako do tad nisam ostvarila karijeru i osnovala porodicu, tesko da bih posle 45. bilo sta od toga ostvarila.
I ne bi mi bilo zao da umrem, ako dodje do tog cuvenog dogadjaja 2012, tj. ne bih zalila ni za cim.
Mada ko zna, mozda mi se pogled na svet promeni vec sutra...
Poslato: 03 Apr 2011, 02:18
od Madonna
voleo bih da umrem 2012. ali da svi umru, ne samo ja,:oklagija:
Poslato: 03 Apr 2011, 02:20
od Hellas
Au, vidim da ces nas mlatiti oklagijom ako se to tako ne desi :p!
Poslato: 03 Apr 2011, 02:25
od maka
Doziveti duboku starost (85+ godina) ili
umreti mlad (do 40-45 godina)?
hm, ne bih mogla da odlucim. svakako da ima prednosti doziveti duboku starost ali opet dosta ljudi u toj dobi nisu fizicki zdravi,budu neciji teret i sl.
jedino ako bih bas imala idealnu starost, a to je da sa 80 + mogu nezavisno da funkcionisem,sto je skoro nemoguce.
Da li biste vise voleli prezivite "smak sveta" 2012 ili da tad umrete?
volela bih da Planeta dobije novu formu, da sva ova sranja koja je ubijaju nestanu , volela bih novi pocetak. Pa ako odem, ok. Ako ostanem, jos bolje.
Da li biste voleli da znate kada cete tacno umreti?
ako je uskoro, da , pleas tell me
Poslato: 03 Apr 2011, 02:36
od Hans
'Slabosti uzak je put, tu nema mesta za sve, ne paziš i nema te...' iliti Vivere si recte nescis, decede peritis.
Poslato: 03 Apr 2011, 02:50
od Dzi
Au, mnogo razmisljas!:)
Poslato: 03 Apr 2011, 08:59
od Torry
ne verujem u smak sveta 2012
mada, kakav je narod na ovoj planeti, to moze da se desi i pre tog cuvenog datuma (nebriga o prirodi, katastrofe, zemljotresi, cunami. itd...)
a na prvo pitanje, iskreno, ne bih volela da zivim kao konjaca, jer ne volim da se osecam bespomocno i kao sto je neko vec rekao, nekome na teretu
Poslato: 03 Apr 2011, 09:06
od Dina
Meni je sad svejedno... Ranije sam zelela da umrem mlada, ali nekako ne umreh... Sada jedini razlog sto bih zelela da imam duzi zivot je dete. Njemu je roditelj potreban uvek i kad ono bude tu imacu neki razlog za duzi zivot. A inace mi je bas bas svejedno, ne plasim se sopstvene smrti, doci ce jednom, kad dodje dosla je... Gledam ovo vreme koje imam dok ne stigne da iskoristim i tako... Ne bih volela da znam tacan dan smrti jer bih onda mozda bila opterecena time i postupke usmeravala ka tome. Ovako ja postupam kao da ce mi zivot biti dug a ako ne bude nema veze, bar sto se mene tice...
Poslato: 03 Apr 2011, 09:37
od acid drop
večnu mladost želim.
meeeh. ionako ćemo svi pomreti 2036. osim ako nas putin ne spasi.
Poslato: 03 Apr 2011, 09:53
od lav
voleo bih da zivim 105 godina
Poslato: 03 Apr 2011, 09:59
od kyrgyz
Originally posted by Hellas
Danas nesto mnogo ramisljam o prolaznosti zivota (citaj: mnogo sedim na wc solji)...
I pokusavam da dokucim sta je bolje:
Doziveti duboku starost (85+ godina) ili
umreti mlad (do 40-45 godina)?
Da li biste vise voleli prezivite "smak sveta" 2012 ili da tad umrete?
Da li biste voleli da znate kada cete tacno umreti?
Meni je dovoljno da dozivim 40-45. godinu, jer ako do tad nisam ostvarila karijeru i osnovala porodicu, tesko da bih posle 45. bilo sta od toga ostvarila.
I ne bi mi bilo zao da umrem, ako dodje do tog cuvenog dogadjaja 2012, tj. ne bih zalila ni za cim.
Mada ko zna, mozda mi se pogled na svet promeni vec sutra...
sto si starija sve ti je milije da zivis...mlados' ima jedan zajeb, sto misli da je vecan
Poslato: 03 Apr 2011, 10:42
od Dina
To jeste, ja mislim da je mladost suvise idealizovana a da su kasniji periodi zivota u stvari cak i bolji, tacnije svaki je lep na svoj nacin...
Ja sam se sada setila Lonijeve bake koja je govorila da do osamdesete treba da se zivi, dotle je zivot super... E posle se poboljeva i tome slicno. Mada je ona htela da zivi i dalje, umrla je sa 85... Meni se taj period posle odlaska u penziju cini super, ja tek tad nameravam da zivim
To zato sto nema vise ritma kuca-posao, nego cu lepo da se bavim stvarima koje volim... Imacu sigurnu penziju a onda cu ponesto dodatno da zaradim na poslovima koje volim. Ali veci deo dana cu da uzivam sto sve sad jos ne mogu sebi da priustim i jos dugo necu moci...
