Stranica 1 od 2
Mašta
Poslato: 05 Sep 2010, 21:24
od Mage
Da li volite da maštate? Koliko vam je mašta razvijena? O čemu volite da maštate? Da li imate realnu ili nerealnu maštu (u smislu da li maštate "nemoguće" stvari)?
Ja mislim da je mašta jedna od mojih definišućih osobina... Koliko realna, toliko i nerealna. Sećam se da sam kao klinac trčao po stanu i mahao svojim mačem igračkom ili nosio svoj čarobnjački ogrtač koji mi je keva sašila
Danas iako ne trčim ulicom sa mačevima i strelama, nekako sam uvek u svom izmišljenom svetu u kome nalazim inspiraciju i koji me pokreće da živim i istražujem
Poslato: 05 Sep 2010, 21:35
od simarrgL*
ranije mi je bila mnogo razvijenija masta..
ali nikad nisam mastala o nemogucim stvarima, osim kad sam bila bas mala
(sanjala sam da mogu da letim, to sam strasno zelela
)
mislim, moje mastarije jesu delimicno nemoguce, ali ne zalaze u sci-fi..
Poslato: 05 Sep 2010, 21:48
od tintily
Mastam, stalno.
Uglavnom o mogucim , ostvarljivim , jednog dana , stvarima.
Zavalim se udobno , pustim sebi muziku , skuvam caj ili kafu , popalim (pogasim) svetla ... i otisnem se na put , do nekih samo meni poznatih predela, do nekih skrivenih mesta ...
Kaze moja mama da sam jedna velika sanjarka. Meni masta , to sto mi je lako da probleme pretocim u price , predele , crteze ...pomaze da nadjem resenja, da kazem stvari a da one ne zvuce strasno ...ili da se samo opustim, oraspolozim sebe , drage ljude ...
Poslato: 05 Sep 2010, 21:51
od walt333
Bas mnogo mastam, mislim da cu uskoro postati sizofren.
Poslato: 05 Sep 2010, 22:03
od Mage
Mislim da me ništa u životu ne bi zabolelo koliko gubitak ili nedostatak sopstvene mašte, pošto je to toliko važan aspekat moje ličnosti i koji mi je zapravo jedini mehanizam odbrane u ovom često vrlo surovom svetu...
Ja npr. smatram da bez mašte nema ni intelekta, ni promene, ni razvoja... ma ničega što je vredno! Dokle god imam sebe, znam da ću biti u redu... zato treba sačuvati sebe, ne izgubiti tu iskru u nama koja nam daje nadu, snove i pokreće da idemo dalje
Poslato: 05 Sep 2010, 23:23
od nsBeckie
Originally posted by Mage
Ja mislim da je mašta jedna od mojih definišućih osobina... Koliko realna, toliko i nerealna.
nekako sam uvek u svom izmišljenom svetu u kome nalazim inspiraciju i koji me pokreće da živim i istražujem
Originally posted by Mage
Mislim da me ništa u životu ne bi zabolelo koliko gubitak ili nedostatak sopstvene mašte, pošto je to toliko važan aspekat moje ličnosti i koji mi je zapravo jedini mehanizam odbrane u ovom često vrlo surovom svetu...
Ja npr. smatram da bez mašte nema ni intelekta, ni promene, ni razvoja... ma ničega što je vredno! Dokle god imam sebe, znam da ću biti u redu... zato treba sačuvati sebe, ne izgubiti tu iskru u nama koja nam daje nadu, snove i pokreće da idemo dalje
kao da sam ja pisala sve ovo izdvojeno, tako da je to glavnina mog odgovora, ne bih sad da raspredam previse... samo cu jos odgovoriti na ova pitanja:
Koliko vam je mašta razvijena?
-neki bi rekli i previse... ja ne...
O čemu volite da maštate?
-o drugacijim svetovima
-o buducnosti (ali ne uvek licno mojoj)
Da li imate realnu ili nerealnu maštu (u smislu da li maštate "nemoguće" stvari)?
-nerealnu vise, mada ponekad mastam i o svojoj buducnosti koja je koliko-toliko moguca...
