Fantaziranje o vlastitoj smrti (ili o vlastitom samoubistvu)
Poslato: 24 Jan 2011, 15:56
od Orlando the Lady
Inspirisano temom o samoubistvu, i upravo zavrsenim razgovorom.
Odakle krecu te price? Ako fantazirate o tome, zbog cega to cinite?
Imam prijateljicu koja voli da prica o tone na koji bi nacin izvrsila samoubistvo vise nego hleba da jede. Sa druge strane, uverena je (!) da nece ziveti vise od 40 godina, pa vrlo rado nagadja kako ce tacno i od cega da umre.
I evo, sad smo zavrsile razgovor na temu ,,izgladnjivanje do smrti: da ili ne", i mislim da sam je ostavila presrecnu.
Ja nemam mnogo sluha za takve povode za pricu, ali zelim da razumem porive zbog kojih neko zaokuplja sebe temom sopstvenog kraja.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:02
od Evdokija
ja sam cele prosle god skoro svaki put kad udjem u gsp imala neki trip da cemo da se sudarimo i onako u slow motion-u vidim sebe kako udaram glavom o sipku i kako se razbija staklo i zabijaju se delici istog u mene.
ono u nekoj teenage fazi sam razmisljala o samoubistvu ali ko nije..
a sad sam u fazonu da bih volela da zivim 120 god i ne razmisljam o smrti. plasim se jedino smrti svojih bliznjih.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:02
od neny
Po pravilu se desava kada imamo problem koji vidimo kao neresiv.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:03
od Orlando the Lady
Ja imam taj trip na Savskom mostu. Sa sve propadanjem .
Poslato: 24 Jan 2011, 16:03
od acid drop
i ovaj sa mog avatara je bio opsednut smrću i bio uveren da neće doživeti više od 25 ili tako nešto.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:04
od Mars
Ne fantaziram, nisam zaokupljen time kao što kažeš, ali planiram da im ostavim jasne instrukcije šta da rade u slučaju iznenadne smrti...čisto da ne bih morao da ustajem iz groba da se ispovraćam ako naprave neki cirkus od toga.
Mislim...imaju moji stila i sve, al imam osnova da verujem da bi u tom šoku i bolu prepustili tako neke odluke drugim ljudima...i onda mi osvane sutra spomenik tipa "Mars čita knjigu"...samo da se ubiješ (literari spiking...) Umrlica isto, pa pričali smo o tome već. Prvo lice u tekstu, fotka moj najširi mogući kez....
Inače ne pričam o tome, na samoubistvo ne pomišljam...
A u vezi izgladnjivanja do smrti...čitao sam zapise Francuskinje koja se u stanu samoubila nejedenjem...kao - katolkinja, ne sme da izvrši neko od klasičlnih samoubistava ALI može to..našla rupu u zakonu. Gladovanjem. POT-RES-NO. Sve do zadnjeg dana, sve zapisivala.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:04
od Wilhelmina
Krecu iz glave. A nekako mi je normalno da ljudi razmisljaju o sopstvenoj smrti. Stavise, meni je nekoliko puta palo na pamet da zapisem nekoliko sitnica vezane za moju sahranu, ako kojim slucajem neplanirano otegnem papke (tipa da ni po koju cenu ne dolazi u obzir krst nad glavom, posebno ne beli, kao ni beli kovceg, ni doniranje organa, ni popovsko zapomaganje, ni pisanija po spomeniku i takve tehnikalije).
Nemam obicaj da fantaziram o mogucnostima za samoubistvo (ako bi vec dotle doslo, odradila bih to na najpickastiji moguci nacin - pilulama), ali sam vremenom postala svesna da nikada i nigde nisam u potpunosti zasticena i bezbedna. Ko moze da garantuje da mi se zgrada nece srusiti na glavu dok ovo pisem?
i ovaj sa mog avatara je bio opsednut smrću i bio uveren da neće doživeti više od 25 ili tako nešto.
taj sa tvog avatara je bio bolestan covek jos umjetnik, pa kad se spoji to sve i kad ga pritisnu zivotni problemi, zna se uglavnom sta sledi.. :ne_mogu_sad_da_nadjem_onog_smajlija_sto_se_obesio:
Krecu iz glave. A nekako mi je normalno da ljudi razmisljaju o sopstvenoj smrti.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:11
od unic0rn
Nekako mi je besciljno baviti se time; nema nichega shto mozhe da se izmozga kao krajnji rezultat. Kad se desi desice se; nemam trip "kako li ce svet bez mene" ... Malcice mi je to sve i egocentricno kad razmislim.
