ka' tinejdžerka sam sanjala prelude, totalno filmske snove, koji su bili tako intenzivni i naporni da sam morala da ih zapisujem, ne bil' ih se otresla. jednom sam, recimo, sanjala nekakvu bibliotičnu sagu o tome kako godinama hodam kroz pustinju sa grupom sledbenika koji su, pored mene, ostali the last survivors nakon smrtonosne zaraze koju su ujedom prenosile vanzemaljske mumije (koje su aterirale kod starog merkatora na novom beogradu
). od tog ujeda bi ljudi prvo izgubili razum, postali nasilni, zarazili druge, pa onda umrli. nakon što su tako potamanili skoro sve živo, ja sam sakupila tih par nezaraženih i krenula u potragu za brdom u pustinji, gde bismo kao bili sigurni. to putovanje sam sanjala sa milion detalja, tako da se činilo kao real-time (zapisala ga na nekih 7 strana), a sad se sećam samo dve stvari - da sam par puta promenila pol i da je sa mnom bilo neko dete koje je takođe menjalo pol, te da je to dete na kraju posustalo i namerno se zarazilo da ne bi moralo više da hoda.
većina snova iz tog perioda mi je bila tako nekako apokaliptična i najčešće jako nasilna. posle sam skontala da je to verovatno imalo veze sa svim tim nasiljem, ratovima i zlom koje me okruživalo, a koje sam tada potpuno potiskivala iz svesnog mi uma.
Originally posted by jukie
A kad sam bio dete povremeno sam u snovima imao kao čizme od sedam milja; ustvari bih odskočio od zemlje i počeo da lebdim u vazduhu (na nivou nekog 2-3 sprata) a oni dole na zemlji me ne bi videli jer se ne bi setili da pogledaju gore, i onda sam razmišljao kako moram jako da se koncentrišem da ostanem u vazduhu jer ako se opustim ima da se spustim na zemlju.
i ja sam oduvek sanjala te leteće snove i to toliko živo (npr. odlično se sećam ulice u selu iz ptičje perspektive) da sam kao dete neko vreme bila ubeđena da sam, u onom najranijem detinjstvu, stvarno letela.
a zanimljivo je da se visina povećava kako rastem/starim/whatever - kad sam bila mala, sanjala sam da lebdim par metara nad zemljom, a sad bome umem i zajebate spratove da dosegnem.
a imam i taj trip sa koncentracijom, ali je fazon da ne smem da razmišljam o tome da letim, jerbo se onda momentalno obrušim na zemlju. tako da ti moji snovski aero-mitinzi obično ne traju dugo.