Poslato: 05 Sep 2010, 23:27
od Mage
@nsBeckie:
Poslato: 05 Sep 2010, 23:32
od Anhedonie
Mastam puno, o svemu i svacemu, ali bas o svemu i svacemu. I nikad mi nije dosadno
Poslato: 05 Sep 2010, 23:33
od Dirrty
Kao klinac sam dosta maštao, i to pretežno nerealne stvari.
Međutim kako sam postao zadovoljniji sobom, prestao sam gotovo potpuno.
Sada maštam samo o (uslovno rečeno) realnim stvarima, mada još uvek nisam dovoljno odlučan u njihovom ostvarivanju!
O čemu tačno, ne bih javno, zato što to smatram najintimnijim delom ljudske psihe, a verovatno me je i pomalo sramota.
Poslato: 06 Sep 2010, 03:36
od Galadriel
previše lutam
Poslato: 06 Sep 2010, 11:37
od acid drop
maštam o realnim stvarima koje su zapravo nerealne.
Poslato: 06 Sep 2010, 13:06
od svejedno
Meni je masta nacin zivota, na kraju krajeva - i karijera koju sam ..hm...koja me je odabrala.
..
Sto se mastarija tice - mastanje o dogadjajima u zivotu & sl - ne mastam. Planiram.
Smatram da postoji razlika ,)
Poslato: 06 Sep 2010, 13:43
od Orlando the Lady
Originally posted by svejedno
Meni je masta nacin zivota, na kraju krajeva - i karijera koju sam ..hm...koja me je odabrala.
da
Poslato: 07 Sep 2010, 05:32
od Sunce
Masta - to je moj porok.
Poslato: 07 Sep 2010, 07:37
od dukkehjem
Originally posted by walt333
Bas mnogo mastam, mislim da cu uskoro postati sizofren.
Poslato: 07 Sep 2010, 08:12
od nsc
Originally posted by acid drop
maštam o realnim stvarima koje su zapravo nerealne.
i ja
>
Poslato: 07 Sep 2010, 09:11
od nsBeckie
Ajde da se malko raspisem ovde... u gornjem postu sam prihvatila tu Mage-ovu podelu realno-nerealno, jer me mrzelo da se objasnjavam... ali odmah mi je to prvo upalo u oci kao ipak losa podela... pre bi mozda trebalo reci ostvarivo-neostvarivo....
jer realnost, tj. stvarnost, kao pojam vezan za mastanje, je diskutabilna stavka... odnosno, dolazimo do pitanja - a sta je realnost/stvarnost? neko ce reci da je to samo ono sto moze da vidi, cuje, dodirne... ali, nije li necija masta njegova/njena stvarnost pa makar dok traje jedna odredjena mastarija?...
bez imaginacije nema umetnosti... nije li masta onda realnost za sve umetnike i sva umetnicka dela?
bez imaginacije nema ni pravog uzivanja u nekom umetnickom delu, jer ako citalac npr. ne prihvati nerealni svet koji mu je predstavljen u nekom romanu, makar samo dok ga cita, ne moze ni otkriti istinu iza lazi... a masta jeste laz, jer ide iza postojeceg... ali je negde duboko i istina, jer se u njoj krije dublji smisao za onoga koji masta... i zato moras prihvatiti povrsinsku laz kao takvu da bi dosao do istine ispod nje... to cini svaku mastariju realnom, stvarnom (makar, kazem, dok traje, ali ponekad i duze)...
druga je stvar da li neko masta o necemu sto je (ikako) ostvarivo, ili o necemu sto je neostvarivo i nikako se ne moze zaista dogoditi... to, po meni, nije ista podela kao realno-nerealno u ovom kontekstu... jer se moze mastati i o potpuno neostvarivim stvarima, npr. o proslosti koja se nije dogodila i koja se ne moze nikada dogoditi u buducnosti (bar ne na taj nacin), pa opet ostati u domenu realnosti/stvarnosti, jer je bitno ono sto ta proslost simbolizuje a ne kako se ona zaista dogodila i da li ce se ikad ta izmisljena prica ostvariti... masta je istinita laz... ta izmisljena prica se dogadja na nekom nivou dok je izmislja onaj koji je stvara i tako postaje realnost (makar za njega)....
