- 05 Mar 2011, 23:23
#2159943
Ovako, znam da ne volite duge postove itd ali sta cu, moram.
Napisala sam vec jednom slicno ali sada drugima HVALA.
Jednom davno, negde, procitala sam misao o tome, kako je covek sposoban da odboluje samo svoj bol, i da je to dobro, jer bi inace poludeo. Naravno, pisalo je sasvim drugacije, mnogo poeticnije, mnogo dubokoumnije, mnogo pretencioznije nego ovo sto sam ja zapamtila.
Nekako, jako lose pamtim citate i reci ljudi koji mi, u principu, nista ne znace. Da, dopadnu mi se njihove misli, razmislim o njima, neke usvojim, kod nekih mi se dopadne nacin na koji su predstavljene, ali ih ne pamtim.
Pamtim reci “malih” ljudi. Onih koji na globalnom planu ne znace mnogo. Onih koji nisu opste poznati, i koji su stvarni. Bar meni. Jer, ono sto oni govore, dolazi iz njih samih, primereneo je osobi kojoj upucuju reci i situaciji u kojoj se nalaze, i licno je, ne uopsteno, ne namenjeno svima. I zato, za mene, te reci vise vrede. Te misli su mi bliskije. Zbog njih, ili nekog zavolim, ili ga ne zavolim. Nisu brizljivo smisljane. Nisu pisane i brisane, i nije proveravano kako “zvuce” u uvu (i srcu) onog koji ih prima i kome su namenjene. I kroz njih, kroz par reci, kroz reakciju, mozes shvatiti kako neko funkcionise, mozes ga upoznati...
Bio je ovo izuzetno tezak mesec, a poslednjih par nedelja... Oni koji znaju o cemu se radi-znaju.
No, nije o tome rec.
Rec je o par ljudi....
Ne poznajem ih. Mada, rec “poznavanje” mozda nije prava rec. Mozda bi bolje bilo reci - nisam ih videla uzivo (neke da, tj). Sasvim licno, i sasvim duboko, poznajem ih jako dobro. I dragi su mi. Oni su me samo uverili da sam u pravu sto su mi dragi. Beskrajno i nepovratno. Da sam pogodila prave razloge zbog kojih su mi dragi. Da su, ispod svih svojih problema, dogadjanja, stvari koje im se desavaju, pre svega Ljudi.
Ne pratim traceve, i ne slusam ih. Nikada iz usta trece osobe nisam slagala sopstveni mozaik drugog ljudskog bica. Pre svega, jer sam sasvim sigurna da nismo trazili iste vrednosti u drugim ljudima. I nikada nisam dozvolila da mi “prvi utisak” odgovori na pitanje “ko je drugi covek?” Mozda je moj nacin, malo, zaostao u danasnjem svetu. Zahteva mnogo vremena, mnogo strpljenja, mnogo pokazivanja samog sebe drugim ljudima. I podrazumeva i povredjivanje s’ vremena na vreme. Ali, sve to, nije bas nista, u poredjenju sa onim sto se dobija.
Sigurna sam da sam rodjena pod srecnom zvezdom. Sasvim sam sigurna da takve stvari nisu zasluzene. One su dar sa neba. Imati Ljude uz sebe.
Ne uzimam takve stvari olako. Previse puta u zivotu sam zveknula glavom u zid, i previse puta u zivotu osetila promaju kada su mi se zalupila vrata ispred nosa. Zato i smatram da se takve stvari moraju postovati iznad svega. Jer se ne podrazumevaju. Jer se ne moze podrazumevati da ce neko potrositi svoje vreme i svoj trud i dati komadic sebe, da bi drugoj osobi stavio do znanja da je uz nju.
Nikada se nisam osecala previse posebnom. Sada jesam. Jer su meni izuzetno dragi ljudi, nezavisno jedni od drugih, a ipak, okupljeni na “zajednickom zadatku”, samo svojim mislima, pretocenim u reci, nacinili nevidljivu mrezu ispod tanke zice po kojoj sam hodala poslednjih par nedelja. I osecala sam se bezbedno. Umireno. Vera u dobro, lepo, magicno, jednostavno, nije me napustala.
