Gay-Serbia.com | Diskusije

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?
Negde sam cula da se ta osobina, sagledavanje sopstvene uloge, uci vremenom i da mnogi ostanu uskraceni upravo za to (stalno okrivljuju druge za lose ili okrivljuju sebe u meri vecoj nego sto su zaista odgovorni). Stavise, navodno su muskarci skloniji tome da u sebe vide vaznijima, pametnijima nego sto su to zaista, a zene se potcenjuju.
No, razmisljala sam, i dosla do zakljucka da retko mogu da realno procenim sopstvenu odgovornost za neke postupke, posebno za one koji su se ticali grupe.

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?
(...)
, posebno za one koji su se ticali grupe.

O sebi i svojim postupcima mislim jedino kada se neposrednije ticu drugih i kada drugi najdirektnije zavise od mene. Ovako- nista.

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?

potpuno. i bez pretjerivanja u bilo kojem pravcu.

ummm, ako se ne tiche direktno mene recimo da da.
chak i kad se tiche mene ako ne shvatim inicijalno ukachim tu ulogu bar podsvesno. sto ne znaci da cu tad UVEK priznati da sam ja skroz zajebao. :frojd:
shto sve opet ne znachi da nisam savrshen

pre previshe subjektivna-tinejdzerski klasicno niko te ne razume, nista nije tvoja greska...
sada previshe objektivna-sve razumem, priznajem geske(ali ljudi oko mene i dalje ne zele da priznaju kada pogrese), samokritichna i voljna da pravim promene koje nisu tako krucijalne ali imaju koren...

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?
(...)
, posebno za one koji su se ticali grupe.

O sebi i svojim postupcima mislim jedino kada se neposrednije ticu drugih i kada drugi najdirektnije zavise od mene. Ovako- nista.

takodje.

Mogu, prilicno dobro. Valjda zato sto sam uvijek spreman kriznu situaciju da iskomuniciram, bilo sa drugim, bilo sam sa sobom. I mozda nekad iz drugih razloga nisam spreman da priznam javno, ali skoro uvijek sam jako dobro svjestan svoje odgovornosti, kao i granice gdje ista prestaje.

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?

Kad hocu onda mogu prilicno. Medjutim, necu uvek. Tacnije, iz raznih razloga ne mogu bas u svakom trenutku da se iskljucim iz situacije i zauzmem poziciju neutralnog posmatraca narocito kada je ta situacija u toku. Obicno to uradim posle. Sem ako nije u pitanju neka situacija koja duze potraje pa mi daje vremena za vise tog objektivnog razmisljanja i procene.

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?
Negde sam cula da se ta osobina, sagledavanje sopstvene uloge, uci vremenom i da mnogi ostanu uskraceni upravo za to (stalno okrivljuju druge za lose ili okrivljuju sebe u meri vecoj nego sto su zaista odgovorni). Stavise, navodno su muskarci skloniji tome da u sebe vide vaznijima, pametnijima nego sto su to zaista, a zene se potcenjuju.
No, razmisljala sam, i dosla do zakljucka da retko mogu da realno procenim sopstvenu odgovornost za neke postupke, posebno za one koji su se ticali grupe.

Uvek, gledam i sebe i druge....
Desi se da neke faktore ne uzmem u obzir... ali se zaista trudim da budem sto vise objektivna...
Btw vrlo sam svesna, svoje uloge, kao i uloge drugih ljudi....
Dosta dobro procenjujem...!

Sva sam nesto samosvesna i onda padnem na dupe kolko nemam pojma.
I tako.

aaam. ne kužim.

Originally posted by Wilhelmina

Dakle, koliko ste u stanju da, realno, sagledate sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji?
Negde sam cula da se ta osobina, sagledavanje sopstvene uloge, uci vremenom i da mnogi ostanu uskraceni upravo za to (stalno okrivljuju druge za lose ili okrivljuju sebe u meri vecoj nego sto su zaista odgovorni).

E ova pomenuta grupa ljudi mene najvise nervira, narocito jedan horoskopski znak (citaj RIBA) mi je najblaze receno gadan zbog toga. Vecite zrtve (malo sam se salio )

Elem, trudim se da budem sto objektivniji naravno, ali svakako cu za sve stvari koje se ticu mene uvek kriviti samo sebe (bile one dobre ili lose) To se zove mazohizam

Originally posted by Hys.

Sva sam nesto samosvesna i onda padnem na dupe kolko nemam pojma.
I tako.

me too...

Ne verujem da se međuljudski odnosi mogu "realno" sagledati, budući da tu ima onoliko "realnosti" koliko ima učesnika. Prosto govoreći, svako stvari gleda iz svog ugla i za njega je to realnost. U svakom slučaju, trudim se da sagledam jednu situaciju iz što je više moguće različitih perspektiva, osobito ako primetim da u komunikaciji nešto ne štima, a stalo mi je da se stvari promene nabolje.

