Stranica 1 od 1
Iluzije...
Poslato: 24 Feb 2011, 00:01
od Mage
Da li ponekad sebi govorite stvari koje znate da su vrlo malo verovatne ili skoro pa nemoguće kako bi mogli da se nosite sa neizvesnosti i surovosti života? Koliko ste svesni svojih iluzija i mehanizama odbrane?
Da li zaista verujete u bolje sutra?
Poslato: 24 Feb 2011, 00:04
od Azdaja
mogu ja prEva odgovoriti..?!
nadam se da ce jednog dana neko izumeti vremeplov... ako ga niko ne izume, nadam se da cu je videti jednom sa one strane... nadam se da cu jednom prestati da se ponasam kao u ova 4 meseca i nadam se da ce nesto ubiti ovu bol... i nadam se
eto :lelemudan:
Poslato: 24 Feb 2011, 00:10
od taurus
ja sam surovo realan.
Poslato: 24 Feb 2011, 00:15
od Dirrty
^ Tako nekako, samo ne prema sebi, što je verovatno najvažnije
Poslato: 24 Feb 2011, 00:21
od Anhedonie
Moj mehanizam odbrane je neki kvazi apsurdizam. Sve mi izgleda besmisleno, od zivota do samoubistva i zivim zivot kao robot, bez emocija i osecanja. Meni je tako najlakse da objektivno sagledam problem i nadjem najbrze i najefikasnije resenje tog problema.
Losa stvar u ovom mom sistemu odbrane je to sto taj kvazi apsurdizam lako preraste u potpuni apsurdizam i onda izgubim motivaciju za sve, pa i resavanje problema, no nekako se uvek iscupam iz svega toga.
Poslato: 24 Feb 2011, 00:30
od KorvinOdAmbera
Originally posted by Anhedonie
Moj mehanizam odbrane je neki kvazi apsurdizam. Sve mi izgleda besmisleno, od zivota do samoubistva i zivim zivot kao robot, bez emocija i osecanja. Meni je tako najlakse da objektivno sagledam problem i nadjem najbrze i najefikasnije resenje tog problema.
Losa stvar u ovom mom sistemu odbrane je to sto taj kvazi apsurdizam lako preraste u potpuni apsurdizam i onda izgubim motivaciju za sve, pa i resavanje problema, no nekako se uvek iscupam iz svega toga.
Poslato: 24 Feb 2011, 01:51
od Mage
Originally posted by Anhedonie
Moj mehanizam odbrane je neki kvazi apsurdizam. Sve mi izgleda besmisleno, od zivota do samoubistva i zivim zivot kao robot, bez emocija i osecanja. Meni je tako najlakse da objektivno sagledam problem i nadjem najbrze i najefikasnije resenje tog problema.
Losa stvar u ovom mom sistemu odbrane je to sto taj kvazi apsurdizam lako preraste u potpuni apsurdizam i onda izgubim motivaciju za sve, pa i resavanje problema, no nekako se uvek iscupam iz svega toga.
Ovo me podseća na moju sestru. Problem je u tome što ne možeš živeti život bez emocija i osećanja... ako misliš da možeš, onda se zavaravaš i to je tvoja iluzija
Poslato: 24 Feb 2011, 01:58
od Madonna
e nek si mu spustio!
Poslato: 24 Feb 2011, 02:00
od blenta
Originally posted by Mage
Originally posted by Anhedonie
Moj mehanizam odbrane je neki kvazi apsurdizam. Sve mi izgleda besmisleno, od zivota do samoubistva i zivim zivot kao robot, bez emocija i osecanja. Meni je tako najlakse da objektivno sagledam problem i nadjem najbrze i najefikasnije resenje tog problema.
Losa stvar u ovom mom sistemu odbrane je to sto taj kvazi apsurdizam lako preraste u potpuni apsurdizam i onda izgubim motivaciju za sve, pa i resavanje problema, no nekako se uvek iscupam iz svega toga.
Ovo me podseća na moju sestru. Problem je u tome što ne možeš živeti život bez emocija i osećanja... ako misliš da možeš, onda se zavaravaš i to je tvoja iluzija
o da, mozemo
wir sind borg
+1
Poslato: 24 Feb 2011, 02:01
od blabla54380
Originally posted by Mage
Da li ponekad sebi govorite stvari koje znate da su vrlo malo verovatne ili skoro pa nemoguće kako bi mogli da se nosite sa neizvesnosti i surovosti života? Koliko ste svesni svojih iluzija i mehanizama odbrane?