A ovo sto Mars kaze - mozes da ostavis i najdetaljniji opis na svetu opet ce to biti uradjeno onako kako se to ochekuje da bude. Sem ukoliko nemas mnogo srece da oni koji ostanu posle ne pate od tog sindroma sta ce ljudi da misle.
i ovaj sa mog avatara je bio opsednut smrću i bio uveren da neće doživeti više od 25 ili tako nešto.
taj sa tvog avatara je bio bolestan covek jos umjetnik, pa kad se spoji to sve i kad ga pritisnu zivotni problemi, zna se uglavnom sta sledi.. :ne_mogu_sad_da_nadjem_onog_smajlija_sto_se_obesio:
jeste, ali niko nije imao pojma šta se dešava sa njim i niko ga nije ozbiljno shvatao. mislili su.. svi ti tekstovi... to je samo umetnost. bla bla
možda je orlandina prijateljica u problemu.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:14
od HARP
Ej, puno se ovde u poslednje vreme priča o samoubistvu... chill uot guys!
Keva nam je uvek govorila da problemi koji su rešivi, rešiće se, oni koji nisu neće se rešiti i zato nema potrebe kukati. Vreme kukanja zameniš za nalaženje rešenja ili načina da se ide dalje...
A ovo sto Mars kaze - mozes da ostavis i najdetaljniji opis na svetu opet ce to biti uradjeno onako kako se to ochekuje da bude. Sem ukoliko nemas mnogo srece da oni koji ostanu posle ne pate od tog sindroma sta ce ljudi da misle.
Zapretis im da ces da ih uhodis po snovima ne bude li bas onako kako si ti isplanirao.
Poslato: 24 Jan 2011, 16:15
od Blady
Zasto bi se ocekivalo?
Bice uradjeno jednostavno tako.
A ovo sto Mars kaze - mozes da ostavis i najdetaljniji opis na svetu opet ce to biti uradjeno onako kako se to ochekuje da bude. Sem ukoliko nemas mnogo srece da oni koji ostanu posle ne pate od tog sindroma sta ce ljudi da misle.
Ovako nekako sve to vidim za sebe... (sarana od 3 i 20)
''
Poslato: 24 Jan 2011, 16:21
od colorado
Ne razmisljam puno o tome, ne bih se ubio.. za sad.. ali mislim da mi ne bi preterano ni smetalo da poginem na brzaka. To me cak cesce stize kad mi je lepo nego kad sam nesto skenjan, tipa - nece mi nikad biti bolje nego sad. haha
i ovaj sa mog avatara je bio opsednut smrću i bio uveren da neće doživeti više od 25 ili tako nešto.
taj sa tvog avatara je bio bolestan covek jos umjetnik, pa kad se spoji to sve i kad ga pritisnu zivotni problemi, zna se uglavnom sta sledi.. :ne_mogu_sad_da_nadjem_onog_smajlija_sto_se_obesio:
jeste, ali niko nije imao pojma šta se dešava sa njim i niko ga nije ozbiljno shvatao. mislili su.. svi ti tekstovi... to je samo umetnost. bla bla
možda je orlandina prijateljica u problemu.
to je vec druga tema..mozda jeste devojka u problemu.
pre par meseci se ubila drugarica moga druga i ja sam bila besna na njega(na to drustvo) kako to oni nisu mogli da predvide, da pomognu da se to ne desi, da sprece preventivno.. ali ok, druga tema..
Poslato: 24 Jan 2011, 16:22
od Zonche!
I ja iz nekog razloga imam trip da necu dogurati preko cetrdesete, ne znam zasto, ali ne bih se ubio niti preterano razmisljam na tu temu.
i ovaj sa mog avatara je bio opsednut smrću i bio uveren da neće doživeti više od 25 ili tako nešto.
taj sa tvog avatara je bio bolestan covek jos umjetnik, pa kad se spoji to sve i kad ga pritisnu zivotni problemi, zna se uglavnom sta sledi.. :ne_mogu_sad_da_nadjem_onog_smajlija_sto_se_obesio:
jeste, ali niko nije imao pojma šta se dešava sa njim i niko ga nije ozbiljno shvatao. mislili su.. svi ti tekstovi... to je samo umetnost. bla bla
možda je orlandina prijateljica u problemu.
to je vec druga tema..mozda jeste devojka u problemu.
pre par meseci se ubila drugarica moga druga i ja sam bila besna na njega(na to drustvo) kako to oni nisu mogli da predvide, da pomognu da se to ne desi, da sprece preventivno.. ali ok, druga tema..
Mislim da ta njena drugarica fantazira
ONT: A to za godine, nije nista neobicno... ni ja ne kontam da zivim sto godina
Poslato: 24 Jan 2011, 16:45
od HARP
Nikada nećemo znati pravi razlog. Troje iz osnovne škole se ubilo, jedna je rodila dete pa se obesila, drugi je otišao u šumu i tamo se obesio, jedan poznanik je stalno govorio da ne može da podnese život koji vodi i da treba da uradi nešto sa sobom, otrovao se...