Ne znam... čini mi se da je nemoguće imati kvalitetne odnose sa ljudima, ako ne preispituješ svoju ulogu u tom odnosu i sliku koju ostali imaju o tebi.

Originally posted by porno papilotna

voljna da pravim promene koje nisu tako krucijalne ali imaju koren...

Isto tako. Pokusavam da razumem sebe i da radim na mestima koja skripe. Voljna sam, cesto zbog toga i Nicea citam.

Originally posted by KgCS3

Elem, trudim se da budem sto objektivniji naravno, ali svakako cu za sve stvari koje se ticu mene uvek kriviti samo sebe (bile one dobre ili lose) To se zove mazohizam

Ranije sam i ja sebe hvatala u krivici, a sada sam blaza prema sebi, jer mi kazna nista dobro nije donela, samo mi je uzjeba(va)la samopouzdanje pa sam bivala u stalnom procrastinate stanju. Umesto toga, bacim problem na sto (dakle, izmirim se sa sobom)... pa da vidimo sta se tu moze a sta ne.

Originally posted by Ulix

Ne verujem da se međuljudski odnosi mogu "realno" sagledati, budući da tu ima onoliko "realnosti" koliko ima učesnika. Prosto govoreći, svako stvari gleda iz svog ugla i za njega je to realnost. U svakom slučaju, trudim se da sagledam jednu situaciju iz što je više moguće različitih perspektiva, osobito ako primetim da u komunikaciji nešto ne štima, a stalo mi je da se stvari promene nabolje.

Ne znam... čini mi se da je nemoguće imati kvalitetne odnose sa ljudima, ako ne preispituješ svoju ulogu u tom odnosu i sliku koju ostali imaju o tebi.

fino receno.

Originally posted by ultraviolet

aaam. ne kužim.

on: TI faktor

mmm.. to bi bio super-ego?

Kod mene zavisi kakva je situacija u pitanju.
Čini mi se da nekad uspevam realno da sagledam situaciju i sebe u njoj,a u nekim slučajevima uopšte nemam osećaj za to.
Inače,nemam običaj da krivim druge za svoje postupke,pre ću otići u ovu drugu krajnost sa potcenjivanjem.

kako kad, varira...

Slazem se sa Ulixom da je realnost upitna, sto je meni realno, nekom drugom nije...

Mislim da su prvo roditelji oni koji usmeravaju dete. Moja majka je imala obicaj da govori da do 21 god imam pravo da krivim roditelje za nesto a nakon toga za sve sto postignem ili ne postignem kriva sam sama. Da li je bas 21 god kljucna za nestanak prava ili uvek ostaje pomalo "krivice" roditelja, tek dovoljno puta mi je to ponovila da se nikad ne izvlacim na nesrecne zivotne okolnosti i roditelje. A sto se drugih ljudi tice, nekad mi je bilo tesko da odredim situacije, upadala sam u obe navedene greske, pa sam patila zbog neke tesko utvrdive ili sasvim neutvrdive krivice ili nisam videla nikakvu svoju ulogu kad ju je evidentno bilo. U tom smislu mislim da sam razvila vestine postupanja i odmeravanja vremenom. Tako da sad mnogo manje uzaludne energije trosim, a brze reagujem... Razmisljam naravno i o drugim ljudima narocito ako mi neko ukaze na neku gresku, mogu i da usvojim ako smatram da je zamerka opravdana. Ali generalno sam zadovoljnija sadasnjim situacijama i mojim snalazenjima u njima nego sto je to bilo ranije.

Jao, pa ne mozes za svoje neuspehe kriviti nikog drugog. Cak i kad si u situaciji da ti neko drugi postavlja realne prepreke, tvoja je stvar sta ces uraditi sa tim (a uvek mozes da se okrenes na neku drugu stranu).

E sad, retko dolazim u neke ozbiljnije konflikte sa drugim ljudima, ali kad se desi, onda ipak pokusam da vidim situaciju iz njihove pozicije. Koliko mogu.

Uvek sam spremna da priznam da je 50% krivice moje, cak i kad mi se cini da nije tako.

Originally posted by Ulix

Ne verujem da se međuljudski odnosi mogu "realno" sagledati, budući da tu ima onoliko "realnosti" koliko ima učesnika. Prosto govoreći, svako stvari gleda iz svog ugla i za njega je to realnost.

Ne bih se potpuno slozila sa ovim.

Situaciju u kojoj su ucesnici osoba A i osoba B najrealnije moze proceniti objektivan posmatrac C. Ukoliko si ti bio ili si jos uvek u ulozi ucesnika A moras se prebaciti u ulogu posmatraca C. A to se manje ili vise uspesno postize tako sto "stanes sa strane" u ulozi osobe C pa posmatras sebe kao osobu A i tu drugu osobu B kao ucesnike. A ovo podrazumeva da bukvalno zamisljas sebe i tu drugu osobu u interakciji dok ih ti kao posmatras gledas sa strane.

mislim da mi je odbojka prilicno pomogla u tome.