Da li zaista verujete u bolje sutra?
pa ja sad ne znam iz ovog tvog posta jel ti pricas o nadi ili iluziji. pazi iluzija je ozbiljna stvar, kao i depresija. a mi cesto umemo da kazemo da smo u depresiji cim se rastuzimo zbog necega na par dana. govorim sebi stvari za koje znam da su malo verovatne ne bi li odrzavao nadu posto uvek verujem u bolje sutra, ali da zapadam u iluzije jok.
Poslato: 24 Feb 2011, 02:03
od Anhedonie
Ne, ne, to je samo kad naidje neki tezi problem, kad se problem resi vracam se u emocionalni rezim. Samo mi treba vremena da se oporavim i da se emocije "vrate".
Tako je meni najprirodnije, tako sam radio bez razmisljanja tipa "a sta sad da radim?" vec sam skroz instinktivno, a kasnije sam razmisljao dosta o tome i zakljucio ono iznad.
Poslato: 24 Feb 2011, 02:14
od KorvinOdAmbera
Originally posted by Null
e nek si mu spustio!
ont:
Nekako me podseća ta iluzija na onu priču o filterima u Autostoperskom Daglasa Adamsa. Tj. da svi mi imamo ugrađene filtere i kada ne bi postojali ti filteri o svetu oko nas, i da odjednom primimo sva saznanja i iskreno ih osetimo kakav je svet oko nas, da bi nas to, ono, uništilo. Zato svi ljudi imaju te neke iluzije...
Ja mislim da taj neki apsurdizam koji me obuzme je savršeno dobar i divan, jer pomaže mi da objektivno sagledam problem, i izvučem se iz govana i učinim pravu stvar...
Ali kao i u svakoj strategiji i tu postoje i rizici, a to je kada te obuzme apatija i besmisao i blokira te, te ne možeš da se pomeriš da učiniš pozitivni pomak.
E to je neka stvar protiv koje se borim. I moj lični rizik.
A hladna perspektiva nad stvarima je zapravo odlična i jako korisna.
Poslato: 24 Feb 2011, 02:24
od Glasnik
Prvo da kažem da me Anhe-ov post baš rastužio nekako...
Šta znam...
Zatim, on topic:
Ja sam nepopravljivi optimista. Zašto? Nemam pojma. Takav sam karakter.
Kod mene je čaša uvek polu puna i te fore.
Verujem u bolje sutra, verujem da mogu to bolje sutra da napravim za sebe. Verujem da se ti dosta pitaš po pitanju tog sutra. Verujem da dobro privlači dobro i da na taj način možeš sebi da otvoriš mnoga vrata.
I mislim da ovo nema veze s iluzijama ili nekom vrstom laganja sebe.
Poslato: 24 Feb 2011, 02:34
od KorvinOdAmbera
@anhe: Prestani da pišeš postove, rastužuješ ljude.
Poslato: 24 Feb 2011, 02:38
od Glasnik
Originally posted by KorvinOdAmbera
@anhe: Prestani da pišeš postove, rastužuješ ljude.
Poslato: 24 Feb 2011, 03:21
od str00ja
Originally posted by Mage
Da li ponekad sebi govorite stvari koje znate da su vrlo malo verovatne ili skoro pa nemoguće kako bi mogli da se nosite sa neizvesnosti i surovosti života?
Da, stalno sebi govorim takve stvari i ubeđujem se u njih. I da ne poveruješ koliko one samim tim postaju verovatnije i izvesnije, do te mere da se većina njih na ovaj ili onaj način ostvare.
Ja sam zakleti subjektivista i optimista. I niko me neće uveriti da je život onakav kakav jeste, jer nije. Život je onakav kakvim ga JA doživljavam, zamišljam i ubedim se da je takav, i to je mač sa jednom oštricom. To nije samo autosugestija ili stav, to je kompletno stanje uma, i ja to ne mogu da objasnim nekome ko nije to bar nekad iskusio i postupao u skladu sa tim.
Originally posted by Mage
Koliko ste svesni svojih iluzija i mehanizama odbrane?
Ako je ovo moje gore iluzija (a ja mislim da nije), onda sam je uglavnom svestan, i stvarno ne bih da ispadnem iz tog tripa. Mada, termini "iluzija" i "mehanizam odbrane" mi zvuče kao da impliciraju da su te nazovi tehnike kojima se neko koristi u životu nekako obmanjujuće i nelegitimne. Šta fali imati neki svoj razvijen i potvrđen sistem po kome lakše funkcionišemo i svakodnevno i uopšte u životu?