U svakom slučaju je bolje biti živ
Uvek se nasmejem na komentar iz jednog filma kada lik zamišlja svoje samoubistvo:
Sutra će biti na vestima "Muskarac 25 godina juče je iz neobjašnjivih razloga oduzeo sebi život tako što je popio veću količinu lekova, vreme sutra: sunčano i toplo, temperatura 28°C, uživajte u lepom danu i ostanite uz nas"
to je vec druga tema..mozda jeste devojka u problemu.
Pa, ima koksaki, sto moze da bude problem, u smislu... duzine zivotnog veka, je li.
A ovako nije u problemu, osim onog bipolarnog problema. Sklona sam da pripisem zanos koji nastaje u zivom razgovoru o smrti upravo tome.
Iza nje stoji jedan pokusaj samoubistva (prekomeran zivotni bol/ gubitak), ali ne mislim da ce se ubiti. Mislim da to prevazilazi opsesivnim prirovedanjem smrti.
Pa, ima koksaki, sto moze da bude problem, u smislu... duzine zivotnog veka, je li.
Ako ga lezi, nece biti nikakav problem. Problemi nastaju kada ljudi ne znaju da ga uopste imaju, te se razmasu razni itisi i angine.
Iza nje stoji jedan pokusaj samoubistva (prekomeran zivotni bol/ gubitak), ali ne mislim da ce se ubiti. Mislim da to prevazilazi opsesivnim prirovedanjem smrti.
Eto, dade ti sama sebi odgovor na pocetno pitanje. Sta ti je zena....
Poslato: 24 Jan 2011, 18:08
od Torry
ja razumem zasto se neko odluci na samoubistvo i ne bih osudjivala i pricala da su kukavice
ont: zao mi jedino sto ne mogu da gledam svoju sahranu....kad za to dodje vreme
Poslato: 24 Jan 2011, 18:13
od CokoladnaBananica
ja vise fantaziram o sahrani, oplakivanju itd. Sam cin samoubistva/smrti nekako u tim fantazijama bude kratak uvodni dio.
Al' zato tacno mogu da ih sve zamislim, od momenta kad cuju (svi ponaosob), do agonije i histerije kad se kovceg spusta u zemlju.
Mis'im, umrijecu vjerujuci da ce moja smrt da potrese ljude oko mene. A mozda bas nece.
Poslato: 24 Jan 2011, 18:18
od mili86
I ja vise razmisljam o sahrani... trenutno podstreknut stihom Mike Antica biram pesmu koju ce muzikanti svirati
Poslato: 24 Jan 2011, 18:20
od *deni*
Ne razmišljam o tome.
Ako ikad odlučim da se ubijem, to ću učiniti brzo i to pucnjem iz pištolja sebi u glavu, a prethodno ću ostaviti oproštajno pismo lakonskog sadržaja :
'' `ajd, zdravo ! ''
Inače, ne zameram samoubicama i ne mislim da su nužno kukavice.
Ima ljudi koji su takvi, slabi, nesposobni i nespremni da se uhvate u koštac sa životom i koji ne žele da žive.
U tim slučajevima, samoubistvo je, po meni, sasvim legitiman izbor.
Što očekivati od nekog da živi, ako to više ne želi ?
Poslato: 24 Jan 2011, 18:27
od Mars
Ako bih se nekad i odlučiio na taj korak, prvo bih pre toga pobio sve one kojima bi taj moj odlazak bio tragedija.
Poslato: 24 Jan 2011, 18:30
od *deni*
Ma, bio bi im tragedija mesec, dva, godinu dana i onda bi se navikli da te nema.
Ko voli da živi, sve preboli.
Poslato: 24 Jan 2011, 18:31
od Darling
Nikada mi nije palo na pamet da se ubijem, niti ce.
Nekada davno mi se desavalo da sanjam svoju sahranu ili da sanjam kako padam, zatim i da je mrak svuda i da je krenuo neki Tornado, da nekoliko nas seda u kola i bezi, a puta nigde.... Posle toga mi se desavalo da ne spavam, a da vidim opet svoju sahranu i bas sam bila u losem tripu zbog toga. Nasla sam nacin da izbacim bubice iz glave, neki ljudi to ne umeju ili ne mogu, ima nas raznih.
Poslato: 24 Jan 2011, 18:41
od *deni*
Nikad ne znaš kad može da ti kvrcne nešto unutar lobanje... Eto, jedan delija iz moje rodne varoši, oženio se pre mesec dana, bila lepa svadba, dete na putu... I tako, on jedno jutro kao i obično krenuo na posao, tj. rekao da ide na posao, a zapravo otišao na tavan i obesio se.
Niko nije ni znao, dok nisu zvali sa posla da pitaju zašto nije došao da radi.
Kad oni na tavan, a on visi.
(sarana od 3 i 20)