Poslato: 03 Apr 2011, 10:46
od alexandermagic
Čime se neki opterećuju.
A život je tako divna stvar.
Poslato: 03 Apr 2011, 11:13
od Blady
Originally posted by acid drop
večnu mladost želim.
meeeh. ionako ćemo svi pomreti 2036. osim ako nas putin ne spasi.
Poslato: 03 Apr 2011, 12:08
od maka
Originally posted by Dina
To zato sto nema vise ritma kuca-posao, nego cu lepo da se bavim stvarima koje volim... Imacu sigurnu penziju a onda cu ponesto dodatno da zaradim na poslovima koje volim. Ali veci deo dana cu da uzivam sto sve sad jos ne mogu sebi da priustim i jos dugo necu moci...
ali koooliko je to ustvari tuzno!!! zasto moramo da zivimo u takvo svetu gde nam je nametnuto (vecini populacije), da se bavimo egzistencijalnim pitanjima i da je to jednia stvar koja je svaki jebeni dan pristutna. Toliko prisutna da ljude nista drugo ne zanima sem toga kako da sutra plate kiriju ili upisu dete na fax. I onda kao cekamo tu neku starsot, drndaju te do 65te, kao sve kul kad odem u penziju, a penziju vecina ni ne dozivi.
I hate that shit.
Poslato: 03 Apr 2011, 12:46
od colorado
Ok mi je trenutno, ali isto tako ni nemam neku jaku motivaciju za zivotom. Jedino sto mi se trenutno ne umire je jer krece lepo vreme, pa kao, aj moze za nekih 6 meseci... taman cu do tad potrositi i ustedjevinu, posao necu naci, a bazen mi do tad nece popraviti.
Poslato: 03 Apr 2011, 12:47
od ultraviolet
sam' želim da umrem pre nego neko bude morao svakodnevno da me podseća ko sam/gde sam/šta sam/ šta treba da uradim/briše sunđerom/menja pelene.
ukoliko do toga ne dođe - vrs.
Poslato: 03 Apr 2011, 13:45
od Wilhelmina
Nemam stav. Niti razmisljam toliko unapred.
Mada, niko ko dogura do tih 40-45 nece reci da je spreman za grobare. Stavise, nekima je upravo taj period zivota sjajan, ako imaju posao, ako ne brinu o stanovanju i sitnoj deci, ma super...
Sa druge strane, doziveti 80-90 i biti teret i sebi i drugima - ne hvala.
Poslato: 03 Apr 2011, 18:47
od Orlando the Lady
Ne razmišljaj o smislu života.
Poslato: 03 Apr 2011, 19:58
od Hys.
Originally posted by maka
Originally posted by Dina
To zato sto nema vise ritma kuca-posao, nego cu lepo da se bavim stvarima koje volim... Imacu sigurnu penziju a onda cu ponesto dodatno da zaradim na poslovima koje volim. Ali veci deo dana cu da uzivam sto sve sad jos ne mogu sebi da priustim i jos dugo necu moci...
ali koooliko je to ustvari tuzno!!! zasto moramo da zivimo u takvo svetu gde nam je nametnuto (vecini populacije), da se bavimo egzistencijalnim pitanjima i da je to jednia stvar koja je svaki jebeni dan pristutna. Toliko prisutna da ljude nista drugo ne zanima sem toga kako da sutra plate kiriju ili upisu dete na fax. I onda kao cekamo tu neku starsot, drndaju te do 65te, kao sve kul kad odem u penziju, a penziju vecina ni ne dozivi.
I hate that shit.
Pazi kad se skroz slazem sa makom.
Zato se trudim da zivim zivot sada najvise sto mogu, i zato odlazem pravljenje deteta. Moje vreme, moj zivot, moje zadovoljstvo. I wanna, wanna wanna.
Originally posted by ultraviolet
sam' želim da umrem pre nego neko bude morao svakodnevno da me podseća ko sam/gde sam/šta sam/ šta treba da uradim/briše sunđerom/menja pelene.
ukoliko do toga ne dođe - vrs.
Volela bih da dozivim duboku staros sa sto manje bolova i sto vise mentalne bistrine.
Poslato: 03 Apr 2011, 20:03
od IriS
erm, ja verujem u smak sveta
jedva čekam da nas planeta strese ko buve sa sebe, ne da smo zaslužili i to big time!
a do tad eeeeeeee!
Poslato: 03 Apr 2011, 20:17
od Mariška
Originally posted by Hys.