sve ovo, naravno, ako se krene od toga da realnost nije samo ono sto se moze videti, cuti, dodirnuti, itd.
po meni, svaki covek ima neku svoju realnost, bas zato sto su svi ljudi razliciti i gledaju kroz svoje oci a ne tudje... a iza tih ociju se krije milion misli i ideja - koje se ne mogu u potpunosti poklapati sa tudjim mislima i idejama...
otud i fenomen razlicitog svedocenja - kada nekoliko svedoka jednog istog dogadjaja da nekoliko razlicitih opisa onoga sto su videli i culi - i svaki od tih opisa je bila njihova realnost - kako su oni doziveli taj dogadjaj...
otud i inovativnost u nauci...
otud i originalnost u umetnosti...
nema toga bez sposobnosti vizije - maste - imaginacije.... jer je to stvarnost koja prevazilazi podelu laz-istina...
kada bi svi postovali tu podelu i rigorozno povukli granicu: ovo je istina jer je mogu cuti, videti, opipati, itd. a sve ostalo je laz, jer ne postoji ili nesto slicno, ne bi bilo maste. a samim tim, ne bismo ziveli u ovom svetu koji nazivamo stvarnim. postojala bi neka druga realnost u kojoj mi ne bismo ni postojali... drugim recima, Ja bez svoje maste ne postojim kao Ja... citav ljudski rod bez svoje maste ne bi postojao kao takav... a mozda ne bi postojao uopste...
sta je, dakle, realnost?
Poslato: 07 Sep 2010, 13:39
od CokoladnaBananica
mastam, cesto. Mada, vise je to planiranje nekih buducih koraka - koje cesto ispadne mastarija.
Ali svakako prija.
Poslato: 07 Sep 2010, 13:56
od PlasticBrain
Mastarije koje su mi u detinjstvu delovale krajnje nerealne, pa tokom zivota zapostavljane iz istog razloga, vremenom su se znale ispostaviti kao ostvarive.
Sada mnogo vise vremena provodim u planiranju i ostvarivanju tih mastanja.
Poslato: 08 Sep 2010, 12:49
od Galateja
Originally posted by Mage
Da li volite da maštate? Koliko vam je mašta razvijena? O čemu volite da maštate? Da li imate realnu ili nerealnu maštu (u smislu da li maštate "nemoguće" stvari)?
Ja mislim da je mašta jedna od mojih definišućih osobina... Koliko realna, toliko i nerealna. Sećam se da sam kao klinac trčao po stanu i mahao svojim mačem igračkom ili nosio svoj čarobnjački ogrtač koji mi je keva sašila
Danas iako ne trčim ulicom sa mačevima i strelama, nekako sam uvek u svom izmišljenom svetu u kome nalazim inspiraciju i koji me pokreće da živim i istražujem
Originally posted by Mage
Mislim da me ništa u životu ne bi zabolelo koliko gubitak ili nedostatak sopstvene mašte, pošto je to toliko važan aspekat moje ličnosti i koji mi je zapravo jedini mehanizam odbrane u ovom često vrlo surovom svetu...
Ja npr. smatram da bez mašte nema ni intelekta, ni promene, ni razvoja... ma ničega što je vredno! Dokle god imam sebe, znam da ću biti u redu... zato treba sačuvati sebe, ne izgubiti tu iskru u nama koja nam daje nadu, snove i pokreće da idemo dalje
Originally posted by Sunce
Masta - to je moj porok.
Baš ovim redosledom. Prvo sam se pitala šta je mašta za mene, potom joj nakalemila pozitivne konotacije, da bih shvatila da je porok.
Dodala bih da mašta ume da bude i destruktivna po psihički sistem, naročito kada je toliko intenzivna da ometa realno bitisanje.
Dobro je iskoristiti je, npr. za stvaranje.
Konačan zaključak: mašta je kao voda i vatra, dobar sluga, ali loš gospodar.
Poslato: 08 Sep 2010, 12:55
od Li
Originally posted by acid drop
maštam o realnim stvarima koje su zapravo nerealne.