Originally posted by Mage
Da li zaista verujete u bolje sutra?
Naravno da verujem. Zapravo, ne mogu ja da čvrsto budem ubeđen u dobrobit nečega za šta nemam blage predstave kako će ispasti i izgledati, posebno ako se uzmu obzir neplanirane okolnosti koje ne zaivse od mene. Ali mogu da se trudim i stavim znak + ispred sabiraka s kojima operišem.
Nije mi jasno kako ljudi ne shvataju da je ista količina energije potrebna da padneš u "depresiju" i loš trip da će da te snađe opšti bedak, kolika i da se uspraviš i uđeš u matricu da ćeš uspeti da pozitivno deluješ na ono što je do tebe, i da će samim tim sve biti ok, a da će te za u onome što od sebe ne zavisi poslužiti sreća, što se, uveren sam, stiče vremenom, ispravnim izborima, postupicma i trudom.
Svakako mogu da verujem da ću na osnovu dosadašnjeg iskustva i moga gore napisanog moći da se suočim sa budućnošću kakva god ona bila, i iznađem najbolje zaključke i rešenja, te na kraju moći da sednem i kažem da sam zadovoljan i da mi je super.
Ako bi se sve ovo zvalo optimizam, onda je on svakako jedan kontinuum. Znači, tu nema mesta za obustavljanje prilikom prvog fejlovanja. Kažem, možda sam ja u jednoj ogromnoj zabludi i iluziji, i možda mene nije strefilo dovoljno nedaća u životu koje bi me naterale da promenim svoj pogled na njega, ali sam u tom kontinuumu u kome uspeh ili neuspeh u nečemu konkretnom ne mogu da sagledam izolovano i pojedinačno, sve je to jedan veliki krug i celina, koja kod mene nosi ovaj smajlić
.
edit: Glasnik me preteče
Baš to, dobro privlači dobro, i čaša je do pola puna
(izvinjavam se na izlivanjima mozga)
Poslato: 24 Feb 2011, 04:02
od blabla54380
strujo jel ides ti u srednju skolu?
Poslato: 24 Feb 2011, 07:04
od nsc
Poslato: 24 Feb 2011, 08:31
od Mars
Baš swatki odgowori.
Poslato: 24 Feb 2011, 08:42
od PlasticBrain
Poslato: 24 Feb 2011, 09:48
od Dina
Originally posted by str00ja
Originally posted by Mage
Da li ponekad sebi govorite stvari koje znate da su vrlo malo verovatne ili skoro pa nemoguće kako bi mogli da se nosite sa neizvesnosti i surovosti života?
Da, stalno sebi govorim takve stvari i ubeđujem se u njih. I da ne poveruješ koliko one samim tim postaju verovatnije i izvesnije, do te mere da se većina njih na ovaj ili onaj način ostvare.
Ja sam zakleti subjektivista i optimista. I niko me neće uveriti da je život onakav kakav jeste, jer nije. Život je onakav kakvim ga JA doživljavam, zamišljam i ubedim se da je takav, i to je mač sa jednom oštricom. To nije samo autosugestija ili stav, to je kompletno stanje uma, i ja to ne mogu da objasnim nekome ko nije to bar nekad iskusio i postupao u skladu sa tim.
...
Ovo je odlicno receno
Svet je onakav kakav smo mi odabrali da ga vidimo. Stoga ako neko ide mracan na posao, pun besa i ogorcenja prema nepravednom svetu i ljudima koji ga ugrozavaju, sasvim je verovatno da ce mu drugi ljudi uzvracati na isti nacin sto ce jos pojacavati sliku nepravednog sveta... Ne znaci da ne postoji i nesto objektivno, ali mi smo svakako kreatori svog zivota i sveta i ono sto mi mislimo i odlucimo i kako se postavljamo je presudno kakav je taj svet za nas.
U tom smislu ja nekako nemam potrebe da stvaram iluzije o necem neostvarivom jer mislim da je sve na neki nacin ostvarivo. Ja sam vec ostvarivala neke stvari za koje su ljudi govorili da su nemoguce, da sam nerealna, a glavni razlog je sto sam ja verovala da su moguce. Tako isto verujem i za buducnost, ako mi ciljevi budu dovoljno jasni, dovoljno angazovanja za njih, reagovanje u pravom trenutku, ostvarice se. Inace na nekom nivou ja ne volim zavaravanja i moze se i za mene reci da sam surovo realna sto je mozda na prvi pogled u kontradikciji sa ovim sto sam rekla. Ali za mene nije, ja prvo postavim stvari, znaci bez obzira na moju subjektivnost reke nece krenuti uzvodno ili planine nece postati doline. Ako uracunam taj tok reke i krenem da plivam ili uzvodno polako ili nizvodno sa svracanjem u neka mesta dokle mogu da stignem. Ili planina je neosvojiva ako krenem da se pentram neprestano, ali ako se odmaram, koristim pretpostavimo neke kucice ili sklonista koja su ljudi postavili ima realne sanse da stignem do vrha. Tako nekako ja kombinujem - prvo realna situacija, takva i takva, a onda ide postavljeni cilj, taj vrh planine koji iz te tacke izgleda nerealno ali na poslednjem odmoristu ce vec delovati mnogo realnije...
