- 07 Sep 2010, 23:57
#1969738
Pisao sam u dahu, kako sam se prisećao tog događaja. Postoji i epilog, o kom ne bih sada. Poenta je da sam, vođen gomilom ok iskustava (u smislu da me niko nije iskoristio, ili mi naudio) mislio da je ok ispoštovati ovog dečka koji me je pozvao na piće. Imao sam neki osećaj da sve nije kako treba ali mi ni u ludilu nije padalo na pamet da će se desiti šta se desilo. Menjali su pogrdna imena stačmo, drali su se dosta, tako da je ovo sve pisano po sećanju na događaj koji se zbio pre 5 godina. Derpe, pederčino. fegetu, sve su koristili. Aman ljudi, popio sam i šamar i pištolj na slepoočnicu, mislite da sam u tim okolnostima imao prostora da razmišljam racionalno? Znajući koliko sam impulsivan zahvalan sam sebi što sam u većini slučajeva odćutao. Enivej, video sam ih još jednom, sreli su me na ulici. Tu se umešalo još nekoliko osoba, u moju odbranu, ne bih sada da uplićem još likova, ali ova dvojica se nakon septembra 2005. nisu ni oglasila niti sam ih ikada video. Da li su bili obični dripci džeparoši ili neki podmitljivi kvazi pajkani, ne znam ni sam, ali recimo da se o ovome u mojoj porodici malo govorilo nakon što je prošlo. Ovo su samo reminiscencije na to popodne koje nikada neću zaboraviti. Ako je išta neistinito, onda je to da sam možda prećutao još koju uvredu i neprijatnost. Kada pročitam priču, skroz mi je hevi, ali blaga u odnosu na ono kako je se sećam.