Upravo
...mada su se neke i ostvarile
Poslato: 08 Sep 2010, 14:20
od Mage
@nsbeckie: Sviđa mi se tvoj rezon. U suštini ti jesi u pravu: ne postoji "nerealna" ili "nemoguća"mašta. Samim tim što postoji, što se dešava u našim umovima, znači da je stvarna. Mašta nije laž i vrlo često ima jak uticaj na "stvarni" svet.
Npr. nekada su ljudi maštali o čarobnim kuglama pomoću kojih su mogli da vide daleke stvari, a danas imamo tv, satelite, internet... Nekada su ljudi maštali da mogu da lete i to im je delovalo nemoguće
Mašta pokreće ljude, pretvara "nemoguće" u "moguće". Zar to nije magija?
Poslato: 08 Sep 2010, 14:40
od Heartkiller
Moj svet, moja pravila...
Moje nemogucnosti pretvaram u mogucnost...i vise od toga i bolje od svega...i izazovnije od realnosti...Nikada skromna, nikada realna, uvek preterana , za mene neostvarljiva, ali zato kao utociste idealna...MASTA!
Poslato: 08 Sep 2010, 22:36
od nsBeckie
Originally posted by Mage
Npr. nekada su ljudi maštali o čarobnim kuglama pomoću kojih su mogli da vide daleke stvari, a danas imamo tv, satelite, internet... Nekada su ljudi maštali da mogu da lete i to im je delovalo nemoguće
upravo to - bez covekove sposobnosti da zamisli ono sto ne postoji (jos), ili da izmisli nesto sto niko drugi nikada pre njega/nje nije zamislio, ne bi nikada bilo nikakvih pomaka u nauci... zapravo, usudjujem se reci da
bismo bez te sposobnosti bili na stupnju prvih ljudi i dan-danas, ne bismo se makli ni korak dalje... ako bismo uopste i preziveli 10 hiljada godina na tom nivou... mozda se onda moze reci i da je masta jedan evolutivni korak unapred... kao npr. govor... jer bez maste ne bi bilo onog jednog coveka koji se dosetio 'hej, ajde da napravim tocak', ili bilo sta drugo u toku citave istorije ljudi... jer neko je morao najpre sve te 'pronalaske' zamisliti dok jos nisu ni postojali... a svega toga ne bi bilo da nije evolucija ubacila (
) mastu u ljudski mozak (barem pretpostavljam da se ta masta nekako postepeno razvila evolutivno, ali tesko je to odavde reci kako i zasto), i naravno, posto je ta masta cudo, evolucija je samo i dalje razvija u ljudskom umu, posto se ta osobina pokazala kao jedan od najsnaznijih atributa ljudske vrste u prezivljavanju... zato se stalno otkrivaju (tj. izmisljaju) nove i nove tehnologije, koje si i ti spomenuo - sateliti, internet, avioni, rakete... i zato neki ljudi veruju da ce u buducnosti ljudi otkriti stvari koje jos ne postoje, na primer otkriti kako da stvore hladnu fiziju, ili kako ziveti na nekoj drugoj planeti, ili kako putovati brze od svetlosti, ili teleportacija i slicno...
Poslato: 08 Sep 2010, 23:20
od Delerium
volim da mastam, uglavnom vizualizujem dogadjaje koje zelim da se odigraju, situacije koje zelim da se dogode, neke nerealno realne situacije. Inace, desava mi se da ponekad da me svet maste "povuce", i tada se generalno osecam lose. Masta je mac sa dve ostrice, neophodna je u zivotu i ima svoje prednosti(da ne zalazim dublje, druga tema), ali treba da ima svoje granice, jer ima i svoju tamnu stranu
Poslato: 08 Sep 2010, 23:31
od Pauceti
Ne ne, ja iz sveta maste nikad nisam ni izasao.
Valjda me zato ljudi cesto dozivljavaju nezrelim i detinjastim...
Uzasno me frustrira cinjenica da moram da zalazim u realni svet.
Obicno to bude zbog hrane... Oh well, sto se mora mora se...
Bar je vegan ako nista drugo (zvinte na propagandi)...
Poslato: 08 Sep 2010, 23:50
od Mage
Poslato: 08 Sep 2010, 23:52
od Pauceti
Poslato: 08 Sep 2010, 23:54
od Mage
Poslato: 09 Sep 2010, 00:35
od nsBeckie