Poslato: 24 Feb 2011, 12:24
od unic0rn
Originally posted by Mage
Da li ponekad sebi govorite stvari koje znate da su vrlo malo verovatne ili skoro pa nemoguće kako bi mogli da se nosite sa neizvesnosti i surovosti života? Koliko ste svesni svojih iluzija i mehanizama odbrane?
Da li zaista verujete u bolje sutra?
Dina je rekla super poentu: dok god postoji nacin da gazis i utices dakle smanjujes neizvesnost i surovost zivota nema mesta za mehanizme odbrane.
sto se drugog pitanja tice, ne bi trebalo da neko moze da odgovori generalno na to pitanje.
ne, neverujem u bolje sutra u srbistanu (i mnogim drugim mestima prim. au.) ali da za neke druga pitanja.
Poslato: 24 Feb 2011, 12:27
od acid drop
Originally posted by KorvinOdAmbera
Originally posted by Anhedonie
Moj mehanizam odbrane je neki kvazi apsurdizam. Sve mi izgleda besmisleno, od zivota do samoubistva i zivim zivot kao robot, bez emocija i osecanja. Meni je tako najlakse da objektivno sagledam problem i nadjem najbrze i najefikasnije resenje tog problema.
Losa stvar u ovom mom sistemu odbrane je to sto taj kvazi apsurdizam lako preraste u potpuni apsurdizam i onda izgubim motivaciju za sve, pa i resavanje problema, no nekako se uvek iscupam iz svega toga.
+ ja = tri Mersoa na forumu
Poslato: 24 Feb 2011, 13:19
od Galateja
Plašim se iluzija. Nekako mi bezveze da ubeđujem sebe kako Deda Mraz postoji. Sa druge strane nekad je dobro kazati sebi 'možda postoji' sve dok nas iluzije guraju napred.
Poslato: 24 Feb 2011, 14:55
od Kittrie
zivim u iluzornom svetu gde ovo moje stvoreno danas realna stvar.
a buduci kako zivim ovaj zivot, verovatno sam najveci pritajeni optimista kog poznajem.
ali potencijalni pocetak i nastavak stvari na koje ne mogu uticati
a mogu se nepovratno, pogubno zavrsiti (bolest, smrt..) u principu ne procesujem svesno,
odmah zabacim u podsvest.
{nije ni cudo kad sam se jednom vratila sa groblja (nikad ne idemo tamo)
i ja se prosvrzjaka opusteno ujutru, a uvece sam dobila jake tikove
(NIKAD nisam imala tikove) koji su trajali 2 nedelje i morala sam da posetim docu.}
inace sam veoma realna, i sve vise i vise se trudim da sto brze
i sto razumnije sagledam situacije, sebe i druge, resim , naucim i idem dalje.
a i te stvari koje samo presaltaju svest
i nasade se u podsvesti pa me prozdiru iznutra..
ma i njih sam svesna, cim pricam o istim,
samo biram da se ne bavim time do momenta kad cu MORATI da se bavim istim.
a to ne mogu da zamislim.
Poslato: 24 Feb 2011, 15:55
od KorvinOdAmbera
Originally posted by acid drop
+ ja = tri Mersoa na forumu
Zaboravila si na blentu: četiri.
All your base are belong to us.
Poslato: 24 Feb 2011, 16:01
od str00ja
Originally posted by Sprinter
strujo jel ides ti u srednju skolu?
ne
ali sad u junu mi je prijemni za upis u srednju, moram što bolje da ga uradim, i da smislim u koju ću
Poslato: 28 Mar 2011, 20:38
od Andrija87
Ja zaista verujem u bolje sutra...
Moja unutrasnja lomljenja su neverovatna...padam,ustajem,ali gledam da se ne okrecem...
I da nema te iluzije,malo carolije,mislim da bi mi bilo mnogo teze..
