Stranica 1 od 4
Kada ste shvatili da niste više dete?
Poslato: 20 Feb 2011, 20:37
od Galateja
Na ulici i pijaci mi se obraćaju sa 'gospođo'. Za malodobne prosijake sam ranije bila 'seka', sad sam 'teta'. Ljudi me pitaju gde radim ne uzevši u obzir da sam možda student. Ne bojim se više mraka. Naučila sam da kuvam. No, sve to je samo spoljna manifestacija. Iznutra osećam da dete pulsira u meni (a nisam trudna :d). Ne želi da ode čineći od mene infantilnu odraslu osobu. Vezujem se za žene sa jakim materinskim instinktom. Kada bih mogla da biram između žene sa majčinskom aurom koja mi je osrednje privlačna i neke mlađahne lepotice, za vezu bih odabrala onu koja će u meni videti dete.
Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?
Poslato: 20 Feb 2011, 20:38
od loreenche
ali, ja sam još uvek dete
Poslato: 20 Feb 2011, 20:46
od crni90
1. Period detinjstva
2. Period puberteta
3. Period zrelog doba
U uvodnom postu se aludira da postoje samo dva perioda:
1. Detinjstvo
2. Odraslo doba
Shvatio sam da vise nisam dete kada sam napunio 15 godina. Sa 17,5 su poceli da mi persiraju (recimo u posti) a u kuci sam tretiran kao 100% ravnopravan. Dakle sa 17-18 godina
sa druge strane, meni su tek na kraju 2009. godine poceli da rastu oni prvi odvratni paperjasti brkovi i brada. vecina mojih vrsnjaka je u osmom ili prvom srednje imala tu mahovinu, a u drugom šmirglu
Poslato: 20 Feb 2011, 20:47
od Speculum Columbae
Imam dete u sebi, ko ga nema ne može da bude srećan. Umem da stanem, da se poigram i tepam i i vidim svet vedro.
Nisam, sa druge strane infantilan i ne volim ljude koji jesu. Smatram da slabe duh, uništavaju moje vreme i razbijaju nervne formacije i hemoglobin.
Vrlo sam mlada osoba, ali sam daleko od deteta.
Poslato: 20 Feb 2011, 20:48
od crni90
ima i ono doziranje lekova
za odrasle i za decu
Originally posted by Dante
Imam dete u sebi
cestitam
Poslato: 20 Feb 2011, 20:50
od acid drop
kad sam shvatila da nepovratno starim. svakim uzdahom.
Poslato: 20 Feb 2011, 20:58
od Madonna
prvo sam se smorio kad sam osetio da sam izgubio ono nešto što je potrebno da bih seo i igrao se (magije, lego kockama, barbikama
)
to je bio baš bedak.
ali mislim da nism izgubio inner child, ali u formi neke naivnosti, čistoće
ma. i jesam i nisam, kako kad, kako s kim, zavisi od odnosa do odnosa
Poslato: 20 Feb 2011, 20:59
od KorvinOdAmbera
Shvatiš da nisi dete onda kada konačno živiš činjenicu da niko neće biti tu da te spasava nego sam sve moraš da radiš.
Poslato: 20 Feb 2011, 20:59
od Anhedonie
jos nisam
Poslato: 20 Feb 2011, 20:59
od Blady
Imam dete u sebi..
Odrasla sam, doduse mozda ne toliko koliko bi trebala, ali je meni i ovo ok..
A starim, to je neminovno
(bar fizicki :/ )
Ne zelim da imam takve uloge prema partneru, ali ako bi se odlucila, to bi bila majka.. valjda
Poslato: 20 Feb 2011, 21:01
od acid drop
pola foruma trudno.
konačno vas neko otreso do kraja.
Poslato: 20 Feb 2011, 21:06
od IriS
Originally posted by Galateja
Na ulici i pijaci mi se obraćaju sa 'gospođo'. Za malodobne prosijake sam ranije bila 'seka', sad sam 'teta'. Ljudi me pitaju gde radim ne uzevši u obzir da sam možda student. Ne bojim se više mraka. Naučila sam da kuvam. No, sve to je samo spoljna manifestacija. Iznutra osećam da dete pulsira u meni (a nisam trudna :d). Ne želi da ode čineći od mene infantilnu odraslu osobu. Vezujem se za žene sa jakim materinskim instinktom. Kada bih mogla da biram između žene sa majčinskom aurom koja mi je osrednje privlačna i neke mlađahne lepotice, za vezu bih odabrala onu koja će u meni videti dete.
Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?
meni se svi obraćaju sa devojčice, ti na ulici. preko telefona mi se obraćaju sa gospođo (
).
imam dete u sebi, trudna sam
šala mala pošalica
dakle, imam dete u sebi, jedno divno dete koje mnogo volim. čak mislim da mi je to omiljeni deo mene.
infantilna umem da budem sa onima sa kojima sam opuštena, a takvih je vrlo malo.
o ovoj tematici najviše razmišljam kad vidim u ŠTA se pretvaraju moji vršnjaci. ja to nikad nisam želela da postanem i nikad neću. lepo je biti ozbiljan u ozbiljnim situacijama, ali brate sestro, ništa bez dobrog humora ili crnog humora. ništa bez dosta svakodnevnog smeha... a oni koji su "odrasli" to ne smeju da puštaju iz sebe, jer to "ne ide".
volim svoje prijatelje koji su više neozbiljni nego ozbiljni, zanimljiviji su.
a za partnera/ku mogu da budem sve što mu/joj je potrebno... u zavisnosti od situacije.