Originally posted by hlaefdige

mislim da mi je odbojka prilicno pomogla u tome.

eto zasto nikad nisam volela ekipne sportove...


salu na stranu...

da, veoma sam REALNA i u potpunosti sagledam sebe i svoju ulogu u odredjenoj situaciji...

Originally posted by J...

Originally posted by Ulix

Ne verujem da se međuljudski odnosi mogu "realno" sagledati, budući da tu ima onoliko "realnosti" koliko ima učesnika. Prosto govoreći, svako stvari gleda iz svog ugla i za njega je to realnost.

Ne bih se potpuno slozila sa ovim.

Situaciju u kojoj su ucesnici osoba A i osoba B najrealnije moze proceniti objektivan posmatrac C. Ukoliko si ti bio ili si jos uvek u ulozi ucesnika A moras se prebaciti u ulogu posmatraca C. A to se manje ili vise uspesno postize tako sto "stanes sa strane" u ulozi osobe C pa posmatras sebe kao osobu A i tu drugu osobu B kao ucesnike. A ovo podrazumeva da bukvalno zamisljas sebe i tu drugu osobu u interakciji dok ih ti kao posmatras gledas sa strane.

Ne, ne bih se ni ja sa tobom složio.

Osoba C ne može da zna šta prolazi kroz glavu drugih dvoje ljudi, osoba C ne može da zna čitavu jednu predistoriju svakog razgovora među osobama koje se manje ili više poznaju, dakle, osobi C izmiče ono neizrečeno, koliko god se trudila da zabeleži svaki pokret i svako izgovoreno slovo. A upravo sve ono što tzv. objektivni posmatrač ne vidi, čini najvažniji deo razgovora jer se reči oslanjaju na neke stvari koje su autentične i koje razumeju oni koji su ih kreirali jer proizilaze iz njihovog odnosa. Na primer, često kad razgovaram sa dečkom, ljudi nas gledaju kao da smo ludi; jer ja ne moram sve da kažem, a on sve vrlo jasno razume. Zbog načina na koji to kažem, zbog aluzija koje pravim, itd. Jer neke reči za nas dvojicu imaju vrlo specifično značenje. I ako nas neko sluša, ta neka osoba C, ona će to opet razumeti na svoj način, staviti u neki kontekst koji je njoj/njemu blizak, a to opet iskrivljuje u određenoj meri naše reči, itd. itd. itd.

Originally posted by Judith

Originally posted by KgCS3

Elem, trudim se da budem sto objektivniji naravno, ali svakako cu za sve stvari koje se ticu mene uvek kriviti samo sebe (bile one dobre ili lose) To se zove mazohizam

Ranije sam i ja sebe hvatala u krivici, a sada sam blaza prema sebi, jer mi kazna nista dobro nije donela, samo mi je uzjeba(va)la samopouzdanje pa sam bivala u stalnom procrastinate stanju. Umesto toga, bacim problem na sto (dakle, izmirim se sa sobom)... pa da vidimo sta se tu moze a sta ne.

dobro moje vidjenje stvari je malo specificno. Najobjektivnije gledano tesko da neko moze da bude odgovoran za sve sto mu se desi u zivotu, ali ako posmatramo odnose sa ljudima tu sam vec nemilosrdan prema sebi.

@Ulix

Poenta je u tome da ti budes i ucesnik i posmatrac u isto ili razlicito vreme (u zavisnosti kad je potrebno da izvrsis procenu situacije). Ako zelis objektivno posmatranje situacije moras da znas da izadjes iz uloge ucesnika A i predjes u ulogu posmatraca C cime ces nadomestiti ogranicenost nekog "obicnog" posmatraca C koji bi se tu zatekao ali koji nema neke informacije koje prethode situaciji a koje ti imas.

Pokusaj da posmatras sebe sa strane (kao da si van svog tela) i da zamislis kako izgledas u raznim situacijama od fizicke pojave do nacina na koji se obracas drugima. Verovatno da video snimak moze da pomogne samo sto ga nemamo u svim situacijama pa je potrebno zamisljanje.

J...,

ima jos nesto, ljudi nikad nisu nezavisni, oni uvek gledaju svet kroz neku poziciju, prizmu, a od toga zavise i njihovi saveti. Tako kad nekog pitas za jedan isti postupak mozes dobiti odobrenje od osobe koja ima moderna stanovista i osudu od nekog ko je na tradicionalnoj poziciji. Tako isto i kada osoba pokusava da vidi nesto sa strane (sto je pohvalno), ona jos uvek nije izasla iz svoje koze, niti to moze. Ako se pozicija i pomerila malo, jos uvek je obojena gledistima koja osoba ima.

Tako je, Dina.