Sta sam ja njima? Ko sam ja njima? Tek ime ili nick, neko stvaran, taman koliko su i oni meni stvarni? A ipak su bili tu... Kao dobri duhovi koji se pojave iz boce onda kada su najpotrebniji.I sad su neki novi i jos vise sam srecnija
Retko zapadam u situacije kada mi je to potrebno. Kada mi je potrebno samo malo topline i saznanja da je svet, ma kako racionalan i realan bio, upravo onoliko magican koliko mu to dozvolis. Retko zapadam u situacije kada su mi potrebni spoljni izvori snage da preguram dan. Retko zapadam u situacije kada zapostavljam prijatelje.
A, ipak, oni su tu. Bas tada, kada su mi najpotrebniji. Ali, prijatelji, oni koje negujemo godinama, su ljudi od kojih ocekujemo da budu uz nas.
Ono sto, bar ja, nisam ocekivala, to je da uz mene budu ljudi u koje nisam mogla da “ulazem” onako kako sam mogla u ljude koje srecem svakodnevno.
Iako ne mogu da pomenem sve, jer zaista nisam sigurna da bi to bilo u redu bez njihove dozvole, zelim da kazem jedno veliko HVALA.
One, za koje sam sigurna da mogu, i da se nece naljutiti zbog toga, pomenucu, jer mi je neobicno stalo do toga da, bar na neki nacin, mogu da pokazem svima, koliko sjajnih, velikih, najvecih Ljudi zivi medju njima.
Dame imaju prednost.
Hvala mOwbid, pre svega na razumevanju, pravim recima u pravom trenutku. Na crtezima. Hvala ti sto si to sto jesi, sto imas snage da budes to sto jesi.Hvala na osmehu
Hvala Korvinu, na nekoliko lepih u2 porukama, na lepim mislima, muzicii.
Hvala Galateji, sto je prepoznala jedan trenutak.(samo ja znam koji).Na divnim postovima, temama, promeni u meni citavsi te.
Hvala EYI na takodje divnim postovima, IriS na duhovitost itd.
Hvala Crnoj sto je toliko hrabra.Iskrenost je retkost.
Hvala neimenovanim damama, za koje nisam sigurna da smem da ih pomenem, no, one ce se same prepoznati.
Hvala Cestici.Hvala ti sto si uvek tu.Bas veliko HVALA!
Hvala Popeye sto odrzavas ovaj forum itd.ali bas itd.
Hvala Marsu...na prejakim postovima, dobroti.
Danteu, na iskrenoscu.Taurusu na duhovitosti.Dr_Shortbus na igri
Zozefin_st na iskrenoj dobroti i budi to sto jesi.
I hvala nekom za koga sam sto posto sigurna da ne smem da je pominjem. Hvala ti sto postojis. Hvala ti na svim onim podsecanjima zbog cega je zivot to sto jeste. Hvala ti sto si brinula. Hvala ti na vremenu i trudu da pronadjes prave stvari, prave reci. Hvala ti sto si cuvala razum i realnost, snove i nadanja, i slusala sve ono sto si slusala. Hvala ti sto znas sve to sto znas. I sto si to sto jesi. I sto tvoji postupci ne odstupaju od tvojih reci. I sto si mi omogucila da shvatim koliko i zbog cega verujem, cvrsto verujem, u to u sta verujem.
Ljudi, ja stvarno ne znam cime sam vas zasluzila, ali hvala Nekoj Sili Svemira (ma kako je ko zvao) sto vas je smestila na isti prostor i u istom trenutku postojanja sa mnom. Nisam sigurna da mnogi mogu da se pohvale tolikom srecom.
Spomenula bih jos neke.
Hvala b b...prepoznace se (bez obzira sto me ne voli, volim njene postove)...Torry...Dini, da....Normi_Jeane...Zwezdici...
Joj, zaboravicu nekoga...ali ne i njega
HVALA UNICORNE NA FORUMU
p.s.molim bez komentara i da se brise ova tema koliko sutra
Hvala!