Poslato: 20 Feb 2011, 21:11
od Kittrie
uf ne znam..
sigurno da to jos nisam u potpunosti shvatila i prihvatila da nisam dete..
u mnogi situacijama se postavljam i ponasam tako,
kmecim, zajebavam, manipulisem, pravim dramu i svasta kad mi je dosadno- jer je to za mene igra
i stalno se nesto igram.
em volim ja, a vole i drugi (ok nekad preteram, sry
).
a opet sigurno da sam solidno zrela za svoje godine
a stavovi i misljenja su mi mozda i ispred mojih godina,
kazu mi cesto i da zvucim starije (kad me citaju/slusaju)-
te menifestacije su maniri savrseno odrasle osobe.
idem tako..malo u extreme.
edit: inace, od pre godinu dana, kako mi je opet dosta porasla kosa,
i dobila koju kilu, valjda izgledam mladje (tako su mi i neki moji rekli),
pa mi nesto manje i persiraju, i cesto mi traze licnu k. pri kupovini alkohola itd.
sto bi drugarica koja me nije videla 2 god, pa se videle letos rekla:
"ti sa svakom godinom sve mladja i mladja."
Poslato: 20 Feb 2011, 21:14
od Kittrie
^ uf al sam divna, no sam krasna.
Poslato: 20 Feb 2011, 21:21
od Glasnik
Ne želim da prestanem da budem dete.
Sećam se kad mi je prvi put jedno dete dotrčalo i reklo: ''Čiko, čiko...'' a ja
Time passes by...
Poslato: 20 Feb 2011, 21:38
od elektron84
Nadam se da cu zadrzati u sebi do kraja zivota ono nesto detinjasto.
A prestala sam da budem dete kada sam izgubila korak sa svojim vrsnjacima. Negde pocetak srednje. Prosto su ih zabavljale neke stvari koje meni vise nisu bile zabavne. Imam osecaj da me neko katapultirao u buducnost.
A, dobro...nije tako strasno.
Nadam se da me partnerka nece gledati ni kao dete ni kao majku. Niti ja nju. To mi malo cudno zvuci.
Poslato: 20 Feb 2011, 21:42
od Blady
Originally posted by acid drop
pola foruma trudno.
konačno vas neko otreso do kraja.
Poslato: 20 Feb 2011, 21:44
od elektron84
Ne ruku na dete! Ccc...
Poslato: 20 Feb 2011, 21:44
od Galateja
Originally posted by elektron84
Nadam se da me partnerka nece gledati ni kao dete ni kao majku. Niti ja nju. To mi malo cudno zvuci.
Nisam mislila bukvalno, već više kao princip:
Majka - pokroviteljski odnos, zaštitnica, bezuslovno voli...
Dete - prepuštanje, egocentričnost na momente, osećaj nesnađenosti...
Poslato: 20 Feb 2011, 21:45
od crni90
Originally posted by Glasnik88
Ne želim da prestanem da budem dete.
Sećam se kad mi je prvi put jedno dete dotrčalo i reklo: ''Čiko, čiko...'' a ja
Time passes by...
ciko, ciko! je l' sav ovaj 'lebac tvoj?
meni je pre neki dan jedno cigance sto prosi, od cirka 7 godina, reklo: bato, bato
vise licim na ciku nego na batu. barem ja tako mislim
Poslato: 20 Feb 2011, 21:46
od elektron84
Ja sam vise za princip ravnopravnosti
Brat-sestra ( ne bukvalno
)
Poslato: 20 Feb 2011, 21:46
od Blady
Poslato: 20 Feb 2011, 21:56
od bas bleu
prvo, mene uzasno pocinju da brinu шутови ispovedno-ozbiljni postovi, svaki put se strecnem.
a sto se tice teme, nemam to veselo, nevino, razigrano dete u sebi vec pogubljenu, nesnadjenu tinejdzerku bez sisa koja bi da bude morisi (tako da se bezsisje u stvari tu sjajno uklapa). a the grown up bit foliram ko velika, sve u dd cup stilu.
Poslato: 20 Feb 2011, 22:03
od Galateja
Originally posted by bas bleu
a sto se tice teme, nemam to veselo, nevino, razigrano dete u sebi vec pogubljenu, nesnadjenu tinejdzerku bez sisa koja bi da bude morisi (tako da se bezsisje u stvari tu sjajno uklapa).
Poslato: 20 Feb 2011, 22:05
od Speculum Columbae
Originally posted by bas bleu
шутови
It gives just the right touch
Poslato: 20 Feb 2011, 22:05
od KorvinOdAmbera
Ako ćemo već o tome kako vreme prolazi
sećam se kao da sam juče izvadio malu neuglednu lopticu mesa iz bolnice (bratić).
Ovaj septembar treba da krene u školu,
a ja hoću da se upucam kako je vreme brzo prošlo.
Poslato: 20 Feb 2011, 22:05
od blenta
Originally posted by KorvinOdAmbera
Shvatiš da nisi dete onda kada konačno živiš činjenicu da niko neće biti tu da te spasava nego sam sve moraš da radiš.
sa 6 i po godina
Poslato: 20 Feb 2011, 22:07
od KorvinOdAmbera
Originally posted by blenta
Originally posted by KorvinOdAmbera
Shvatiš da nisi dete onda kada konačno živiš činjenicu da niko neće biti tu da te spasava nego sam sve moraš da radiš.
sa 6 i po godina
Ti neko napredno dete....
Poslato: 20 Feb 2011, 22:08
od Hys.
Originally posted by Galateja
Da li vi imate dete u sebi? Da li se katkad ponašate infantilno? Kad ste shvatili da ste odrasli? Da li, uopšte, razmišljate o ovoj tematici? Da li ste vi za partnera i prijatelje 'dete' ili ste 'otac i majka'?
Ja sam izgleda zauvek ostala ono sto sam i na samom pocetku bila-starmalo dete.
