Gay-Serbia.com | Diskusije

Ovu temu ne znam gde da smestim... mogla sam u Aktivizam, ali se ne odnosi samo na gay aktivizam, mogla sam i u DiP, ali su ljudi tamo prezauzeti nekim drugim temama, pa cu ovde... pitanje se prvenstveno odnosi na aktiviste, bilo kakve aktiviste, LGBT, antifasiste, stranacke aktiviste, jazas, srce, sos, svi....
Elem, da... Koliko je vase aktivisticko Ja odvojeno od licnog Ja? Ili su u potpunosti jedno te isto? Da li vidite sebe kao shrafchic koji se apsolutno uklapa u tu celinu, ili ipak ne? Da li ste se ikadanasli u situaciji da radite nesto protivno vasim licnim principima, zarad nekog grupnog cilja?

hebiga, nisam aktivist.

Ja bih tako rado bila aktivista..

Originally posted by Zwezdica

Ja bih tako rado bila aktivista..

Pa aktiviraj se.
To od tebe zavisi.

Originally posted by Zwezdica

Ja bih tako rado bila aktivista..

takodje

ja iz raznih obaveza nisam do sad,ali posto imam sad malo vise vremena,sigurno cu se aktivirati

Za neki terenski aktivizam stvarno nemam vremena.

Kad kažem vremena mislim volje.

Kad kažem volje mislim svesti.

Kada jednog dana budem u mogućnosti davaću skromne donacije onim aktivističkim grupama sa čijim se ciljevima slažem i to je to.

Jednini moj neposredni aktivizam odnosio se na udomljenje macke s ulice, eno je na prozoru.

Originally posted by Mars

Za neki terenski aktivizam stvarno nemam vremena.

Kad kažem vremena mislim volje.

Kad kažem volje mislim svesti.

Kada jednog dana budem u mogućnosti davaću skromne donacije onim aktivističkim grupama sa čijim se ciljevima slažem i to je to.

naravno .

Originally posted by Wilhelmina
Elem, da... Koliko je vase aktivisticko Ja odvojeno od licnog Ja? Ili su u potpunosti jedno te isto? Da li vidite sebe kao shrafchic koji se apsolutno uklapa u tu celinu, ili ipak ne? Da li ste se ikadanasli u situaciji da radite nesto protivno vasim licnim principima, zarad nekog grupnog cilja?

Pa moj aktivizam se uglavnom svodi na dolazak na skupštinu i pravljenje kvoruma (jer ako ne dođem, izglasaju me za zamenika predsednika ili sekretara ili tako nešto a da me prethodno nisu ni pitali, pa mi je bolje da dođem da mogu da vičem "neću, narode" )

Ja inače ne volim stavljanje grupnih ciljeva ispred ličnih, tako da pozive na akcije uglavnom iskuliram, ako je iole opasno ili daleko ili pada kiša ili se nešto plaća. "Problem" je u tome što se sasvim lepo zabavljam i kad se sam igram.

Što se tiče situacije da radim nesto protivno mojim licnim principima, zarad nekog grupnog cilja, to sam imao kada sam radio u školi. Prosvetari izmišljaju potpuno nelogične grupne ciljeve. Neka se nose i oni i njihove glupe i pogrešne ideje o vaspitavanju dece

Biti aktivista ne znaci ici na neko mesto gde se skupljaju aktivisti i nesto rade,
biti aktivista znaci svakoga dana svuda edukovati i senzibilisati ljude oko sebe
da nas postuju, da nas razumeju, da shvate da smo i mi ljudi i bica kao i svi
ostali, da delimo iste probleme....

ona sentenca: misli globalno, deluj lokalno...

... svuda, u busu, u taxiju, u liftu, u skoli...

tek kad smo vidljivi imamo uticaj na druge ljude, na drustvo u celini...

To nije lako, nekada je veoma tesko, nekada negde smo usamljenei
i nemamo niciju pomoc, nekada su neki od nas i dalje u ormanu pred
svojom familijom, roditeljima.... ali ipak nekako skrecu paznju..

sve to je aktivizam...

... ako bar jednu osobu godisnje senzibiliste da razume, to je veeeeliki uspeh...

aktivizima je vera u bolje sutra, u srecniji svet...

u boje..

Koji još prosvetni radnik ima tu bolesnu zabludu i ambiciju da nekog može da vaspita?!

Originally posted by Mars

Koji još prosvetni radnik ima tu bolesnu zabludu i ambiciju da nekog može da vaspita?!

to se i ja pitam ...

5 godina aktivizma iza sebe,definitivno osecaj koji ispunjava u potpunosti, biti deo jednog tima i kreirati sistem vrednosti u kojem se osecas dobro...
5.12. NVO u panchevu koja se bavi prevencijom HIV/AIDS-a/chiji sam ja chlan, organizuje marsh volontera, te ovom prilikom pozivam sve ljude koje istupaju ispred nekih organizacija da mi se jave ako su voljni da dodju u neku zezu...

Originally posted by Wilhelmina

Elem, da... Koliko je vase aktivisticko Ja odvojeno od licnog Ja? Ili su u potpunosti jedno te isto? Da li vidite sebe kao shrafchic koji se apsolutno uklapa u tu celinu, ili ipak ne? Da li ste se ikadanasli u situaciji da radite nesto protivno vasim licnim principima, zarad nekog grupnog cilja?

ja, eto, peder-aktivist. sluzbeno od 2006. godine. uvijek sve radio i radim volonterski, jos ni kune nisam uzeo za te stvari. imam posao, karijeru and stuff, i jako mi se svidja takva aktivisticka pozicija, u kojoj ne ovisim o nikomu i nicemu, pa se onda nikomu i nicemu ne moram pokoriti. nisam nikada ucinio nesto u aktivizmu sto se je islo protiv mojih principa. uostalom, bas zato se time i bavim, koliko stignem, jer imam neka uvjerenja i ideje koja zelim realizirati. slobodni radikal.

velika je sreca sto se oko zagreb pridea u zadnje tri godine okupila ekipa s istim principima, pa sada vrlo dobro radimo i zajedno. ne umiljavamo se, ne ispricavamo se, sve ide jasno i konzekventno, me happy.

Ne ulazim u projekte koji se ne uklapaju sa onim sto sam... Jednom to uradila i osecala sam se nekako skroz pogubljeno... Odjednom sam postala teska pasiva. Ne volim da budem samo srafic u masini. Mada kod takvih stvari neminovno moras to da budes, ali onda barem po nekim svojim pravilima... I volim da ako vec ne mogu da budem koordinator projekta i sl, onda barem da budem lider medju "bracom smrtnicima, aktivistima". Spoj onog sto volis, saznanja da time pomazes nekome/necemu... Pa jos kad odjednom dobijes inspiraciju i postanes mali kreativni generator, a imas ekipu sa kojom mozes nekako da realizujes te ideje...divno. Sve to bez licnog Ja ne bih mogla...

Moje aktivističko ja se poklapa sa mojim ličnim ja. Moj aktivizam je deo mene kao ličnosti, a ne deo neke organizacije koja forsira neku priču. Podržavam akcije organizacija kada prepoznam ono što podržavam u njima. Svoje stavove ne namećem nužno osobama oko sebe, umem da odvojim to kada treba. Mada, kada osetim potrebu, ja neku ideju forsiram... Ne učestvujem u onome što se kosi delom sa mojim interesima...

Na blogu Dušana Maljkovića na B92 svojedobno je objavljen jedan tekst Ivane Pražić. Naslov teksta je: Šta se velom pokriva, a šta otkriva. Kao ilustraciju mog stava o aktivizmu, citirao bih deo jednog pasusa iz pomenutog teksta:

prosečno obrazovana Muslimanka na Javi danas veruje da nošenje džilbaba mora da bude u skladu, te tako i reflektuje, nivo pobožnosti i verske čistote žene koja ga nosi. Većina devojaka s kojima je autorka vodila razgovore ne oseća se spremnim za nošenje džilbaba, nadajući se da će jednog dana ipak postati dostojne tog, za njih očiglednog, simbola istinske i predane vere.

Naime, na sličan način kao što se većina devojaka s kojima je Ivana vodila razgovore ne oseća spremnim da nosi džilbab, ni ja se ne osećam spremnim za aktivizam. Ne osećam se dostojnim da budem aktivista.

Nadam se da ću jednog dana ipak postati dostojan aktivizma, tog, za mene očiglednog, simbola istinske i predane sreće.
Jer "samo onaj ko je srećan može da širi sreću oko sebe", što je, za mene, smisao aktivizma.

biti aktivist ne znaci biti oprah.

chitav zivot mi je svojevrsni aktivizam.

od formalnog aktivizma: u ovom gradu, koliko mi je dostupno.

na internetu, skoro sve moguce. sve shto je humano, filantropsko, poshteno. od gej prava i imigrantskih tema preko ekologije i borbe protiv globalnog otopljenja te borbe protiv gladi i siromashtva do univerzalnog zdravstva, lepog tretiranja zivotinja i pijace vode..... uz to josh mali milion drugih tema.....