Originally posted by maka
Originally posted by Dina
To zato sto nema vise ritma kuca-posao, nego cu lepo da se bavim stvarima koje volim... Imacu sigurnu penziju a onda cu ponesto dodatno da zaradim na poslovima koje volim. Ali veci deo dana cu da uzivam sto sve sad jos ne mogu sebi da priustim i jos dugo necu moci...
ali koooliko je to ustvari tuzno!!! zasto moramo da zivimo u takvo svetu gde nam je nametnuto (vecini populacije), da se bavimo egzistencijalnim pitanjima i da je to jednia stvar koja je svaki jebeni dan pristutna. Toliko prisutna da ljude nista drugo ne zanima sem toga kako da sutra plate kiriju ili upisu dete na fax. I onda kao cekamo tu neku starsot, drndaju te do 65te, kao sve kul kad odem u penziju, a penziju vecina ni ne dozivi.
I hate that shit.
Pazi kad se skroz slazem sa makom.
I ja.
Poslato: 03 Apr 2011, 20:42
od walt333
"ne dozvolite da vas lažu život pocinje tek posle 65-e"
ne mogu da setim ko je rekao ovo ali često citiram. Zvuči utešno čak iako možda nije istina.
Poslato: 03 Apr 2011, 20:59
od Galateja
Kako god, samo da ne boli.
Poslato: 04 Apr 2011, 14:18
od 2kune
Susan Boyle je imala 47 godina i bila je nazaposlena.
Stevan Dedijer je svoj projekat industrijske špijunaže iz javnih izvora počeo u 63. godini života.
Ivan Supak, zadnji put kad sam imao prilike s njime pričati, rekao mi je da je tek nakon 50-te godine života počeo razmišljati o pitanjima komparativne terminologije i potrebe da se stvori jedan univerzalni znanstveni jezik s jednako razumljivim terminima koji će biti jednako razumljivi i unificiranog značenja i za teologa i za fizičara i za nekog humanističke struke. Bilo mi je jako drago što postoje ljudi koji o tome razmišljaju u ranim 30-tima. Odgovorio sam mu da je to zacijelo znanstvena potvrda memetike.
Ljudski mozak je tabula rasa. Nove sinapse i novi moždani putevi među stanicama i centrima u mozgu stvaraju se doživotno, u skladu s pobudama iz okoline i načina na koji živimo te onoga čime se bavimo. To svojstvo mozga naziva se neuroplastičnost.
Imajući to u vidu, svaki mladi čovjek/žena trebaju se duboko zamisliti kakav će osjećaj biti sexati se sa 40 godina kada je u 20-tima već tako dobro. Naime, u pitanju je mogućih 20 godina ekstenzivne prakse koja će znanstvenom sigurnošću rezultirati neuroplastičnom reakcijom mozga. Ovisi samo o vama kako ćete živjeti svoj život. Biološke mogućnosti su tu.
Moć sinteze i nenadjebiva emotivna sigurnost još su dva jaka razloga zbog čega bi se život trebao produžiti i nakon 30-te i 40-te.
Ako mene pitate, nikada se ne bih vratio u svoje 20-te bez ovog sadašnjeg mozga. Bolje i raspadnuto tijelo nego onakva površnost, neozbiljnost i nemogućnost da se išta shvati. A nipošto nisam bio ludo dijete već sam važio za prilično starmalog.
No, treba znati ostariti. Starenje tijela treba pratiti i starenje duše. Jer je izuzetno teško za tinejđera biti zarobljenikom 60-togodišnjeg ili 70-togodišnjeg tijela. A to je upravo ono što naša civilizacija stvara.
Ostariti kako valja i pripremiti se za smrt najveća su umjetnička, znanstvena i duhovna dostignuća moguća u čovjekovom životu. Nema razloga za tabu starosti i smrti. Pogotovo ne ako taj tabu nastaje slučajno, samo zato što je nekad netko u dalekoj ajmerici 'skužio' da su tinejđeri najizdašnije tržište.
Poslato: 04 Apr 2011, 18:56
od mirth
2kune
Poslato: 04 Apr 2011, 19:48
od bern
Originally posted by Hellas
Doziveti duboku starost (85+ godina) ili
umreti mlad (do 40-45 godina)?
Ne tako davno 40 godina bila je duboka starost. Eto još jedne teme za razmišljanje. Neće valjda sje*ati logiku posta.
Poslato: 04 Apr 2011, 21:56
od kal zakath
Pa sad...ovu drugu sam premašio...znači ostaje mi ona prva
Poslato: 04 Apr 2011, 22:14
od bas bleu
there's special providence in the fall of a sparrow 
Poslato: 05 Apr 2011, 00:28
od Hellas
@2kune: K'o zna, mozda mi tek oko 40 i pocne zivot, ne znam. Al' moj stav je trenutno takav, ka sto sam gore navela.
Pitanje: Da li biste voleli da znate kada cete tacno umreti?
E da, ne bih volela da znam nikakav podatak o tome kada cu umreti. Znam da me to ceka kad tad. Kada bih znala tacan dan i vreme, verovatno bih imala napad zuci ili bi me strefio infarkt od nerviranja da postignem sve sto mogu i umrla ranije.