Stranica 1 od 2

Uspavljivanje zivotinja..

Poslato: 24 Dec 2009, 04:02
od Zwezdica
Da li bi uspavali svoju zivotinju, da je jako bolesna, da pati, da joj nema leka ili biste je pustili da zivi dok god ne umre prirodno?

Da li za zivotinje trebaju da vaze ista pravila kao i sto vaze za ljude (eutanazija je dozvoljena svega u par drzava, sto je jako mali broj u odnosu na drzava u kojima je zabranjena)?

Da li ljudi zaista dozvoljavaju sebi previse, uspavljujuci bice koje ne moze da kaze ni "NE" ni "DA", ZIVO BICE koje je liseno SVAKE MOGUCNOSTI DA IMA IZBOR???

I, da, ako postoje, i dalje, na ovom forumu, stvorovi, koji ce doci i reci kako ne mogu da poredim zivotinje i ljude, jer su LJUDI LJUDI :doh: neka zaobidje ovu temu, jer cu biti :mad:

Poslato: 24 Dec 2009, 04:11
od krpica
moj odgovor na temu je -da .
to bi i sebi zelela ,ako bi se jako patila .zashto kada mogu da skratim muke .
a to pitanje "da li ljudi zaista dozvoljavaju sebi previshe.." :lol: da ,dozvoljavaju .

Poslato: 24 Dec 2009, 04:13
od Zwezdica
Ok..

Ali si izostavila ovaj deo: Ti imas priliku da iskazes svoju volju i kazes DA ili NE, a one nemaju.. Tako da je to neuporedivo po bilo kom osnovu.. :cita:

Poslato: 24 Dec 2009, 04:22
od krpica
Originally posted by Zwezdica

Ok..

Ali si izostavila ovaj deo: Ti imas priliku da iskazes svoju volju i kazes DA ili NE, a one nemaju.. Tako da je to neuporedivo po bilo kom osnovu.. :cita:
U neki situacijama i chovek nema priliku da kaze DA ili NE ,a opet neko drugi odluchi o njegovoj sudbini .

Poslato: 24 Dec 2009, 04:23
od castor
Da. Ne bih voleo da gledam bice koje volim kako se muci, a 100% znam da mu nema spasa. I slazem se sa krpicom po pitanju eutanazije.

Poslato: 24 Dec 2009, 04:24
od Zwezdica
Originally posted by krpica
Originally posted by Zwezdica

Ok..

Ali si izostavila ovaj deo: Ti imas priliku da iskazes svoju volju i kazes DA ili NE, a one nemaju.. Tako da je to neuporedivo po bilo kom osnovu.. :cita:
U neki situacijama i chovek nema priliku da kaze DA ili NE ,a opet neko drugi odluchi o njegovoj sudbini .
Ne bih volela da neko drugi odlucuje u moje ime i da li cu i koliko da zivim..

Poslato: 24 Dec 2009, 04:26
od krpica
Znam da ne bi volela ,ali takve stvari se deshavaju .Pitanje je samo ,koliko su ljudi (a i zivotinje) svesni u takvim situacijama .

Poslato: 24 Dec 2009, 04:30
od Zwezdica
Mislim da su svi svesni, osim ako nije mozak u pitanju i ako on nije vise funkcionalan..

Poslato: 24 Dec 2009, 05:10
od sunflower5
Ne bi mi bilo lako,ali mislim da bih i ja rekla :nazalost:
Ako već ne postoji način da joj pomognem,pokušala bih bar da joj skratim muke.
Ali,svakako mi ne bi bilo drago što ja moram da donesem tu odluku :placko:

Poslato: 24 Dec 2009, 05:11
od Galadriel
ne bih mogla jednog sekunda da izdrzim da je gledam, a znam da joj nema spasa i da moze samo da se muchi, tako da odgovor je da :temperatura:


pu pu

pu pu pu

:povez: :povez:

Poslato: 24 Dec 2009, 05:15
od Zwezdica
Sebicno, TI ne bi mogla da GLEDAS kako se muci i zato bi je uspavala, iz te ogromne ljubavi. Zar nije poenta da se nadjes toj zivotinji i kada je bolesna, a ne samo kada je chila, zdrava i vesela za igru??? :zacepi:

Poslato: 24 Dec 2009, 05:20
od Galadriel
i mene bi moje mache uspavalo da se muchim :P

kazi mi Zwezdice, koji je najveci bol fizicki koji si osetila?

Poslato: 24 Dec 2009, 05:26
od Zwezdica
Zasto je bitan moj fizicki bol?

Ako se vodis time, da ljudi koji mnogo pate i koje boli ne zele da zive, gresish vrlo, neki zele da zive, neki ne, tako je verovatno sa zivotinjama..

Sta bi tvoje mache uradilo, ne znamo ni ti ni ja i verovatno nikada necemo saznati..

Ako polazim od sebe, u trenucima kada bih bila toliko bolesna i toliko patila ne znam da li bi zelela da zivim ili ne, to saznas tek kada do toga daleko bilo ne dodje...

Poslato: 24 Dec 2009, 05:27
od Galadriel
ti govorish hipoteticki iskustvo je sasvim nesto drugo

zato je bitan fizicki bol

Poslato: 24 Dec 2009, 05:28
od Zwezdica
Da, prepravila sam post..

Ali, razlika je u tome, sto ja mogu da odlucim kada ce mi se prekinuti patnja i da li ce mi se uopste prekinuti.. To je velika razlika. Zar ne?

Poslato: 24 Dec 2009, 05:29
od Galadriel
da se razumemo da postoji jedan promil neke sanse eutanazija ne bi smela ni da mi se predlozi :smug:
Originally posted by Zwezdica

Ali, razlika je u tome, sto ja mogu da odlucim kada ce mi se prekinuti patnja i da li ce mi se uopste prekinuti.. To je velika razlika. Zar ne?
to su ti vec neke licne dileme.
ja ih nemam :pop: :svetac:

Poslato: 24 Dec 2009, 05:31
od Zwezdica
Uvek postoji jedan promil shanse.. ;)

Poslato: 24 Dec 2009, 05:34
od Zwezdica
Originally posted by arwen_evenstar

da se razumemo da postoji jedan promil neke sanse eutanazija ne bi smela ni da mi se predlozi :smug:
Originally posted by Zwezdica

Ali, razlika je u tome, sto ja mogu da odlucim kada ce mi se prekinuti patnja i da li ce mi se uopste prekinuti.. To je velika razlika. Zar ne?
to su ti vec neke licne dileme.
ja ih nemam :pop: :svetac:
To je pravo izbora koje svako bice treba da ima, a ne lichne dileme..

Poslato: 24 Dec 2009, 05:41
od krpica
Originally posted by Zwezdica

Ako polazim od sebe, u trenucima kada bih bila toliko bolesna i toliko patila ne znam da li bi zelela da zivim ili ne, to saznas tek kada do toga daleko bilo ne dodje...
ako polazim od sebe ,mogu da kazem da sam bila na samrti ,ali sam znala da mogu da prezivim .i to saznanje i vera mi je dalo snagu da prebrodim ... ALI da sam isto tako bila ubedjena da mi vishe nikada nece biti bolje ,sigurno da bi zelela da umrem na licu mesta .
kada je chovek izlozen konstantnom fizickom i/ili psihichkom bolu ,jedini izlaz je da se oslobodi tog bola (a to je uglavnom smrt)

taj isti chovek koji je to mozda preziveo , ce se tako poneti i prema zivotinji(koja je u slichnoj situaciji) ,npr .

zato te je arwen i pitala to za fizichki bol ..

Poslato: 24 Dec 2009, 05:45
od Zwezdica
Krpice, ti si ti, neki ljudi bi zeleli da zive iako im nikada ne bi bilo bolje, neki bi zeleli da umru, to je sve individualno, ali o svemu tome mogu sami da odlucuju, o tome pricam sve vreme!

I nemojte da se ova tema pretvori u diskusiju o ljudima.. :hvala:

Poslato: 24 Dec 2009, 05:52
od krpica
Originally posted by Zwezdica

Krpice, ti si ti, neki ljudi bi zeleli da zive iako im nikada ne bi bilo bolje, neki bi zeleli da umru, to je sve individualno, ali o svemu tome mogu sami da odlucuju, o tome pricam sve vreme!

I nemojte da se ova tema pretvori u diskusiju o ljudima.. :hvala:
OK ,razumem te Zwezdice ,ja i jesam naglasila da sam to JA i NEKI LJUDI ..
izvini shto sam izostavila zivotinje ,ali mislim da ova diskusija i ne moze da ide dalje od ovoga .niko ne moze iz svog 'zivotinjskog iskustva' da nam kaze par rechi i svoje mishljenje . isto tako bi onda mogli u ovu prichu da ubacimo i biljke ( da li biljke misle ? da li boli drvece kada ih seku i cepkaju za ogrev? )
neke stvari obichan chovek ne zna ,pa onda jednostavno polazi od sebe ,i svog skromnog iskustva ..

Poslato: 24 Dec 2009, 05:56
od Galadriel
Originally posted by Zwezdica
Originally posted by arwen_evenstar

da se razumemo da postoji jedan promil neke sanse eutanazija ne bi smela ni da mi se predlozi :smug:
Originally posted by Zwezdica

Ali, razlika je u tome, sto ja mogu da odlucim kada ce mi se prekinuti patnja i da li ce mi se uopste prekinuti.. To je velika razlika. Zar ne?
to su ti vec neke licne dileme.
ja ih nemam :pop: :svetac:
To je pravo izbora koje svako bice treba da ima, a ne lichne dileme..
hocu reci da ja imam formiran stav o tome tako da za mene to nije filozofsko pitanje :)

Poslato: 24 Dec 2009, 08:49
od m..
Jao ja totalno ne bih da ikada dodje do toga, ali jbg... Macka mi negde oko maja puni 8 godina, i znam da ce biti ok bar jos toliko, ali.. stvarno ne mogu da mislim o tome... Za sad je skroz ok osim sto ima patrave noge, al tako je oduvek i ne moze da skoci ni na sta sto je vise od rucke na fotelji, al ta svejedno jurisa za lopticom i vesela e, i ndam se da ce takva ostati jos dugo.

Imam tog dobermana u stanu ispod, star je, ima valjda 14 godina, ima i neki tumor i bole ga kosti i nekada ume da place i zavija satima u sobi ispod moje. Uglavnom bude ok, al nekad tako place i to je strasno, naravno njegovi ga lece koliko mogu i olaksavaju mu zivot i sve to, al i njihove mogucnosti su ogranicene. Sad gotivim ja tog psa, ali nisam nesto preterano vezana, ne mazim se s njim i to, i mogu samo negde da zamislim koliko je tesko njegovim gazdama da ga slusaju kako pati. Meni je bas zao sto se toliko muci, i kontam da ako to bude jos gore da bi ga trebalo uspavati radije nego pustiti ga da pati.
Al onda ga vidis kad je ok ili bolje i vidis ga kako se raduje i vidis da voli te ljude i da je nekako blentavo srecan (taj doberman je neka dusa od psa, ima narav dostojnu jednog labradora, nema u njemu ni a od agresivnosti i sav je tako blentav i drag) i kako se igra i sve to. I onda ne znas. Kontam da kad dodje onaj momenat kada krene da cesce zavija od bola nego ne, mozda tad ga treba uspavati da se ne muci, nakako ako mu bude toliko lose da iz njega prosto iscili sva ta zivotna radost i kad vidis da se predaje.

I mislim da, ne mogu zivotinje da kazu sta im je na pameti, ali ako ih dobro poznajes negde mozes da pretpostavis.

Poslato: 24 Dec 2009, 09:42
od KosmickaCestica
Ovo je izuzetno bolna i teska tema...

... ja sam pre par godina sahranila svog psa koji je umro sa svojih 15 godina starosti,
ali zbog problema koje je imao... da ne navodim...

Uzasno mi je tesko palo... nisam mogla da se sastavim danima...

A najgori deo je sto sam tu noc, sama pravila sanduk, iskopala grob,
i provela sa njim te poslednje sate.... znala sam da ce da umre...
drzala sam mu glavu, i mazila ga...

Kolicina ljubavi prema psu, macki, zivotinji... nekada je daleko jaca od nekih
ljudskih odnosa..

Poslato: 24 Dec 2009, 11:15
od Morgan Le Faye
Uspavao bi i dečka da mu nema leka (i da to traži od mene)...a kamoli štakora, mačku ili kera.
Verujem da sva živa bića imaju pravo da odu s ovoga sveta dostojanstveno, a ne da provedu poslednje dane/mesece u bolovima, samo zato što ja želim da oni budu pored mene.

Poslato: 24 Dec 2009, 11:39
od Mars
Originally posted by Andjelika

Ovo je izuzetno bolna i teska tema...

... ja sam pre par godina sahranila svog psa koji je umro sa svojih 15 godina starosti,
ali zbog problema koje je imao... da ne navodim...

Uzasno mi je tesko palo... nisam mogla da se sastavim danima...

A najgori deo je sto sam tu noc, sama pravila sanduk, iskopala grob,
i provela sa njim te poslednje sate.... znala sam da ce da umre...
drzala sam mu glavu, i mazila ga...

Kolicina ljubavi prema psu, macki, zivotinji... nekada je daleko jaca od nekih
ljudskih odnosa..
Smatram najvećom nepravdom i greškom prirode što je psima dato da žive tako kratko u odnosu na ljude.

Poslato: 24 Dec 2009, 12:40
od tintily
mrzim kad meni draga bica pate a ja ne mogu da ucinim da im bude bolje . Ni za koga sem za sebe samu ne bih mogla doneti odluku o tome da li se dosta mucio/la. (ovo vazi za sve zivotinje pa i ljude i za biljke )

Poslato: 24 Dec 2009, 13:12
od ultraviolet
Originally posted by V I V I S E C T

Uspavao bi i dečka da mu nema leka (i da to traži od mene)...a kamoli štakora, mačku ili kera.
Verujem da sva živa bića imaju pravo da odu s ovoga sveta dostojanstveno, a ne da provedu poslednje dane/mesece u bolovima, samo zato što ja želim da oni budu pored mene.
ne bih ništa dodala.

Poslato: 24 Dec 2009, 13:42
od Azdaja
mozda sam sebicna i mozda bi mu bilo jos gore...ali, nikad svog ljubimca ne bi uspavala, nikad...

Poslato: 24 Dec 2009, 15:08
od Dirrty
Da, a i ljudima bih dozvolio.
Tačno je da ljudi imaju izbor, odnosno daju svoj pritanak, dok to životinje ne mogu... ali ne bih mogao da gledam kako pati.