Napisala sam vec jednom slicno ali sada drugima HVALA.
Jednom davno, negde, procitala sam misao o tome, kako je covek sposoban da odboluje samo svoj bol, i da je to dobro, jer bi inace poludeo. Naravno, pisalo je sasvim drugacije, mnogo poeticnije, mnogo dubokoumnije, mnogo pretencioznije nego ovo sto sam ja zapamtila.
Nekako, jako lose pamtim citate i reci ljudi koji mi, u principu, nista ne znace. Da, dopadnu mi se njihove misli, razmislim o njima, neke usvojim, kod nekih mi se dopadne nacin na koji su predstavljene, ali ih ne pamtim.
Pamtim reci “malih” ljudi. Onih koji na globalnom planu ne znace mnogo. Onih koji nisu opste poznati, i koji su stvarni. Bar meni. Jer, ono sto oni govore, dolazi iz njih samih, primereneo je osobi kojoj upucuju reci i situaciji u kojoj se nalaze, i licno je, ne uopsteno, ne namenjeno svima. I zato, za mene, te reci vise vrede. Te misli su mi bliskije. Zbog njih, ili nekog zavolim, ili ga ne zavolim. Nisu brizljivo smisljane. Nisu pisane i brisane, i nije proveravano kako “zvuce” u uvu (i srcu) onog koji ih prima i kome su namenjene. I kroz njih, kroz par reci, kroz reakciju, mozes shvatiti kako neko funkcionise, mozes ga upoznati...
Bio je ovo izuzetno tezak mesec, a poslednjih par nedelja... Oni koji znaju o cemu se radi-znaju.
No, nije o tome rec.
Rec je o par ljudi....
Ne poznajem ih. Mada, rec “poznavanje” mozda nije prava rec. Mozda bi bolje bilo reci - nisam ih videla uzivo (neke da, tj). Sasvim licno, i sasvim duboko, poznajem ih jako dobro. I dragi su mi. Oni su me samo uverili da sam u pravu sto su mi dragi. Beskrajno i nepovratno. Da sam pogodila prave razloge zbog kojih su mi dragi. Da su, ispod svih svojih problema, dogadjanja, stvari koje im se desavaju, pre svega Ljudi.
Ne pratim traceve, i ne slusam ih. Nikada iz usta trece osobe nisam slagala sopstveni mozaik drugog ljudskog bica. Pre svega, jer sam sasvim sigurna da nismo trazili iste vrednosti u drugim ljudima. I nikada nisam dozvolila da mi “prvi utisak” odgovori na pitanje “ko je drugi covek?” Mozda je moj nacin, malo, zaostao u danasnjem svetu. Zahteva mnogo vremena, mnogo strpljenja, mnogo pokazivanja samog sebe drugim ljudima. I podrazumeva i povredjivanje s’ vremena na vreme. Ali, sve to, nije bas nista, u poredjenju sa onim sto se dobija.
Sigurna sam da sam rodjena pod srecnom zvezdom. Sasvim sam sigurna da takve stvari nisu zasluzene. One su dar sa neba. Imati Ljude uz sebe.
Ne uzimam takve stvari olako. Previse puta u zivotu sam zveknula glavom u zid, i previse puta u zivotu osetila promaju kada su mi se zalupila vrata ispred nosa. Zato i smatram da se takve stvari moraju postovati iznad svega. Jer se ne podrazumevaju. Jer se ne moze podrazumevati da ce neko potrositi svoje vreme i svoj trud i dati komadic sebe, da bi drugoj osobi stavio do znanja da je uz nju.
Nikada se nisam osecala previse posebnom. Sada jesam. Jer su meni izuzetno dragi ljudi, nezavisno jedni od drugih, a ipak, okupljeni na “zajednickom zadatku”, samo svojim mislima, pretocenim u reci, nacinili nevidljivu mrezu ispod tanke zice po kojoj sam hodala poslednjih par nedelja. I osecala sam se bezbedno. Umireno. Vera u dobro, lepo, magicno, jednostavno, nije me napustala.
Sta sam ja njima? Ko sam ja njima? Tek ime ili nick, neko stvaran, taman koliko su i oni meni stvarni? A ipak su bili tu... Kao dobri duhovi koji se pojave iz boce onda kada su najpotrebniji.I sad su neki novi i jos vise sam srecnija
Retko zapadam u situacije kada mi je to potrebno. Kada mi je potrebno samo malo topline i saznanja da je svet, ma kako racionalan i realan bio, upravo onoliko magican koliko mu to dozvolis. Retko zapadam u situacije kada su mi potrebni spoljni izvori snage da preguram dan. Retko zapadam u situacije kada zapostavljam prijatelje.
A, ipak, oni su tu. Bas tada, kada su mi najpotrebniji. Ali, prijatelji, oni koje negujemo godinama, su ljudi od kojih ocekujemo da budu uz nas.
Ono sto, bar ja, nisam ocekivala, to je da uz mene budu ljudi u koje nisam mogla da “ulazem” onako kako sam mogla u ljude koje srecem svakodnevno.
Iako ne mogu da pomenem sve, jer zaista nisam sigurna da bi to bilo u redu bez njihove dozvole, zelim da kazem jedno veliko HVALA.
One, za koje sam sigurna da mogu, i da se nece naljutiti zbog toga, pomenucu, jer mi je neobicno stalo do toga da, bar na neki nacin, mogu da pokazem svima, koliko sjajnih, velikih, najvecih Ljudi zivi medju njima.
Dame imaju prednost.
Hvala mOwbid, pre svega na razumevanju, pravim recima u pravom trenutku. Na crtezima. Hvala ti sto si to sto jesi, sto imas snage da budes to sto jesi.Hvala na osmehu
Hvala Korvinu, na nekoliko lepih u2 porukama, na lepim mislima, muzicii.
Hvala Galateji, sto je prepoznala jedan trenutak.(samo ja znam koji).Na divnim postovima, temama, promeni u meni citavsi te.
Hvala EYI na takodje divnim postovima, IriS na duhovitost itd.
Hvala Crnoj sto je toliko hrabra.Iskrenost je retkost.
Hvala neimenovanim damama, za koje nisam sigurna da smem da ih pomenem, no, one ce se same prepoznati.
Hvala Cestici.Hvala ti sto si uvek tu.Bas veliko HVALA!
Hvala Popeye sto odrzavas ovaj forum itd.ali bas itd.
Hvala Marsu...na prejakim postovima, dobroti.
Danteu, na iskrenoscu.Taurusu na duhovitosti.Dr_Shortbus na igri
Zozefin_st na iskrenoj dobroti i budi to sto jesi.
I hvala nekom za koga sam sto posto sigurna da ne smem da je pominjem. Hvala ti sto postojis. Hvala ti na svim onim podsecanjima zbog cega je zivot to sto jeste. Hvala ti sto si brinula. Hvala ti na vremenu i trudu da pronadjes prave stvari, prave reci. Hvala ti sto si cuvala razum i realnost, snove i nadanja, i slusala sve ono sto si slusala. Hvala ti sto znas sve to sto znas. I sto si to sto jesi. I sto tvoji postupci ne odstupaju od tvojih reci. I sto si mi omogucila da shvatim koliko i zbog cega verujem, cvrsto verujem, u to u sta verujem.
Ljudi, ja stvarno ne znam cime sam vas zasluzila, ali hvala Nekoj Sili Svemira (ma kako je ko zvao) sto vas je smestila na isti prostor i u istom trenutku postojanja sa mnom. Nisam sigurna da mnogi mogu da se pohvale tolikom srecom.
Spomenula bih jos neke.
Hvala b b...prepoznace se (bez obzira sto me ne voli, volim njene postove)...Torry...Dini, da....Normi_Jeane...Zwezdici...
Joj, zaboravicu nekoga...ali ne i njega
HVALA UNICORNE NA FORUMU
p.s.molim bez komentara i da se brise ova tema koliko sutra
Hvala!
