jao, meni je bilo bozanstveno!
danima sam razmisljao gde da idem, iscimao pola grada da vidim ko ce gde/sa kim, pa da se, kao ljudi izorganizujemo, da obelezimo dolazak nove godine sa tako lepim brojevima. zamisli - 20 10 (dvadeset/deset)...
medjutim, sto zbog krize, sto zbog depre, sto zbog ko zna cega, niko se nije nesto odusevljavao mojim predlozima i totalnom novogodisnjem ushicenju, tako da sam se, kako bi to mladez rekla -
izbedacio.
kud cu, sta cu - odem sa nekim ortacima [strogo strejt milje] do trga, a tamo plac majke bozije. socijala, narodnjaci, petarde, flase lete unaokolo, uzas, dno dna...
odemo posle do nekog electro kluba i tamo smo i ostali do kraja. bilo je odlicno.
menjali se di dzejevi, pilo se, igralo se, mladi ljudi prepuni energije, zanosa i ushicenja gore spomenutog.
u tom se pojavljuje i moja visegodisnja simpatija, sa svojim drugarima, i kao da ga je deda mraz poslao, parkiraju se za sto do naseg.
potom smo igrali moju omiljenu igricu - posmatranje, smekanje i muvanje...
trajalo je to tako, sve do sitnih sati, kad on, pijan, opijen, sta li, prilazi i ljubi me.
ali ne ono tradicionalno, kao cestita mi novak i to, vec poceo da me ljubi, jezikom u usta, vatreni dodiri, plamicci strasti, sve...
kad ono - svi pristutni opalise najglasniji aplauz koji sam ikad u zivotu cuo.
posle smo otisli do mene kuci i u krevetu docekali jutro prvog januara.
na zalost, nije ovako bilo, ni priblizno, ovako sam zeleo da bude. oduvek.
a evo i slike: